lider wrote:Нису само Радови навијачи из Београда па само они пуне кавез не рачунајући Гробаре(земунци у нижим лигама и нису имали прилике да се покажу а пре тога нису пунили), а да су групе у Бг у повлашћенијем положају јесу само што им је ближе али не знам дал људи ван Београда имају представу колико је тешко анимирати неко дете, будућег навијача да крене на неку мању трибину кад имаш север и југ у истом граду. Колико ти будући навијачи имају мало цимања да гледају вечите и "успешне" клубове и колико је тешко довести их на неки други клуб и ту задржати. То је оно што локалне групе из градова ван Београда немају, и у чему су у предности.
Ни у унутрашњости уопште није лако анимирати људе да дођу на локалну трибину, уколико то желиш да урадиш на неким нормалним основама (спортским пре свега), које не подразумевају да поубијаш супротне стране. Клубови углавном играју просечно, једном у десет година имају неке веће амбиције, а са друге стране цигани и гробље увек нађу неку мотивацију, да ли једни другима да прекину доминацију или изложе масу на Европу, и тако сваке сезоне. Мада, никад ми није била јасна и та фасцинираност титулама код једних и других, имаш их двеста педесет и баш ти она следећа треба као 'леба...
Други проблем је репресија која је увек израженија у мањим градовима. Рецимо, "вечитима" може на једној утакмици да падне сто и кусур људи, они то неће ни осетити, али мањој групи нека падне десет њих и одмах се осети на трибини. Не знам каква је ситуација у другим градовима, али у Крушевцу конкретно пандури су класичне будале, ко је гостовао овде, зна то добро. А за нас све то траје још од краја осамдесетих и наставља се несмањеном жестином. Ја нисам могао да верујем кад су ми старији људи причали шта се све некад дешавало, на пример распада се СФРЈ, сви редом истичу своје националне симболе, а крушевачка мурија туче по целој трибини због окачених српских застава?! То је само једна слика шта све људи овде морају да трпе, а било је и биће још бизарнијих ствари. У таквим условима јако је тешко функционисати на најосновнијем нивоу, да не причам о неком даљем развијању.
