Индустрија Србије је почела масовније да се развија између два светска рата, она није била велика и моћна али је кренула тада да се развија. Већ сам навео да су неке од највећих предузећа тешке индустрије данас у Србији попут железаре Смедерево, хемијске индустрије у Крушевцу и Шапцу, Барич, производња моторних возила у Крагујевцу кренула у Краљевини. Има још примера, нажалост неке фабрике су изнесене из Србије након доласка комуниста на власт попут чувене фабрике авиона Икарус у Београду тачније Земун.
То није било довољно али се кренуло али је Други светски рат прекинуо даљи развој.
Што се тиче развоја за време комуниста он је био лош иако је био значајан ако се гледа основа 1945. Али у поређењу са другим земљама, чак и неким комунистичким, СФРј је имала слаб раст. Проблем је још већи био што је свако у тој држави вукао на своју страну при чему би Србија често најгоре прошла због очајних домаћих комуниста, зато је Србија једина подељена на покрајине 1974 али тога је пуно било у привреди такође, што се може видети по тајним подацима које је циа лагано добијала из врха КПЈ о извозу фабрика из Србије у друге делове СФРј. Мислим да је Војводина највише страдала од комуниста у том послератном периоду.
Структурa српске привреде тј. њена велика ослоњеност на пољопривреду је последица практично вазалних привредних односа спрам Аустро-Угарске до 1903.
In 1903 90 percent of Serbia’s foreign trade was with the Austrian-Hungarian Empire which was mainly livestock in the form of pigs. This economic arrangement with Austria-Hungary guaranteed trade and revenue for the Kingdom of Serbia but it also impeded Serbia’s industrial growth. In 1903 the Austrian-Serb commercial treaty was expiring, and negotiations were foundering because Serbia wanted to reduce its economic dependence on Austria-Hungary. In order to evade the economic control of Austria-Hungary, Serbia started to build economic links with other counties such as Bulgaria and France.
То није била паметна политика за Србију, није била добра са становишта развоја Србије. Мада је очигледно могло да се живи од тога на маргинама Европе као заостала пољопривредна држава.
Тек након 1903 креће модернизација саме пољопривредне производње и тражења нових тржишта у чему је Србија успела победом над АУ у трговинском рату око 1910 а онда је дошао Први светски рат.
Треба још нешто рећи, Краљевина је имала теже међународне економске услове за развој од СФРј, само 10 година након краја Првог светског рата и потпуно девастиране Србије, долази Велика депресија, највећа економска криза света у 20. веку. И поред тога током тридесетих Краљевина успева некако да почне развој индустрије у данашњој Србији.
Са друге стране комунисти су имали највећи економски бум у Европи у 20. веку(од 1945 до 1970), свуда по Европи су тада биле велике стопе раста. Имали су и помоћ запада након 1948 и опет се нису прославили. Што се може видети и по томе да су крајем шездесетих почели да извозе људе на запад на рад да им не би екслодирало социјална бомба која се гомилала шездесетих у СФРј.
