Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[kocka]

U ovom sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom. (...) tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata, podržavana i pomagana od naših velikih saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike.
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom ni pred istorijom. Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena kralja i autoriteta krune, kojom se pokušavalo opravdati saradnja sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju.[4]

— Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (12. septembra 1944.)

Испада да је и краљ био комуниста.

[Rođaci]

kako su sinovi i unuci Solunaca postajali komunisti i partizani?

kombinacija stoke sitnog zuba sa jedne strane i jednog od najbogatijih vladara u Evropi i likova poput Pašićevog sina u siromašnoj zemlji sa druge

[Nexon]

Краљ није био комуниста већ притиснут од Британаца.

[Nexon]

Сведочење Владе Дапчевића, време је великих промена у КПЈ, чистке комуниста крајем тридесетих, како је Броз дошао на чело КПЈ, како се понашао и са киме се окружио те какви су били комунисти уопште-крађе, преваре итд.




Само да упознам оне који не знају, Владо Дапчевић је у то време СКОЈ Београд, имао окршаје на улици са омладином ЗБОР-а(Бели орлови), један такав сусрет једва преживео.

[kocka]

@Nexon

Наравно да Тито није дошао неким „часним" поступцима на чело КПЈ. Али то је борба за власт и то тако изгледа. Примера ради, кнез Милош је наредио убиство кума, а постоји теорија и да је Карађорђе убио његовог рођеног брата, тј. наредио његово тровање. Краљ Александар је рецимо свог рођеног брата Ђорђа затворио у лудницу.

Тако да ни Тито није радио ништа, што нису и остали.

Колико је омладина Збора имала чланова, а колико СКОЈ. Чисто мало да упоредимо?

[Nexon]

Не ради се часним поступцима већ крађи и сарадњи са властима.
СКОЈ је имао бројније чланство и то доста али то им није баш помагало у сукобима.
Имаш баш у сведочењима Владе Дапчевиће добро описано.
Постојао је страх од збораша.

Уосталом, ЗБОР је формално забрањен 1940 због напада "Белих орлова" на СКОЈ-евце.

Иначе је вођа омладине ЗБОР-а(Белих орлова) после рата отишао на Нови Зеланд и тамо постао један од најбогатих људи.

[axkontra]

Што се тиче мојих предака били су војници Краљевине у Априлском рату 1941 када су заробљени и одведени у Немачку.

Ово ми је занимљива тема,деда је био у истој ситуацији и шта мислите да ли постоје званични спискови људи који су били одведени у логоре.Нема шансе, на нету било шта да нађете,осим једног војног форума где су потомци тих људи мало разрадили причу.Од деде који је умро пре 30 година нисам добио било какву прилику да било шта сазнам осим неке приче да је био у логору Дахау,а сада када сам се мало распитао сазнао сам да ствари стоје овако.Само Срби и Словенци су задржани у логорима,а браћа хрвати,муслимани,шиптари су пуштени одмах.

Лицитира се са цифрама од 200 000 до 360 000 људи,у логорима ЈЕ НА НЕКИ НАЧИН ВАЖИЛА ЖЕНЕВСКА КОНвенција о заробљеницима,црвени крст је имао неку функцију,наши људи су могли писати својој породици,бавити се неким стварима и често су били прослеђени швабама у куће да обрађују земљу јер су њихови млади ратовали, могу мислити колико је таКВИХ НАТАКЛО НЕКЕ ШВАПСКЕ СНАЈКЕ знате нас.

Нажалост немам било какву могућност да сазнам преко званичних канала где је све био деда интерниран буквално цео рат плус једну годину,јер су имали могућност да се не врате због режима,али тада су губили држављанство законом и такве ствари, мало је тих официра који су се тако вратили и наставили службу у ЈНА.Углавном жалосно је што ја сада не могу да укуцам његово име и нађем све податке,зашто се то уопште крије,није он крив за било шта.

Наводно ако одем у Београд у црвени крст могу добити неке податке или неке податке може дати војни архив на жаркову а ту нема гаранција.

[Nexon]

Заробљени припадници војске Краљевине Југославије су углавном били по повојним логорима.

Углавном су према њима поштоване Женевске конвенције, добијали су помоћ Црвеног крста. Имали су статус као заробљени енглези или французи.

Међутим, они су коришћени као робовска радна снага што по појединачним кућама, што у немачкој индустрији.

Пре 10-20 година знам да су неки логораши добили на суду да им Немачка мора платити одштету за тај рад.

Али велика већина није, ево нађох,

Одштету од Немачке чека чак 200.000 грађана Србије, само за принудни рад жртвама дугују 290 милијарди долара!
В. Црњански Спасојевић | 04. април 2016. 22:02 |

Заједница удружења жртава Другог светског рата тражи обнову преговора са Немачком око плаћања обештећења. Војне логоре преживело 170.000 заробљеника, и нису добили ни динара
ВИШЕ од 200.000 грађана Србије до данас није успело да наплати одштету после Другог светског рата, било у своје или у име својих предака. Ненаплаћена штета од Немачке, и то само на основу принудног рада, процењена је на око 290 милијарди долара, а Заједница удружења жртава Другог светског рата Србије, поучена грчким искуством, поново покреће иницијативу за реализацију тог "дуга".

Ово је за "Новости" потврдио председник Управног одбора Заједнице Драган Нововић:

- Од око 90.000 чланова наше организације, накнадама од Немачке, Аустрије и Мађарске, које су исплаћене између 2001. и 2008. године, обухваћено је мање од три одсто оштећених у ратним збивањима, док за остале та питања још стоје отворена.

Он објашњава да су исплаћени само они који су преживели концентрационе логоре и који су били живи 1999, односно 2000. (у аустријском случају), али новац нису добили ни њихови наследници, ни ратни заробљеници, односно припадници Војске Краљевине, који су били у војним логорима.

Како каже, право на наплату ратне штете, која иначе не застарева, имају ратни војни заробљеници и заробљеници концентрационих логора, робовски и принудни радници, потомци смртно страдалих лица у знак одмазде и преминулих у логорима, као и они чију је имовину уништио или однео окупатор.

Добиће на куково лето, Немачка није Србији платила ни одштету за Први светски рат, иако је била обавезна по Јанговом плану, вероватно су се позиавали на сукцесију итд.

Иначе су Словенци су лоше прошли у Другом светском рату.

Словенија је била избрисана са мапе, то се није десило ни Србији, која је значајно умањена и искасапљена али је постојала под Недићем као немачки протекторат.

Словенија је била издељена између Италије и Немачке. Доста словеначких избеглица је примила Недићева Србија.

Део Словенаца је био одређен да постану хрвати кроз исељење Срба а на њихово место да доведу похрваћене Словенце а да на место Словенца доведу Немце у данашњу Словенију која је припала Немачкој.

[kocka]

Не ради се часним поступцима већ крађи и сарадњи са властима.
СКОЈ је имао бројније чланство и то доста али то им није баш помагало у сукобима.
Имаш баш у сведочењима Владе Дапчевиће добро описано.
Постојао је страх од збораша.

Уосталом, ЗБОР је формално забрањен 1940 због напада "Белих орлова" на СКОЈ-евце.

Иначе је вођа омладине ЗБОР-а(Белих орлова) после рата отишао на Нови Зеланд и тамо постао један од најбогатих људи.

Сад се ти бринеш за партијски новац КПЈ, па ти је жао што га је Тито користио за сопствене зајебанције Па јеси сам писао о аферама српских политичара: Пашића, Стојадиновића и њиховим аферама и проневерама ? И сад као Тито је ултимативно зло.

Тито је сарађивао са властима, а збор са Гестапом. Плус за Збор, а када партизани преговарају са Немцима, минус за партизане. Да ли има било какве доследности у твојим ставовима, или је ти идеолошка заслопљенот толико блокира сваку логику ?

СКОЈ је основан у Загребу 10. октобра 1919. као политичка организација револуционарне омладине, која је следила политику Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). У окупљању револуционарне омладине и студената–социјалиста тада се нарочито истакао Сима Миљуш. За првог секретара новоформиране организације био је изабран Драгољуб Миловановић.[1]

Регионални комитети су првобитно били основани, али су укинути 1920. 1921, организација је забрањена заједно са партијом, која је у међувремену променила име у Комунистичка партија Југославије.

Између два светска рата, многи чланови организације су убијени од стране власти, заједно са другим комунистима. Међу њима је било и седам секретара СКОЈ-а: Паја Маргановић, Мијо Орешки, Јанко Мишић, Перо Поповић Ага, Јосип Колумбо, Јосип Дебељак и Златко Шнајдер. Један од секретара СКОЈ-а био је и Иво Лола Рибар. Ипак, организација је наставила да расте. Регионални комитети су поново успостављени 1939, и у предвечерје Другог светског рата, организација је имала 30.000 чланова

И сад ти пишеш о омладини збора и о томе како је била забрањена и поредиш је са скојом. Краљевина Југославија је као била репресивна према збору и штитила скојевце, па то је просто смешно. Схвати да је збор и цела та прича потпуно минорна и на нивоу српског народа безначајна појава.

На изборима 5. маја 1935. године листа Димитрија Љотића добила је 25.705 гласова или 0,84%, што није било довољно ни да Димитрије Љотић као носилац листе добије мандат.

A писати у "српству" организације чији се први потпредседник звао Јурај Коренић, а други Франк Кондоре је још смешније.

[Nexon]

Никада нисам ни тврдио да је збор био популаран на изборима. Нешто си побркао.

Ево и сада сам написао да је СКОЈ био популарнији али да нису најбоље пролазили на улици.

Само цитирам речи савременика.

Више сам говорио о сарадњи комуниста и усташа тамо тридесетих 20. века.

[kocka]

Нешто им та улица није помогла 1945.

[url]]http://admin.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/zarko-vidovic-poslednji-autenticni-srpski-mislilac-zivotna-prica-koja-mora-ostati-upamcena[/url]

A kako se u tom sukobu držao beogradski SKOJ?

Bili su protiv Konkordata jer je on tumačen kao fašistički pakt. Beogradska omladina je do kraja bila leva, jugoslovenska, srpska, ali ne velikosrpska... Nikada nisu negirali naciju. Drugim rečima, još je bilo jasno šta je nacija. Danas nije jasno šta je nacija, apsolutno nikome, nijednom političaru. Pa ni Dobrici Ćosiću nije bilo jasno šta je nacija, a šta je država.

[Nexon]

У ствари им је помогла, делимично, као најспремнији и најдисциплинованији док су се други распадали и бежали према црвенима који су имали силну подршку запада и истока.

Што се тиче Конкордата, ту је управо збор и омладина збора имала највећу улогу, никакав ској, далеко било.

Иако је Богољуб Јевтић однео победу на изборима одржаним 5. маја 1935. године, он се није још дуго задржао на челу Владе. На том месту га је 24. јуна 1935. године заменио Милан Стојадиновић. Између Стојадиновића и Љотића постојала је јака нетрпељивост. Она је кулминирала када је Милан Стојадиновић на седници Скупштине 23. јула 1937. године успео да протури ратификацију Конкорадата. (Конкордат представља уговор између одређене земље и Ватикана који регулише статус римокатолика у тој земљи, у овом случају је гарантовао повлашћени статус римокатолика у Краљевини Југославији)

Против Конкордата је устао и врх Српске православне цркве. За главног предводника борбе врха СПЦ сматрао се тадашњи патријарх Варнава. Како је он управо усред најжешћих сукоба око Конкордата оболео, у јавности су кружиле гласине да је отрован по налогу владе. У таквим околностима, врх СПЦ је одржао молебствије за патријархово оздрављење 19. јула 1937. поворка предвођена епископима СПЦ кренула је ка средишту Београда. Ту се литији прикључило више хиљада Београђана. Чланови ЗБОР-а учествовали су у овој литији као грађани и као православци. По налогу тадашњег министра унутрашњих дела Антуна Корошца, римо-католичког свештеника, жандармерија је потиснула литију према Саборној цркви. При овој интервенцији жандармерије дошло је до жестоке туче између грађана, учесника у литији, и жандарма, који су сурово батинајући грађане претукли и неколико епископа СПЦ, од којих је најгоре прошао епископ шабачки Симеон Станковић. Више црквених барјака, рипида и митри страдало је у овом обрачуну. Нови талас огорчења изазвала је вест да је сутрадан умро патријарх Варнава. Димитрије Љотић се, на вест о „крвавој литији“ обратио верницима у цркви Светог Ђорђа у Смедереву. У свом обраћању оштро је осудио употребу силе према свештенству и грађанима и још једном позвао посланике у Скупштини да не ратификују Конкордат.

Што се тиче популарности комуниста, она је постојала међу омладином, али не онолико колико се прича.

Иако популарнији него збор.

Просто, млади људи су доста били заведени причом о праведној револуцији. А нису знали какав је план комуниста за државу.

Конкретно после Дрзеденског конгреса КПЈ 1928 заузет је став да се држава буквално разбије а поптуно потисне српске националне питање.
Зато су комунисти почели да праве контакте са усташама и бугарашима и циљу разбијања држава.

Срби су проглашени хегемонистима а у новој комунистичкој држави ће бити издељени и подељени.

Са свим сазнањем о комунизму данас и шта се десило, мораш бити прилично тупав да би то подржавао. Или добро плаћен, што је чешћи случај код наших другова.

[Nexon]

Па јеси сам писао о аферама српских политичара: Пашића, Стојадиновића и њиховим аферама и проневерама ? И сад као Тито је ултимативно зло.

Нисам баш то писао, матори Пашић и није толико био проблематичан након 1918 колико је био његов син. Већ Стојадиновић јесте.
Броз јесте зло, видимо резултате.

Али нешто је друго интересантно:
Ја не знам да се икада било какакв лоповлук везивао за Димитрија Љотића а имао је гомилу прилика, био је министар пре ЗБОР-а када се залагао за укидање странака због корупције.
Са друге стране имаш Стојадиновића или Броза, где се зна да су лоповчине које су биле спремне да краду ратне инвалиде.

И чињеница буде на изборима да Љотић лоше прође а да ови буду знатно популарнији.
То се одржало до данашњег дана.

[kocka]

http://sloven.org.rs/srb/?p=2894

Реците нам нешто о вашим студијама у Загребу, односно, како сте постали скојевац?
— Нисам постао скојевац у Загребу, него у Новом Саду. Моја припадност СКОЈу није била политичка, то је био израз солидарности. Догађало се да, када радници ступе у штрајк, па дођу штарјкбрехери да растуре штрајк, онда смо ми одлазили да помажемо радницима и тукли се са штрајкбрехерима – то је била та солидарност. Затим, ми смо веома волели Русе и сматрали смо да је Стаљин руски цар. Нисмо ми појма имали шта се догађа. Политика је тада имала тираж од двадесет хиљада примерака и ја сам је читао једном недељно – четвртком Политику за децу. Сматрали смо да су Руси донели велику правду и да треба бити са њима, а не са Французима или Немцима. Ми смо се држали љубави према Русима онако како нас је учила баба или мајка.

@Nexon
За маторог Пашића се прво не зна шта је био по националности.

Овде се прича нашироко о Сремском Фронту као фронту који је "измишљен" да би гинули Срби, а нико не прича о повлачењу преко Албаније и чему је оно служило. Много одлуке Николе Пашића су веома спорне.

Резултати Љотића на изборима говоре само да је био лош политичар. Залагао се за укидање странака и лоше пролазио на изборима, па то је ко да Клоп оде на тренинг Ливерпула и каже играчима: Момци фудбал је срање, боље да играмо одбојку И онда да се још чуди када га играчи одјебу.

[Nexon]

Наравно да се залагао за укидање корумпираних странака и њихових вођа које су и довеле државу до краха и доласка комуниста, који су се показали једнако корумпирани па су и они државу урушили. Логично, јер су и вође комуниста биле корумпиране, што се може видети изнад из сведочења комуниста.
Додуше можда сталешко решење није најбоље, за шта се залагао, али чишћење је било потребно.

[pustinjska lisica]

Када је СДК спасавао Дражу и Калабића на Равној гори 1944 од комуниста јер су се брадоње разбежале од партизанен бандитен онда нису били лоши. Да видиш како је први герилац молио да га Мушицки извуче а пар месеци раније је одбијао сарадњу иако је било већ 1943 јасно шта се дешава само герилац није баш виспрен за разлику од Ђуришића.

Љотићевске бајке, да не кажем лажи, у равни партизанских 8 офанзива и сличних глупости.

[riper]

Mi malo malo pa se vracamo na pricu o cetnicima i partizanima i to 74 godine od zavrsetka rata. To je mozda i normalno, jer nikada se nismo realno suocili sa tim delom istorije. Od 45 do 90. vazilo je pravilo da su cetnici bili cisto zlo, a partizani jedini koji su se uz velike zrtve borili protiv okupatora i domacih izdajnika. od 90tih vazi da je svaki partizanski metak isao samo u Srbina, a da su cetnici jedini bili ti koji su se borili za oslobodjenje. I niko nije odmakao od tih pozicija ni danas.

Moje vidjenje stvari, kao neko ko je potomak partizana a cega se ne stidim, da je Srbija imala dva antifasisticka pokreta koji su u vreme potpune okupacije Evrope ucinili ogromne stvari. Zaista ogromne stvari, jer je vecina drugih zemalja bila uljuljkana u okupaciji i cekala oslobodjenje, dok su se nasi, bilo da su imali kokardu ili petokraku borili da se oslobode.

Nasa najveca istorijaska sramota je sto smo u vremenu klanice nasli snage da se ubijamo medjusobno zarad ideologije i raznih drugih gluposti.

Istorijski bismo trebali da priznamo te velike stvari oba pokreta da u prvi plan isticemo sve sto su radili na oslobodjenju. Elementi tog pokreta (a bilo ih je na obe strane) koji su iz bilo kog razloga saradjivali sa okupatorom, treba da se osude i anatemisu. Ali oni ne remete sustinu oba pokreta da su pre svega bili oslobodilacki i antifasisticki.

Ko god ima trunku sumnje da li su cetnici bili saradnici okupatora ili borci za slobodu, najbolje govori odnos zemalja pobednica prema njima. Svi pripadnici cetnickog pokreta su posle rata bili politicke izbeglice i zemlje zapada su ih primile sa punim imenom, prezimenom i ratnom istorijom. Nisu kao ustasae bezale po dzunglama, pustinjama i vukojebinama menjajuci imena i krijuci se. Da se zna ako se iko pita za legitimitet cetnika, zapad im je itekako dao jer su ih i oni smatrali borcima protiv okupatora.

I treba se baviti zlocinima koji su jedni i drugi cinili protiv sopstvenog naroda i za vreme i posle rata. Jer sve to sto je ostalo nerazjasnjeno, danas, kada nema nikakvog uticaja, opet nama kao narodu pravi podele.

Druga je stvar zasto je posle rata Jugoslavija bila pod koministima. Mislim da vam je jasno, najmanje se narod pitao oko toga. To su veliki odlucili na Jalti ili na tako nekom velikom samitu. Kada se podele sfere uticaja da bi se izbegao pocetak Treceg svetskog rata koji bi dosao odmah posle drugog. Odluceno je, Jugoslavija je tada bila komunisticka sto znaci da ce posle rata vladati komunisti. Mogli su cetnici da sami oslobode svaki grad, da rade najherojskihe stvari, ishod bi bio isti.

Kao sto je Grcka, gde je bio jak koministicki pokret otpora, posle rata pripala zapadnoj zoni uticaja. Tamo je posle Drugog svetskog rata nastavljen gradjanski rat gde se zvanicno priznata vlada koju su podrzavali SAD, Britanija i drugi, borila protiv komunisticke gerile. Cak je Jugoslavija pomagala grcke partizane, sve dok nam Sovjetski Savez nije eksplicitno zabranio da se mesamo, jer je ranije odluceno kako ce Grcka izgledati.

Isto kao sto se niko nije bunio kada je na izborima u Italiji posle rata najvise glasova osvojila komunisticka partija, ali je CIA lazirala rezultate. Odluceno je ranije, Italija nece biti komunisticka zemlja, bez obzira sta narod zeli. Tacka. Kao sto Jugoslavija nece biti nista drugo do komunisticka zemlja, bez obzira sta narod zeli.

Komunisti su brutalnim metodama uspostavljali vlast. Sva ona stratista, zatvori i kazamati, zabrane predstavljaju te metode. Ali nemojte da mislite da nije bilo tako i na nekim drugim mestima. U stvari, nije bilo bas tako, ali Grcka je proterala one koji su se borili na strani komunista, mnogi su se nastanili bas u Jugoslaviji. Znam jer nam je kuma poreklom Grkinja koja je rodjena u BG/u nakon sto su njeni, koji su bili komunisti, izbegli iz Grcke. Jedan deo rodbine je ostao tamo. Njima je tek od skoro doslo da mogu da apliciraju za imovinu ako su imali ranije. Druge zemlje su imale sopstvene metode kako da se obracunaju sa tim “elementima” bilo komunistickim ili ovim drugim. U tim danima nije bilo demokratije i ljudskih prava.

Sustina je da je svako koristio metode, brutalne i manje brutalne, da ucvrsti sopstvenu vlast. I taj deo treba da bude istrazen, da se oni koji su okrvavili ruke istorijski osude, kada vec ne mogu drugacije i da se zrtve upamte i da im se makar simbolicno da priznanje. To su te neke sitnice koje nece ispraviti taj krvavi deo nase istorije, ali ce makar posluziti nama da mozda mozemo da se pomirimo sa time sta je bilo i da krenemo dalje.

Jer nije normanlno da se sad vec u drugoj deceniji 21. veka i dalje bavimo cetnicima i partizanima na ovaj nacin. Istorija iz tog perioda nam je krvava i sramotna i ne moze da se ispravi bez obzira kako mi interpretirali dogadjaje.

Posebna prica je seme jugoslovenstva koji su zasadili Karadjordjevici, uspon socijalistickih i komunistickih ideja koje su se zahvatile sirom Evrope u prvoj polovini 20. veka, pa i kod nas. Kako je iz one serije “Senke nad Balkanom” neka replika u fazonu “gde god ima sirotinje tu pocinje da se crveni”. Ali to je neka druga prica.

[Nexon]

Када је СДК спасавао Дражу и Калабића на Равној гори 1944 од комуниста јер су се брадоње разбежале од партизанен бандитен онда нису били лоши. Да видиш како је први герилац молио да га Мушицки извуче а пар месеци раније је одбијао сарадњу иако је било већ 1943 јасно шта се дешава само герилац није баш виспрен за разлику од Ђуришића.

Љотићевске бајке, да не кажем лажи, у равни партизанских 8 офанзива и сличних глупости.

Ех да је среће било,

Битка на Јеловој гори

У току 8. септембра, још од јутра, Шести јуришни корпус ЈВО продужава подилажење Јеловој гори, убрзо долази у додир са партизанима и прелази у напад. Партизани су били Јелову гору посели и утврдили се на њој.

До одлучујуће битке је дошло између 1. пролетерске против главнине четника је дошло 9. септембра. Четници су претрпели тешке губитке и натерани су у бекство. Драгољуб Михаиоловић и четничка Врховна команда су се повлачиле у правцу Маљена, Повлена и Сувобора и тиме отворили пут партизанима према Ваљеву.

Борци 3. личке бригаде су наступали преко Маљена 11. септембра када су угледали четничку колону са воловским запрегама која се кретала од Планинице ка Брежђу. Главнима бригаде је помислила да су партизани који трче да заузму положаје заправо четници у бегу, па је отворила ватру на њих. Ово је узбунило четнике који су почели да напуштају своју колону и беже према Мионици. Известан број четника је остао у колони, али су они брзо савладани. Тако су партизанима у руке пале архиве четничке Врховне команде и Централног националног комитета.

Партизани су наставили да гоне ову групу четника и 13. септембра опколили су Михаиловића на сектору Дивци—Мионица. Нашавши се у врло опасној ситуацији, Михаиловић је радиом позвао у помоћ Косту Мушицког, команданта СДК. Мушицки је телефоном наредио деловима Првог пука СДК из Ваљева да крену Михаиловићу у помоћ. Љотићевци су стигли у последњи час и знатно помогли четницима и Михаиловићу да се извуку из партизанског обруча и уз љотићевску пратњу аутомобилима упуте према Коцељеви

Због овога је значајно ослабљена позиција СДК у Ваљеву, помоћ Дражи у брдима.

Колико се сећам, СДК је имао успешну одбрану Ваљева противу партизана у мају 1944.

Једини четници који су преживели предају тзв савезницима су они који су са деловима СДК(погрешно названи Љотићевци) прешли у Италију међу њима Динарска дивизија и Ђујић. Они који су се предали Британцима у Аустрији су враћени партизанима и сви су побијени. Ништа другачије него СДК.

Током 1945 СДК је давао позадину, као најдицсиплинованија и најорганизованија војна формација која је преживела упад црвених, при извалчењу свих национланих снага према западу. Тада су побеђени партизани у Рашкој и извукло се према Босни а онда се кренуло даље на запад.

Тако је Ђуришић настрадао у борбама са усташама на Лијевчем пољу 1945 када су покушали пробој преко Саве па према Словенији. Где су усташе довукле велики број јединица са Сремског фронта и одбро су укопали и утврдили, да се боре против Ђуришићевић четника.

Делови СДК су при повлачењу према западу нападани од стране усташа исто 1945.

Иначе су заробљени делови СДК у Југославији, који су преживели до 1948, били главни писци памфлета против Стаљина из затвора током ИБ кризе. Пошто Брозови комунисти нису баш толико одани својим да ће све дати од себе против Стаљина.

Све оно што се могло читати тих месеци по "Борби" и "Политици" је долазило од стране бивших Љотићеваца из КПД Сремска Митровица, углавном.

Иначе легенда каже да је огранизатор чувене "Масонске изложбе" из 1941 у Београду, био руководилац целе операције око ИБ из затовра. Зато је пуште после извесног времена. Касније је запослен у немачком државном медију.

[pustinjska lisica]

Извор: Ханс Кристијан Андерсен? Браћа Грим? Боривоје Карапанџић?

[tizlabor]

Bitka na Jelovoj gori(iznad Uzica) se nazalost desila,i donela potpuni debakl mnogobrojnijih Cetnika. Tu bitku mnogi istoricari nazivaju pocetkom okupacije Srbije,jer je to prvi sukob glavnih partizanskih snaga koje su se vratile iz Bosne.

Inace u bitci je po Simovicevim podacima izginulo 20 hiljada Srba(12000 cetnika i 8000 partizana).

Zanimljivo je da je trajala dva dana,a da su na kraju prvog dana partizanski komadanti pravili strategiju za ponovnu bezaniju u Bosnu jer je sve govorilo da ce ih cetnici potuci do nogu. Broz nije dozvolio povlacenje vec je naredio kontra udar. Bitku je odlucila bolja opremljenost i obucenost(dve godine su se svakodnevno tukli sa svabama,cetnicima i ustasama po Bosni i severnoj Crnoj gori,jebiga to ti je kao liga sampiona pred Krusevac)partizanskih snaga,i daleko vece zalihe u municiji.

Ali netreba zanemariti i opustenost,i kako to nazvati pravom recju recimo bahatost cetnickih snaga(ama postoje svedocenja koja je Simovic nasao da su lupale trube celu noc izmedju prvog i drugog dana jer su bili ubedjeni da su vec pobedili),koje su dovele do eto te komunisticke okupacije Srbije. Nakon te bitke,cetnicki pokret je u zescem sunovratu i nikada se nije oporavio.

Ali treba imati na umu ovo sto je Riper napisao,kakav god ishod te bitke bio,ukupan rezultat se nebi promenio.