Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
елем сећам се да је на поршлом форуму била баш активна ова тема све док није постала зачињена са 70% клипова од Дејана лучића.
Видећу и ја да пишем неке текстове које имама спремљене.
Елем да почнем тему са једним занимљивим питањем. Приметио сам да скоро сваки крај у србији ма неко уклето место, дрекавце, различите духове и митска бића. Скоро сваки крај у Србији сем Војводине. Ово ме је увек бунило толико да чак и један мој добри пријатељ који треба да заврши анртопологију није могао да ми објасни како то у Војводини не постоје таква предања о дрекавцима, вилама и духовима. Али у Војводини сам чуо веома тако малих прича о митским бићима, можда неке националне мањине имају своје (Словаци или Мађари) тако да ако вас има из Војводине мало да појасните.
Видећу и ја да пишем неке текстове које имама спремљене.
Елем да почнем тему са једним занимљивим питањем. Приметио сам да скоро сваки крај у србији ма неко уклето место, дрекавце, различите духове и митска бића. Скоро сваки крај у Србији сем Војводине. Ово ме је увек бунило толико да чак и један мој добри пријатељ који треба да заврши анртопологију није могао да ми објасни како то у Војводини не постоје таква предања о дрекавцима, вилама и духовима. Али у Војводини сам чуо веома тако малих прича о митским бићима, можда неке националне мањине имају своје (Словаци или Мађари) тако да ако вас има из Војводине мало да појасните.
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
pa brate gde da se sakriju?
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Ima priča o Big Futu, Bora Otić snimao emisiju
Igrao sa drugom PES. Izgubio.
Dzojstik mu nije odgovarao.
Dzojstik mu nije odgovarao.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
ma to je Živan nosio gumene čizme od onog oficira što je imao nogu 49, ostale čizme kod frau Šilovič kad su došli Sovjeti, pa je morao da beži
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
А тачно сам знао да ће те из Државног посла вадити форе.
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
najbolja stvar u istoriji čovečanstva
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Da li je neko gledao ovaj film ?
Ja sam za ovu pricu cuo i prije nego sto je izasao film (kao i onu za naseg patrijarha sto se jedini nije pojavio u Vatikanu) i kasnije mi je drugar rekao kao moras pogledati bla bla.
I pogledam film i bio sam dosta pod utiskom.
Na kraju mi on kaze da je sve cista laz i da su na internetu vec pisali ljudi kao da je bila fora, da vide kako ce narod da reaguje. Kao neka vrsta eksperimenta.
E sad... Ja i dalje imam neku trunku sumnje i u prvu i u drugu pricu, ne znam kakvo je vase misljenje (naravno ko je gledao) ?
Inace mislim da ce ova tema za zivjeti kad brata riper - a prebacimo sa teme "Bande" na ovu temu, tako da to je put kojim trebamo ici.
Ja sam za ovu pricu cuo i prije nego sto je izasao film (kao i onu za naseg patrijarha sto se jedini nije pojavio u Vatikanu) i kasnije mi je drugar rekao kao moras pogledati bla bla.
I pogledam film i bio sam dosta pod utiskom.
Na kraju mi on kaze da je sve cista laz i da su na internetu vec pisali ljudi kao da je bila fora, da vide kako ce narod da reaguje. Kao neka vrsta eksperimenta.
E sad... Ja i dalje imam neku trunku sumnje i u prvu i u drugu pricu, ne znam kakvo je vase misljenje (naravno ko je gledao) ?
Inace mislim da ce ova tema za zivjeti kad brata riper - a prebacimo sa teme "Bande" na ovu temu, tako da to je put kojim trebamo ici.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Iskren da budem nisam neki veliki ljubitelj teorija zavere. Kada sam bio klinac gotivio sam ono sto prica Dejan Lucic, Spasooje Vlajic (onaj lik sto fura neku svetlosnu jednacinu gde sve zivo sto sabira i oduzimia dobija broj 666), Jovan Deretic i slicni. Sada vidim da se to sa pravom zove senzacionalizam, bilo ono sto Lucic prica o vladarima iz senke, sto Vlajic prica o nekoj satanistickoj zaveri ili sto Deretic dokazuje da smo stariji od ameba.
Jedna stvar u koju apsolutno ne verujem, to je da je nekoliko kozojeba isplaniralo i sprovelo u delo akciju rusenja kula bliznakinja. Ono, do juce karali koze i ovce po pripizdinama Bliskog istoka, onda dosli u SAD, prosli kurs letenja na Cesni, oteli putnicke avione, uspeli da ih okrenu, upere bas u kule bliznakinje i da se zabodu u njih. Ove nisu pale levo i desno nego se savrseno urusile.
Ali ajde da pojedem i to sranje, oni avioni koje su amerikanci oborili u vazduhu a koje su preuzeli teroristi, mete su im bile gluposti poput Kipa Slobode i slicno. Ko iole zna teririzam, osnovni cilj islamskog terirozma su napadi sa sto vise zrtvava. Boli njih kurac za planinu Rasmor i Kip slobode i slicna sranja. To su savrsene mete koje u lobanjama americkih gradjana izazivaju neki panican strah.
Jedna od mnogih tekovina tog napada je ta da su Amerikanci prvi put bez razmisljanja dali svojoj Vladi moc da kontrolise privatne zivote gradjana. Misllim da je Bus danima nakon 11. septembra lansirao neki “Patriots Act”, dokument kakav decenijama i vekovima ranije nije mogao da prodje. Amerikanci su u tom trenutku predali svojoj Vladi strasnu moc, a sve u strahu od nekog novog napada. Serija ratova u zemljama sa naftom je naravno dalji razvoj price.
Druga stvar gde sam 50/50 je sletanje na Mesec. Mislim da je Kudravi jednom lepo napisao, a potvrdjujem, sa onakvom kompjuterskom tehnologijom, gde je jedna decja igracka na baterije jaca od onakvih kompjutera, oni su uspeli da slete na mesec i to ponove vise puta. U glavi mi je ostao famozni Van Alenov pojas, to je valjda kada se izadje iz zemljine gravitacije pojas koji se prostire jako puno i koji je radioaktivan. Nasi materijali valjda nisu ni sada, a kamoli tada, sofisticirani da zastite kosmonaute. Postoje one emisije gde se govori da je sletanje rezirao sam Stenli Kjubrik koji je kroz filmove simbolicki provlacio da je u pitanju prevara. Ono sto ipak ide u prilog da su se Amerikanci zaista iskrcali na mesec je cinjenica da su to i Rusi u ono doba priznali. Sad, tu jos vagam sta je istina.
Inace zanimljivo je da recimo mnoge stvari koje su ranije smatrane teroijama zavera, danas su mejnstrim i ovi ih rade pred ocima javnosti. Na temi o bandama sam pricao o uzasu koji cini farmaceutski lobi, gde je lekovima podstakao nezapamcenu opijatsku epidemiju u SAD. Ostavicu ovih dana link za jedan dokumentarac gde je objasnjena evolucija mentalnih oboljenja, odnosno kako su psihiijatri pre svega u SAD za svako ljudsko stanje izmislili posebnu bolest i lekove koji to kontrolisu.
Uglavnom zanimljiva temica, verjem da ce svasta zanimljivo da se procita.
Jedna stvar u koju apsolutno ne verujem, to je da je nekoliko kozojeba isplaniralo i sprovelo u delo akciju rusenja kula bliznakinja. Ono, do juce karali koze i ovce po pripizdinama Bliskog istoka, onda dosli u SAD, prosli kurs letenja na Cesni, oteli putnicke avione, uspeli da ih okrenu, upere bas u kule bliznakinje i da se zabodu u njih. Ove nisu pale levo i desno nego se savrseno urusile.
Ali ajde da pojedem i to sranje, oni avioni koje su amerikanci oborili u vazduhu a koje su preuzeli teroristi, mete su im bile gluposti poput Kipa Slobode i slicno. Ko iole zna teririzam, osnovni cilj islamskog terirozma su napadi sa sto vise zrtvava. Boli njih kurac za planinu Rasmor i Kip slobode i slicna sranja. To su savrsene mete koje u lobanjama americkih gradjana izazivaju neki panican strah.
Jedna od mnogih tekovina tog napada je ta da su Amerikanci prvi put bez razmisljanja dali svojoj Vladi moc da kontrolise privatne zivote gradjana. Misllim da je Bus danima nakon 11. septembra lansirao neki “Patriots Act”, dokument kakav decenijama i vekovima ranije nije mogao da prodje. Amerikanci su u tom trenutku predali svojoj Vladi strasnu moc, a sve u strahu od nekog novog napada. Serija ratova u zemljama sa naftom je naravno dalji razvoj price.
Druga stvar gde sam 50/50 je sletanje na Mesec. Mislim da je Kudravi jednom lepo napisao, a potvrdjujem, sa onakvom kompjuterskom tehnologijom, gde je jedna decja igracka na baterije jaca od onakvih kompjutera, oni su uspeli da slete na mesec i to ponove vise puta. U glavi mi je ostao famozni Van Alenov pojas, to je valjda kada se izadje iz zemljine gravitacije pojas koji se prostire jako puno i koji je radioaktivan. Nasi materijali valjda nisu ni sada, a kamoli tada, sofisticirani da zastite kosmonaute. Postoje one emisije gde se govori da je sletanje rezirao sam Stenli Kjubrik koji je kroz filmove simbolicki provlacio da je u pitanju prevara. Ono sto ipak ide u prilog da su se Amerikanci zaista iskrcali na mesec je cinjenica da su to i Rusi u ono doba priznali. Sad, tu jos vagam sta je istina.
Inace zanimljivo je da recimo mnoge stvari koje su ranije smatrane teroijama zavera, danas su mejnstrim i ovi ih rade pred ocima javnosti. Na temi o bandama sam pricao o uzasu koji cini farmaceutski lobi, gde je lekovima podstakao nezapamcenu opijatsku epidemiju u SAD. Ostavicu ovih dana link za jedan dokumentarac gde je objasnjena evolucija mentalnih oboljenja, odnosno kako su psihiijatri pre svega u SAD za svako ljudsko stanje izmislili posebnu bolest i lekove koji to kontrolisu.
Uglavnom zanimljiva temica, verjem da ce svasta zanimljivo da se procita.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Rođaci wrote:pa brate gde da se sakriju?
Занимљиво да све негде до краја 18 века Војводина није изгледала као што је данас. Пола Баната је рецимо било мочварно земљиште и више је подсећало на царску бару са изузетком Делиблатске пешчаре. Бачка је такође била велика пешчара и Слатина. Ко је читао Сеобе од Милоша Црњанског зна о чему причам.
Најплоднији је убедљиво био Срем. Причао ми колега да раније није било села у Срему, а да нема неку вештицу или гатару. Мислим да је у Новом Саду чак било паљења на ломачи или вешања вештица. Нека ме неко исправи ако грешим
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Vojvodina danas izgleda jezivo, posebno Banat
paori oru skroz do druma, zatrpavaju kanale i seku svo drveće, šiblje i drugo rastinje, samo da prošire svoje njivetine za svaki mogući centimetar
@ riper
pogledaj ovaj film
https://www.imdb.com/title/tt6266538/?ref_=fn_al_tt_1
paori oru skroz do druma, zatrpavaju kanale i seku svo drveće, šiblje i drugo rastinje, samo da prošire svoje njivetine za svaki mogući centimetar
@ riper
pogledaj ovaj film
https://www.imdb.com/title/tt6266538/?ref_=fn_al_tt_1
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Сремска и Мачванска Митровица са околином... Дуго не видех такву количину сујеверја међ' становништвом у поменутој околини.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Вампири у Србији.
Као што многа братија са форума зна реч "Вампир" је једина српска интернационална реч. Али како се постајало вампир и како је долазило у народу до вампиризма. Наиме вампир је постајао неко које сахрањен без опела или коме је животиња прешла преко гроба (Нарочито се радило о мачки) Вампири се помињу код старих Срба и Словена. Наиме обичаји старословенске вере су налагале да спаљивање мртвих на ломачи. Отуда је остала и друга реч за вампира - Упир. Реч "Пир" је на старословенском значила ватра, док је негација била "ун"и оруда реч У(н)пир која се и данас говори у неким деловима Србије. Такође већина повампирења су се дешавала за време рата када је по бојним пољима остало много несахрањених људи који нису имали достојни испраћај на онај свет.
Први записи о вампирима код Срба се помињу још за време душановог законика 1342 где се један члан односи да на свештенике који су обављали ископавање лешева, за који се веровало да имају магијске моћи да устају из мртвих, да се расчине из цркве. Такође пре неклоико година у близини Пирота српски археолози су открили гроб вампира из 15 века. Тело мушкарца средњих година коме су биле оковане руке са дрвеним коцем у средини. То показује да и у време христинизације и покрштавања Срба стари обичаји нису изумирали и да је страх у народу од вампира остао. Такође у приморју и веровању крајишника у данашњој Хрватској постојала је особа која се звала Кршник. Кршник је био човек који се најчешће родио за време грмљавине и великих олуја те је имао моћ да ноћу његова душа напусти тело и бори се против вампира, вукодлака и осталих духова.
За време османлијске окупације територија данашње Србије и осталих српских земаља се налазила под сталним ратовима у наредних неколико година. У тим временима су се наше земље налазиле чак под Аустријским царством, час под Османским. Огроман број битака се водио на територији данашње Србије и огроман број људи је остављен да трули на бојним пољима што је у народу довело до праве епидемије вампиризма. Тада за вампире први пут чује тадашња просвећена европа и то највише захваљујући Аустријским војним извештајима. Навешћу два наша најпознатија примера вампира јер се они помињу и на другим светским сајтовима који истражују паранормално.
Први је случај сељака Петра Благојевића из села Кисиљева. Због њега је европа први пут чула реч вампир.
Петар Благојевић се родио крајем 17 века и живео у време аустријског-турског рата (1716—1718) и аустријске окупације Србије (1718-1735) у селу Кисиљеву близу данашњег Великог Градишта. Важио је за здравог човека у селу док се једног дана није напрасно разболео и умро 1725. Након његове смрти још неколико људи се разболело и умрло. Прва која је умрла је била Петрова жена. Она је на самрти свештенику испричала како јој је ноћу посећивао Петар као вампир и тражио опанке да би могао да иде да се прехрани. После ње још десет сељака умрло у року од осам дана и сви на самрти су тврдили исто да им је долазио Петар на кревет с тим што је он легао преко њих и давио их. Свештеник је одмах отишао аустријског комаданта Фромбалда у Велико Градиште и тражио је дозволу од њега да сељаци отворе гроб и спале га. У почетку Фромбалд није желео ни да чује али је на претњу свештеника да ће сељаци спалити сами село и раселити се ипак пристао, притом причајући да је османлисјка власт дозвољавала обреде убијања вампира. Он је још да би био сигуран повео неклоико војних аустријских лекара да надгледају читав процес: ево и његовог извештаја.
Овај извештај су прво објављили бечки часопис Wienerisches Diarium (Бечки дневник) и као пожар се чланак пренео широм европе где су и највећи људи тога времена (Укључујући Волтера) расправљали о њиховом постојању.
Други још темељити случај вампиризма за време аустријске окупације се десио у селу медвеђа код Трстеника и радило се бившем припаднику турске војске, српске националности Арнатуту Павлу. (У немачким спсима познат као Арнолд Паоле) Његова прича је узгред још и занимљивија с тим што је он тврдио када је дошао у селу да је убио вампира. Наиме за време ратовања у Грчкој на страни турске дотични се нашао после једне битке у ноћи у очи у очи са вампиром. Тај вампир га је пратио и узнемиравао скоро назад до родног села Медвеђе, пошто је успео да га убије глоговим коцем, онда је пио његову крв и јео земљу са његовог гроба да и сам не би постао вампир.
После рата Павле ступа у аустријску службу иако је ратовао за турску. Пошто се село Медвеђа налазило покрај турске границе, аустријанци су ту постављали намерно локалне бивше турске војнике и насељавали их, правећи од њих милиције јер знају терен и турску тактику напда. Павле се оженио ћерком сеоког кмета. Године 1725. или 1727. Павле је пао са велике висине и однесен онесвешћен кући. Имао је вероватно тешке унутрашње повреде, те је брзо умро. Пао је са сењака и сломио врат. Сахрањен је на месном гробљу. И тада после неколико дана почели су мешатни села да га виђају по околини, увек ноћу, неке сељане је и давио али им није сисао крв. После неколико недеља људи који су га виђали су почели полако да умиру један по један. Укупно је умрло четворо људи. Мештани су звали свог хандука (Хајдук, лекар или видар) и урадили су есхумацију тела са све пробадањем глоговог коца кроз срце.
Ново умирање у Павловом крају почело је 1731. Умрло је седамнаесторо људи, опет са нејасним узроком смрти. Прва која је умрла била је 60-годишња Милица, затим једно осмогодишње дете, двадесетогодишња Стана (умрла при порађају, говорила да се мазала вампирском крвљу) и њено новорођено дете, један шеснаестогодишњи момак (умро после три дана болести), једна десетогодишња девојчица, седамнаестогодишњи Јоаникије (умро после три дана болести), онда „хаднукова“ супруга, затим Ружа (умрла после десет дана болести), шездесетогодишњи Станче, двадесетпетогодишњи хајдучки син Милоје (умро после три месеца болести), Ружино дете (осамнаест дана старо), двадесетједногодишњи Раде (умро после три месеца болести), жена локалног хајдучког барјактара са њеним дететом, дете „хаднукове“ супруге, и двадесетогодишња снаја хајдука Јовице Станојка (умрла после три дана болести). Задња која је умрла, Станојка, говорила је да се петнаестак дана раније пробудила ноћи гушена те да је била дављена од Милоја. Прва која је умрла, Милица, јела је говеђе месо са краве чију је крв наводно пио пет година раније Арнаут Павле.
устријска војна управа у Београду послала је званичну комисију да разјасни ситуацију, сачињену од комесара Јоханес Фликингер (Johannes Flückinger), леутнанта Бутенер (Buttener) и Ј. Х. фон Линденфелс (Ј.H. von Lindenfels), два војних лекара, Исак Зигел (Isaac Siegel) и Јохан Фридрих Баумгертнер (Johann Friedrich Baumgärtner), и једног свештеника. Отворили су уз присуство месних старешина, међу њима хајдучки капетан "Gorschitz Haduck" (Горшић хајдук?), и локалних Рома и гробове умрлог Радета, „хаднукове“ жене и детета и барјактарове жене и детета, да ексхумирају њихова тела. Та тела су пронађена у распаднутом стању.
Стање, које су затекли код осталих, зачудило их је: њихова мртва тела су изгледала да нису трулила, а коса и нокти као да су порасли. Лица су била румена и надувена. Али доказ о наводном вампиризму била је свежа крв на њиховим уснама. Аустријски комесари су наредили Ромима да свим лешевима са истим знаковима одсеку главе и спале. Јоханес Фликингер је послао опширни извештај у Беч, у којим је дао преглед и покушавао да објасни поменута дешавања.
Опет се тада европа почела да се бави питањима о вампирима Поготво протестантска Немачка чија доктрина протестантизма није могла да се суочи са нечим као што је повратак у живот подсредством нечасстивог и сам закључак на овај случај је дао Јоханес Фликингер.
Као што многа братија са форума зна реч "Вампир" је једина српска интернационална реч. Али како се постајало вампир и како је долазило у народу до вампиризма. Наиме вампир је постајао неко које сахрањен без опела или коме је животиња прешла преко гроба (Нарочито се радило о мачки) Вампири се помињу код старих Срба и Словена. Наиме обичаји старословенске вере су налагале да спаљивање мртвих на ломачи. Отуда је остала и друга реч за вампира - Упир. Реч "Пир" је на старословенском значила ватра, док је негација била "ун"и оруда реч У(н)пир која се и данас говори у неким деловима Србије. Такође већина повампирења су се дешавала за време рата када је по бојним пољима остало много несахрањених људи који нису имали достојни испраћај на онај свет.
Први записи о вампирима код Срба се помињу још за време душановог законика 1342 где се један члан односи да на свештенике који су обављали ископавање лешева, за који се веровало да имају магијске моћи да устају из мртвих, да се расчине из цркве. Такође пре неклоико година у близини Пирота српски археолози су открили гроб вампира из 15 века. Тело мушкарца средњих година коме су биле оковане руке са дрвеним коцем у средини. То показује да и у време христинизације и покрштавања Срба стари обичаји нису изумирали и да је страх у народу од вампира остао. Такође у приморју и веровању крајишника у данашњој Хрватској постојала је особа која се звала Кршник. Кршник је био човек који се најчешће родио за време грмљавине и великих олуја те је имао моћ да ноћу његова душа напусти тело и бори се против вампира, вукодлака и осталих духова.
За време османлијске окупације територија данашње Србије и осталих српских земаља се налазила под сталним ратовима у наредних неколико година. У тим временима су се наше земље налазиле чак под Аустријским царством, час под Османским. Огроман број битака се водио на територији данашње Србије и огроман број људи је остављен да трули на бојним пољима што је у народу довело до праве епидемије вампиризма. Тада за вампире први пут чује тадашња просвећена европа и то највише захваљујући Аустријским војним извештајима. Навешћу два наша најпознатија примера вампира јер се они помињу и на другим светским сајтовима који истражују паранормално.
Први је случај сељака Петра Благојевића из села Кисиљева. Због њега је европа први пут чула реч вампир.
Петар Благојевић се родио крајем 17 века и живео у време аустријског-турског рата (1716—1718) и аустријске окупације Србије (1718-1735) у селу Кисиљеву близу данашњег Великог Градишта. Важио је за здравог човека у селу док се једног дана није напрасно разболео и умро 1725. Након његове смрти још неколико људи се разболело и умрло. Прва која је умрла је била Петрова жена. Она је на самрти свештенику испричала како јој је ноћу посећивао Петар као вампир и тражио опанке да би могао да иде да се прехрани. После ње још десет сељака умрло у року од осам дана и сви на самрти су тврдили исто да им је долазио Петар на кревет с тим што је он легао преко њих и давио их. Свештеник је одмах отишао аустријског комаданта Фромбалда у Велико Градиште и тражио је дозволу од њега да сељаци отворе гроб и спале га. У почетку Фромбалд није желео ни да чује али је на претњу свештеника да ће сељаци спалити сами село и раселити се ипак пристао, притом причајући да је османлисјка власт дозвољавала обреде убијања вампира. Он је још да би био сигуран повео неклоико војних аустријских лекара да надгледају читав процес: ево и његовог извештаја.
Прво код отварања гроба нисмо осетили ни најмањи задах или смрад од леша. Нити из његовог гроба, нити из његовог тела. Тело сем носа који био помало спљоштен није имало апсолутно никакве трагове распадања нити је било надуто под гасовима. на деловима старе коже која, је била светлобела, долазила је нова свежа кожа.Уместо старих, длака и нокзију израстали су нови. Тело му је било чак и боље боје него за живота. Део око усана је имао трагове свеже крви, сељаци су ми говорили да је то крв од његових жртава које је уморио. Пошто смо поп и ја све ово видели, а војни лекари направили запис, сељаци су у највећој хитњи наоштрили глогов колац којем су га проболи право кроз срце. Изненада покојнику су се тада отворила уста из који је кренула да тече свежа крв, као и из ушију. Сељаци су одмах потом направили ломачу и леш без икакве церемоније спалили, његов пепо је посут по дунаву.
Овај извештај су прво објављили бечки часопис Wienerisches Diarium (Бечки дневник) и као пожар се чланак пренео широм европе где су и највећи људи тога времена (Укључујући Волтера) расправљали о њиховом постојању.
Други још темељити случај вампиризма за време аустријске окупације се десио у селу медвеђа код Трстеника и радило се бившем припаднику турске војске, српске националности Арнатуту Павлу. (У немачким спсима познат као Арнолд Паоле) Његова прича је узгред још и занимљивија с тим што је он тврдио када је дошао у селу да је убио вампира. Наиме за време ратовања у Грчкој на страни турске дотични се нашао после једне битке у ноћи у очи у очи са вампиром. Тај вампир га је пратио и узнемиравао скоро назад до родног села Медвеђе, пошто је успео да га убије глоговим коцем, онда је пио његову крв и јео земљу са његовог гроба да и сам не би постао вампир.
После рата Павле ступа у аустријску службу иако је ратовао за турску. Пошто се село Медвеђа налазило покрај турске границе, аустријанци су ту постављали намерно локалне бивше турске војнике и насељавали их, правећи од њих милиције јер знају терен и турску тактику напда. Павле се оженио ћерком сеоког кмета. Године 1725. или 1727. Павле је пао са велике висине и однесен онесвешћен кући. Имао је вероватно тешке унутрашње повреде, те је брзо умро. Пао је са сењака и сломио врат. Сахрањен је на месном гробљу. И тада после неколико дана почели су мешатни села да га виђају по околини, увек ноћу, неке сељане је и давио али им није сисао крв. После неколико недеља људи који су га виђали су почели полако да умиру један по један. Укупно је умрло четворо људи. Мештани су звали свог хандука (Хајдук, лекар или видар) и урадили су есхумацију тела са све пробадањем глоговог коца кроз срце.
Ново умирање у Павловом крају почело је 1731. Умрло је седамнаесторо људи, опет са нејасним узроком смрти. Прва која је умрла била је 60-годишња Милица, затим једно осмогодишње дете, двадесетогодишња Стана (умрла при порађају, говорила да се мазала вампирском крвљу) и њено новорођено дете, један шеснаестогодишњи момак (умро после три дана болести), једна десетогодишња девојчица, седамнаестогодишњи Јоаникије (умро после три дана болести), онда „хаднукова“ супруга, затим Ружа (умрла после десет дана болести), шездесетогодишњи Станче, двадесетпетогодишњи хајдучки син Милоје (умро после три месеца болести), Ружино дете (осамнаест дана старо), двадесетједногодишњи Раде (умро после три месеца болести), жена локалног хајдучког барјактара са њеним дететом, дете „хаднукове“ супруге, и двадесетогодишња снаја хајдука Јовице Станојка (умрла после три дана болести). Задња која је умрла, Станојка, говорила је да се петнаестак дана раније пробудила ноћи гушена те да је била дављена од Милоја. Прва која је умрла, Милица, јела је говеђе месо са краве чију је крв наводно пио пет година раније Арнаут Павле.
устријска војна управа у Београду послала је званичну комисију да разјасни ситуацију, сачињену од комесара Јоханес Фликингер (Johannes Flückinger), леутнанта Бутенер (Buttener) и Ј. Х. фон Линденфелс (Ј.H. von Lindenfels), два војних лекара, Исак Зигел (Isaac Siegel) и Јохан Фридрих Баумгертнер (Johann Friedrich Baumgärtner), и једног свештеника. Отворили су уз присуство месних старешина, међу њима хајдучки капетан "Gorschitz Haduck" (Горшић хајдук?), и локалних Рома и гробове умрлог Радета, „хаднукове“ жене и детета и барјактарове жене и детета, да ексхумирају њихова тела. Та тела су пронађена у распаднутом стању.
Стање, које су затекли код осталих, зачудило их је: њихова мртва тела су изгледала да нису трулила, а коса и нокти као да су порасли. Лица су била румена и надувена. Али доказ о наводном вампиризму била је свежа крв на њиховим уснама. Аустријски комесари су наредили Ромима да свим лешевима са истим знаковима одсеку главе и спале. Јоханес Фликингер је послао опширни извештај у Беч, у којим је дао преглед и покушавао да објасни поменута дешавања.
Опет се тада европа почела да се бави питањима о вампирима Поготво протестантска Немачка чија доктрина протестантизма није могла да се суочи са нечим као што је повратак у живот подсредством нечасстивог и сам закључак на овај случај је дао Јоханес Фликингер.
Да ли је то вампирство било од сотоне? Зашто се онда није отерао молитвама? Да ли је било природно (мисли на епидемију), зашто се на (њиховим) телима извршила таква казна или призор? Великим, неправедним и живим вампирима нек се одсеку главе и мртве нек се оставе на миру. Није ли међу вампирима био један разуман човек? Одакле доказати супротно? Како да се његовој родбини не урачуна у срамоту?
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Svojevremeno sam pratio onu emisiju srpske misterije sa Mikijem Krstovićem...Jel još neko to gledao ?
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Српске мистерије серијал је био на тв прва пре пар година, али је ртс 5-6 година пре њих одрадио серијал Мистерије Србије који је можда и квалитетнији. Има и једна књига коју је написао онај новинар Игњатовић, купих је својевремено, састављена је од пар дестина прича од којих је свака по пар страница, чита се за сат времена, а могу се прочитати свакаква чудеса...
-
- Posts: 224
- Joined: Wed Feb 03, 2016 12:21 am
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Такође хрватска емисија “На рубу знаности” обрађује занимљиве теме, има је на јутјубу.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Као клинац сам обожавао да гледам филмове о ванземаљцима и наравно као сваког клинца, па и човека увек ми је било занимљиво да причам о томе да ли има живота на другим планетама или галаксијама. Наравно у тренуцима доколице сам истраживао такозвани феномен ванземаљских отмица.
Наравно сви знамо како изгледају ванземаљци према американцима, или су мали сиви или зелени, или су рептилоиди. Када сам истраживао приче о ванземаљским отмицама ван САД, наишао сам много више уверљивије случајеве, са много више физичких доказа, са много мање сеанси хипноза, и што је најлуђе са много више типова ванземаљаца. Буквално до џинова од минимум три метра до малих патуљака од свега неколико центиметара. Тако да ми је било веома занимљиво да установи да многи блиски сусрети треће врсте су се дешавали широм света иако нам је кроз медије то сервирано као чисто америчка ствар. Па ћу мало више пистаи о њима.
За почетак овај случај из Русије (тадашњег СССР-а) ми је веома занимљив јер је један од првих којих се пробио изван гвоздене завесе. Постао је познат као ворожењски инцидент
27 септембра 1989 неколико десетина деце се играло по изненађујућем сунчаном дану у великом јужном парку. Троје деце је одмах приметило сенку изнад њихових глава и имало шта да види. Велики округао објекат који је исијавао ружичасту светлост и који се полако спуштао на оближњи травњак. Кроз објекат се видело једно биће са троје очију поред једног омањег робота коцкастог изгледа препуног транзистора. Објекат је испустио три крака и полако слетео на земљу. Тада је још четрдесетак одраслих (од тога два пандура, лекар и подофицир) се приближило групи деце и отворених уста гледало како се врата објекта полако отварају. Први утисак је заварао присутне. Биће са троје очију је имало сигурно преко три метра, био је у металик оделу, није имало врат и притом је са собом водило тог транзистор робота. Са њим је вршио некако скенирање земље и тла, да би изненада једно од деце почело да вришти. Тада се велика придошлица окренула и из својих груди уперила ласер коме је паралисала дете, које се онесвестило и пало. Да би изнеада и летелица и робот и гост из свемира нестали. Док су се људи окупили и помагали дечаку и док га је доктор прегледао да ли је повређен. Бића и летелице су се поново појавиле. Овога пута Ванземаљац је држао велики светлећи штап да би га изнанада уперио у једног шеснастогодишњака који је потом нестао. Пандури су у страху извадили пиштоље, Ванземаљац је утрчао у летелицу која се полако дизала и брзином светлости изненада нестала. Када се то десило младић се опет појавио, тврдећи да је све време био ту (Неки камуфлажни уређај).
После инцидента су се убрзо појавили и први совјетски форензичари и научници. Прво су пронашли трагове такозваних ножица за слетање и неколико чистих рупа одакле је кутија робот узимала узорке тла. На основу дубине трагова, руски научницу су установили да је летелица била тешка 11 тона. Такође од 26-27 семптемрба огроман број људи у Вороњежшкој области пријавило да је видело на небу црвено ружичасту сферу која стално мења правац. Први који је покупио причу за западне медије је Сент Луис пост преко свог извора из совјетске новинске агенције ТАСС (која је први пут објавила такве приче везане за паранормално) после Сент Луис поста причу преузима Њујорк Тајмс и тако је скоро цео свет први пут за један од случајева НЛО и ванземаљаца у СССР.
Наравно сви знамо како изгледају ванземаљци према американцима, или су мали сиви или зелени, или су рептилоиди. Када сам истраживао приче о ванземаљским отмицама ван САД, наишао сам много више уверљивије случајеве, са много више физичких доказа, са много мање сеанси хипноза, и што је најлуђе са много више типова ванземаљаца. Буквално до џинова од минимум три метра до малих патуљака од свега неколико центиметара. Тако да ми је било веома занимљиво да установи да многи блиски сусрети треће врсте су се дешавали широм света иако нам је кроз медије то сервирано као чисто америчка ствар. Па ћу мало више пистаи о њима.
За почетак овај случај из Русије (тадашњег СССР-а) ми је веома занимљив јер је један од првих којих се пробио изван гвоздене завесе. Постао је познат као ворожењски инцидент
27 септембра 1989 неколико десетина деце се играло по изненађујућем сунчаном дану у великом јужном парку. Троје деце је одмах приметило сенку изнад њихових глава и имало шта да види. Велики округао објекат који је исијавао ружичасту светлост и који се полако спуштао на оближњи травњак. Кроз објекат се видело једно биће са троје очију поред једног омањег робота коцкастог изгледа препуног транзистора. Објекат је испустио три крака и полако слетео на земљу. Тада је још четрдесетак одраслих (од тога два пандура, лекар и подофицир) се приближило групи деце и отворених уста гледало како се врата објекта полако отварају. Први утисак је заварао присутне. Биће са троје очију је имало сигурно преко три метра, био је у металик оделу, није имало врат и притом је са собом водило тог транзистор робота. Са њим је вршио некако скенирање земље и тла, да би изненада једно од деце почело да вришти. Тада се велика придошлица окренула и из својих груди уперила ласер коме је паралисала дете, које се онесвестило и пало. Да би изнеада и летелица и робот и гост из свемира нестали. Док су се људи окупили и помагали дечаку и док га је доктор прегледао да ли је повређен. Бића и летелице су се поново појавиле. Овога пута Ванземаљац је држао велики светлећи штап да би га изнанада уперио у једног шеснастогодишњака који је потом нестао. Пандури су у страху извадили пиштоље, Ванземаљац је утрчао у летелицу која се полако дизала и брзином светлости изненада нестала. Када се то десило младић се опет појавио, тврдећи да је све време био ту (Неки камуфлажни уређај).
После инцидента су се убрзо појавили и први совјетски форензичари и научници. Прво су пронашли трагове такозваних ножица за слетање и неколико чистих рупа одакле је кутија робот узимала узорке тла. На основу дубине трагова, руски научницу су установили да је летелица била тешка 11 тона. Такође од 26-27 семптемрба огроман број људи у Вороњежшкој области пријавило да је видело на небу црвено ружичасту сферу која стално мења правац. Први који је покупио причу за западне медије је Сент Луис пост преко свог извора из совјетске новинске агенције ТАСС (која је први пут објавила такве приче везане за паранормално) после Сент Луис поста причу преузима Њујорк Тајмс и тако је скоро цео свет први пут за један од случајева НЛО и ванземаљаца у СССР.
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Zanimljiva prica Batke, nadam se da ces imati dovoljno energije i vremena da ovu temu izguras sa jos ovakvih tema.
Ja sam licno uvijek podjeljen kada je rijec o situacijama kao ta iz Rusije.
Tesko da je toliko ljudi laziralo nesto ( klip nisam pogledao samo sam procitao pricu ), ali opet mi to bas nerealno djeluje.
Opet iz drugog ugla da sam mozda ja vidio vanzemaljce sigurno da bih to svima pricao i kleo se zivotom u tu pricu. A vjerovatno bi ljudi u mene gledali kao vidi ga ludak ili budala. Tako da uglavnom se odlucujem da vjerujem, jer uvijek zamislim situaciju gdje ja tvrdim takvo nesto.
Inace, pronasao sam lika, ti neki fazoni jutjubera i to, ali ovaj je moze se reci pozitivna prica, jer je na fazon teorija zavjere i slicno + na nasem je jeziku.
Momak je nekako bas zanimljiv, jos jedna od bitnih stavki je sto mu klipovi ne traju predugo, tako da se moze uvijek pogledati i nije neka smarajuca prica, pa evo par nekih videa, pa da se mozda i pokrene diskusija.
Dosta, bas dosta dokaza koji obaraju obe price.
Ja sam licno uvijek podjeljen kada je rijec o situacijama kao ta iz Rusije.
Tesko da je toliko ljudi laziralo nesto ( klip nisam pogledao samo sam procitao pricu ), ali opet mi to bas nerealno djeluje.
Opet iz drugog ugla da sam mozda ja vidio vanzemaljce sigurno da bih to svima pricao i kleo se zivotom u tu pricu. A vjerovatno bi ljudi u mene gledali kao vidi ga ludak ili budala. Tako da uglavnom se odlucujem da vjerujem, jer uvijek zamislim situaciju gdje ja tvrdim takvo nesto.
Inace, pronasao sam lika, ti neki fazoni jutjubera i to, ali ovaj je moze se reci pozitivna prica, jer je na fazon teorija zavjere i slicno + na nasem je jeziku.
Momak je nekako bas zanimljiv, jos jedna od bitnih stavki je sto mu klipovi ne traju predugo, tako da se moze uvijek pogledati i nije neka smarajuca prica, pa evo par nekih videa, pa da se mozda i pokrene diskusija.
Dosta, bas dosta dokaza koji obaraju obe price.
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
Kule ne bi trebalo uopšte stavljati više u istu rečenicu sa teorijom zavere, to je običan "false flag".
Ako su pre više od pola veka Britanci pomoću Luzitanije uvukli Ameriku u rat, ovo sad je smejurija. Tek nedavno je dokazano da Luzitanija nije bio civilni trgovački brod, već da je zaista prevozio municiju.
Inače, sad mi je zao što ne mogu da nadjem citat nekog amera političara, koji kaze da oni kreiraju realnost i istoriju, u fazonu "mi radimo svoje, i to postaje vaša realnost, i istorija"
Ako su pre više od pola veka Britanci pomoću Luzitanije uvukli Ameriku u rat, ovo sad je smejurija. Tek nedavno je dokazano da Luzitanija nije bio civilni trgovački brod, već da je zaista prevozio municiju.
Inače, sad mi je zao što ne mogu da nadjem citat nekog amera političara, koji kaze da oni kreiraju realnost i istoriju, u fazonu "mi radimo svoje, i to postaje vaša realnost, i istorija"
Re: Урбане легенде, паранормалне појаве и теорије завере
ElPadrino wrote:Zanimljiva prica Batke, nadam se da ces imati dovoljno energije i vremena da ovu temu izguras sa jos ovakvih tema.
Ja sam licno uvijek podjeljen kada je rijec o situacijama kao ta iz Rusije.
Русија има богату историју непознатих летећих објеката још из времена руског царства. Права најезда виђања НЛО почиње да се појављује са индустријском револуцијом у СССР и за време другог светског рата. КГБ је за ове случајеве стављао натпис строго поверљиво. Скоро су јавности отворени неки архивски докуметни непознатим летелицама. За разлику од американаца, Руси нису били тако подложни масовној хистерији од стране летећих тањира и ванземаљских отмица. Доста људи када би пријавило тако нешто би им после неколико дана КГБ или војска закуцала врата. Друга ствар је та да се доста виђања и инцидената дешавала изнад такозваних руских затворених градова.
Русија је својој дугој и бруталној историји увек имала такве такозване затворене градове. У руском царству су најчешће били у сибиру и служили су другачијој сврси као радни кампови али за време СССР они су доживели праву експлозију. Наиме због страха од шпијунаже СССР је почео изградњуових градова крајем 40их година на самом почетку хладног рата. Затворени градови нису били представљени на мапама, осим на оним најповерљивијим. Није било никаквих путоказа или слични ознака затворених градова, а ови градови су изостављени из железничких редова вожње. Аутобуске линије до затворених градова су приказиване као поласци до оближњих мањих градова и села, са станицама најближим затвореним градовима означене као „47км“ или слично. За потребе поште, затворен град је обично називан коришћењем имена најближег великог града и неког броја, нпр. Арзамас-16 (Саров), Чељабинск-65 (Озјорск) и слично. Затворени град може бити прилично далеко од свог града-имењака. Људима који нису живели у затвореним градовима су заустављани на сигурносним пункотвима и проверавана су им документа, а за посету граду је била потребна изричита дозвола. Да би се неко преселио у затворени град, морао је да добије одобрење од КГБ.
Постојали су три категорије тих затворених градова. Прва је била релативно лака категорија где су становници и њихови посетиоци (ужа и шира родбина) могли да улазе и излазе уз помоћ специјалних пропусница које је издавала војска јер је војска најчешће држала те комплексе у граду и фабрике у којима су људи радили су најчешће биле фабриике муниције, војне помоћне опереме и лаког наоружања значи не нека супер тајна претерана војна индустрија. Радило се о великим у то време о великим градовима које сви и данас знамо. Најпознатији примери тих градова прве категорије су Нижњи Новгород и Перм.
Друга категорија тих градова је већ била са строжом контролом. Радило се о средњим градовима али са озбиљним фабрикама авиона које су најчешће производиле делове за чувене балистичке и свемирске ракете. КГБ је управљао безбедношћу ових фрадова и да сте некоме најближи род морате узети пропсуницу од стране КГБ и још вам увале агенте да вас чувају у граду и прате до продавнице или школе из чисто стриктне контроле.
Трећа је она најтајновитија такозвана трећа категорија затворених градова. Радило се о мањим градовима, не већим од 70000 становника. У њима су живели тадашњи највећи умови совјетског савеза и буквално сем агентима КГБ никоме ни је био дозвољен приступ, чак и неки припадници армије и генералштаба нису могли да улазе у њих. У њима су се најчешће завршавали војни патенти, правиле нуклеарне бомбе и бојни отрови, све револуционарно се дешавало у њима.
Затворени градови су некада били окруженим сигурносним периметром са бодљикавом жицом, кулама и наоружаним стражарима, налик на логоре. Ово није ограничавало слободу становника затворених градова, који су лако могли да пролазе кроз периметар на сигурносним пунктовима. Пошто је постојање оваквих градова била тајна, од житеља се очекивало да не откривају становницима своје место становања. Овај недостатак слободе је често био компензован бољим условима становања и већем избором робе у трговинама него на другим местима у земљи. Такође, у Совјетском Савезу особе које су радиле са поверљивим подацима су поред нормалних плата у то време су примани и бонуси.
Најпознатији такав затворени град је сигурно Капустин Јар пандан америчкој зони 51. Налази се на северу Архангелске области и обухвата површину око 650 километара квадратних километара, град има космодром, огромне подземне бункере, огромну војну базу. Име је добио по истоименом селу које се налази у близини њега отворен је 1946, а већ 1948 су захваљујући неки отвореним документима нађени записи о обарању НЛО од стране неколико МИГ ловаца у његовој близини где су два ванземаљца одмах преминула док је трећи некако преживео неколико сати. Многи сматрају да су совјети успели да заробе летелицу и захваљујући обрнутом инежњерству успели да стекну предност у односу на САД у оружаној трци тих година.
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 42 guests