Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[Brdja]

Sve vise je bolesnika, to se slazem, ali ih je dosta iz te iste unutrasnjosti. I Crne Gore (da ispostujem 1958 )

[Влада Паликућа]

BRIGATE ROSSE

Plašila ih se i Cosa Nostra

Pripadnici Crvenih brigada postali su prepoznatljivi po svojoj okrutnosti i metodama mučenja, među kojima je bilo i bušenje kolena električnom bušilicom. Likvidirali su skoro sve čuvare zatvora za koje su imali podatke da su bili uključeni u mučenja njihovih pripadnika. Koliko su bili okrutni i kakav ih je glas bio u Italiji možda najbolje govori podatak da su od njih strahovali i vođe Cosa Nostre, koji su svojim članovima sugerisali da izbegavaju sukobe sa njihovim članovima.

Crvene brigade, odgovor na tajne operacije CIA

Otmica tadašnjeg italijanskog premijera Alda Mora 16. marta 1978, i njegova likvidacija posle 55 dana zatočeništva, označili su početak kraja terorističke organizacije koja je tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka izvršila ubistva na desetine sudija, političara, novinara i viđenijih industrijalaca

Crvene brigade, koje su nastale kao odgovor na tajne operacije CIA u Italiji, postale su jedna od najpoznatijih terorističkih organizacija u svetu. Zalagale su se za stvaranje komunističkog društva u Italiji putem oružane borbe, i odvajanje te zemlje od zapadne alijanse. Njihova najpoznatija akcija je otmica, a zatim i ubistvo italijanskog premijera i vođe Demohrišćanske stranke Alda Mora.

Likvidacija Alda Mora predstavljala je početak kraja Crvenih brigada, koje su tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka ubile na desetine sudija, političara, novinara i viđenijih industrijalaca. Među otetima bio je i američki general Džejms Dozijer, a 1984. godine ubili su Limaona Hunta iz Sinajskih multinacionalnih snaga i posmatračke grupe. Međutim, Morovo ubistvo izazvalo je gnev celokupnog italijanskog društva, što je primoralo vlasti da usvoje nove stroge zakone za borbu protiv terorističkih organizacija.

Brigate Rosse

Nastanak Crvenih brigada (Brigate Rosse) vezuje se za kraj 60-ih godina prošlog veka, kada je u Italiji, uz podršku CIA koja je vodila tajnu operaciju „Gladio“, počeo da jača fašistički pokret. Cilj te operacije bio je uništenje komunističke partije Italije, i sve popularnijih i masovnijih radničkih i sindikalnih pokreta. Fašističke organizacije širom Italije izvršile su seriju dobro planiranih terorističkih napada, s ciljem zaustavljanja studentskih i radničkih protesta i da na taj način nateraju vlasti da se obračunaju sa levičarima. Posle nekoliko takvih napada tokom 1969. godine italijanske vlasti počele su da hapse levičare. Najveće hapšenje obavljeno je posle bombaškog napada na Trgu Fontana u Milanu, u kome je poginulo 16, a ranjeno dvadesetak osoba. Iako su bombu postavili pripadnici fašističkog Novog poretka (Ordine Nuovo), napad je pripisan levičarima. Vlasti su sprovele akciju u kojoj je uhapšeno oko 4.000 levičara i studentskih aktivista, koji su osuđeni na zatvorske kazne.

To je bio povod za osnivanje organizacije s marksističko-lenjinističkom ideologijom u Milanu. Ubrzo je formirana i grupa u Torinu. Njihovim spajanjem 1970. godine formirane su Crvene brigade. U početku su imale oko 500 članova, starosti između 30 i 40 godina, koji su primali mesečne plate od 400 dolara. Među osnivačima isticao se Alberto Frančeskini, koji je poticao iz radničke porodice. Crvene brigade postale su oružano krilo velikog društvenog pokreta koji su činile levičarske partije i sindikati, a podršku su imali i od italijanske Komunističke partije.

Ubrzo su otpočeli sa akcijama čiji je cilj bio uništenje pripadnika ekstremne desnice. Napadi na fašističke organizacije i njihove skupove bili su skoro svakodnevni. Vršili su sabotaže u velikim kompanijama, davali podršku radnicima i sindikatima, a najaktivniji su bili u industrijskim razvijenim područjima Italije, posebno na severu zemlje. U početku su uništavali automobile vlasnika fabrika, a ubrzo su se preorijentisali na kidnapovanja. Veće terorističke akcije počeli su da planiraju krajem 1971. godine.

Ciljevi i metodologija borbe

Svoje ciljeve i metodologiju borbe Crvene brigade objavile su 1974. godine saopštenjem za javnost. Pritom su pozvali radnike da pristupe „moćnoj borbenoj Komunističkoj partiji“, što je bio zvanični naziv za Crvene brigade.

U želji da zastraše pravosudne organe i izvrše pritisak na njih da ne pokreću procese protiv njihovih aktivista, primenjivali su taktiku svakodnevnih napada. Kako su postali oružana ilegalna formacija, odustali su od akcija po fabrikama. Počeli su da izvode oružane akcije, napade na policajce, karabinjere, zatvorske čuvare, funkcionere konzervativnih i desničarskih partija. Prva značajnija akcija bilo je kidnapovanje glavnog tužioca Đenove Sosija 1974. godine. Njega su pokušali da zamene za dva uhapšena pripadnika Crvenih brigada.

Organizacijska struktura

Crvene brigade ubrzo su postale jedna od najpoznatijih terorističkih grupa u svetu, koja je imala oko 800 naoružanih pripadnika i blizu 3.000 nenaoružanih aktivista koji su im pružali podršku. Osnovni kriterijumi za prijem novih članova pored ideološkog opredeljenja bila je borba protiv kapitalizma i stvaranje komunističkog društva.

Organizacija Crvenih brigada bila je odlična. Na vrhu subordinacijske lestvice nalazila se Strateška direkcija (Direzione strategica), koja je smatrana mozgom organizacije. Direkcija je imala od 10 do 20 članova koji su uglavnom bili visokoobrazovani ljudi, neki i sa titulama doktora nauka.

Strateška direkcija bila je odgovorna za političko-organizacijski program Crvenih brigada. Njeni članovi kontaktirali su sa pukovnicima koji su bili vođe borbenih formacija koje su se zvale kolone. Jednu kolonu činile su tri brigade koje su se delile na ćelije. Svaka ćelija imala je od pet do 10 aktivista. Po potrebi ćelije su mogle da se spajaju u module.

Postojalo je deset kolona koje su svoja sedišta imale u: Milanu, Đenovi, Torinu, Rimu, Napulju, Firenzi, Padovi, Veroni, Bolonji i pokrajini Veneto. Svaka kolona imala je svoje težišne zadatke.Tako je, na primer, zadatak Rimske kolone bio da napada političke lidere i članove Demohrišćanske stranke. Područja na kojima nisu bile formirane kolone pokrivali su regionalni revolucionarni komiteti.

Organizacija je posedovala veliki broj automobila, automehaničarske radionice, laboratorije za izradu lažnih dokumentacija, krojačke radionice gde su šivene vojne, policijske i karabinjerske uniforme koje su koristili za izvođenje akcija. Raspolagali su i sa oko 6.000 konspirativnih stanova u svim krajevima Italije.

Ubistvo Alda Mora

Najpoznatija akcija Crvenih brigada, koja je ujedno označila i početak njihovog kraja, dogodila se pre 35 godina, 16. marta 1978, kada su oteli Alda Mora. Otmica se dogodila tokom dana, dok je tadašnji premijer išao prema parlamentu, u kome je trebalo da bude usvojen istorijski sporazum između Demohrišćanske stranke, čiji je on bio predsednik, i Komunističke partije Italije, protiv čega su bile levičarske radikalne partije. Prilikom otmice premijera ubijeno je petoro njegovih telohranitelja.

Posle dva dana otmičari su medijima poslali fotografije Mora slikanog ispred obeležja organizacije, s natpisom „Brigate Rosse“ i petokrakom u krugu. Mora su proglasili političkim zatvorenikom kome će suditi „narodni sud“. Italijanska policija ubrzo je uhapsila pojedine vođe Crvenih brigada – Renata Ćurćija i Alberta Frančeskinija. Ćurćijeva supruga Mara Kagol ubijena je prilikom hapšenja jer je pružala oružani otpor.

Crvene brigade ponudile su razmenu Alda Mora za Ćurćija i 13 ostalih članova kojima je trebalo da počne suđenje. Za vreme zatočeništva Moro je pisao Đulčiju Andreotiju, koji ga je zamenio na dužnosti premijera nakon otmice, da udovolji zahtevima Crvenih brigada kako bi se izbegle nepotrebne žrtve. Međutim, Andreoti je bio odlučan da se ne pregovara sa teroristima. Oglušio se i o molbe članova Morove porodice. Zbog toga je posle Morovog ubistva bilo sve više sumnji da je Andreoti tako postupio zbog želje da zadrži mesto premijera Italije.

Crvene brigade ubile su Alda Mora posle 55 dana zatočeništva, u garaži ispod stana u rimskoj ulici Montalcini. Njegovo telo na kome je bilo 17 prostrelnih rana pronađeno je ujutru 9. maja u prtljažniku automobila marke „reno 4“ crvene boje u ulici Caetani, na pola puta između sedišta demohrišćana i komunista, čime su teroristi očito želeli da pošalju poruku italijanskoj javnosti.

Epilog

Posle ubistva Alda Mora država je krenula u odlučan rat protiv terorizma koristeći sva raspoloživa sredstva. Poznati general italijanskih karabinjera Karlo Alberto Dala Kijeza, koga je nekoliko godina kasnije ubila mafija, postao je koordinator borbe protiv terorizma. Komunisti su odmah javno osudili otmicu i prestali su da daju podršku pripadnicima Crvenih brigada. Posle ubistva i mnogi intelektualci koji su do tada podržavali Crvene brigade prestali su to da rade. Čak su i uhapšene vođe Ćurćio i Frančeskini osudili ubistvo i vođu Marija Moretija, koji je izveo akciju otmice.

Tada su pojedini uhapšeni pripadnici Crvenih brigada počeli da odaju poverljive informacije o delovanju te organizacije. Jedan od istaknutih članova Patricio Peci, koji je kasnije ubijen, odao je veliki broj pripadnika Crvenih brigada, koji su ubrzo početkom 80-ih godina bili uhapšeni.

Iako je italijanska policija imala velike uspehe u borbi protiv Crvenih brigada, organizacija je povremeno izvodila akcije, među kojima je i otmica sudije Đovanija Dursa, za čije je oslobađanje traženo zatvaranje zatvora u Asinaru. Prvi znaci urušavanja organizacije osetili su se tek 1984. godine, kada je došlo do podele na dve frakcije – Borbenu komunističku partiju i Uniju borbenih komunista. U tom periodu značajno je smanjen broj terorističkih akcija, a 1989. godine veći broj pripadnika Crvenih brigada bio je uhapšen. Preostali članovi nastavili su da povremeno izvode akcije, a polovinom 90- ih napadnuta je američka baza u Avianu.

Posle toga, sve do 1999. godine, smatralo se da je terorizam u Italiji pobeđen, i da su Crvene brigade otišle u istoriju. Ali kada je ispred svoje kuće ubijen Masimo Danton, autor vladine reforme zakona o radu, pokazalo se da Crvene brigade još uvek postoje. Na zidu iznad tela ubijenog Dantona sprejom je bilo ispisano „Brigate Rosse“, i izdato je saopštenje u kojem se navodi da će tako proći svako ko pokuša da oduzme prava radničkoj klasi. Dve godine kasnije ubijen je Marko Biađi, još jedan vladin savetnik za pitanje rada, a krajem decembra 2003. policija je u centru Rima u podrumu stambene zgrade otkrila tajno skladište oružja koje je pripadalo Crvenim brigadama.

Smatra se da oko stotinu članova Crvenih brigada i danas povremeno deluju.

Moderni političar

Italijanski političar i premijer Aldo Moro rođen je 1916. godine u gradiću Maglie. Od sredine pedesetih godina obavljao je nekoliko značajnih dužnosti u italijanskoj vladi. Od 1955. do 1957. bio je ministar pravosuđa, od 1957. do 1959. ministar obrazovanja. Tokom 1966. bio je kratko ministar spoljnih poslova, a 1976. obavljao je i dužnost ministra unutrašnjih poslova. Kruna njegove političke karijere su dva mandata na mestu premijera, od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. godine. Bio je jedan od protagonista modernijih političkih saveza u Italiji, a na međunarodnom planu zalagao se za poboljšanje odnosa sa tadašnjom SFRJ.

Sudbina otmičara

Otmicu i ubistvo Alda Mora organizovao je Mario Moreti, jedan od vođa organizacije. Moreti je uhapšen 1981. godine i osuđen za otmicu i ubistvo Alda Mora na šest doživotnih kazni. Pušten je na slobodu nakon odsluženih 15 godina zatvora.

Saučesnik u izvršenju ubistva bio je Prospero Galinari, koji je učestvovao i u otmici sudije Sosija 1974. godine, posle čega je uhapšen. Nakon bekstva iz zatvora 1976. godine, Galinari je angažovan u akciji otmice Alda Mora. Uhapšen je 1979. godine i osuđen na doživotnu robiju.

Јел прочитао неко ово?

[1958]

Mene interesuje da li je istina da je sudija Falkone ubiven sa tonu dinamita? I da li je poginuo samo on i onaj koji ga je cuvao?

[Nexon]

Боем јесте трол али ово за Црвене бригаде није тачно, пошто су оне '70их биле под контролом САД, да би се дискредитовали, плус да се раде прљави послови као убиство Алда Мора тј. Црвене бригаде су био део Операције Гладио(челни људи су били у конктаку са људима из Радиа Слободна Европа, то су ови твоји Боеме што слушају, и једне школе у Паризу за наводно стране језике а суштини једна од најбољих испоставе ЦИА у Европи). То је тек почело да се открива 1990, а новинар који је први о томе проговорио после убиства Мора, о везама Црвених бригада и италијанских тајни служби и мафије, на вези са САД, је убијен.

Има филм који прати живот Ђулија Адреотија, део је баш о убиству Мора, везама Црвених бригада са мафијом



Филм је спор ако нисте гледали али ко воли да гледа политичке приче, а ова је истинита, може да ужива.

Занимљивија је прича о томе како је Сицилијанска мафија(Коза Ностра, и све оно што је пратило у САД у ланци испод, црнци...) била тек друга у ланцу моћи и радила је за Корзиканце у дистрибуцији хероина у Северној Америци, све уз знање служби САД, јер су Корзикаци контролисали луку у Марсеју да је не преузме КГБ, као једном од најважних тачака Маршаловог плана у Европи. Тако је настала књига "Француска веза" као и филм, када је сарадња САД са Корзиканцима окончана.

[gradski_boem]

"Brigate Rosse" nikad nisu imale nikakve veze sa kriminalom.Nikada niko od njih nije imao finansijsku korist od tzv. "ilegalnih aktivnosti" vec samo pokret.Pa oni su u zatvorima odvajani u posebne blokove jer su se sukobljavali sa mafijom.

Inace zanimljiva ti je ta teorija Nexone da su Crvene Brigade saradjivale sa CIA,ako se ima u vidu da su upravo napadali americke vojne baze po Italiji.Godine '99 su imali dosta hapsenja zbog akcija (podseticu vas tada je bila NATO agresija na SRJ).

[Кудрави Гаучос]

Кудрави, наравно да би комуњаре биле поубијане, само не видим шта је ту лоше. Њих свуда и у свакој прилици треба требити.

Бар нас је ослободила војска која није имала шаховницу на капи, него звезду црвену

[Драгољупче]

Ја ти гарантујем да се негде у унутрашњости организује геј парада да би и старо и младо изашло на улице, док је унутрашњост ишла на геј параде нешто се и дешавало што и говори податак ухапшених, ал колко смо болесни говори и то да се људима на дан параде прилазило са питањем за кога навијаш? Долазим ја радо у Београд и волим га ко и сваки други српски град, ал да је све више болесника у њему је чињеница, ваљда је то судбина сваког великог града, нема већег Србина и патриоте од српског сељака то ко није до сада увидео је слеп.

Naravno, pogresno si me razumeo, ne mislim ja pod tim na ljude koji zive i rade na selu ili u bilo kom drugom gradu. Vec na one koji dolaze ovde sa ciljem. Seljak je cestit i posten covek, ali ljudi kad kazu seljak misle na karakternu osobinu uglavnom. Za crnogorce to ne vazi, crnogorac automatski je stoka.

Пошто сам из Ужица пита мене једне прилике ортак из НС-а као јел знаш ти ко су Ужичани? И ја онако лаички реко Ере.А он ма јок брате Ужичани су ти црногорци који нису стигли до Београда

[pustinjska lisica]

Кудрави, наравно да би комуњаре биле поубијане, само не видим шта је ту лоше. Њих свуда и у свакој прилици треба требити.

Бар нас је ослободила војска која није имала шаховницу на капи, него звезду црвену

Па нису нас ослободили, у томе је фора. Приде што је брдо њих пред крај рата шаховницу заменило петокраком.

[Nexon]

"Brigate Rosse" nikad nisu imale nikakve veze sa kriminalom.Nikada niko od njih nije imao finansijsku korist od tzv. "ilegalnih aktivnosti" vec samo pokret.Pa oni su u zatvorima odvajani u posebne blokove jer su se sukobljavali sa mafijom.

Inace zanimljiva ti je ta teorija Nexone da su Crvene Brigade saradjivale sa CIA,ako se ima u vidu da su upravo napadali americke vojne baze po Italiji.Godine '99 su imali dosta hapsenja zbog akcija (podseticu vas tada je bila NATO agresija na SRJ).

Црвене брогаде су се великим делом финансирале од криминала, нпр. везе са ПЛО и трговина хеорином са Блиског истока. А, њихове везе са разним гранама италијанске мафије су познате, баш код Алда Мора је део мафије, Калбарија и Напуљ, био у контакту са италијанском тајном службом, пошто је мафија имала своје људе у бригадама. Италијанска тајна служба је рекла да се не мешају јер је то изнад њиховог мафијашења. Имаш то са суђења 1993 око убиства Алда Мора.

Иначе је Алдо Моро у заточеништву Црвених бригада писао писма, нека су пуштена одмах, нека нису нађена све док се није упало у централу бригада. Занимљиво је да Црвене бригаде никада нису објавиле писма где Алдо Моро пише да је могуће да иза његовог киднаповања стоје западне тајне службе. Ово је главни разлог зашто је убијен, САД и цела италијанска влада се уплашила да ће обзнанити целу Операцију Гладио, пошто је тастер у бригадама све преносио, и дошла је наредба врху бригада да га се убије.

Уосталом, цела Коза Ностра(и не само она) је радила за САД службе током Другог св. рата, велику улогу у искрцавању Савезника у Италију је играла мафија са својим везама. Једино време када мафија није играла велику улогу у Италији је за време Мусолинија, и мафија презире фашисте баш због тога јер их је њихова власт значајно ограничила.

The Sicilian Mafia was less active during the era of Fascist Italy and it was fought by Benito Mussolini's government. In June 1924, Mussolini instructed Cesare Mori to eradicate the Mafia from Sicily and on October 25, 1925, appointed Mori prefect of the Sicilian capital, Palermo.

In 1924, Mussolini initiated a campaign to destroy the Sicilian Mafia, which undermined Fascist control of Sicily. A successful campaign would legitimize his rule and strengthen his leadership. Not only would a campaign against the Mafia be a propaganda opportunity for Mussolini and the National Fascist Party, but it would also allow him to suppress his political opponents in Sicily, since many Sicilian politicians had Mafia links.

Имали су још неке операције. Зато су награђени после рата са Лас Вегасом, да оперу новац кроз коцку и проституцију. Део те приче, периферно, не тако отворено се види у филмовима из серијала "Кум".

[Kockalone]

Ја ти гарантујем да се негде у унутрашњости организује геј парада да би и старо и младо изашло на улице, док је унутрашњост ишла на геј параде нешто се и дешавало што и говори податак ухапшених, ал колко смо болесни говори и то да се људима на дан параде прилазило са питањем за кога навијаш? Долазим ја радо у Београд и волим га ко и сваки други српски град, ал да је све више болесника у њему је чињеница, ваљда је то судбина сваког великог града, нема већег Србина и патриоте од српског сељака то ко није до сада увидео је слеп.

Naravno, pogresno si me razumeo, ne mislim ja pod tim na ljude koji zive i rade na selu ili u bilo kom drugom gradu. Vec na one koji dolaze ovde sa ciljem. Seljak je cestit i posten covek, ali ljudi kad kazu seljak misle na karakternu osobinu uglavnom. Za crnogorce to ne vazi, crnogorac automatski je stoka.

Јашта, док су у свом селу, граду, док се од њиховог пореза твој Београд гради, а њихову мјесто пропада тада су ти добри сељаци, али ако ко дође за бољим животом у Бг, онда су то сељачине и брђани које очима не можеш да видиш. Кад видим размишљање теби и теби сличних тачно ми је жао што не уписах неки факс горе, па да останем тамо да вас јашем, као што раде много браћа одавде .

[1958]

Jebiga, ostade ti na svojoj planini. Tebe tvoji crnogorci zovu seljacetom, ili kako se vec vi medjusobno zovete.

[Nexon]

Укључите енглески превод на CC



То је увод из филма Il Divo, о животу највећег италијанског политичара друге половине XX века.

[Кудрави Гаучос]

Кудрави, наравно да би комуњаре биле поубијане, само не видим шта је ту лоше. Њих свуда и у свакој прилици треба требити.

Бар нас је ослободила војска која није имала шаховницу на капи, него звезду црвену

Па нису нас ослободили, у томе је фора. Приде што је брдо њих пред крај рата шаховницу заменило петокраком.

Тебро, мојне се љутиш, али с ликовима као што си ти се о овој теми уопште не вреди расправљати. Уфурани сте у улогу жртава другог светског рата, 2016. године, кад су дошли зли комунисти опљачкали вас, капирам ја то. Кад већ није дошла златна слобода под краљем, боље и швабе да с остале, они вам бар нису усељавали шабанезију из Лике, Кордуна и осталих припиздина. Шаховницу су петокраком заменили као усташе тако и многи четници, који су је у својој бескрајноj монархистичко- југословенској мудрости носили у оквиру кокарде.

[gradski_boem]

Nexone,niti su Crvene Brigade i PLO kriminalne organizacije,niti je ijedna od njih radila sa drogom,niti imaju ikakve veze sa Cosa Nostrom,Ndraghetom i Kamorom.Jedina povezanost se moze naci sa StB(Cehoslovacka) i KGB(SSSR).Te tvoje price su rekla-kazala.

[gradski_boem]

Dok ja postavljam dokumentarne filmove,ti postavljas igrane visokobudzetne.Odrastao si na holivudskoj propagandi,glasas za aristokratsku desnicu koju finansira cetnicka emigracija nastanjena u USA i navijas za FK Rad frustriran komunizmom.

[pustinjska lisica]

Тебро, мојне се љутиш, али с ликовима као што си ти се о овој теми уопште не вреди расправљати. Уфурани сте у улогу жртава другог светског рата, 2016. године, кад су дошли зли комунисти опљачкали вас, капирам ја то. Кад већ није дошла златна слобода под краљем, боље и швабе да с остале, они вам бар нису усељавали шабанезију из Лике, Кордуна и осталих припиздина. Шаховницу су петокраком заменили као усташе тако и многи четници, који су је у својој бескрајноj монархистичко- југословенској мудрости носили у оквиру кокарде.

Смањи мало алкохол, а појачај здрав разум. И да, моја породица с татине стране јесте била жртва тог рата, како људски тако и имовински и то искључиво од ''ослободиоца''. Према томе не капираш ти ништа. Ал' добро, ценим да си потомак те шабанезије из Лике, Кордуна и осталих припиздина која је на таласу ''ослобођења'' дошла у цивилизацију па мораш да правдаш претке ''ослободиоце''. Без љутње наравно, ипак смо наши .

[Кудрави Гаучос]

Наравно да сам потомак шабанезије, мој је ђедо кад смо стигли дувао у сијал'цу да је тули, диго паркет и наложио га, а плочице у нужнику поразбијала Зекана коза, наше највеће породично благо. Ишћерали наши неког Шваба, господ'на искуће, и ућерали Зељу магарца, Зекану козу, Стојки малој даднули да спава у Швабовој соби, са бабом Здравијом, то је кревет нешто био, сламар'ца а ниђе сламе нит гребе нит боде, ал' смо и њега налож'ли, морало се, ту је био и стрикан Неђељко и још четверо ђеце, и три кокоши. Живјело се како се морало, вода чудна, ваздук исто, не знаш ђе ће ти сунце изаћ ни заћ, ниђе план'не нишуме, тај ти је мој ђедо много забосном пропатио.

Него имам ја једно друго питање за тебе и сличне. Кад сте већ све године после 2. св рата били "окупирани", да ли сте користили услуге бесплатног здравства, и школовања, какав си факс завршио, какву основну, средњу, је л ти икада сметало да од тих окупатора узмеш оно што се узети могло? И најважније, ко ти више смета, али ИСКРЕНО, мој ђедо или Швабо господин. Поз, и наравно наши смо, ал алкохол нећу да смањујем

[budalinjo]

Ista fora ko sa Hrvatima, tako i oni svi sanjali slobodnu Hrvatsku i šta ti ja znam, a ovamo bilo više komunjara nego u Srbiji, komunisti im državu izgradili.

[Новосадиста]

Па њима су и сад комуњаре на власти, или њихови синови... а ни код нас наравно није много боље!

[pustinjska lisica]

Наравно да сам потомак шабанезије, мој је ђедо кад смо стигли дувао у сијал'цу да је тули, диго паркет и наложио га, а плочице у нужнику поразбијала Зекана коза, наше највеће породично благо. Ишћерали наши неког Шваба, господ'на искуће, и ућерали Зељу магарца, Зекану козу, Стојки малој даднули да спава у Швабовој соби, са бабом Здравијом, то је кревет нешто био, сламар'ца а ниђе сламе нит гребе нит боде, ал' смо и њега налож'ли, морало се, ту је био и стрикан Неђељко и још четверо ђеце, и три кокоши. Живјело се како се морало, вода чудна, ваздук исто, не знаш ђе ће ти сунце изаћ ни заћ, ниђе план'не нишуме, тај ти је мој ђедо много забосном пропатио.

Него имам ја једно друго питање за тебе и сличне. Кад сте већ све године после 2. св рата били "окупирани", да ли сте користили услуге бесплатног здравства, и школовања, какав си факс завршио, какву основну, средњу, је л ти икада сметало да од тих окупатора узмеш оно што се узети могло? И најважније, ко ти више смета, али ИСКРЕНО, мој ђедо или Швабо господин. Поз, и наравно наши смо, ал алкохол нећу да смањујем

За ово прво нисам ни сумњао.

Што се тиче другог, а пре рата иначе није здравство и образовање није било бесплатно? Такође, не видим шта сам ја од то узео од окупатора? Јер окупатор је окупатор и самим тим ништа није његово већ је то окупирано. На страну што ништа од тога што ти мислиш да је било бесплатно није било бесплатно, јер се финансирало од пореза. Бесплатан ручак не постоји нигде па ни у комунизму. И још једном понављам, нисам ја нити је моја породица узела шта се узети могло, већ је нама од стране ослободиоца одузето шта се узети могло и имовина, бога ми и људски животи.

Што се тиче Шваба, толико се дуго знамо, ако ништа друго барем преко форума, да ти је та аналогија крајње глупа и безобразна. Ако се неко с нацистима и љотићевцима расправљао на овом форуму, онда сам то ја. Приде што ми је један деда заробљен у априлском рату и 4 године као такав провео у немачким логорима, док ми је други деда замало страдао у оном чувеном маршу Шабац - Јарак и назад. Захваљујући интервенцији његовог оца, а мог прадеде код генерала Панте Драшкића, који је био у Недићевој Влади, спречене су много веће последице - читај много више мртвих, током поменутог марша. Већ да не причам да поседујем две реквизиционе потврде за одузимање имовине моје породице од стране Немаца за време окупације. И на крају, дођоше ''ослободиоци'' у знак захвалности прадеду и једног његовог сина ликвидирају без суђења, без да им се гроб зна, уз подразумева се, одузимање имовине и стигматизацију потомака да су деца, унуци... народног непријатеља.

А на страну и лична трагедија моје породице у наведеном рату, територијално и национално сакаћење Србије и Срба од стране комуњара је довољан разлог сваком иоле националном свесном Србину да мрзи партизане - комунисте и све њихове ''народно - ослободилачке'' тековине.