Kulturni Dnevnik

[ultrastito]

Često se dešava da se neke vesti/zanimljivosti/interesovanja iz kulture izgube u raznim temama širom foruma, pa da se to više ne bi dešavalo, ako se administracija slaže, pokrenuo bih temu o kulturi.

Ideja je da se ovde ostavljaju informacije o vestima iz kulture kao što su recimo najave događaja, zatim foto/video/tekstualni sadržaji o temama iz kulture, kao i diskutovanju o kulturi, nalaženje srodnih duša (no homo) što se tiče nekih zajedničkih interesovanja iz domena kulture. Slažem se da postoje teme kao što su tema o muzici, o filmovima i serijama, knjigama...al' šta znam, čini mi se kao da ima potrebe da ovakva neka tema postoji na forumu.

Vrlo bitno: Ukoliko bi učesnici (a učestovanje u temi nije pod moranje) mogli da ostanu u temi, bilo bi sjajno. Za podele, politikanstvo i ostale podele u nas Srba, ima i drugih tema na forumu.

[ultrastito]

Neka moja glavna interesovanja su na temu fotografije.

Bukvalno od kako znam za sebe to me privlači na milion i jedan način. Nažalost, odrastanje 90ih i kasnije u smislu nekog materijalnog dela, sa sve obavezama prema školi u smisli vremena i nisu ostavili previše prostora da se sve do pre 3-4 godine ne pomerim sa nekog veoma amaterskog fotoaparata, sve dok nisam uspeo da se skrpim i uštedim za Nikon D3200.

Fotografiju doživljavam kao neki prirodni, tehnološki, nastavak slikarstva...kontam da se već sad ispred mog ulaza okuplja gomila slikara koji će da me kolju kistovima zbog ove izjave, al to je neko moje (inženjersko) mišljenje, ne mora da znači da sam u pravu. Fotografiju još doživljavam kao uhvaćen trenutak, pa mi je tako ta "ulična fotografija" koja hvata trenutak, nekako i najbliža srcu. U fotografiji sam i pronašao svoj ventil, tako da neretko zapašem fotoaparat i krenem po gradu, fotkajući za svoju dušu (ko me ima na društvenim mrežama kao prijatelja, zna o čemu pričam). Izgubim pojam o vremenu, isključim se iz svega i bukvalno se probudim posle pređenih 15ak kilometara i ko zna koliko sati provedenih napolju. Bitno za napomenuti, ne tripujem se da sam fotograf kao većina koja se dohvati fotoaparata, niti imam želju da to ikad i postanem. Brodovi su ipak moja struka

Ako zaživi tema, postavljaću dosta materijala o ovoj temi, profile fotografa koje ja pratim na društvenim mrežama recimo. Za sad bih ostavio nekoliko linkova o čoveku, kojeg sam na kraju i upoznao i tih 15ak minuta razgovora sa njim će mi zauvek ostati urezano u glavi. Dve njegove monografije imam, "It's All Good" (Njujork) i "Belgrade Guide" (Beograd). Velik čovek i još veća čast upoznati ga! Da ne dužim, naše gore list, Vladimir Milivojević-Boogie:

http://www.artcoup.com/ - oficijelni sajt

https://www.instagram.com/boogiephotographer/?hl=en - instagram profil

Video intervjui:

Spoiler:

Članci:

Spoiler:

https://www.vice.com/rs/topic/boogie

https://thehundreds.com/blogs/content/boogie-a-wah-do-dem

https://www.lomography.com/magazine/325666-diving-into-the-unknown-an-interview-with-boogie

https://www.dragopublisher.com/interview-with-boogie/

https://lens.blogs.nytimes.com/2009/09/15/showcase-51/

https://1800-paradise.com/spotlight-attracted-grit-conversation-photographer-boogie-belgrade/

Knjige se mogu naći na:

https://www.amazon.com/Boogie/e/B001JRTPQ8/ref=dp_byline_cont_book_1

Ono što mi je još neostvarena želja u domenu fotografije, je analogna fotografija koju svi tako sa setom pominju. Nisam se nikad upuštao u to, ali bih voleo da probam o čemu se tu radi i da li stvarno to ima takvu dušu kao što pričaju. Takođe, jedna od neostvarenih želja je i da se spustim na atletsku stazu i da zabeležim emocije ljudi i atmosferu tribina, mislim da je to baš nepresušan izvor inspiracije. Eto, ukoliko ima nekog da se amaterski, profesionalno bavi fotkanjem nek' se javi

Drugo interesovanje je arhitektura, koju često tražim fotoaparatom, al i o tome ako zaživi tema

[Brdja]

I ja volim da fotografišem mada najviše prirodu i zalazak sunca, ne toliko arhitekturu. Isto kao ti, odem da šetam, muzika na uši i mogu satima da klikćem.

[друг члан]

Имамо вести из земље и света,политику,културу, спорт остаје само временска прогноза. парампарампарампарампарампарампарампарам пам пам пам

[ultrastito]

Obzirom na to da dnevnici na televizijama, u novinama pokrivaju sve samo ne ove pomenute sekcije, pa još pride i pristrasno o nekim temama, ovaj forum obzirom na sastav nudi mnogo više informacija i stavova nego bilo koja televizija. Tako da malo (vesti iz) kulture ne bi trebalo da smeta.

Elem, danas počinje prodaja karata za 47. FEST.

https://www.fest.rs/Vesti/4739/U-subotu-pocinje-prodaja-karata-za-FEST.shtml

Program festivala, kao i ukratko o svakom filmu imate na ovom linku:

https://www.fest.rs/Program

[fedayn]

Virtuelni drugari,ja bih da vam preporucim jednu fenomenalnu stvar koja ce obuhvatiti sve sto ste naveli ovde:pozoriste,film,koncerti,tribine,knjizevne veceri i to po ceni karte za svega 200 din.Uslov za to je da dodjete ovamo kod mene na Novi Beograd u Studentski Grad ,(SKC Novi Beograd).Ovde mozete da se informisete o mesecnom programu,znaci svaki dan se nesto desava pa kako ko voli:

http://www.dksg.rs

E sad o jednoj pozorisnoj predstavi na kojoj sam skoro bio,tacnije u cecembru,postavicu ovde i slike sa predstave:

12. 2018.| Pozorišni program

Četvrtak, 6. decembar, 20.00, Velika sala
Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici
i Šabačko pozorište



Borislav Mihailović Mihiz:
BANOVIĆ STRAHINjA*

Igraju: Nebojša Đorđević, Zoran Karajić, Milan Vasić, Dušan Simić, Igor Damnjanović, Milena Jakšić, Anika Grujić
Kamermani: Uroš Novović, Marko Panajotović
Adaptacija, režija i scenski prostor: Nebojša Bradić

U Banović Strahinji, najboljoj drami Borislava Mihajlovića Mihiza, individualistički bunt protiv autoriteta, potreba čoveka da sačuva sebe pred surovim nasrtajima društvenih konvencija, politike i istorije i u našem vremenu doživljava puni odjek. Priča je to o pojedincu koji dopušta istoriji da se odvija onako kako je zapisano u udžbenicima, ali ne dopušta da politički razlog prevlada njegovo lično moralno uverenje. U svetu u kome dominiraju čvrsta ruka i bezobzirna volja i u kojem trijumfuje populizam, Učini kao Strahinjić još uvek ima snažno etičko uporište.

*Cena ulaznice 200 dinara

Slike uslikao Fedayn:

[fuck_off]

Sve predstave su fenomenalne !!!

http://buha.rs/Predstave/Vechernja-scena

[Далтон]

Hoće riba za dan zaljubljenih da idemo negde u grad pa je spomenula pre da bi htela u bioskop. A ja na takva mesta ne idem. Elem, otislivbi do Ušća u onaj tamo ali ne znam kako i gde da vidim koji će film, kada i u koliko sati biti. Pa može mala pomoć.

Edit: ni pozorište nije isključeno. Možda bi u NS u pozorište išli na neku predstavu pa eto, ako mogu da pogledam redosled predstava bio bih vam zahvalan.

Još bolje ako bi tog 14 puštali Taksi Bluz. Zapela hoće da gleda i jebi ga. Aj dajte neke informacije

[жабац]

Raskidaj!

[Далтон]

Kurac sad. Ne smem. Mislim da bi me uštrojila čim bi pisno nešto.
Tako da bolje da joj zamažem oči tim sranjima pa da se taktički povučem

[жабац]

Ako se njoj gleda Taksi Bljuz, nema tu sreće.Šalim se, naravno.Uživaj dok možeš.

[čompika]

Neka moja glavna interesovanja su na temu fotografije.

Bukvalno od kako znam za sebe to me privlači na milion i jedan način. Nažalost, odrastanje 90ih i kasnije u smislu nekog materijalnog dela, sa sve obavezama prema školi u smisli vremena i nisu ostavili previše prostora da se sve do pre 3-4 godine ne pomerim sa nekog veoma amaterskog fotoaparata, sve dok nisam uspeo da se skrpim i uštedim za Nikon D3200.

Fotografiju doživljavam kao neki prirodni, tehnološki, nastavak slikarstva...kontam da se već sad ispred mog ulaza okuplja gomila slikara koji će da me kolju kistovima zbog ove izjave, al to je neko moje (inženjersko) mišljenje, ne mora da znači da sam u pravu. Fotografiju još doživljavam kao uhvaćen trenutak, pa mi je tako ta "ulična fotografija" koja hvata trenutak, nekako i najbliža srcu. U fotografiji sam i pronašao svoj ventil, tako da neretko zapašem fotoaparat i krenem po gradu, fotkajući za svoju dušu (ko me ima na društvenim mrežama kao prijatelja, zna o čemu pričam). Izgubim pojam o vremenu, isključim se iz svega i bukvalno se probudim posle pređenih 15ak kilometara i ko zna koliko sati provedenih napolju. Bitno za napomenuti, ne tripujem se da sam fotograf kao većina koja se dohvati fotoaparata, niti imam želju da to ikad i postanem. Brodovi su ipak moja struka

Ako zaživi tema, postavljaću dosta materijala o ovoj temi, profile fotografa koje ja pratim na društvenim mrežama recimo. Za sad bih ostavio nekoliko linkova o čoveku, kojeg sam na kraju i upoznao i tih 15ak minuta razgovora sa njim će mi zauvek ostati urezano u glavi. Dve njegove monografije imam, "It's All Good" (Njujork) i "Belgrade Guide" (Beograd). Velik čovek i još veća čast upoznati ga! Da ne dužim, naše gore list, Vladimir Milivojević-Boogie:

http://www.artcoup.com/ - oficijelni sajt

https://www.instagram.com/boogiephotographer/?hl=en - instagram profil

Video intervjui:

Spoiler:

Članci:

Spoiler:

https://www.vice.com/rs/topic/boogie

https://thehundreds.com/blogs/content/boogie-a-wah-do-dem

https://www.lomography.com/magazine/325666-diving-into-the-unknown-an-interview-with-boogie

https://www.dragopublisher.com/interview-with-boogie/

https://lens.blogs.nytimes.com/2009/09/15/showcase-51/

https://1800-paradise.com/spotlight-attracted-grit-conversation-photographer-boogie-belgrade/

Knjige se mogu naći na:

https://www.amazon.com/Boogie/e/B001JRTPQ8/ref=dp_byline_cont_book_1

Ono što mi je još neostvarena želja u domenu fotografije, je analogna fotografija koju svi tako sa setom pominju. Nisam se nikad upuštao u to, ali bih voleo da probam o čemu se tu radi i da li stvarno to ima takvu dušu kao što pričaju. Takođe, jedna od neostvarenih želja je i da se spustim na atletsku stazu i da zabeležim emocije ljudi i atmosferu tribina, mislim da je to baš nepresušan izvor inspiracije. Eto, ukoliko ima nekog da se amaterski, profesionalno bavi fotkanjem nek' se javi

Drugo interesovanje je arhitektura, koju često tražim fotoaparatom, al i o tome ako zaživi tema

Nekad se poprilično ložio, pogotovo kroz studije, vremenom želja se izgubila i prodao svu opremu. Imao prvo 1100d, pa prešao na full frame i kasnije misleći da će mi se vratiti želja prodam sve i kupim canonov bezogledalac, ultraširoki zum i palačinku za ulicu, da moze sve u dzep.
Međutim nisam imao volje.

Analogna je dosta skup hobi, ali nesumnjivo da daje drugu dimenziju, ali samo pod uslovom da sam razvijaš. Ako ih nosiš na razvijanje i skeniranje, onda mi to gubi smisao, samo ispadne skupo. Jedino što bih probao kod analogne su neki srednjeg formata, 6x6 ili neka Mamija, jer za relativno malo para (malo para za fotografiju, fotografija je skupa u svakom slučaju) se može skockati fin sistem i dobiti DOF koji je nemoguć ni sa FF sa 1.2 objektivima.

Boogie je svakako vredan pažnje, pogotovo što je naše gore list.

Za portrete bih izdvojio Lee Jeffries-a

https://500px.com/leejeffries

Martin Parr - verovatno jedan od najboljih fotografa čiji ja rad shvatam kao kritikom konzumerizma.

Od starih majstora tu je Henri Bresson, Ansel Adams...
I mozda u zadnje vreme jedna od najzanimljivijih osoba, koja je postala poznata tek posle svoje smrti - Vivian Maier, kada su pronađeni njeni negativi - oko 150 000. Tokom života radila je kao bejbisiterka, te je imala dosta vremena da se bavi fotografijom. U pitanju je uglavnom ulična fotografija, Njujork, malo LA i Čikago. Kako je prolazilo vreme, nije više ni razvijala filmove jer nije imala para, te ih je samo gomilala.

[ultrastito]

Nekad se poprilično ložio, pogotovo kroz studije, vremenom želja se izgubila i prodao svu opremu. Imao prvo 1100d, pa prešao na full frame i kasnije misleći da će mi se vratiti želja prodam sve i kupim canonov bezogledalac, ultraširoki zum i palačinku za ulicu, da moze sve u dzep.
Međutim nisam imao volje.

Poznat mi je ta osećaj kad nemaš volje. Bilo je perioda kad bukvalno mesec i kusur nisam mogao da uzmem fotoaparat u ruke. Pokušao na silu da se vratim par puta u tom nekom periodu i vidim da ne ide mučenje. Kasnije se to vratilo, sa još većom željom. Valjda samo nisam trebao da se silim da fotkma.

Analogna je dosta skup hobi, ali nesumnjivo da daje drugu dimenziju, ali samo pod uslovom da sam razvijaš. Ako ih nosiš na razvijanje i skeniranje, onda mi to gubi smisao, samo ispadne skupo. Jedino što bih probao kod analogne su neki srednjeg formata, 6x6 ili neka Mamija, jer za relativno malo para (malo para za fotografiju, fotografija je skupa u svakom slučaju) se može skockati fin sistem i dobiti DOF koji je nemoguć ni sa FF sa 1.2 objektivima.

Nedavno sam baš gledao kako se razvijaju fotke, ozbiljna je to aparatura i verovatno ozbiljno ulaganje. Imam tu nekih nejasnoća, pa ako si se time bavio, iscimaću te na pm da mi objasniš neke stvar, kad budeš imao vremena za to naravno

Boogie je svakako vredan pažnje, pogotovo što je naše gore list.

Za portrete bih izdvojio Lee Jeffries-a

https://500px.com/leejeffries

Martin Parr - verovatno jedan od najboljih fotografa čiji ja rad shvatam kao kritikom konzumerizma.

Od starih majstora tu je Henri Bresson, Ansel Adams...
I mozda u zadnje vreme jedna od najzanimljivijih osoba, koja je postala poznata tek posle svoje smrti - Vivian Maier, kada su pronađeni njeni negativi - oko 150 000. Tokom života radila je kao bejbisiterka, te je imala dosta vremena da se bavi fotografijom. U pitanju je uglavnom ulična fotografija, Njujork, malo LA i Čikago. Kako je prolazilo vreme, nije više ni razvijala filmove jer nije imala para, te ih je samo gomilala.

Odlični portreti! Hvala na preporukama!

Što se tiče Vivian Maier, odgledao sam dokumentarac o njoj. Fascninatna ličnost! Fotografije su prelude, još kad to sve umešaš sa njenom psihom, dobiješ tačno nju kroz objektiv.



Od domaćih fotografa bih još preporučio:

1. Igor Čoko

https://igorcoko.net/ - oficijelni sajt

https://www.instagram.com/igor.coko/?hl=en%20-%20instagram%20stranica

https://www.vice.com/rs/article/yw9qdv/igor-coko-belezi-izgubljeno-vreme-unutar-srpskog-zatvora%20-%20intervju

Odličnu seriju fotografija iz CZa ima. Sjajan projekat i jake fotografije. Radio je i fotografije emigranata koji su prolazili kroz Srbiju i tu ima baš opasnih fotki.

2. Irfan Ličina

https://www.lensculture.com/irfanlicina - recimo oficijelni sajt

https://www.instagram.com/irfanlicina/ - instagram stranica

https://www.vice.com/rs/article/d3y3ma/vice-fotograf-irfan-licina-u-svetskom-vrhu - intervju

[Кудрави Гаучос]

Само за исполуђелога брата Гигу, ако не зна зашто ово, онда није никаква банда црвена



Прелепа песма

[čompika]

ultrastito

Čoko je bio član Dizajn zone, dok je još fotografski podforum bio aktivan. Mislim i dalje je, ali sada ljudi uglavnom razgovaraju o tehnikalijama, broje piksele i diskutuju o objektivima. Mislim da je i svoje prve fotografije tamo postavio, tako da je bilo zanimljivo gledati njegov napredak.
Što se tiče razvijanja, nisam se upuštao u tu gimnastiku, ali u svakom slučaju za kućnu varijantu i za početak je crno bela fotografija mnogo lakša, za kolor treba malo više iskustva i vežbanja.

Od naše fotografske scene, zanimljiv je još i časopis (online) GRAIN, pre par godina je krenuo, imali su neke turbulencije ali u svakom slučaju guraju.

[ultrastito]

Kad sam se konačno dokopao Nikona, otišao sam na dizajnzonu... uh, mnogo napet forum i mnogo napeti ljudi i mnogo dizanja halabuke ni oko čega, pa sam odustao od istog i pre nego što sam išta i postavljao tamo.

Kontaktirao sam ga ja bio baš u vezi GRAIN magazina, pristupačan lik skroz. Predložio sam mu nešto što sam ja radio, po ugledu na Harvija Kajtela u filmu "The Smoke", gde sam fotkao svoj ćošak 365 dana u isto vreme.

Svidela mu se ideja, nabacio još neke tehnikalije da odradim pa da pošaljem i ostalo je na tome...dakleM, ispao sam prelenj, nisam se iscimao i sad mi je jadno da ga uopšte i pitam za realizaciju te ideje.

Od njega imam dve knjige čini mi se... knjigu o CZu i jednu o BG, ja mislim. Više i nisam siguran Sledeća kupovina je nadam se Magnum knjiga. Malo je zajebana sa cenom, ali mislim da vredi. Plan za neku dalju budućnost je i neki teleskopskiji objektiv od ovog default kojeg sad imam na aparatu. Videćemo

Sledeći fotograf kojeg bi predstavio je verovatno malo j poznatiji ljuduma, Imre Sabo:

http://www.imreszabo.com/srb.html - oficijelni sajt

[njasvi]

tito bravo za otvaranje teme

[ultrastito]

Sto se tice arhitekture, ceo stil na koji je izgradjen NBG je na mene ostavio onako bas dubok utisak. Kontam, ima do toga i da su mi baba i deda ziveli na NBGu u bloku 33, pa sam se uvek divio Zapadnoj Kapiji, gde i ne kontas koliko je to masivno dok ne dodjes ispod te zgrade.

Naleteo sam na ovu knjigu "Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980", koja je mislim i bila promovisana u Njujorku u MOMA-i.

Link ka toj izlozbi:

https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931



ako omasim termin nemojte zameriti, ovo bi valjda trebalo da bude strucno vodjenje kroz izlozbu i prica o samoj knjizi

[Rođaci]

bio nedavno tekst o arhitekti koji je projektovao Zapadnu kapiju

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=12&dd=21&nav_id=1484753

[ultrastito]

Bilo bi zanimljivo otici u taj zapusteni deo kule, ako je to ikako moguce. Jesenas sam bio stupio u kontakt sa nekom Stattwerk ekipom koja je u kom god smislu, zaduzena za zgradu bivse Beobanke na zelenjaku. Kontaktirao ih, pitao da li moze da se fotka, dali mi saglasnost, ali samo do 4. ili 5. sprata, tj na prvoj terasi ili prvom krovu zgrade. Usput se ispricao i sa cuvarom koji je bio paralisan od straha da li cu ja tu nesto da divljam, non stop mi pricao koja su mi ogranicenja jer...covek u poznim 50im godinama je dobio otkaz u IMR kad je propao i eto ne bi voleo da izgubi posao u obezbedjenju zgrade.

Sve u svemu, zanimljivo je bilo videti iznutra kako izgleda. Tuznjikavo je dosta to sve...

Pokusavam da zamislim na sta lici enterijer Genex-a posle 100 godina kako niko nije usao tamo, al mi ne ide. Uvek se zavrsava na Cernobilu/Pripjatu i nekoj masti da je tamo ostalo sve kao da su ljudi otisli u petak sa posla i nisu se vratili u ponedeljak.

Ako se budem dokopao zgrade, saljem utiske