Душевна болница

[МГП]

Да.

[Kit_Karson]

Шљамови из НДНВ су само чекали Забавник на зицер. Вилене као жене у црном. То је иначе екипа која је написала овај текст:

http://www.autonomija.info/kako-ekstremizam-peva-muzika-u-sluzbi-fasizma-i-neonacizma.html

Какво лупетање глупости!

У блицу је Сомборац нарцтао карикатуру Љотићев забавник, са све Пајом патком у љотићевској униформи, а ово Љотићев мецима из шмајсера...

Колико смо ми блажено друштво кад су нам то горући проблеми.

[1958]

ajde bar da je smrdara debela napisala neku svoju recenicu, nego smotala sve prethodne tekstove i sklopila u jedan. jadno

[Nexon]

dobar je tekst u ovom broju, taj u kojem se izvinjavaju
napljuvali komunjare, crkvu i ljotićevce, baš odlično pisanije

evo samo kraja teksta

https://i.imgur.com/oqr1yuW.jpg

jako lepo rečeno

Не знам што се љутиш на припаднике ЗБОР-а па они су ти били главни касније у сарадњи са Америма против комуниста. Распитај се о "Искри" и њиховом деловању у Минхену.Има и занимљива епизода око ИБ са њима.

Знам, ниси још дошао до тога, још увек си на нивоу "Забавника"

Када у тако мало тог текста који се ставио се напиште толико глупости онда боље да не гледам остало.
Једино је тачно да су спасили Хиландар да не падне у грчке руке.

Говор Владике Николаја Велимировића после саобраћајне несреће 1945 у којој је погунио Димитрије Љотић

“Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je Tvoja volja i mi joj se moramo pokoravati.

Kada se jedan kamen baci u vodu, on pravi koncentrične krugove koji se šire. Tako i smrt Dimitrija Ljotića ide tugom njegovoj porodici, njegovoj majci Ljubici, tamo daleko u Smederevu, njegovoj supruzi Ivki, njegovom bratu Jasi, njegovim sinovima i njegovoj kćeri. Drugi krug ide krugu dobrovoljaca, njegovim saputnicima i jednomišljenicima u miru i ratu, u dobru i zlu, u radosti i zalosti. Treći krug ide sa dičnim četnicima, k onom kome je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač. I sad dolazi i četvrti krug, koji obavlja ceo svet, jer Ljotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu.

Dimitrije Ljotić bio je državnik, učitelj i hrišćanin. On nije bio samo državnik, on je bio hrišćanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi smo imali velikih političara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristić i Nikola Pašić, ali to su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije dok je Dimitrije Ljotić zašao u velike krugove svetske politike. To je bio političar sa krstom. Imao sam prilike da ga čujem u manastiru Žiči kada je rekao: “Srpski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan.”

On je bio učitelj koji je učio najpre delima, pa teko onda rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikada nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O, da su takvi bili naši učitelji! Hristos je rekao: “Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti.” O njemu će se govoriti kao čoveku, državniku i dubokom hrišćaninu, i tu je on bio najveći. On počinje od sebe, a to koristi svetu. Ako pocinješ od periferije, od drugog, a ne od sebe onda ne koristiš nikome. To je bilo njegovo geslo, Dimitrije Ljotić je bio čovek duboke vere. On je kao ministar Pravde dodavao kadionicu svešteniku u crkvi. Mnogi su se tome rugali, ali on se nije stideo. On je govorio: “Ja idem da ispitujem volju Gospodnju, pa kad je saznam ići ću za njom, ne obazirući se ni levo ni desno.” Bez Dimitrija Ljotića oseća se velika Praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti.

Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoriti Njegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali iz odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi Ljotići. Ako je pao Dimitrije Ljotić, desetine hiljade srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je čovek koji je nadahnjivao ljude. Nosio je teški krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš oni koji su bili na površini i koji su bili glava narodana nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti.

Bog ga je uzeo baš u svoje vreme. Reći će neko: uzeli su nam ga. Ali ga nisu uzeli, jer je on dao uput svojim životom i svojim trudom do sada. Koliko poniznosti, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, dečje miline!

Mi blagodarimo njemu, njegovoj Svetosti i ja, zahvaljujem mu što smo došli iz zatočenja do Beča, i od Beča ovamo. Mi ne možemo to nikada zaboraviti najvernijem sinu Srpstva.

Kad sam govorio sa njim u Beču o sjedinjenju naših narodnih nacionalnih snaga, on je, govoreći o onome za koga sam rekao da mu je već četri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač, smerno odgovorio: “On neka zapoveda, ja ću slušati. On neka bude na vrhu, ja ću na dnu. Ja ću mu noge prati.” I došlo je jedinstvo.

Ko je poznavao tog čoveka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, široke duše, lav u hrabrosti a jagnje u krotkosti. Govorio je: “Ako učinim sve narode srećnim, bićemo i mi srećni. Čedo Milić veliki mostarski junak, rekao je: “Još sam video junaka, ali junaka kao Ljotića nigde.” O njemu će se zato pisati knjige. Pisaće ne samo Srbi, nego i svi Evropljani koji su ga poznavali.

Bilo je ljudi koji su govorili da on voli da prima od nekud, da sakuplja, da gomila. Ali gde su njegove kuće? Gde su mu polja? Ja toga ne vidim. Ali je bio veliki bogataš duhom, poštenjem, verom. Duhovan čovek, karakteran, pošten odlučan i religiozan. On je bio toliko bogat dušom, da je od nje mogao dati i drugom, pozajmiti ostalima uvek spreman da dade saveta i lepu reč. Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskog, čari i istine srpske. On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma.

O je voleo svoje vojvode. On je to meni pričao, a isto o njemu pričale su mi i vojvode, i kružile pohvalnice o njemu.

Jedan veliki vojvoda, koji je ovde među nama, rekao mi je jednom prilikom pre kratkog vremena: “Ne mogu se od njega odvojiti. Reči iz njegovih usta teku kao med. On je pravi reprezentator srpske politike.” On je dao toliko od sebe, pa da je živeo još pedeset godina, on ne bi imao šta više da da. On je u svojoj ideologiji obuhvatao sve grane narodnog života.

Žalimo ga svi, žale ga svak. Žale ga i Nemci. Mnogi su mu prebacivali da se suviše naslanja na Nemce. I to baš oni koji nisu bili narodni ljudi, koji poseduju vile i bogatstva, i koji kao jazavci pripremaju sebi unapred bogatstvo za sto godina. Ali, on je najviše kritikovao Nemce, i baš zato su ga oni poštovali. Kritikovali su ga samo oni koji ga nisu poznavali.

Koliko je samo voleo svoje vojnike. Pričao mi je jedan oficir iz njegove pratnje: “Kada smo odstupali iz Beograda, na putu smo zastali i delili hranu vojnicima koji su bili gladni. Kada smo podelili hranu, prišao sam Ljotiću i rekao mu da je još ostalo hrane samo za mene i njega. Našta mi je on rekao: “Podeli i to. Mi ćemo lakše. Sada i tako idemo da spavamo, a lakše se spava kad se ne jede.” I tako sam učinio.” On je poštovao čoveka iznad vega, samo najpre i iznad svega – Boga.

On je bio veliki čovek. Ono što je posadio, uhvatilo je duboka korena. I sve što je uradio, mirisaće. Dobrovoljci, pevajte u slavu Dimitrija Ljotića! Četnici, pletite vence slave! Srbi, spominjite Dimitrija Ljotića!

Pala je najveća žrtva. Bože, ne traži više. Bože, dosta, molimo Te: uzeo si mnogo i kao najveću žrtvu, njega! Bože, neka bude dosta.

Ja verujem da je ova velika žrtva kapija koja će nas dovesti do slobode. Dimitrije Ljotić je kapija naše nove Otadžbine.

Zato svi, braćo, molimo se za dušu velikog čoveka i neka ga primi u carstvo svoje. Neka nam Bog usliši molitve, a njemu neka da mesto koje zaslužuje.

Bog da prosti dušu Dimitrija Ljotića! Vo vjek i vjekova, Amin.

Nije mrtav Dimitrije Ljotić. On sada pripada čitavom Srpstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jači nego živi. On je sada jači, nego kada je bio živ. On je sada jači, nego kada je bio živ i sputan. On sada još više radi i poseduje više snage. On tek sad radi. Hvala mu.”

(April 1945)

[bojan23]

Шљамови из НДНВ су само чекали Забавник на зицер. Вилене као жене у црном. То је иначе екипа која је написала овај текст:

http://www.autonomija.info/kako-ekstremizam-peva-muzika-u-sluzbi-fasizma-i-neonacizma.html

Колико глупости о фестивалу белгрејд риот. Буквално морају да оправдају своје постојање и паре које су уложене у њих, па из петних жила покушавају да створе слику како Србијом марширају банде разуларених нациста и кољу све што није бело и српско. Па када сте задњи пут чули да је напданут неки ром или група истих?!

[Nexon]

ne može ovako da se piše tekst o takvoj istorijskoj ličnosti
to je kao da pišeš tekst o Hitleru, pa napišeš da je bio slikar, dobar govornik, pobedio na izborima, želeo da Nemačka ponovo postane moćna i uživao podršku naroda, pa se ubio na kraju rata zato što nije želeo da padne u ruke neprijatelju
super, sve tačno, ali fali suština, a tekst bez suštine je ili sranje tekst glupog novinara ili namerna propaganda

О каквој личности?
Које си књиге прочитао о ЗБОР-у и/или Љотићу?

Ево овако, пошто сви помињу Крагујевац да се напише која о томе:
За Крагујевац убедљиво највећу одговорност носе Немци, као окупатори, а онда комунисти који су жртвовали народ.
Шта су радили Добровољачки одреди у Крагујевцу, погрешно названи Љотићевци, јер Љотић није био командат њихов као што је одбио и функцију окупационог управитеља Србије, коју је преузео Недић, иако су Немци Љотићу првом нудили то место али је он одбио. Љотићеве главне функције су биле обнова Смедерева након катастрофалне експлозије у тврђави, огранизивање пријема избеглица из ндх и морална подршка Добровољцима у борби против комуниста. Добровољци су названи Љотићевцима јер је велики број припадника ЗБОР-а ушао у исте јединице али команданти тих јединица су били официри расформиране војске Краљевине Југославије након Априлског рата попут Косте Мушицког.

Да се вратима на Крагујевац, када су комунисти извели напад на нацисте иако су знали за репресалије 100 за 1 и 50 за 1, и када су Немци одлучили да стрељају, укључујући и децу, Добровољци су покушали да спасу децу.
Услов који су Немци дали је да нађу замену за децу.
Тада су Добровољци по Крагујевцу кренули да скупљају Роме и комунисте(било је невиних који су ухапшени), и онда су их разменили пред стрељање за крагујевачку децу. Сами Дорбовољци су говорили да су тако спасили српску децу.
Са моралне тачке то нема оправдања али то се десило у Крагујевцу.

Љотић није био ни фашиста, ни нациста, идеолошки већ верски фанатик.
Њега су Немци конткактирали, тачније Алфред Розенберг из немачког Министарства спољних послова. Због тога ће Љотић горко зажалити јер је то био главни разлог зашто никада није стекао већу популарност јер су га Немци продали Милану Стојадиновићу, тачније Геринг који је због сукоба са Роезенбергом у немачком МСП и корупције у трговини, предао доказе о контактима немачког МИП и ЗБОР-а у чувеној афери "Техничка унија".

Љотић се ослањао идоелошки на француске и руске десничаре попут Шарла Мораса, пошто је са њима долазио у сусрет током школовања на Сорбони у Паризу. Најпознатија акција ЗБОР-а је било противљење Конкордату, тачније да католици добију привилегије у Југославији у доносу ан сотале конфесије. Тада је била она чувена "Крвава литија" када су жандари пуцали на народ и свештенике где је било доста припадника ЗБОР-а.
Иако се сам Љотић дивио монашком реду Исусоваца због њихове моралне дисцплине и војне организације.

ЗБОР је забањен 1940, многи чланови одведени у логоре а сам Љотић стављен на потерницу. Формални разлог је био напад омладине ЗБОР-а, "Белих орлова", на комунсите-СКОЈ испред данашње зграде Техничких факултета код Вука. Тада је настрдало неколико комуниста.
Иначе су млади ЗБОР-аши били страх и трепет за СКОЈ-евце иако су били малобројни од комуниста.
Али прави разлог забране ЗБОР-а од стране кнеза Павла је противљене Љотића стварању Бановину хрватске.
Љотић је био пројугословенски али само ако Србија доминира у Југославији. Он се прво оштро противио стварању Бановине хрватске а онда је тражио да се створи велика Бановина Србија.

Због свега свега тога Љотић је подржао пуч 27. марта 1941. али је одмах одустао од подршке када је видео да иза пуча стоје Британци и да ће доћи до катастрофе.

Ово ти једна од химни СДК из Другог светског рата, псовећена стеадњу Срба у том истом рату било западно или источно од Дрине,

Muk je,bol I patnje delo duha zlog
I krv sto se lije,krv je brata mog
Jer vi ste nasi,kosti nase kost
I krv nase krvi sto nam dade
Bog Sva Bosna,Srem,Hercegovina sva
I srpski jug I sever nam je drug Svud’ bol
I jecaj,suze brata mog
I sestrice bolne sto nam dade
Bog Vec tutnji korak,dolazimo mi
U srecnoj zemlji bicemo tad svi
S’ verom u Boga,a za Kralja svog
U divnoj slobodi sto ce dati Bog

Узгред, имали су најбоље корачнице.

Љотићева мржња према комунистима је последица тога што је он био погранични официр након 1918, као српски војних који је прошао Први светски рат, официр војске Краљевине Србије у Првом светском рату и доборовљац у Балканским ратовима. Одмах после рата комунисти су почели да праве диверзије у пограничмим областима и да убијају граничаре. Због тога их је Љотић невероватно омрзнуо и није их подносио.

И тачно је да се противио да се шаље српска војска на Источни фронт против Срба.

Ето, да нешто научиш.

[Rođaci]

miran

[Nexon]

И још нешто, Љотић није био против демократије, чиме не може бити фашиста аутоматски. Он није био за политичке странке већ за сталешку демократију. Он је презирао странке јер их сматрао извором корупције као што је случај и данас-партократија.
Када је био министар правде предлагао је краљу Александру своје уређење државе са забраном рада политичких странака али је краљ то одбио а он пооднео оставку због тога.

А што се тиче Добровољаца, од 1943 СДК, они су спашавали дупета четницима пред крај рата јер су се показали једини као довољно дисциплиновани и спремни на борбу када се видело да комунисти добијају. Тако су спасили Дражу, Калабића и цео врховни штаб четника на Равној гори 1944 када су их партизани окружили јер су се четници распали код Ваљева. Бољем да не говорим шта су четници тада радили.
СДК је остао да се бори против Црвене армије и партизана у Србији и даје одступницу онима који су се повлачили преко БиХ према Словенији. Зато су их Немци ценили.
Иначе су их партизани плашили као ђаво од крста јер су били немилосрдни према њима за време рата. И нема сумње да су починили злочине над комунистима током рата.

Као што су се комунисти плашили ЗБОР-аша и пре рата.

Дража је све до 1944 одбијао да разговара са Љотићем иако га је Љотић молио да престане братоубилачки рат у Србији чак покушавао преко Цариграда да успостави везу са Лондоном тј. избегличком владом како би ургирали на Дражу.
А онда је тај исти Дража молио Љотића и СДК да га спашавају 1944.

Иначе су ЗБОР-аши били најобразованији део српске емиграције и гомила криминалаца које је слала УДБ-а да убијају по Немачкој су имали за мете Љотићевци јер су их се комунисти плашили пошто су имали јаке везе у немачкој политици.

[Nexon]

miran

Знаш ли ти неког под надимком б*****a, сигурно си га упознао док си играо по јужнобанатским општинама.
Питам се зна ли да му прозиваш мајку овде иако знаш за њену судбину?
А то није лепо што радиш.

[suburban rebel]

Daj izvor da su menjali Cigane i komunjare za decu? Ljoticevci= nato placenici danas

[Nexon]

Daj izvor da su menjali Cigane i komunjare za decu? Ljoticevci= nato placenici danas

Нису вас учили то на семинарима РЛШ?

Ево ти извор који воли који пљује по Љотићу, левичарско-либерално прозападни, али потврђује оно што сам написао,

Ljotićevci Marisava Petrovića uzeli su na sebe zadatak da pohapse kragujevačke Rome. Tokom hapšenja iskaljivali su bes na njima, a onda ih u topovskim šupama razmenjivali za svoje pristalice, ali i gimnazijalce

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1015560

Иначе то нису били никакви Љотићевци већ Добровољачки одреди, колоквијално су звани Љотићевци, због великог броја припадника ЗБОР-а који је ушао у Добровољце.

Погрешно сам написао да се Љотић противио да се шаље српска војска на Источни фротн против Срба, тачније Руса.

[kocka]

@Nexon

Ратовао са Аустријанцима, Бугарима, итд.а комунисте омрзнуо.

Што си тиче моралне подршке добровољцима. Да ли је исте било и у Бањичком логору ?

[Nexon]

@Nexon

Ратовао са Аустријанцима, Бугарима, итд.а комунисте омрзнуо.

Што си тиче моралне подршке добровољцима. Да ли је исте било и у Бањичком логору ?

Могуће.
Добровољци и касније СДК су били изузетно окрутни према комунистима. Сматрали су их за врхунско зло.
Мада ни комунисти нису били бољи према њима када су имали прилике за то.

[Nexon]

Иначе не знам што се љути црвени suburban rebel, па заробљени ЗБОР-аши и Недићевци су ти из КПД "Сремска Миторвица" били главни у писању текстова у корист Броза против Стаљина када је избила криза око ИБ 1948.
Не знаш то?
Било је то да раде или метак.
Па гомила текстова у тадашњој "Полтиици", "Борби" итд. су били они написали. Радили у три смене.
Шта ћеш, имали искуство.
Многима је онда Броз смањивао казне а они отишли у Немачку где није заборављено да су радили за њих 1941-45 па су их запошљавали Немци у своје државне институције или као испомоћ борби портив комуниста.
Немој на њих да се љутиш. То је историјско-не.

Много ви тога не знате.

[kocka]

Могуће.
Добровољци и касније СДК су били изузетно окрутни према комунистима. Сматрали су их за врхунско зло.
Мада ни комунисти нису били бољи према њима када су имали прилике за то.

Значи добровољац мучи комунисту, онда оде код чика Мите и овај га морално охрабри.

Него шта је рекао Мита демократа за резултате избора

На општинским изборима у марту и августу 1920. партија је освојила општине у многим градовима (Београд, Загреб, Осијек, Скопље, Ниш и др.), а на изборима за Уставотворну скупштину, новембра 1920, добила је 59 мандата, од укупно 419 посланичких мандата и заузела треће место по броју посланика у Скупштини.

[Nexon]

Није ништа рекао. Тада је био присталица радикала који су убедљиво победили у Србији.
Резултат за Београд је разумљив јер је због последица рата остао без индустријски капацитета-Аустријаци су уништили пруге, однели све што се могло однети, није било струје итд. Комунисти су то максимално користили и нападали нову власт. Међутим они ни близу нису били да освоје власт у Србији. Већ у областима попут Македоније је било другачије јер су већ играли на карту поделе Србије имали су нивоу области добре резултате.
Онда су комунисти почели да убијају политичке противнике итд.
Ако имате још неко питање, у покушају трола, рад сам да одговорим.

[kocka]

Још један демократски потез

Пошто се јавила као организатор низа штрајкова, победила на изборима у доста општина и освојила знатан број мандата за Конституанту у Краљевини СХС, Комунистичкој партији Југославије је 29. децембра 1920, једном Владином одлуком под називом Обзнана забрањен рад. Обзнана није била уредба пошто није била „потписана од Краља него само од министра, - није објављена у службеним новинама него само излепљена на улицама.“ Са правног становишта, Обзнана је изгледала као једно „парче папира“ које је требало да послужи „као средство политичког препада и застрашивања“.

Дакле комунистичка партија је забрањена, 25 година касније када дођу на власт комунисти ће забранити све остале, па и Миту демократу.

[Nexon]

Мора да се стави образложење због чега:

Они, пошто су „побеђени у рату, гледају да се после рата освете овој земљи, замећући у њој нереде... Једни се, иако ратни богаташи, уписују у комунистичку странку, други дају новац за новине који пишу неистине и драже народ на незадовољство, трећи одржавају везе с иностранством, и новчаним фондовима из иностранства набављају бомбе, експлозиве и оружје, четврти свим и свачим спречавају сваки рад у земљи и на рђав глас без доказа износе све јавне раденике и сав њихов рад... Неколико стотина људи плаћених из тајних фондова иду из места у место, са збора на збор, из воза у воз, из кафане у кафану, ништа друго нерадећи но мутећи јавни мир и убијајући код грађана поверење у државу и њену будућност.“

Тероризам, позив на револуцију.
Да ли било која модерна земља, са много више наводних људских права, трпи политички тероризам? Како се Западна Немачка обрачунавала са Бадер-Мајнхоф?
Ипак је Краљевина СХС била озбиљнија од ове садашње, где се примају фондови како хоћеш за ширење порпаганде и убијања народа у појам.

Иначе тај који је дао проглас је убијен од стране комуниста. Због чега је комунистима била запечаћена судбина што се тиче нормалног рада.

Већ сам рекао да је нпр. Љотића почео да мрзи комунисте након искуства као порганични официр од 1918 године јер су комунисти вршили диверзије и нападали граничаре.

[kocka]

Ко су ти "они" што су побеђени у рату ? Немачка и Аустроугарска ?

Из којих се фондова финансирају ?

Иначе ова прича о мржњи због диверзија ти је баш оно шупља. Ништа мржња после злочина у Мачви, ништа мржња после злочина Бугара, али зато после диверзија се јавља мржња.

[Nexon]

Бугари су поражени у рату и нису као држава нападали Краљевину СХС за разлику од комуниста. Сигурно није волео Бугаре али овде се говори о комунистима. То што покушаваш се зове спин-окретање.
Финансирали су из фондова комуниста ван државе. Коминтерна је основана 1919.
Они који су поражени у рату су прешли на страну комуниста. Најбољи пример тога су Зеленаши у ЦГ. Комунисти су обећавали обрачун са великосрпским хегемонизоом тј. разбијање Србије и Југославије, федерализација и конфедерализација, што се десило од 1945.