Србија пре Немањића

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 1. део: Кнез Властимир ( 805 – 851)

Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи.

Цео текст ОВДЕ.

[Nexon]

Колико је мени познати, прво писано помињање Србије је у западним, Франачким, изворима из 9 века.
Када је избила побуна Људевита Посавског против франачки власти он је утекао према Србима у Далмацији.
Тако пише у том франачко извору.
Далмација је тада била много шири географски појам него данас јер Босна није постојала. Босна настаје тек са доласком Мађара у ове наше крајеве.
Има у византијском спису "De administrando imperio"(о управљању царством или књига народа) који је одрадио византијски цар Порфирогенит у 10. веку за његовог сина и остале владаре после њега који ће доћи, између осталог, говори о Србима и како су дошли на Балкан.
Центар државе је био сливу река Таре, Дрине и Лима. У неком смислу је Дрина била кичма државе.
Излазила је на море јер је Травунија била српска држава, како пише Порфирогенит, а она је обухватала дашању источну Херцеговину,западну ЦГ, Боку и Конавле.
Била је издељена на жупе, са проблемом да створи јаку централну и религиозну власт.

[MisterNO]

прво писано помињање Србије је у западним, Франачким, изворима из 9 века.

Ако ћемо њима веровати, чак шта више и пре овог влада било је владара, али има слабо извора о њима.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 2. део: Кнез Мутимир (851 — 891)

Након смрти кнеза Властимира, највероватније 851. године, власт преузимају његови синови Мутимир, Стројимир и Гојник. Мутимиру је као најстаријем припала врховне власт и централна област, док су млађа браћа управљала засебним областима као удеони кнезови.

Цео текст ОВДЕ.

[Nexon]

прво писано помињање Србије је у западним, Франачким, изворима из 9 века.

Ако ћемо њима веровати, чак шта више и пре овог влада било је владара, али има слабо извора о њима.

Нико не говори о владарима.
Већ о првим писаним документима где се помињу Срби у Средњем веку.
О пореклу, владарима има код Порфирогенита.
Србија је касно наступила као сила на Балкану.
Први разлог је новац, онда иде верска подељеност и топографија-географија.
Која нам је помогла да не доживимо судбину ујака које су Мађари и Венеција прегазили а они постали робови.
Онда нас је спасло од монгосксе инвазије, који су угазили мађаре и ујаке приде, масовно одвођење у робље и спаљивање градова па и саме Пеште, а ни бугари нису баш добро прошли.
Али је та географија играла улогу тешког остваривања уједињења и формирања моћне државе, попут Бугара, одмах по доласку на Балкан.
Тек са слабљењем Византије кроз Крсташке походе тј. деловањем Венеције, Србија уласком на КиМ богатом сребром и златом почиње формирање моћне државе.
Мада је и највеће ширење под Душаном било проблематично и имало је корене моментале пропасти након његове смрти.

[Nexon]

Прва већа забележна битка Срба у Средњем веку десила се против Бугара 839 године.
Србија је добила ту прву битку.
Српску страну је предводио кнез Властимир док је Бугаре предводио кан Пресијан. Бугари су још вукли своје турско-монголско порекло па су владаре звали канови. Тек ће средином 9 века прећи на цареве.

Добила је Србија, или боље рећи Срби, и другу битку 853 године.
Ипак, треба рећи да су Бугари у 10 веку у једном кратком периоду много северних српских жупа налупали. Остало је само пар слободних на приморју.
Истина то није дуго трајало али се српска држава распала и Дукља је онда одскочила као водећа област у 11 веку. Из целог тог комешања у Травунији и Зети(Дукљи) ће се појавити и Немањићи.
Све је то последица слабе централне организованости државе све до Немањића.

По Порфирогениту, када су Срби долазили на Балкан у 7 веку из Беле Србије(данашња источна Немачка и запада Чешка, где живе Лужички Срби), обећана им је земља од Византије ако поведу рат против Авара и победе. Међутим, ми о датумима и вођама Срба не знамо ништа из тога периода.

[MisterNO]

По Порфирогениту, када су Срби долазили на Балкан у 7 веку из Беле Србије(данашња источна Немачка и запада Чешка, где живе Лужички Срби), обећана им је земља од Византије ако поведу рат против Авара и победе. Међутим, ми о датумима и вођама Срба не знамо ништа из тога периода.

Дискутабилне су године кад су Срби у питању, посебно због наше небриге за историјеско наслеђе, па нам историју својата и фалсификује ко год стигне (пре свих аустрија и ватикан). Понекад процури по неки податак који послужи да се слаже мозаик, нпр. Ватиканска документа о Србима у Далмацији – пре турских освајања Србије

Такође интересантан текст о том досељавању из Беле Србије: Кад је Берлин био српски

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 3. део: Петар Гојниковић (892-917)

Петар потискује Прибислава (сина кнеза Мутимира) са власти након једва годину дана и он бежи на територију данашње Хрватске. Пошто се Петровом узурпацијом престола пореметио редослед наслеђивања јавили су се и други српски принчеви са жељом да постану врховни кнежеви.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 4. део: Павле Брановић (917-920)

Павле је рођен током осме деценије IX века, највероватније између 870. и 874. године, када се узима да су рођени први српски принчеви, који носе хришћанска имена (Стефан, Павле и Петар).

Цео текст ОВДЕ.

[Nexon]

Само су Сорби или Лужички Срби преживели од свих најзападних Венда.
Често су им покатоличени Словени, попут Пољака, забадили нож у леђа док су се борили против Германа.
И тачно је да су Сорби добацивали до данашњег Берлина а мислим да су створили Дрезден и Лајпциг.



Аркона је био изузетно важан центар за све Венде.



Изрази попут кнеза и војводе смо понели и донели на Балкан из тих крајева јер су кнезови били врховне вођеа војводе војне вође Венда.

[Nexon]

[Nexon]

Људи то не знају али Србија је једна од најстарих држава по времену оснивања у Европи а и свету.
Иако су Срби дошли на Балкан у 7 веку, за оснивање се може узети први познати владар Кнежевине Србије из 768 године кнез Вишеслав.
Неки други кажу да су раније основани али не знају имена својих владара, па скоро 100 година након Вишеслава прва имена им се појављују.
Нема много старијих држава по оснивању од овога датума.
Примера ради Швеђани, Норвежани, Пољаци, Руси, Енглези, Данци, Немци, Мађари, Португал, Ирска, Исланд, мислим и Французи, Аустирја, Чешка, Турци, Румуни су основани касније од Србије.
Ми се равнамо негде са Бугарима.

Српске земље по Порфирогениту у раном Средњем веку,



Треба ипак рећи да су центар државе чиниле Србија(Рашка област, делови КиМ, Подриње, делови Поморавља и један део Босне) и Травунија(западни део Боке, Конавле, источна Херцеговина и западна ЦГ).
Центар државе и престоница се звала Достиник или Дестиник и претпоствља се да се налазилиа негде од данашњег Горажда па до Сјенице, можда Ђаковице.
Углавном, као што сам изнад рекао, кичма државе су биле реке Тара, Лим и Дрина.
Оногошт, или данашњи Никшић, се налазио у посебној жупи у оквиру Травуније. Био важно трговачко место за Србију због везе са Дубровником.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 5. део: Захарија Прибислављевић (923-924)

Захарија је био син кнеза Прибислава (Првослава)*, најстаријег сина и наследника кнеза Мутимира, који је био најстарији син кнеза Властимира. Након смрти његовог деде 891/892. године, власт у Србији преузео је његов отац, према праву првородства, али га је већ 893/894. године срушио са власти Петар Гојниковић, који је дошао са територије данашње Хрватске.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 6. део: Часлав Клонимировић (927 — око 950)

Бугарски цар Симеон умире 927., што изазива велики обрт на Балкану. Симеона наслеђује његов син Петар који је у поређењу са својим оцем био само бледа сенка, додуше у поређењу са Симеоном који је био господар Балкана многи би били само сенке,али праву промену изазива чињеница да је био под утицајем византијског цара тако да Византија поново постаје најјача сила на Балкану.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 7. део: Стефан Војислав Војислављевић(1018 – 1043)

Династија Војислављевића је владала у Дукљи, једној од српских држава у раном средњем веку. Пре него што је Дукља потпала под византијску власт, против које се побунио Стефан Војислав, Дукљом је владао Јован Владимир.

У изненадном ноћном нападу Војислављевих одреда на византијски логор у планинским теснацима, византијске снаге су потучене до ногу, а током борби је страдало седам њихових заповедника (стратега). Он је овом победом, успео да сачува независност Дукље, чиме је она постала прва држава која је успела да избори своју независност од Византије, као и да прошири своју власт на околне српске кнежевине (Травунију и Захумље) које су до тада биле византијски вазали.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 8. део: Михаило Војислављевић (1073 — 1085)

Михаило Војислављевић је био први српски краљ који је владао Дукљом (Зетом) од средине XI века до 1081. године и уздигао је на ранг краљевине 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура VII (1073 — 1085). Током своје владавине, он је очувао и учврстио државу свога оца Стефана Војислава, претворивши је у регионалну силу која активно учествује у међународној политици, повезујући се са Норманима и Папством.

ЦВео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 9. део: Константин Бодин (1081. – 1099.)

Константин Бодин је био син првог српског краља Михаила. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије. Кад је у Македонији 1073. букнуо устанак против грчке власти, помогао га је краљ Михаило, и на молбу устаника послао им је Бодина с помоћним четама. Бодин je потом проглашен у Призрену за цара Бугарске, под именом Петар III.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Печат српског краља Константина Бодина као прилог историји преднемањићких Срба

Трагајући за наводном античком прошлошћу Срба, заборављамо на документоване личности из наше историје које су неоправдано запостављене. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин.

Цео текст ОВДЕ!

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 10. део: Велики жупан Вукан (око 1090-1116)

Вукана је на престо у Рашкој поставио дукљански краљ Бодин, а по Вукану се ова српска династија назива Вукановићи . У почетку, њих двојица су заједно организовали акције против Цариграда, а када се Бодин измирио са Грцима, Вукан је наставио походе против Византије.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Србија пре Немањића, 11. део: Урош I Вукановић (1112. до око 1145)

Урош је био синовац рашког великог жупана Вукана. Из Летописа Попа Дукљанина познато је да је Вукан имао рођеног брата Марка. Могуће да је управо Марко био Урошев отац. Пошто је само име Урош по својој основи ур ( мађ: господин, господар) угарског порекла, могуће је да је Маркова супруга била угарског рода.

Цео текст ОВДЕ.