Пиринејско полуострво
Пиринејско полуострво
Слике, видео снимци, извештаји, дискусија о навијачкој сцени Шпаније и Португала.
Re: Пиринејско полуострво
Бетис - Валенсија
Гости:
Гости:
Re: Пиринејско полуострво
Real - Atletiko 27.02.2016.
Re: Пиринејско полуострво
Интервју са представником групе ''Indar Baskonia'' Ибаијем Требињом
Када интервјуишете пријатеља питања долазе сама од себе,потпуно спонтано,поготово када га знате толики број година.Из перспективе некога ко води порекло из града Виторије,али исто тако са међународним искуством ,Ибаи Требињо је изнео веома занимљива сведочења.Да ли ће ово бити само један од серије интервјуа у име групе навијача коју представља ...видећемо..у сваком случају надам се да ћете уживати.
Ти ја се знамо дуго година,али због читалаца магазина LBI волео бих да се представиш.Како се зовеш, колико година имаш,којој групи припадаш?
Зовем се Ибаи Требињо,представљам ''Indar Baskonia'' навијачку групу кошаркашког клуба Басконија основану 1986 године, пуноправан сам члан више од петнаест година и изнад свега сматрам се за загриженог Баскијца оданог овом клубу.То би било то за почетак.
Ти си се укључио у рад групе у време када је кошарка постала најпопуларнији спорт у твом родном граду Виторији,међутим фудбал је нешто касније стекао много већу популарност.Јесам ли у праву?
Фудбал је одувек привлачио људе који су му били одани,кошарка и фудбал су два различита спорта,која привлаче навијаче из различитих друштвених слојева.Међутим ФК Алавес је доживео прави бум тек средином 90-их,а у то време је кошаркашки клуб Баскониа већ словила за шампиона Европског купа.Треба рећи и да су се прве групе навијача ФК Алавес појавиле почетком 80-их ,што је уједно и популаризовало овај спорт,а као што се да закључити навијање у граду вуче корене управо из тог периода.
То значи да је срце становника Виторије подељено на два дела.Деле ли навијачи ФК Алавес и КК Басконије исти сентимент према оба клуба равномерно?Посећујете ли утакмице оба клуба?
На самом почетку људи у оквиру ''Indar Baskonia'' и ''Iraultza Albiazula'' (пионира навијања ФК Алавес) солидарисали су се једни са другима,делили трибину,иако су то биле две потпуно различите структуре навијача.КК Басконија је раније играла у старом павиљону Менди,тако да су након мечева припадници групе ''Indar Baskonia'' организовано одлазили на фудбал како би пружили подршку градском фудбалком клубу Алавес.Било је заиста забавно јер је Алавес јако добро играо у првенству.Навијачи су палили бакље,коришћене су димне бомбе,а тада се појављују и први хулигани.О овоме можеш да попричаш више са људима који одржавају чврсте везе између две групе и који ће се са пуно ентузијазма присетити те епохе.
Да се фокусирамо на кошарку.Басконија одувек имала репутацију јаког клуба у АЦБ лиги,а свој потенцијал је небројано пута исказала на европским мечевима.Где си све пратио кошаркашки клуб Басконију?
Басконија данас јесте тврд противник,али није одувек било тако.Било је и периода када смо четири године играли у нижим лигама (тада смо носили име CD Baskonia) са јако скромним могућностима.Путовао сам са Басконијом свуда где сам могао: Оуренсе,Луго,Хихон,Талавера,Ђирона,Канарска Острва,Тенерифе,Мајорка,као и на европским мечевима по Италији,Француској,Грчкој,Немачкој...
Током свих ових гостовања годинама си наилазио на многобројне проблеме.Рецимо са навијачима Макабија,а ни гостовање у Атини нећеш памтити по добром.Реци нам нешто о томе...
Израелци нису вредни помена,најпре због тога што ни не припадају европском континенту ,и ако ме већ питаш за мишљење, требало би их искључити из европских такмичења.Друга ствар је проблематика везана за њихову службу ''Мосад'' и читава политизација игре која се води по њиховим правилима.А када је о Грчкој реч...морам да признам да се никад нисам више уплашио у животу него тада.Сећам се да нам је неки матори пришао у атинском парку пре саме утакмице и да нас је претећи упозорио: ''Убићемо вас, нисте ни свесни колико сте сте се зајебали што сте овде дошли''.Никада нећу заборавити те речи.Сада ми је смешно,али сам се тада уср'о, тако да би се о тим догађајима могао написати добар бестселер (поготово што је и овамо код нас била игранка) али за тако нешто би ми требало неколико интервјуа.
Хахахаха...уверен сам да је тако.Бежати између ваших играча са транспарентом у рукама у ситуацији када ни друштвено политичка клима није била баш сјајна,па ни мере безбедности,е то је требало видети.Како вам је уопште пало на памет да само вас четворица одете на такво гостовање и окачите транспарент.За тако нешто је баш требало имати муда?И још нешто...шта си радио на утакмици грчке фудбалске репрезентације с обзиром да си и тај догађај посетио?
Ми заправо нисмо бежали,већ је на првој утакмици група домаћих навијача покушала да нам отме транспарент.Момак са стране који је искочио је испустио платно,па смо срећом у том комешању успели да га повратимо.Касније је интервенисала полиција пошто смо ушли у тунел и повадила пиштоље,да би спречила даљу ескалацију нереда.Истина нисмо очекивали да би се било шта могло догодити с обзиром да је кренуло свега нас четворица на пут.Сматрали смо да ће се домаћини (навијачи Панатенаикоса) држати навијачких кодекса и ''италијанског менталитета'' везан за ненападање слабијег противника, али изгледа да смо се зајебали.Фудбалска утакмица је била искушење сам за себе.Играли су домаћин Грчка и Немачка, и сад пошто су на билетарници милили да смо Немци,продали су нам карте за гостујући сектор где је стајали гомила немачких десничара,а ми замало да уђемо са грчким шаловима око врата које смо купили као сувенир.Чим сам то приметио,отишао сам до редара како би нас спровели до грчких навијача .Испоставило се да нас је командир полиције препознао са баскета ПАО-Басконија и пропустио до трибине где су Грци...али када смо ушли десила нам се још једна непријатност...екипа која је тамо стајала била је готово комплентно фашистичка.Склонили смо се од немачких десничара,да би дошли на трибину код грчких десничара...лудило...хахахаха.
Кроз све ове године испоставило се да је група ''Indar Baskonia'' збратимљена са навијачком групом Фортитуда ''Fossa dei Leoni'' .Како је дошло до овог братства и да ли је оно још увек присутно?
До братимљења је дошло у ситуацији када је КК Фортитудо запао у озбиљне финансијске проблеме, а ''Fossa dei Leoni'' у још гору ситуацију,тако да нису имали средства која би им користила за даљи рад групе.Контакте смо почели да одржавамо средином 90-их када су наши чланови кренули да се дописују.Прво су нам они послали материјал и звали нас да посетимо Италију,да би ми њих неколико недеља касније угостили код нас, обезбедивши им трошкове гостовања у Ђирони са којом је Фортитудо играо итд..У сећању ће ми остати 2001 год. и гостовање њиховом вечитом ривалу КК Виртусу клубу италијанске буржоазије.То је био мој први контакт са ''Fossa dei Leoni'' групом и могу да кажем да што се тиче и нас и њих пријатељство нераскидиво.
Ти си се ако се не варам толико везао за Болоњу да си једно време и живео тамо.Јесам ли у праву?
Да,радио сам и живео у Болоњи око пола године.Наравно, ишао сам на утакмице са том екипом ,пристојно сам живео,али су настали проблеми везани за исти тај посао ,тако да сам био принуђен да се вратим назад.
Јеси ли ишао само на кошарку или и на фудбал?Знам за чувену трибину ФК Болоње ''Andrea Costa'' на којој се окупљају најватренији навијачи...
Повремено са посећивао трибину тј. ''Curva Andera Costa''.Имам доста пријатеља у групи ''Forever Ultras'' ,који су јако добри према мени,кад год је требало да се иде на неко гостовање они ме обавесте,а добио сам и позив да присуствујем вечери diffidatija.Одржавао сам контакте и са припадницима групе ''Freak Boys'' ,али знаш како...било би претенциозно да себе окарактеришем као ултраса Болоње.Наравно да симпатишем те људе,јер има доста тога што би могло да се исприча,рецимо у часопису ''Supertifo'' изашле су чак и фотографије ултраса Болоње са обележјима моје групе ''Indar Baskonia.''На гостовању Парми једна девојка је носила наш шал...дакле то су ствари које ме одушеве и много сам им захвалан због тога.Шал који су ми поклонили ''Forever Ultras'' брижљиво чувам и он за мене има посебну вредност.Алесио хвала ти на поклону!
У потпуности те разумем.Curva Andrea Costa је трибина коју сам заволео чим сам упознао неке од ултраса Болоње у Италији,а посебно након што сам одгледао филм ''Quanto siamo quelli chi siamo''.Реци ми по чему су слични град Виторија и Болоња,а по чему се разликују?
Доста сличности има између градова по питању начина живота,оба града имају кошаркашку традицију са ватреним навијачима и на крају крајева боје су нам исте.А што се разлика тиче види овако...навијачке масе у Италији су много веће,спортски догађаји повуку неупоредиво више људи ,то важи како у односу на Баскију,тако и у односу на остатак Шпаније.
Колико сам разумео ти си љубитељ свега онога што долази са простора бивше Југославије.Одакле та страст?Реци ми нешто о тамошњој сцени..
Ја сам заправо Југословен! Хахаха...не знам како је сва та страст кренула , само знам да када је рат на Косову почео,одлучио сам да истражим шта се заиста догодило.Веома је занимљива етничка помешаност на Балкану и када погледате културни идентитет ,његова рефлексија на ултра покрет и етничко-политички-историјски фактор игра огромну улогу у дефинисању пријатељства и анимозитета међу групама.Посетио сам све бивше републике СФРЈ (укључујући и покрајину Косово и Метохију ), искористивши притом повољан тренутак да скокнем и до Абаније,односно Грчке.Мечеви на којима сам био Црвене звезде,Партизана,Војводине у Србији (ове године је било згодних момената видети и македонски дерби као и грчки),оставили су огроман утисак на мене. Волим да путујем и истражујем навијачки покрет у другим земљама,тако да ћу једног дана можда издати и књигу чак и боље написану од оне Карлоса Вињаса хахахаха...
Хахахаха...сигуран сам да ћеш је написати и волео бих да је прочитам ако се будеш одлучио да је издаш.Ако се не варам у оквиру Југославије посебну наклоност си стекао према Србији?
Да, многи ме због тога третирају као четника хахахаха....Пази овако,ја заиста верујем да је српски народ племенит народ,који је константно кажњаван неправедно ,бомбардован,понижаван и демонизован у јавности.Осећам искрену љубав према Србима ,волим њихов језик и ћирилично писмо.Београд је најлепши град у коме сам био, и сваки пут гледам да уграбим мало времена како би се поново вратио у Србију,да одгледам неку утакмицу и осетим атмосферу на трибинама.Народ је веома љубазан,мада навијачи као навијачи могу да буду заиста незгодни у међусобним окршајима.
А што се идеолошких гледишта тиче,каква је опредељеност тамошњих навијачких група?
Па види овако,већина се сматра српским националистима.Код навијача Партизана сам видео нешто више левичара него код других,док сам на утакмици Црвене звезде уочио да једна од група носи амблем келтски крст (Red Devils / прим.прев),али генерално политичка питања се не постављају у оквиру Делија они су изнад таквих тривијалности.Једино можда навијачи ФК РАД и ''United Force'' која је повезана са тамошњом ''Blood and Honour'' секцијом се сматра екстремно десном групом,тако да их припадници осталих група називају фашистима.Да не заборавим да поменем навијаче Војводине,у њиховој екипи има добар део оних који се смтарају антифашистима.Што се тиче осталих република бивше СФРЈ,од лево опредењених група се истичу ''Red Army'' навијачи ФК Вележа и ''Робијаши Зеница'' навијачи Челика који носе портрете Јосипа Броза Тита.Хрвати опет имају ту неку склоност ка десници и нацизму.
Веома сликовито си то описао.Јеси ли уморан да наставимо даље или да прекидамо?Имам још пар питања ,па ако ти треба одмор само реци?
Нема проблема питај шта год хоћеш,само ћеш морати да ми даш неки Red bull како би остао будан.
Хахахаха...Red bull сам престао да купујем још од оног момента када су преузели клуб из Салцбурга.По твом мишљењу која је сцена најатрактивнија у навијачким оквирима у Европи?И какво је твоје искуство што се репресије тиче,да ли је она иста у Баскији и остатку Шпаније у поређењу са Европом?
Па сад...пси су свуда исти и овде и у Кини.На Пиринејима су закони доста блажи на папиру него што је то случај на Апенинима.Овде не морате да идете у полицијску станицу и потписујете да ћете се држати подаље од спортских догађаја,нити вам је забрањено гостовање док игра ваш клуб.У другим земаљама релаксиранија је атмосфера по питању коришћења пиротехнике и насиља генерално.Оно што је зачуђујуће је да Шпанија има релативно мали навијачки покрет,а да су закони увредљиво репресивни и произвољно се спроводе, да још нигде нисам видео такав системски притисак.На пример у Италији: ви тамо можете бити идентификовани преко снимка са видео камере постављене на трибинама и то вам може уништити живот.Овде се спроводе произвољна хапшења,снимци се монтирају и сви могу бити на удару.Замислите ситуацију у којој се навијач из иностранства жали на репресију у Шпанији.Репресивне методе се разликују,али подједнако слабе навијачки покрет.Поврх свега,навијач је друштвено незаштићен јер медији константно лепе етикету навијачима као особама без мозга,оправдавајући сваку акцију полиције на улици.Сцене које би издвојио су источно-европске:Русија,Пољска,екс-југословенска,затим ту су свакако Грци и Турци...итд.
Шта мислиш о бандама које превише пажње придају моди?Ја лично сам гадљив на тако нешто.Радије би се облачио у Алкампу него што би фурао неке робне марке као да сам на модној писти.Шта мислиш о овоме?
Први тзв. кежуали на нашој сцени били су ''Boixos Nois'' ,навијачи ФК Барселона и са својом одећом личили су на просјаке са улице.Касније се то изменило,али опет подвлачим,први и последњи прави кежуали су били и остали они.Истина је да сам и ја један од оних који је терао моду (данас све мање и мање),мада респектујем оне који су спремни да одвајају од уста да би се лепо обукли.То је њихов избор,тако да ценим њихову оригиналност која даје смисао ономе што раде.Али постоје и неке ствари у којима се 100% слажем са тобом: прво...робна марка неће те учинити зајебанијим него што јеси и друго не видим смисао у томе да пљунем доста пара на гардеробу која ће после прве туче бити поцепана.Али добро и овде као и свуда у свету има набеђених ултраса и кежуала који мисле да су нешто посебно ако набаце крпице или се хвале преко тастатуре.
Реци ми за крај и ово...идеш на фудбал,кошарку...а колико чујем момци из Виторије почели су да прате и хокеј?
Да, па хокеј је везан за северне и источне земље Европе,а постао је популаран и код нас током годинама.Има ту око 20-ак момака ентузијаста који прате локални хокејашки клуб.У последње време покушавамо да се организујемо на мало озбиљнијем нивоу.Направили смо транспаренте, заставе,имамо и бубњеве које носимо на домаћим утакмицама.Као што рекох,доста је ту индивидуалаца који нису ни кошаркашки ни фудбалски навијачи,мада има пар оних који прате ФК Алавес.Мислим да је то веома интересантан пројекат за сам град.Тренутно се трудимо да анимирамо људе,јер у павиљону са око 500 људи атмосфера би могла да буде брутално добра.Слободно уносимо алкохол,а играчи нас цене јер смо радници као и они,а не на платном списку клуба.Важно је напоменути да нема толико полиције.Можда нисмо најбоље упознати са правилима игре,али свако ко се сматра навијачем и воли локални клуб је добродошао.Главни транспарент за хокеј ''Ultraiztozuak'' који смо сашили и сада га носимо на гостујућим мечевима.
Имаш ли нешто да кажеш за крај што те нисам питао?
Немам ништа да кажем,све честитке на магазину,веома је интересантан и има веома занимљив садржај.Поздрављам цео Ваљекас и хвала вам што сте ме интервјуисали.Велики поздрав од Ибајиа!
*превод интервјуа радио ''Црвени Скинхед''.Ибаи Требињо је наш дугогодишњи пријатељ који је својевремно долазио у Београд.Све заслуге по питању акција око Косова и Метохије,протеста против НАТО-а и промовисања српско-баскијског пријатељства припадају њему и осталим члановима ''Indar Baskonia'' групе.
Извор: http://crveniskinhed.blogspot.rs/2017/1 ... konia.html
Када интервјуишете пријатеља питања долазе сама од себе,потпуно спонтано,поготово када га знате толики број година.Из перспективе некога ко води порекло из града Виторије,али исто тако са међународним искуством ,Ибаи Требињо је изнео веома занимљива сведочења.Да ли ће ово бити само један од серије интервјуа у име групе навијача коју представља ...видећемо..у сваком случају надам се да ћете уживати.
Ти ја се знамо дуго година,али због читалаца магазина LBI волео бих да се представиш.Како се зовеш, колико година имаш,којој групи припадаш?
Зовем се Ибаи Требињо,представљам ''Indar Baskonia'' навијачку групу кошаркашког клуба Басконија основану 1986 године, пуноправан сам члан више од петнаест година и изнад свега сматрам се за загриженог Баскијца оданог овом клубу.То би било то за почетак.
Ти си се укључио у рад групе у време када је кошарка постала најпопуларнији спорт у твом родном граду Виторији,међутим фудбал је нешто касније стекао много већу популарност.Јесам ли у праву?
Фудбал је одувек привлачио људе који су му били одани,кошарка и фудбал су два различита спорта,која привлаче навијаче из различитих друштвених слојева.Међутим ФК Алавес је доживео прави бум тек средином 90-их,а у то време је кошаркашки клуб Баскониа већ словила за шампиона Европског купа.Треба рећи и да су се прве групе навијача ФК Алавес појавиле почетком 80-их ,што је уједно и популаризовало овај спорт,а као што се да закључити навијање у граду вуче корене управо из тог периода.
То значи да је срце становника Виторије подељено на два дела.Деле ли навијачи ФК Алавес и КК Басконије исти сентимент према оба клуба равномерно?Посећујете ли утакмице оба клуба?
На самом почетку људи у оквиру ''Indar Baskonia'' и ''Iraultza Albiazula'' (пионира навијања ФК Алавес) солидарисали су се једни са другима,делили трибину,иако су то биле две потпуно различите структуре навијача.КК Басконија је раније играла у старом павиљону Менди,тако да су након мечева припадници групе ''Indar Baskonia'' организовано одлазили на фудбал како би пружили подршку градском фудбалком клубу Алавес.Било је заиста забавно јер је Алавес јако добро играо у првенству.Навијачи су палили бакље,коришћене су димне бомбе,а тада се појављују и први хулигани.О овоме можеш да попричаш више са људима који одржавају чврсте везе између две групе и који ће се са пуно ентузијазма присетити те епохе.
Да се фокусирамо на кошарку.Басконија одувек имала репутацију јаког клуба у АЦБ лиги,а свој потенцијал је небројано пута исказала на европским мечевима.Где си све пратио кошаркашки клуб Басконију?
Басконија данас јесте тврд противник,али није одувек било тако.Било је и периода када смо четири године играли у нижим лигама (тада смо носили име CD Baskonia) са јако скромним могућностима.Путовао сам са Басконијом свуда где сам могао: Оуренсе,Луго,Хихон,Талавера,Ђирона,Канарска Острва,Тенерифе,Мајорка,као и на европским мечевима по Италији,Француској,Грчкој,Немачкој...
Током свих ових гостовања годинама си наилазио на многобројне проблеме.Рецимо са навијачима Макабија,а ни гостовање у Атини нећеш памтити по добром.Реци нам нешто о томе...
Израелци нису вредни помена,најпре због тога што ни не припадају европском континенту ,и ако ме већ питаш за мишљење, требало би их искључити из европских такмичења.Друга ствар је проблематика везана за њихову службу ''Мосад'' и читава политизација игре која се води по њиховим правилима.А када је о Грчкој реч...морам да признам да се никад нисам више уплашио у животу него тада.Сећам се да нам је неки матори пришао у атинском парку пре саме утакмице и да нас је претећи упозорио: ''Убићемо вас, нисте ни свесни колико сте сте се зајебали што сте овде дошли''.Никада нећу заборавити те речи.Сада ми је смешно,али сам се тада уср'о, тако да би се о тим догађајима могао написати добар бестселер (поготово што је и овамо код нас била игранка) али за тако нешто би ми требало неколико интервјуа.
Хахахаха...уверен сам да је тако.Бежати између ваших играча са транспарентом у рукама у ситуацији када ни друштвено политичка клима није била баш сјајна,па ни мере безбедности,е то је требало видети.Како вам је уопште пало на памет да само вас четворица одете на такво гостовање и окачите транспарент.За тако нешто је баш требало имати муда?И још нешто...шта си радио на утакмици грчке фудбалске репрезентације с обзиром да си и тај догађај посетио?
Ми заправо нисмо бежали,већ је на првој утакмици група домаћих навијача покушала да нам отме транспарент.Момак са стране који је искочио је испустио платно,па смо срећом у том комешању успели да га повратимо.Касније је интервенисала полиција пошто смо ушли у тунел и повадила пиштоље,да би спречила даљу ескалацију нереда.Истина нисмо очекивали да би се било шта могло догодити с обзиром да је кренуло свега нас четворица на пут.Сматрали смо да ће се домаћини (навијачи Панатенаикоса) држати навијачких кодекса и ''италијанског менталитета'' везан за ненападање слабијег противника, али изгледа да смо се зајебали.Фудбалска утакмица је била искушење сам за себе.Играли су домаћин Грчка и Немачка, и сад пошто су на билетарници милили да смо Немци,продали су нам карте за гостујући сектор где је стајали гомила немачких десничара,а ми замало да уђемо са грчким шаловима око врата које смо купили као сувенир.Чим сам то приметио,отишао сам до редара како би нас спровели до грчких навијача .Испоставило се да нас је командир полиције препознао са баскета ПАО-Басконија и пропустио до трибине где су Грци...али када смо ушли десила нам се још једна непријатност...екипа која је тамо стајала била је готово комплентно фашистичка.Склонили смо се од немачких десничара,да би дошли на трибину код грчких десничара...лудило...хахахаха.
Кроз све ове године испоставило се да је група ''Indar Baskonia'' збратимљена са навијачком групом Фортитуда ''Fossa dei Leoni'' .Како је дошло до овог братства и да ли је оно још увек присутно?
До братимљења је дошло у ситуацији када је КК Фортитудо запао у озбиљне финансијске проблеме, а ''Fossa dei Leoni'' у још гору ситуацију,тако да нису имали средства која би им користила за даљи рад групе.Контакте смо почели да одржавамо средином 90-их када су наши чланови кренули да се дописују.Прво су нам они послали материјал и звали нас да посетимо Италију,да би ми њих неколико недеља касније угостили код нас, обезбедивши им трошкове гостовања у Ђирони са којом је Фортитудо играо итд..У сећању ће ми остати 2001 год. и гостовање њиховом вечитом ривалу КК Виртусу клубу италијанске буржоазије.То је био мој први контакт са ''Fossa dei Leoni'' групом и могу да кажем да што се тиче и нас и њих пријатељство нераскидиво.
Ти си се ако се не варам толико везао за Болоњу да си једно време и живео тамо.Јесам ли у праву?
Да,радио сам и живео у Болоњи око пола године.Наравно, ишао сам на утакмице са том екипом ,пристојно сам живео,али су настали проблеми везани за исти тај посао ,тако да сам био принуђен да се вратим назад.
Јеси ли ишао само на кошарку или и на фудбал?Знам за чувену трибину ФК Болоње ''Andrea Costa'' на којој се окупљају најватренији навијачи...
Повремено са посећивао трибину тј. ''Curva Andera Costa''.Имам доста пријатеља у групи ''Forever Ultras'' ,који су јако добри према мени,кад год је требало да се иде на неко гостовање они ме обавесте,а добио сам и позив да присуствујем вечери diffidatija.Одржавао сам контакте и са припадницима групе ''Freak Boys'' ,али знаш како...било би претенциозно да себе окарактеришем као ултраса Болоње.Наравно да симпатишем те људе,јер има доста тога што би могло да се исприча,рецимо у часопису ''Supertifo'' изашле су чак и фотографије ултраса Болоње са обележјима моје групе ''Indar Baskonia.''На гостовању Парми једна девојка је носила наш шал...дакле то су ствари које ме одушеве и много сам им захвалан због тога.Шал који су ми поклонили ''Forever Ultras'' брижљиво чувам и он за мене има посебну вредност.Алесио хвала ти на поклону!
У потпуности те разумем.Curva Andrea Costa је трибина коју сам заволео чим сам упознао неке од ултраса Болоње у Италији,а посебно након што сам одгледао филм ''Quanto siamo quelli chi siamo''.Реци ми по чему су слични град Виторија и Болоња,а по чему се разликују?
Доста сличности има између градова по питању начина живота,оба града имају кошаркашку традицију са ватреним навијачима и на крају крајева боје су нам исте.А што се разлика тиче види овако...навијачке масе у Италији су много веће,спортски догађаји повуку неупоредиво више људи ,то важи како у односу на Баскију,тако и у односу на остатак Шпаније.
Колико сам разумео ти си љубитељ свега онога што долази са простора бивше Југославије.Одакле та страст?Реци ми нешто о тамошњој сцени..
Ја сам заправо Југословен! Хахаха...не знам како је сва та страст кренула , само знам да када је рат на Косову почео,одлучио сам да истражим шта се заиста догодило.Веома је занимљива етничка помешаност на Балкану и када погледате културни идентитет ,његова рефлексија на ултра покрет и етничко-политички-историјски фактор игра огромну улогу у дефинисању пријатељства и анимозитета међу групама.Посетио сам све бивше републике СФРЈ (укључујући и покрајину Косово и Метохију ), искористивши притом повољан тренутак да скокнем и до Абаније,односно Грчке.Мечеви на којима сам био Црвене звезде,Партизана,Војводине у Србији (ове године је било згодних момената видети и македонски дерби као и грчки),оставили су огроман утисак на мене. Волим да путујем и истражујем навијачки покрет у другим земљама,тако да ћу једног дана можда издати и књигу чак и боље написану од оне Карлоса Вињаса хахахаха...
Хахахаха...сигуран сам да ћеш је написати и волео бих да је прочитам ако се будеш одлучио да је издаш.Ако се не варам у оквиру Југославије посебну наклоност си стекао према Србији?
Да, многи ме због тога третирају као четника хахахаха....Пази овако,ја заиста верујем да је српски народ племенит народ,који је константно кажњаван неправедно ,бомбардован,понижаван и демонизован у јавности.Осећам искрену љубав према Србима ,волим њихов језик и ћирилично писмо.Београд је најлепши град у коме сам био, и сваки пут гледам да уграбим мало времена како би се поново вратио у Србију,да одгледам неку утакмицу и осетим атмосферу на трибинама.Народ је веома љубазан,мада навијачи као навијачи могу да буду заиста незгодни у међусобним окршајима.
А што се идеолошких гледишта тиче,каква је опредељеност тамошњих навијачких група?
Па види овако,већина се сматра српским националистима.Код навијача Партизана сам видео нешто више левичара него код других,док сам на утакмици Црвене звезде уочио да једна од група носи амблем келтски крст (Red Devils / прим.прев),али генерално политичка питања се не постављају у оквиру Делија они су изнад таквих тривијалности.Једино можда навијачи ФК РАД и ''United Force'' која је повезана са тамошњом ''Blood and Honour'' секцијом се сматра екстремно десном групом,тако да их припадници осталих група називају фашистима.Да не заборавим да поменем навијаче Војводине,у њиховој екипи има добар део оних који се смтарају антифашистима.Што се тиче осталих република бивше СФРЈ,од лево опредењених група се истичу ''Red Army'' навијачи ФК Вележа и ''Робијаши Зеница'' навијачи Челика који носе портрете Јосипа Броза Тита.Хрвати опет имају ту неку склоност ка десници и нацизму.
Веома сликовито си то описао.Јеси ли уморан да наставимо даље или да прекидамо?Имам још пар питања ,па ако ти треба одмор само реци?
Нема проблема питај шта год хоћеш,само ћеш морати да ми даш неки Red bull како би остао будан.
Хахахаха...Red bull сам престао да купујем још од оног момента када су преузели клуб из Салцбурга.По твом мишљењу која је сцена најатрактивнија у навијачким оквирима у Европи?И какво је твоје искуство што се репресије тиче,да ли је она иста у Баскији и остатку Шпаније у поређењу са Европом?
Па сад...пси су свуда исти и овде и у Кини.На Пиринејима су закони доста блажи на папиру него што је то случај на Апенинима.Овде не морате да идете у полицијску станицу и потписујете да ћете се држати подаље од спортских догађаја,нити вам је забрањено гостовање док игра ваш клуб.У другим земаљама релаксиранија је атмосфера по питању коришћења пиротехнике и насиља генерално.Оно што је зачуђујуће је да Шпанија има релативно мали навијачки покрет,а да су закони увредљиво репресивни и произвољно се спроводе, да још нигде нисам видео такав системски притисак.На пример у Италији: ви тамо можете бити идентификовани преко снимка са видео камере постављене на трибинама и то вам може уништити живот.Овде се спроводе произвољна хапшења,снимци се монтирају и сви могу бити на удару.Замислите ситуацију у којој се навијач из иностранства жали на репресију у Шпанији.Репресивне методе се разликују,али подједнако слабе навијачки покрет.Поврх свега,навијач је друштвено незаштићен јер медији константно лепе етикету навијачима као особама без мозга,оправдавајући сваку акцију полиције на улици.Сцене које би издвојио су источно-европске:Русија,Пољска,екс-југословенска,затим ту су свакако Грци и Турци...итд.
Шта мислиш о бандама које превише пажње придају моди?Ја лично сам гадљив на тако нешто.Радије би се облачио у Алкампу него што би фурао неке робне марке као да сам на модној писти.Шта мислиш о овоме?
Први тзв. кежуали на нашој сцени били су ''Boixos Nois'' ,навијачи ФК Барселона и са својом одећом личили су на просјаке са улице.Касније се то изменило,али опет подвлачим,први и последњи прави кежуали су били и остали они.Истина је да сам и ја један од оних који је терао моду (данас све мање и мање),мада респектујем оне који су спремни да одвајају од уста да би се лепо обукли.То је њихов избор,тако да ценим њихову оригиналност која даје смисао ономе што раде.Али постоје и неке ствари у којима се 100% слажем са тобом: прво...робна марка неће те учинити зајебанијим него што јеси и друго не видим смисао у томе да пљунем доста пара на гардеробу која ће после прве туче бити поцепана.Али добро и овде као и свуда у свету има набеђених ултраса и кежуала који мисле да су нешто посебно ако набаце крпице или се хвале преко тастатуре.
Реци ми за крај и ово...идеш на фудбал,кошарку...а колико чујем момци из Виторије почели су да прате и хокеј?
Да, па хокеј је везан за северне и источне земље Европе,а постао је популаран и код нас током годинама.Има ту око 20-ак момака ентузијаста који прате локални хокејашки клуб.У последње време покушавамо да се организујемо на мало озбиљнијем нивоу.Направили смо транспаренте, заставе,имамо и бубњеве које носимо на домаћим утакмицама.Као што рекох,доста је ту индивидуалаца који нису ни кошаркашки ни фудбалски навијачи,мада има пар оних који прате ФК Алавес.Мислим да је то веома интересантан пројекат за сам град.Тренутно се трудимо да анимирамо људе,јер у павиљону са око 500 људи атмосфера би могла да буде брутално добра.Слободно уносимо алкохол,а играчи нас цене јер смо радници као и они,а не на платном списку клуба.Важно је напоменути да нема толико полиције.Можда нисмо најбоље упознати са правилима игре,али свако ко се сматра навијачем и воли локални клуб је добродошао.Главни транспарент за хокеј ''Ultraiztozuak'' који смо сашили и сада га носимо на гостујућим мечевима.
Имаш ли нешто да кажеш за крај што те нисам питао?
Немам ништа да кажем,све честитке на магазину,веома је интересантан и има веома занимљив садржај.Поздрављам цео Ваљекас и хвала вам што сте ме интервјуисали.Велики поздрав од Ибајиа!
*превод интервјуа радио ''Црвени Скинхед''.Ибаи Требињо је наш дугогодишњи пријатељ који је својевремно долазио у Београд.Све заслуге по питању акција око Косова и Метохије,протеста против НАТО-а и промовисања српско-баскијског пријатељства припадају њему и осталим члановима ''Indar Baskonia'' групе.
Извор: http://crveniskinhed.blogspot.rs/2017/1 ... konia.html
Re: Пиринејско полуострво
Brigadas Blanquiazules RCD Espanol – Историја
Све је почело оног дана када је група будућих ''бригадиста'' отпутовала у Италију, како би присуствовала мечу заказаном на стадиону Сан Сиро против ФК Милан. Момци су у најмању руку били одушевљени страшћу и спектаклом који су направили миланисти, па је донета одлука да се направи нешто слично и на јужној трибини стадиона Сарија.
Група је креирана негде средином сезоне 84/85 и чинило је на самом почетку одприлике осамдесетак чланова. Крајем лета 1985 године ''Brigadas Blanquiazules'' започињу нову сезону гостовањима против Сарагосе, Валенсије и Барселоне на Камп Ноу, где се јављају и прве жестоке туче са противничким навијачима. Кампања у текућој сезони је била у пуном јеку, а главни циљ који се поставио, огледао се у окупљању што већег бр. људи. Тако се дошло до бројке од 150, мада су велики део групе чинили и симпатизери. Оно што треба истаћи је да су крајем године, на јужној трибини Сарије где су почеле да се окупљају најватреније присталице Еспањола, бригадисти урадили нешто до тада несвакидашње за навијачку сцену Шпаније. Наиме на дерби утакмици против Барселоне упаљено ја више од 100 бакљи. Доласком Хавијера Клементеа за шефа стручног штаба, клуб се квалификовао за улазак у куп УЕФА, па су и сами ''Brigadas Blanquiazules'' значајно напредовали што се тиче организације, поставши озбиљна хулиганска екипа која је почела да окупља око себе шпанске ултра националисте, десне скинхеде, и остале деликвенте са улица каталонског престоничког града.То је било и разумљиво с обзиром на експанзију коју су доживели.
Сезона 1987/88 биће упамћена као веома успешна како за фудбалски клуб тако и за групу. ФК Еспањол се пласирао у финале купа УЕФА, па су се и ''Brigadas Blaquiazules'' фокусирали више на инострана путовања,а мање на гостовања по Шпанији. На дан када је ФК Милан гостовао забележена је права европска атмосфера. Чак 1500 Миланиста је допутовало у Барселону. Еспањолови бригадисти су били изненађени овом изненадном посетом италијанских ултраса, али су се брзо окупили у граду решивши да оправдају пред гостима статус озлоглашених локалних хулигана. И успели су у томе! Озбиљни инциденти који су се догодили тога дана око стадиона Сарија, дуго су пунили новинске странице шпанских штампаних медија. Све у свему, италијански навијачи су се ''сусрели'' по први пут са навијачима Еспањола схвативши да негде тамо у далекој Барселони постоји екипа под називом ''Brigadas Blaquiazules''. Каталонски фудбалски клуб касније је одиграо још два битна меча против Интера из Милана и Брижа. На овим сусретима је такође било паклених туча, што је помогло групи да стекне нова искуства. Како је ФК Еспањол стигао до финала и меча против Бајера из Леверкузена, маса плаво-белих фанатика је кренуло пут Немачке, али се убрзо и вратила разочарано кући, јер је резултат по њихов тим био негативан. Од небеских висина и славе до тоталног пада – тако би могао да се опише период који је уследио. ФК Еспањол испада у другу лигу! Међутим, без обзира на проблеме са којима се клуб суочавао бригадисти су остали верни плаво-белим бојама.
Када је реч о сезони 1988/89, догађај који је обележио је свакако братимљење са навијачком групом Реал Мадрида ''Ultras Sur''. Бригадисти су жељно ишчекивали да се врате у прву лигу што се на крају и догодило на задовољство свих. Све је било у најбољем реду наредних пар година, а онда већ 1993 ФК Еспањол се поново сели у нижи ранг. Већина је помислила како ће група почети да се осипа, међутим то се није десило, чак напротив , октобра 1993 године нове екипе млађих навијача се појављују на југу и стају под заставу ''Irreductibles''. Језгро Еспањола напредује у сваком погледу, атмосфера на стадиону је паклена, кореографије су заступљене на свакој утакмици, и мора се признати да то ствара додатан притисак на гостујуће тимове у сусретима са плаво-белима. Постојало је пар група које су се осмелиле да дођу на стадион Сарија и сукобе се навијачима Еспањола, међутим њихов долазак се није славно завршавао. Година 1996 се такође може сматрати успешном за клуб, с обзиром да су се плаво-бели поново квалификовали за куп УЕФА. Догађај који је обележио овогодишње учешће свакако је онај са Фејнордом када су ''Brigadas Blaquiazules'' напали полицију. Само дан пре тога Фејнордови хулигани су најавили долазак, уговоривши са бригадистима тучу, али до тога на крају није дошло, јер су гости силом прилика више од пар сати каснили на утакмицу.
Године 1997 легендарни стадион Сарија је морао бити срушен, јер је Еспањол запао у огромне дугове. Последња утакмица на Сарији, која је одиграна између Еспањола и Валенсије остаће упамћена по инцидентима навијача и полиције у којима је било много повређених. Овим инцидентом почиње нова ера за клуб и навијаче. ФК Еспањол се сели на Олимпијски стадион града Барселоне – постављање столица, ограђивање простора и реперсивне мере одражавају се на ''Brigadas Blaquiazules'' која стагнира без шансе за неком значајнијом акцијом. Без обзира на све ове проблеме група је последњих година успела некако да се тргне из учмалости, пружајући отпор систему и другим екипама, без обзира на број чланова који је прате. Борба бригадиста никада неће престати! Навијачима Еспањола јавност се диви, плаши их се, мрзи и респектује, а све из разлога јер поседују снажан карактер. Дуго година бригадисти су радили на квалитету, што је подразумевало лимитиран бр.и јединство чланова. У томе лежи снага бригадиста! На крају треба поменути секције које је чине: Brigadas Hospitalet, Brigadas Guardia Joven, Secc. Don Simon De Lucas, Hools RCDE, Brigadas Badalona, Brigadas Aragon, Brigadas Malaga, Old Guard, Vieja Guardia. Једна од елитних подгрупа је и ''Torquemada 1488'' сачињена од истакнутих представника бригадиста. Бити навијач Еспањола и члан ''Brigadas Blaquiazules''-а представља обавезу констатне борбе на свим нивоима: спортском, политичком, социјалном...против свих, а нарочито против људи повезаних са Фудбалким Клубом Барселона.
RCD Espanol / Viva Espana!!!
Све је почело оног дана када је група будућих ''бригадиста'' отпутовала у Италију, како би присуствовала мечу заказаном на стадиону Сан Сиро против ФК Милан. Момци су у најмању руку били одушевљени страшћу и спектаклом који су направили миланисти, па је донета одлука да се направи нешто слично и на јужној трибини стадиона Сарија.
Група је креирана негде средином сезоне 84/85 и чинило је на самом почетку одприлике осамдесетак чланова. Крајем лета 1985 године ''Brigadas Blanquiazules'' започињу нову сезону гостовањима против Сарагосе, Валенсије и Барселоне на Камп Ноу, где се јављају и прве жестоке туче са противничким навијачима. Кампања у текућој сезони је била у пуном јеку, а главни циљ који се поставио, огледао се у окупљању што већег бр. људи. Тако се дошло до бројке од 150, мада су велики део групе чинили и симпатизери. Оно што треба истаћи је да су крајем године, на јужној трибини Сарије где су почеле да се окупљају најватреније присталице Еспањола, бригадисти урадили нешто до тада несвакидашње за навијачку сцену Шпаније. Наиме на дерби утакмици против Барселоне упаљено ја више од 100 бакљи. Доласком Хавијера Клементеа за шефа стручног штаба, клуб се квалификовао за улазак у куп УЕФА, па су и сами ''Brigadas Blanquiazules'' значајно напредовали што се тиче организације, поставши озбиљна хулиганска екипа која је почела да окупља око себе шпанске ултра националисте, десне скинхеде, и остале деликвенте са улица каталонског престоничког града.То је било и разумљиво с обзиром на експанзију коју су доживели.
Сезона 1987/88 биће упамћена као веома успешна како за фудбалски клуб тако и за групу. ФК Еспањол се пласирао у финале купа УЕФА, па су се и ''Brigadas Blaquiazules'' фокусирали више на инострана путовања,а мање на гостовања по Шпанији. На дан када је ФК Милан гостовао забележена је права европска атмосфера. Чак 1500 Миланиста је допутовало у Барселону. Еспањолови бригадисти су били изненађени овом изненадном посетом италијанских ултраса, али су се брзо окупили у граду решивши да оправдају пред гостима статус озлоглашених локалних хулигана. И успели су у томе! Озбиљни инциденти који су се догодили тога дана око стадиона Сарија, дуго су пунили новинске странице шпанских штампаних медија. Све у свему, италијански навијачи су се ''сусрели'' по први пут са навијачима Еспањола схвативши да негде тамо у далекој Барселони постоји екипа под називом ''Brigadas Blaquiazules''. Каталонски фудбалски клуб касније је одиграо још два битна меча против Интера из Милана и Брижа. На овим сусретима је такође било паклених туча, што је помогло групи да стекне нова искуства. Како је ФК Еспањол стигао до финала и меча против Бајера из Леверкузена, маса плаво-белих фанатика је кренуло пут Немачке, али се убрзо и вратила разочарано кући, јер је резултат по њихов тим био негативан. Од небеских висина и славе до тоталног пада – тако би могао да се опише период који је уследио. ФК Еспањол испада у другу лигу! Међутим, без обзира на проблеме са којима се клуб суочавао бригадисти су остали верни плаво-белим бојама.
Када је реч о сезони 1988/89, догађај који је обележио је свакако братимљење са навијачком групом Реал Мадрида ''Ultras Sur''. Бригадисти су жељно ишчекивали да се врате у прву лигу што се на крају и догодило на задовољство свих. Све је било у најбољем реду наредних пар година, а онда већ 1993 ФК Еспањол се поново сели у нижи ранг. Већина је помислила како ће група почети да се осипа, међутим то се није десило, чак напротив , октобра 1993 године нове екипе млађих навијача се појављују на југу и стају под заставу ''Irreductibles''. Језгро Еспањола напредује у сваком погледу, атмосфера на стадиону је паклена, кореографије су заступљене на свакој утакмици, и мора се признати да то ствара додатан притисак на гостујуће тимове у сусретима са плаво-белима. Постојало је пар група које су се осмелиле да дођу на стадион Сарија и сукобе се навијачима Еспањола, међутим њихов долазак се није славно завршавао. Година 1996 се такође може сматрати успешном за клуб, с обзиром да су се плаво-бели поново квалификовали за куп УЕФА. Догађај који је обележио овогодишње учешће свакако је онај са Фејнордом када су ''Brigadas Blaquiazules'' напали полицију. Само дан пре тога Фејнордови хулигани су најавили долазак, уговоривши са бригадистима тучу, али до тога на крају није дошло, јер су гости силом прилика више од пар сати каснили на утакмицу.
Године 1997 легендарни стадион Сарија је морао бити срушен, јер је Еспањол запао у огромне дугове. Последња утакмица на Сарији, која је одиграна између Еспањола и Валенсије остаће упамћена по инцидентима навијача и полиције у којима је било много повређених. Овим инцидентом почиње нова ера за клуб и навијаче. ФК Еспањол се сели на Олимпијски стадион града Барселоне – постављање столица, ограђивање простора и реперсивне мере одражавају се на ''Brigadas Blaquiazules'' која стагнира без шансе за неком значајнијом акцијом. Без обзира на све ове проблеме група је последњих година успела некако да се тргне из учмалости, пружајући отпор систему и другим екипама, без обзира на број чланова који је прате. Борба бригадиста никада неће престати! Навијачима Еспањола јавност се диви, плаши их се, мрзи и респектује, а све из разлога јер поседују снажан карактер. Дуго година бригадисти су радили на квалитету, што је подразумевало лимитиран бр.и јединство чланова. У томе лежи снага бригадиста! На крају треба поменути секције које је чине: Brigadas Hospitalet, Brigadas Guardia Joven, Secc. Don Simon De Lucas, Hools RCDE, Brigadas Badalona, Brigadas Aragon, Brigadas Malaga, Old Guard, Vieja Guardia. Једна од елитних подгрупа је и ''Torquemada 1488'' сачињена од истакнутих представника бригадиста. Бити навијач Еспањола и члан ''Brigadas Blaquiazules''-а представља обавезу констатне борбе на свим нивоима: спортском, политичком, социјалном...против свих, а нарочито против људи повезаних са Фудбалким Клубом Барселона.
RCD Espanol / Viva Espana!!!
Re: Пиринејско полуострво
Ultras Sur Real Madrid / Историја
Славна историја ''Ултрас Сур'' почиње 80-их година двадесетог века када је организација ''Las Banderas'' изгубила своју моћ. У почетку група је била састављена од свих друштвених група и са различитим политичким ставовима...са једним слоганом - Подржи Реал Мадрид и у најгорим тренуцима...било кад и свуда.
Клуб је најомраженији у Шпанији, па самим тиме и ''Ултрас Сур''. Вође одлучују да неће стајати и гледати док их остале групе злоупотребљавају, и почињу да одговарају насиљем. Како је време пролазило тако је и ''Ултрас Сур'' добио епитет ''најжешће'' фракције у Шпанији. Средином 80-их, утакмице Реал Мадрида често су биле праћене насиљем.
Вође кажу да се медији више фокусирају на дешавања ван стадиона, него на дешавања на јужној трибини стадиона. Чињеница је да навијачи праве добре кореографије када Реал игра код куће, а понекад и бакљаде. Средином 80-их група заузима своје место на доњем делу јужне трибине, како би били ближе терену и што више утицали на игру...што свакако није лако, обзиром да је Бернабеу велики стадион.
Крајем 80-их група брзо расте...кореографије, организација и комуникација се побољшавају. Медији често пишу о ''Ултрас Сур'' само у негативном контексту. Разлог за то су сукоби са противничким навијачима, ''Frente Atletico'' и каталонским ''Boixos Nois''.
Бернабеу је два пута био затваран на европским утакмицама. Ултрас Сур је заслужио мржњу не само медија који их критикују и пишу клевете месецима унапред, него и код великог дела публике. Још када се на све то дода амблем групе у то време - пиратска глава са укрштеним костима...друштво у Шпанији је схватило да група стиче снагу у главном граду.
Средином 80-их изграђено је језгро групе, која је данас једна од најугледнијих навијачких група на Иберијском полуострву. Ти момци су одрастали на Бернабеу и прошли су кроз све околности - срећне и тужне тренутке, победе и поразе, туче, хапшења...Крајем 80-их година постају пријатељи са Еспањоловим ''Brigadas Blanquiazules''. Пријатељство које се годинама гради на мржњи према великој каталонској Барселони.
Други важан моменат у историји Ултрас Сур-а дешава се током септембра 1988. године када је аутобус са најжешћим језгром групе отпутовао у Хихон на меч против ''Oviedo''. Утакмица се поклапала са прославом града, што је узроковало бројне нереде Ултрас Сур-а са локалним ''Liga Comunista Revolucionaria'' који су учествовали у поворци поводом дана града Хихона.
Деведесетих година група се повећава, а великим делом чине је скинхеди. У то време скинхеди су посебно били заступљени на трибини Ултрас Сур-а, а група је била једна од најатрактивнијих у Шпанији, гледано из тог угла.
Фракција је све више постајала десно орјентисана, и све више су се могли видети националистички симболи. Приамо Виалонга, вођа групе, је 1993. године учествовао у телевизијској дебати у мајици Ултрас Сур, где отворено брани насиље над имигрантима, црнцима и Јеврејима. Године 1995. Министарство унутрашњих послова ухапсило је више од хиљаду људи који су оптужени за стварање неонацистичке мреже.
Ухапшени су чланови ''Hammer-Skin'', ''Circulo de Estudios Indoeuropeos'', ''Asociacion de Amigos Degrelle'', ''Hermandad Aria'', ''Accion Juvenil Espanola'', ''Resistencia'', ''Alternativa Europea'', ''Hermandad Nueva Sociedad'', ''Blood & Honour'' и наравно ''Ultras Sur''. Међутим 90-их година почиње озбиљна организација, ништа у Ултрас Сур се не дешава случајно...све је планирано.
Појавиле су се прве праве кореографије, са мноштвом бакљи и димних бомби, али и обојеним папирима, фолијама и балонима. А стари лого је замењен новим.
Нешто као да покушавате да очистите хулиганску слику о групи. Када се помене име Ултрас Сур то је увек праћено неким проблемима. За меч са Леверкузеном, цео авион је ''затворен'' због нацистичких поздрава по доласку на аеродром.
Године 1993. део играча жалио се како им припадници Ултрас Сур-а траже да им плате, како би добили њихову подршку. Мартин Васкез и Хиеро су неколико пута једва извукли живу главу, захваљујући Заморану и Рочи, који су у то време имали поштовање на трибини Ултрас Сур-а.
Хозе Луис, вођа Ултрас Сур-а, није негирао да постоји притисак на играче. Три године касније Хозе Луис добиће двогодишњу забрану присуствовања спортским догађајима, због нагомиланих условних казни за учествовање у тучама.
Првог априла 1998. године, пре прве утакмице полуфинала Лиге шампиона против Дортмунда, преко 100 људи срушило је ограду на јужној трибини, што је одложило утакмицу за 75 минута, а Ултрас Сур је паузу искористио за ''представу'' на трибини.
У касним 90-им годинама група наставља да расте и попуњавају цео доњи сектор јужне трибине Реаловог стадиона. Симбол групе је промењен, овог пута у подпуности, и састоји се од двоструке секире у чијој је позадини Шпанска застава.
Славна историја ''Ултрас Сур'' почиње 80-их година двадесетог века када је организација ''Las Banderas'' изгубила своју моћ. У почетку група је била састављена од свих друштвених група и са различитим политичким ставовима...са једним слоганом - Подржи Реал Мадрид и у најгорим тренуцима...било кад и свуда.
Клуб је најомраженији у Шпанији, па самим тиме и ''Ултрас Сур''. Вође одлучују да неће стајати и гледати док их остале групе злоупотребљавају, и почињу да одговарају насиљем. Како је време пролазило тако је и ''Ултрас Сур'' добио епитет ''најжешће'' фракције у Шпанији. Средином 80-их, утакмице Реал Мадрида често су биле праћене насиљем.
Вође кажу да се медији више фокусирају на дешавања ван стадиона, него на дешавања на јужној трибини стадиона. Чињеница је да навијачи праве добре кореографије када Реал игра код куће, а понекад и бакљаде. Средином 80-их група заузима своје место на доњем делу јужне трибине, како би били ближе терену и што више утицали на игру...што свакако није лако, обзиром да је Бернабеу велики стадион.
Крајем 80-их група брзо расте...кореографије, организација и комуникација се побољшавају. Медији често пишу о ''Ултрас Сур'' само у негативном контексту. Разлог за то су сукоби са противничким навијачима, ''Frente Atletico'' и каталонским ''Boixos Nois''.
Бернабеу је два пута био затваран на европским утакмицама. Ултрас Сур је заслужио мржњу не само медија који их критикују и пишу клевете месецима унапред, него и код великог дела публике. Још када се на све то дода амблем групе у то време - пиратска глава са укрштеним костима...друштво у Шпанији је схватило да група стиче снагу у главном граду.
Средином 80-их изграђено је језгро групе, која је данас једна од најугледнијих навијачких група на Иберијском полуострву. Ти момци су одрастали на Бернабеу и прошли су кроз све околности - срећне и тужне тренутке, победе и поразе, туче, хапшења...Крајем 80-их година постају пријатељи са Еспањоловим ''Brigadas Blanquiazules''. Пријатељство које се годинама гради на мржњи према великој каталонској Барселони.
Други важан моменат у историји Ултрас Сур-а дешава се током септембра 1988. године када је аутобус са најжешћим језгром групе отпутовао у Хихон на меч против ''Oviedo''. Утакмица се поклапала са прославом града, што је узроковало бројне нереде Ултрас Сур-а са локалним ''Liga Comunista Revolucionaria'' који су учествовали у поворци поводом дана града Хихона.
Деведесетих година група се повећава, а великим делом чине је скинхеди. У то време скинхеди су посебно били заступљени на трибини Ултрас Сур-а, а група је била једна од најатрактивнијих у Шпанији, гледано из тог угла.
Фракција је све више постајала десно орјентисана, и све више су се могли видети националистички симболи. Приамо Виалонга, вођа групе, је 1993. године учествовао у телевизијској дебати у мајици Ултрас Сур, где отворено брани насиље над имигрантима, црнцима и Јеврејима. Године 1995. Министарство унутрашњих послова ухапсило је више од хиљаду људи који су оптужени за стварање неонацистичке мреже.
Ухапшени су чланови ''Hammer-Skin'', ''Circulo de Estudios Indoeuropeos'', ''Asociacion de Amigos Degrelle'', ''Hermandad Aria'', ''Accion Juvenil Espanola'', ''Resistencia'', ''Alternativa Europea'', ''Hermandad Nueva Sociedad'', ''Blood & Honour'' и наравно ''Ultras Sur''. Међутим 90-их година почиње озбиљна организација, ништа у Ултрас Сур се не дешава случајно...све је планирано.
Појавиле су се прве праве кореографије, са мноштвом бакљи и димних бомби, али и обојеним папирима, фолијама и балонима. А стари лого је замењен новим.
Нешто као да покушавате да очистите хулиганску слику о групи. Када се помене име Ултрас Сур то је увек праћено неким проблемима. За меч са Леверкузеном, цео авион је ''затворен'' због нацистичких поздрава по доласку на аеродром.
Године 1993. део играча жалио се како им припадници Ултрас Сур-а траже да им плате, како би добили њихову подршку. Мартин Васкез и Хиеро су неколико пута једва извукли живу главу, захваљујући Заморану и Рочи, који су у то време имали поштовање на трибини Ултрас Сур-а.
Хозе Луис, вођа Ултрас Сур-а, није негирао да постоји притисак на играче. Три године касније Хозе Луис добиће двогодишњу забрану присуствовања спортским догађајима, због нагомиланих условних казни за учествовање у тучама.
Првог априла 1998. године, пре прве утакмице полуфинала Лиге шампиона против Дортмунда, преко 100 људи срушило је ограду на јужној трибини, што је одложило утакмицу за 75 минута, а Ултрас Сур је паузу искористио за ''представу'' на трибини.
У касним 90-им годинама група наставља да расте и попуњавају цео доњи сектор јужне трибине Реаловог стадиона. Симбол групе је промењен, овог пута у подпуности, и састоји се од двоструке секире у чијој је позадини Шпанска застава.
Re: Пиринејско полуострво
Brigadas Amarillas FC Cadiz
Priča o Brigadama počinje tamo negde kasnih '70-ih,kada su momci iz škole San Felipe Nerijem odlučili da osnuju navijačku grupu oko koje bi se okupili verni navijači Kadiza.Na sva ta događanja uticala je pojava engleskih huligana,odnosno pojava ultra pokreta u Italiji.Odluka je pala,a slične navijačke grupe su počele da se formiraju u samom Kadizu.Prvo jezgro Brigada oformljeno je 1980 godine.
Ove male navijačke grupacije bile su smeštene ispd tornja olimpijskog stadiona ''Carranza'' gde se pojavljuje i prva zastava na ogradi ''Napred Kadiz''.Počinju da se izrađuju i ostale zastave,a navijači motivišu tim na način koji grad Kadiz dosad još nije video.
Tifozi su tih godina napravili nekoliko bakljada i koreografija što je uticalo na porast broja članova,mada ne u onoj razmeri koliko se očekivalo.Sledeće godine navijačka grupa menja ime u ''Barra Ultra'' i pod tim imenom putuje u Hulevu,Mairenu,Sevilju...itd.Počeo je da se stvara i navijački fond za sledeću godinu,što je bilo i očekivano s obzirom na to da su gostovanja iziskivala dosta novca,pa se morao naći način kako bi putovanja u drugi grad bila što pristupačnija za džep običnog navijača.
Ono što treba napomenuti je da su se tih prvih godina pojavile slike sa našeg stadiona na naslovnim stranama novina,gde su bili smešteni tifozi iza udarne zastave.Odlazak na utakmice je bio stalan izvor zabave,a kampanja koju smo vodili trebala je da podstakne dalji uspon fudbalskog kluba i proboj do prve lige.Naravno navijačka grupa je povrh svega ispoljavala mržnju prema čelnicima FK Sevilja kao i prema njenim navijačima.
U sezoni 1982 okačena je čuvena zastava ''Brigadas Amarillas'' na južnoj tribini čija je izrada izfinansirana od prikupljenih praznih boca piva.Naziv ''Žuta Brigada'' je osmišljen po ugledu na italijansku navijačku grupu iz Verone ''Brigate Gialoblu''.S obzirom na to da bi prevod bio i suviše dugačak,odustalo se od naziva ''Plavo – Žuta Brigada'',tako da je u nazivu ostalo samo ''Žuta Brigada'' – Brigadas Amarillas.
Na ovoj zastavi još uvek je postojao razmak između reči,koji je trebao da bude popunjen crvenom zvezdom,ali ljudi kod kojih smo izradili zastavu nisu se usuđivali da je stave,jer su verovali da smo bili deo političke organizacije G.R.A.P.O. (levičarske grupe koja se borila protiv sistema).
Od najranijih dana ono što je karakterisalo identitet grupe bio je lik Če Gevare,koji se nalazio na zastavama navijača Kadiza.Svi osnivači navijačke grupe bile su pristalice levih ideologija i pripadnici radničke klase.Ove karakteristike su zadržane sve do danas.
Iste godine (a radi se o 1982) zabeležen je porast članova prve ekipe što se vidi i na fotografijama navijačke grupe.Organizovana su gostovanja u Sevilji i Malagi,gde su se dogodili i prvi incidenti.To je bio sam početak ultra pokreta u državi,a ekspanzija se takođe dešava u celom svetu.
U tim prvim godinama pa sve do 1987,dogodila su se mnoga raseljavanja što je imalo uticaj i na tifoze.Broj članova u navijačkoj grupi je počeo da raste svakodnevno,na tribinama je bilo tifoza različitih nacionalnosti i boje kože,što je bila posledica imigracije.Ime Brigada postaje autentično i više niko nije ravnodušan u samom gradu.Van fudbalskih događanja članovi grupe su bili radno angažovani na brodogradilištu,a bilo je tu i jako obrazovanih ljudi.Među samim članovima podsticane su ideje o radikalnoj borbi što je uslovljavalo mnoge incidente nakon utakmice kako kod kuće tako i u gostima.
U sezoni 1987 uprava kluba počinje sa angažovanjem ljudi iz privatnih bezbednosnih firmi,koji imaju zadatak da se infiltriraju u Brigade i spreče eventualne incidente.Ovo su bile teške godine sa mnogo incidenata,gde su se tuče između navijača i obezbeđenja non stop dešavale kako na samom stadionu tako i van njega.
Broj članova se smanjio za nekih 20-30 ljudi usled hapšenja,mada su uprkos tome navijači bili jedinstveni.Videvši da nikako ne mogu da se obračunaju sa nama,ostavili su nas na miru.Mi kao grupa smo izdali saopštenje da uprkos svemu nećemo prestati da bodrimo svoj tim,a zaplenjen nam je i prvi navijački bilten ''Ultra Cadiz'' koji je par godina kasnije ponovo počeo da izlazi.
Godine 1990 stvari su se promenile,novi ljudi dolaze u grupu,momci koji vide fudbal na neki drugi način,a zajedno sa njima dostiže se i vrhunac kroz ogroman broj članova,kroz akcije itd...Na utakmice počinje da se dolazi sve redovnije,a one postaju praznik za FK Kadiz.Atmosfera na stadionu postaje fenomenalna.
U tim godinama je potrebno istaći nezaboravne utakmice plej-ofa i kasnije onih u prvoj ligi protiv Malage,Saragose,Valjadolida,Barselone...gde je Žuta Brigada ostavila svoj trag i iza sebe mnoge ultra grupe,a FK Kadiz je pridobio simpatije iz celoga sveta.
Nakon ovih uspešnih godina za klub,dolaze crni dani.Klub ispada u niži rang takmičenja (2.liga),a zatim u 2.B ligu sledeće sezone.Bez obzira na sve nedaće,navijačka grupa nastavlja da funkcioniše,navijači ostaju verni klubu,prave se i dalje koreografije,a sama grupa već ima dosta iskustva iza sebe.Ta godina je bila godina borbe koja nas je ujedinila kao celinu.Organizovali smo demonstracije u više navrata,ispisivali grafite,bodrili Kadiz i bili uz njega.Stavili smo jasno do znanja biznismenima bez skrupula (Gil,Grupo,Zita...) da ćemo se suprotstaviti svakom pokušaju gašenja fudbalskog kluba.
Uprkos tome što je tim bio prikovan za dno 2B. Lige,Brigada je davala sve od sebe,napredovavši više nego ikad.Autobusi prilikom gostovanja su bili prepuni.Putovalo se u Taragon,Barselonu,Amurio,Madrid...Ukratko,sve loše što se desilo nije ostavilo posledice na grupu koja je pratila klub svuda,ne propustivši niti jedan minut utakmice.
I na kraju klub se pomera sa dna 2.B lige u spektakularnoj sezoni gde Brigada ne samo da bodri momke na svakom koraku,već putuje na svako gostovanje u velikom broju.U trenucima uspona kluba važno je naglasiti da smo imali stvarno fantastična gostovanja : 4.000 tifoza u Barseloni,1.000 u Logronju,2.500 Las Palmas...To su veliki uspesi s obzirom da su dotična mesta jako udaljena od našeg grada.
Posle svake pobede u gradu su organizovane proslave koje su trajale po tri dana.To nije ništa čudno s obzirom da je klub prošao kroz devet godina patnje,koje nijedan navijač ne bi poželeo.Tih devet godina su učinile da steknemo iskustvo,a to je bio pravi test za nas kao grupu.
Postoji bezbroj anegdota vezanih za Brigade i verujem da ne bi imali dovoljno prostora sve da ih navedemo.Sve u svemu ovo je priča o istoriji grupe,kroz koju je prošlo mnoštvo ljudi.Iako je ovo samo jedan mali trag o našoj grupi,važno je da bude zapisano sve ono oko čega smo se trudili svih ovih godina.
Živela sloboda! Živeo Kadiz!
Priča o Brigadama počinje tamo negde kasnih '70-ih,kada su momci iz škole San Felipe Nerijem odlučili da osnuju navijačku grupu oko koje bi se okupili verni navijači Kadiza.Na sva ta događanja uticala je pojava engleskih huligana,odnosno pojava ultra pokreta u Italiji.Odluka je pala,a slične navijačke grupe su počele da se formiraju u samom Kadizu.Prvo jezgro Brigada oformljeno je 1980 godine.
Ove male navijačke grupacije bile su smeštene ispd tornja olimpijskog stadiona ''Carranza'' gde se pojavljuje i prva zastava na ogradi ''Napred Kadiz''.Počinju da se izrađuju i ostale zastave,a navijači motivišu tim na način koji grad Kadiz dosad još nije video.
Tifozi su tih godina napravili nekoliko bakljada i koreografija što je uticalo na porast broja članova,mada ne u onoj razmeri koliko se očekivalo.Sledeće godine navijačka grupa menja ime u ''Barra Ultra'' i pod tim imenom putuje u Hulevu,Mairenu,Sevilju...itd.Počeo je da se stvara i navijački fond za sledeću godinu,što je bilo i očekivano s obzirom na to da su gostovanja iziskivala dosta novca,pa se morao naći način kako bi putovanja u drugi grad bila što pristupačnija za džep običnog navijača.
Ono što treba napomenuti je da su se tih prvih godina pojavile slike sa našeg stadiona na naslovnim stranama novina,gde su bili smešteni tifozi iza udarne zastave.Odlazak na utakmice je bio stalan izvor zabave,a kampanja koju smo vodili trebala je da podstakne dalji uspon fudbalskog kluba i proboj do prve lige.Naravno navijačka grupa je povrh svega ispoljavala mržnju prema čelnicima FK Sevilja kao i prema njenim navijačima.
U sezoni 1982 okačena je čuvena zastava ''Brigadas Amarillas'' na južnoj tribini čija je izrada izfinansirana od prikupljenih praznih boca piva.Naziv ''Žuta Brigada'' je osmišljen po ugledu na italijansku navijačku grupu iz Verone ''Brigate Gialoblu''.S obzirom na to da bi prevod bio i suviše dugačak,odustalo se od naziva ''Plavo – Žuta Brigada'',tako da je u nazivu ostalo samo ''Žuta Brigada'' – Brigadas Amarillas.
Na ovoj zastavi još uvek je postojao razmak između reči,koji je trebao da bude popunjen crvenom zvezdom,ali ljudi kod kojih smo izradili zastavu nisu se usuđivali da je stave,jer su verovali da smo bili deo političke organizacije G.R.A.P.O. (levičarske grupe koja se borila protiv sistema).
Od najranijih dana ono što je karakterisalo identitet grupe bio je lik Če Gevare,koji se nalazio na zastavama navijača Kadiza.Svi osnivači navijačke grupe bile su pristalice levih ideologija i pripadnici radničke klase.Ove karakteristike su zadržane sve do danas.
Iste godine (a radi se o 1982) zabeležen je porast članova prve ekipe što se vidi i na fotografijama navijačke grupe.Organizovana su gostovanja u Sevilji i Malagi,gde su se dogodili i prvi incidenti.To je bio sam početak ultra pokreta u državi,a ekspanzija se takođe dešava u celom svetu.
U tim prvim godinama pa sve do 1987,dogodila su se mnoga raseljavanja što je imalo uticaj i na tifoze.Broj članova u navijačkoj grupi je počeo da raste svakodnevno,na tribinama je bilo tifoza različitih nacionalnosti i boje kože,što je bila posledica imigracije.Ime Brigada postaje autentično i više niko nije ravnodušan u samom gradu.Van fudbalskih događanja članovi grupe su bili radno angažovani na brodogradilištu,a bilo je tu i jako obrazovanih ljudi.Među samim članovima podsticane su ideje o radikalnoj borbi što je uslovljavalo mnoge incidente nakon utakmice kako kod kuće tako i u gostima.
U sezoni 1987 uprava kluba počinje sa angažovanjem ljudi iz privatnih bezbednosnih firmi,koji imaju zadatak da se infiltriraju u Brigade i spreče eventualne incidente.Ovo su bile teške godine sa mnogo incidenata,gde su se tuče između navijača i obezbeđenja non stop dešavale kako na samom stadionu tako i van njega.
Broj članova se smanjio za nekih 20-30 ljudi usled hapšenja,mada su uprkos tome navijači bili jedinstveni.Videvši da nikako ne mogu da se obračunaju sa nama,ostavili su nas na miru.Mi kao grupa smo izdali saopštenje da uprkos svemu nećemo prestati da bodrimo svoj tim,a zaplenjen nam je i prvi navijački bilten ''Ultra Cadiz'' koji je par godina kasnije ponovo počeo da izlazi.
Godine 1990 stvari su se promenile,novi ljudi dolaze u grupu,momci koji vide fudbal na neki drugi način,a zajedno sa njima dostiže se i vrhunac kroz ogroman broj članova,kroz akcije itd...Na utakmice počinje da se dolazi sve redovnije,a one postaju praznik za FK Kadiz.Atmosfera na stadionu postaje fenomenalna.
U tim godinama je potrebno istaći nezaboravne utakmice plej-ofa i kasnije onih u prvoj ligi protiv Malage,Saragose,Valjadolida,Barselone...gde je Žuta Brigada ostavila svoj trag i iza sebe mnoge ultra grupe,a FK Kadiz je pridobio simpatije iz celoga sveta.
Nakon ovih uspešnih godina za klub,dolaze crni dani.Klub ispada u niži rang takmičenja (2.liga),a zatim u 2.B ligu sledeće sezone.Bez obzira na sve nedaće,navijačka grupa nastavlja da funkcioniše,navijači ostaju verni klubu,prave se i dalje koreografije,a sama grupa već ima dosta iskustva iza sebe.Ta godina je bila godina borbe koja nas je ujedinila kao celinu.Organizovali smo demonstracije u više navrata,ispisivali grafite,bodrili Kadiz i bili uz njega.Stavili smo jasno do znanja biznismenima bez skrupula (Gil,Grupo,Zita...) da ćemo se suprotstaviti svakom pokušaju gašenja fudbalskog kluba.
Uprkos tome što je tim bio prikovan za dno 2B. Lige,Brigada je davala sve od sebe,napredovavši više nego ikad.Autobusi prilikom gostovanja su bili prepuni.Putovalo se u Taragon,Barselonu,Amurio,Madrid...Ukratko,sve loše što se desilo nije ostavilo posledice na grupu koja je pratila klub svuda,ne propustivši niti jedan minut utakmice.
I na kraju klub se pomera sa dna 2.B lige u spektakularnoj sezoni gde Brigada ne samo da bodri momke na svakom koraku,već putuje na svako gostovanje u velikom broju.U trenucima uspona kluba važno je naglasiti da smo imali stvarno fantastična gostovanja : 4.000 tifoza u Barseloni,1.000 u Logronju,2.500 Las Palmas...To su veliki uspesi s obzirom da su dotična mesta jako udaljena od našeg grada.
Posle svake pobede u gradu su organizovane proslave koje su trajale po tri dana.To nije ništa čudno s obzirom da je klub prošao kroz devet godina patnje,koje nijedan navijač ne bi poželeo.Tih devet godina su učinile da steknemo iskustvo,a to je bio pravi test za nas kao grupu.
Postoji bezbroj anegdota vezanih za Brigade i verujem da ne bi imali dovoljno prostora sve da ih navedemo.Sve u svemu ovo je priča o istoriji grupe,kroz koju je prošlo mnoštvo ljudi.Iako je ovo samo jedan mali trag o našoj grupi,važno je da bude zapisano sve ono oko čega smo se trudili svih ovih godina.
Živela sloboda! Živeo Kadiz!
Re: Пиринејско полуострво
Mujika Taldea - Интервју!
Извор : Офсајд магазин
Када се људима помене фудбал у Баскији, прва помисао им је најчешће Атлетик Билбао.Али ово није једини клуб у региону.Недавно смо направили интервју са навијачима такође познатог фудбалског клуба Реал Сосиједада, дотакавши се ситуације у покрајини која себе не сматра делом Шпаније.
Можеш ли да нам кажеш нешто више о историји навијачког покрета твог клуба Реал Сосиједад?
Почеци навијачког покрета у Доностији (Доностија - Сан Себастијан - град из кога клуб долази) поклапају се са славним временима фудбалске историје: раних 1980-их Реал Сосиједад је освојио два пута првака Шпаније.Тих година плаво-бели су играли на старом стадиону Атотокса у узаврелој атмосфери где су навијачи били смештени уз сам терен близу играча. У таквим околностима је настала група ватрених присталица ''Mujika Taldea'' 1981 год. Име се може превести као ''Група Мухик'' а ''Мухик'' је ништа друго до име трибине на којој су фанови били смештени.
Бити Баскијац у Шпанији значи имати посебне карактеристике.Према томе од самог почетка ''Mujika Taldea'' је имала јако пуно проблема са осталим шпанским ултра групама , нарочито са навијачима Реал Мадрида.Осамдесетих година Реал Сосиједад је био најбољи клуб у лиги, играо је између осталог финале купа и суперкупа , окупљајући доста људи на стадиону.Али бити радикални Баскијац је исто значило да сте баскијски ( не шпански ) националиста , који активно подржава левичарске идеје.Због тога , поред нетрпељивости коју су гајиле остале шпанске групе према нама , било је јако много сукоба и са шпанском полицијом . Репресија је нанела неколико озбиљних удараца групи.Треба додати и то да се крајем декаде појавила и екипа десничарских скинхеда , која је поделила наше навијачко језгро оформивши подгрупу ''Ipar Brigadak'' ( Северна Бригада ) . Ово је наравно проузроковало доста сукоба између нас самих , али након неколико жестоких туча успели смо да их избацимо са стадиона.Деведесетих смо се опростили од Атотоксе и преселили се на нов стадион Аноета на коме и сада играмо.Разлике су огромне , јер Атотокса је имала стварно паклену атмосферу.Да ствар буде још и гора , наш клуб више није играо добро као некада и наравно дошло је до очекиваног пада у сваком смислу.Ми смо и поред свега наставили да пратимо тим у свакој прилици где год он гостовао , сукобљавајући се са полицијом и супарничким навијачима.Средином и крајем деведесетих , еволуирали смо у јако добру екипу , тако да смо били у могућности да водимо доста људи са собом на гостовањима у УЕФА купу по Европи.
Децембра 1998 год . задесила нас је једна од највећих трагедија.Играо се плеј - оф за куп УЕФА против Атлетико Мадрида чији су навијачи радикално десног опредељења тзв . ''Frente Atletico'' . На првој утакмици у Сан Себастијану било је неколико инцидената међу нама , тако да је реванш у Мадриду обећавао вруће гостовање.Mujika Taldea је повела са собом поприличан број људи , међутим полиција је спречила веће сукобе.Ипак пре утакмице , Аитор Сабалета симпатизер Реал Сосиједада , кукавички је избоден од стране ултраса Frente Atletica.Касније је умро у болници.Сећање на њега живи међу навијачима Реал Сосиједада , а од тог тренутка Frente Atletico постаје најомраженија група у Сан Себастијану.Након 2000 год, Mujika Taldea је наставила да гостује свуда по Шпанији , играли смо чак једне сезоне и Лигу шампиона где смо имали добра издања у Лиону и Торину.Последњих година декаде 2000 - их клуб је испао у другу лигу где се задржао три сезоне. У исто време , нови шпански закони су извршили јако велики притисак на групу , па су многи од нас добили високе казне као и дуг период забране приступа стадионима.То се све наравно одразило на наш рад.У последњој сезони клуб се вратио у прву лигу , тако да на трибинама Аноете поново има публике.Имамо много потешкоћа и даље , али се трудимо.
Какво је сада стање у екипи?
Главна група ''Mujika Taldea'' је доста ангажована у том неком хулиганском смислу.У стању смо да код куће окупимо око 300 људи, док на гостовања 4-5 пута у току сезоне изнајмимо два аутобуса. Перформанси нису толико чести, али их има. Мujika Taldea зна и за боља времена, али то је ствар прошлости нажалост.Најактивнији навијачи чак и нису из Сан Себастијана одакле је клуб, већ из предграђа, околних градова, варошица и мањих места у региону. .. Гуијери, Уроламо ... итд.
Колико група иначе бодри Реал Сосиједад?
Кроз историју је било неколико мањих екипа, али су се све оне ујединиле под заставу ''Mujika Taldea''-е или су избачене са стадиона као што сам већ напоменуо.Данас има пар асоцијација, али то су пре свега обични фанови / симпатизери.
Реци нам нешто о другим клубовима у Баскији и њиховим навијачима?
ФК Атлетик Билбао - клуб који свакако има највише навијача у покрајини.Њихова филозофија је јако интересантна , а то је да једино Баскијци могу да играју за тим.Главна група им се зове ''Herri Norte Taldea '' ( Група Северног Града ) , уз то што је најјача у региону , важи за једну од најбољих у целој Шпанији.Они су праве силеџије и веома су бучни на стадиону . ''Abertzale Sur'' ( Патриоте са југа ) је друга група такође навијача Атлетика.Броје мање људи од Herri Norte Taldea - е , а уз то се окупљају на супротној трибини.На крају ту је и ''Bilbao North Firm'' новооформљена банда хулигана , присутна такође на гостовањима . Ове три групе су у добрим односима и обично заједно иду на утакмице .
ФK Осасуна - Њихова екипа је вероватно најбројнија на трибинама.Група им се зове ''Indar Gorri'' ( Црвена Снага ) и прави веома бучну атмосферу , да не кажем пакао на утакмицама.Немају богзна какве кореографије и перформансе . На улици су просечни , знају да изненаде , али у последње две године имају преко 100 забрана ! Последице су видљиве , што значи да им је репресије нанела озбиљне ударце .
ФK Депортиво Алавеш - најмања од побројаних баскијских екипа . Зову се ''Eztanda Norte'' ( Северна Експлозија ) . Основани су 1994 , тако да се сматрају за младу групу . Од свих навијача у Баскији једини улажу доста труда у кореографије / перформансе .
У нижим дивизијама треба поменути : ''Indar Horibeltz'' ( Црно - Жуту Снагу ) која навија за ФК Баракалдо и ''Anai hooligans'' - е навијаче ФК Анаитасуне.
Можеш ли да нам кажеш зашто не сматрате себе делом Шпаније?
То је дуга прича.Чињеница је да смо ми Баскијци а не Шпанци.Наша култура,традиција,начин живота,језик, су најстарији у Европи! Народ је дуги низ година тражио независност, али су Шпанци одувек вршили репресију, нападајући нашу културу и особености. Дакле у томе лежи узрок конфликта. Као некада, тако и данас, покрајина је јединствена и тражи независност од Шпаније.
Укратко ћу вам препричати најважније моменте наше историје.Наиме ми смо под Шпанском влашћу од 1512 год, када је Навара наша древна држава, освојена од стране шпанских трупа.На самом почетку Шпанија нас је поштовала, али у 19. веку, полако почињу да сузбијају наше самоуправљање.Баскијци су наравно били револтирани тиме , па су уследила два рата за слободу и остваривање наших права, која смо нажалост изгубили.Такође у тим годинама у Баскији се десила права економска револуција која је претворила старо аграрно друштво у модерно индустријско. То је привукло многе шпанске имигранте, који су се преселили овде у потрази за бољим животом бежећи од сиромаштва.Ово су вам два главна разлога настанка модерног баскијског национализма и као што можете видети , није било ничег десничарског у томе хахаха.Без обзира на конзервативност коју су баскијски националисти гајили донекле, у Шпанском грађанском рату 1936 срчано смо се борили против нациста . Али левичарска влада је побеђена, тако да је у Шпанији наредних 40 година завладала фашистичка диктатура. Баскијци су пропатили више од осталих, што значи да су морали да се боре. ''Euskadi Ta Askatasuna'' ( ЕТА - Баскијска држава и слобода ) на самом почетку је деловала као герилска група , да би касније постали терористи . Они се и дан данас боре против шпанских трупа за слободу Баскије . ЕТА националисти су левичари , јер је велики утицај на њих имао марксизам, али увек и пре свега у њиховом програму се истиче индепентизам.Дикататор Франко умире 1976, међутим борбе се и даље настављају. Прошло је више од 50 година , а иза ЕТА - е је остало више од 1000 мртвих ( оних који су смишљено убијени, као и оних који су страдали у несрећним околностима ). Шпанска влада је забранила 4 левичарске партије у Баскији за које се сматрало да су повезане са ЕТА - ом, затворила је неколико новинских агенција и радио станица, а са забраном деловања се суочила чак и наша национална омладинска организација . Све у скалду са ''демократијом'' наравно . Тренутно је на снази споразум о прекиду ватре , па ћемо видети шта ће се десити и како ће се све завршити.
Који су ваши највећи непријатељи, а са којом групом имате братске односе?
Баскијске групе се не туку између себе.Понекад постоје проблеми , али углавном дербији протичу у миру. Што се тиче братског односа он постоји са навијачима Осасуне ''Indar Gorri'' .
Када је реч о непријатељима ту спадају све шпанске групе које се сматрају ''шпанским патриотама''. Кроз историју најжешће конфронтације смо имали са две мадридске екипе ''Ultras Sur'' - ом (Реал Мадрид) и ''Frente Atletico'' (Атлетико Мадрид) . Тренутно је такође вруће на мечевима са Ultra Boys - има (Спортинг Хихон), Ligallo Fondo Norte (Реал Сарагоса) , Viejo Fondo (Логронес), Ultras Violetas (Реал Ваљадолид) и Juventudes Veriblancas (Расинг Сантандер). Последња група је аполитична, мада себе сматрају ''анти - Баскијцима'' . То су наши стандардни непријатељи.
Питао си ме око пријатељстава. Галицијски групе су кроз историју биле наши највећи пријатељи ако не рачунамо ''Indar Gorri'' Осасуну која је баскијска екипа. Галицијска нација је такође историјска нација као и наша и боре се за исте циљеве.Њихови навијачи су такође леви националисти и анти - фашисти.Mujika Taldea има сјајан однос са групом ''Celtarras'' навијачима Селте из Вига као и са ''Fende Testas'' - има навијачима Компостеле.Други баскијсци имају добар однос са ''Riazor Blues' - има (Депортиво Ла Коруња).
Додао бих још и то да се поштујемо са осталим антифашистичким групацијама у лиги.Можда се то не може дефинисати као пријатељство, али као коректан однос сасвим сигурно.Ове групе генерално не сматрају себе шпанским , из разлога што их чине етничке заједнице које такође траже независност од Шпаније : Каталонија , Андалузија , Канарска Острва , Кастиља ... итд . Једноставно анти - шпанско осећање нас је ујединило .
Каква је ситуација са полицијом на стадиону? Да ли је пиротехника забрањена?
Полицијска репресија у шпанској лиги је вероватно највећи проблем за ултрасе и хулигане.Казне су огромне практично због безначајних ствари 3000-4000 евра, и то може да нарасте до чак 9000 еура.Такође уколико поновите прекршај следи казна од 60.000 евра. Уобичајено је да вам забране да посећујете стадион на две године, док је и пиротехника наравно забрањена упркос томе што и даље постоје људи који је константно употребљавају.
Које су најјаче групе по твом мишљењу у Шпанији?
Када је настајао навијачки покрет у Шпанији то су свако били ''Ultras Sur'' (Реал Мадрид) и ''Boixos Nois'' (Барселона). Оне се данас суочавају са великим притисцима. На пример ''Boixos Nois'' имају забрану посећивања стадиона Камп Ноу, док ''Ultras Sur'' после неколико озбиљних казни се труде да у пуном саставу једино буду на гостовањима по Европи.Трећа група по снази је по мом мишљењу ''Herri Norte Taldea'' (Атлетик Билбао).
Од осталих клубова би издвојио ''Biris Norte'' (Севиља), ''Frente Atletico'' (Атлетико Мадрид),''Ultra Yomus'' (Валенсиа),''Riazor Blues'' (Депортиво Ла Коруња), ''Supporetrs Gol Sur'' (Бетис Севиља),''Bukaneros'' (Рајо Ваљекано),''Kolectivo Sur'' (Херез), ''Symmachiari'' (Реал Овиједо).
Реци ми да ли је тачно да не користите термин ''ултрас''?
Тачно је. Овде у Баскији до пре неколико година смо чак користили израз ''анти-ултра''. Зашто? Па због тога што је доста дуго термин ''ултрас'' био везан за десничарске навијаче.Такође и остале анти-фашистиче навијачке групе у Шпанији нису користиле тај термин, али данас су се ствари промениле па тако имате изразито анти-фашистичку групу која у свом називу има реч баш ултрас.Без обзира на све ''Mujika Taldea'' и ''Herri Norte Taldea'' и даље избегавају употребу те речи и то ће вероватно тако и остати.
Порука за крај нашим читаоцима ...
Хвала вам што сте нас позвали и што се интересујете за нашу сцену.Нека расте анти-фашистичка сцена у Источној Европи, желимо вам да наставите са радом на фанзину јер је то веома битно за све нас! Велики поздрав из Баскije.
Извор : Офсајд магазин
Када се људима помене фудбал у Баскији, прва помисао им је најчешће Атлетик Билбао.Али ово није једини клуб у региону.Недавно смо направили интервју са навијачима такође познатог фудбалског клуба Реал Сосиједада, дотакавши се ситуације у покрајини која себе не сматра делом Шпаније.
Можеш ли да нам кажеш нешто више о историји навијачког покрета твог клуба Реал Сосиједад?
Почеци навијачког покрета у Доностији (Доностија - Сан Себастијан - град из кога клуб долази) поклапају се са славним временима фудбалске историје: раних 1980-их Реал Сосиједад је освојио два пута првака Шпаније.Тих година плаво-бели су играли на старом стадиону Атотокса у узаврелој атмосфери где су навијачи били смештени уз сам терен близу играча. У таквим околностима је настала група ватрених присталица ''Mujika Taldea'' 1981 год. Име се може превести као ''Група Мухик'' а ''Мухик'' је ништа друго до име трибине на којој су фанови били смештени.
Бити Баскијац у Шпанији значи имати посебне карактеристике.Према томе од самог почетка ''Mujika Taldea'' је имала јако пуно проблема са осталим шпанским ултра групама , нарочито са навијачима Реал Мадрида.Осамдесетих година Реал Сосиједад је био најбољи клуб у лиги, играо је између осталог финале купа и суперкупа , окупљајући доста људи на стадиону.Али бити радикални Баскијац је исто значило да сте баскијски ( не шпански ) националиста , који активно подржава левичарске идеје.Због тога , поред нетрпељивости коју су гајиле остале шпанске групе према нама , било је јако много сукоба и са шпанском полицијом . Репресија је нанела неколико озбиљних удараца групи.Треба додати и то да се крајем декаде појавила и екипа десничарских скинхеда , која је поделила наше навијачко језгро оформивши подгрупу ''Ipar Brigadak'' ( Северна Бригада ) . Ово је наравно проузроковало доста сукоба између нас самих , али након неколико жестоких туча успели смо да их избацимо са стадиона.Деведесетих смо се опростили од Атотоксе и преселили се на нов стадион Аноета на коме и сада играмо.Разлике су огромне , јер Атотокса је имала стварно паклену атмосферу.Да ствар буде још и гора , наш клуб више није играо добро као некада и наравно дошло је до очекиваног пада у сваком смислу.Ми смо и поред свега наставили да пратимо тим у свакој прилици где год он гостовао , сукобљавајући се са полицијом и супарничким навијачима.Средином и крајем деведесетих , еволуирали смо у јако добру екипу , тако да смо били у могућности да водимо доста људи са собом на гостовањима у УЕФА купу по Европи.
Децембра 1998 год . задесила нас је једна од највећих трагедија.Играо се плеј - оф за куп УЕФА против Атлетико Мадрида чији су навијачи радикално десног опредељења тзв . ''Frente Atletico'' . На првој утакмици у Сан Себастијану било је неколико инцидената међу нама , тако да је реванш у Мадриду обећавао вруће гостовање.Mujika Taldea је повела са собом поприличан број људи , међутим полиција је спречила веће сукобе.Ипак пре утакмице , Аитор Сабалета симпатизер Реал Сосиједада , кукавички је избоден од стране ултраса Frente Atletica.Касније је умро у болници.Сећање на њега живи међу навијачима Реал Сосиједада , а од тог тренутка Frente Atletico постаје најомраженија група у Сан Себастијану.Након 2000 год, Mujika Taldea је наставила да гостује свуда по Шпанији , играли смо чак једне сезоне и Лигу шампиона где смо имали добра издања у Лиону и Торину.Последњих година декаде 2000 - их клуб је испао у другу лигу где се задржао три сезоне. У исто време , нови шпански закони су извршили јако велики притисак на групу , па су многи од нас добили високе казне као и дуг период забране приступа стадионима.То се све наравно одразило на наш рад.У последњој сезони клуб се вратио у прву лигу , тако да на трибинама Аноете поново има публике.Имамо много потешкоћа и даље , али се трудимо.
Какво је сада стање у екипи?
Главна група ''Mujika Taldea'' је доста ангажована у том неком хулиганском смислу.У стању смо да код куће окупимо око 300 људи, док на гостовања 4-5 пута у току сезоне изнајмимо два аутобуса. Перформанси нису толико чести, али их има. Мujika Taldea зна и за боља времена, али то је ствар прошлости нажалост.Најактивнији навијачи чак и нису из Сан Себастијана одакле је клуб, већ из предграђа, околних градова, варошица и мањих места у региону. .. Гуијери, Уроламо ... итд.
Колико група иначе бодри Реал Сосиједад?
Кроз историју је било неколико мањих екипа, али су се све оне ујединиле под заставу ''Mujika Taldea''-е или су избачене са стадиона као што сам већ напоменуо.Данас има пар асоцијација, али то су пре свега обични фанови / симпатизери.
Реци нам нешто о другим клубовима у Баскији и њиховим навијачима?
ФК Атлетик Билбао - клуб који свакако има највише навијача у покрајини.Њихова филозофија је јако интересантна , а то је да једино Баскијци могу да играју за тим.Главна група им се зове ''Herri Norte Taldea '' ( Група Северног Града ) , уз то што је најјача у региону , важи за једну од најбољих у целој Шпанији.Они су праве силеџије и веома су бучни на стадиону . ''Abertzale Sur'' ( Патриоте са југа ) је друга група такође навијача Атлетика.Броје мање људи од Herri Norte Taldea - е , а уз то се окупљају на супротној трибини.На крају ту је и ''Bilbao North Firm'' новооформљена банда хулигана , присутна такође на гостовањима . Ове три групе су у добрим односима и обично заједно иду на утакмице .
ФK Осасуна - Њихова екипа је вероватно најбројнија на трибинама.Група им се зове ''Indar Gorri'' ( Црвена Снага ) и прави веома бучну атмосферу , да не кажем пакао на утакмицама.Немају богзна какве кореографије и перформансе . На улици су просечни , знају да изненаде , али у последње две године имају преко 100 забрана ! Последице су видљиве , што значи да им је репресије нанела озбиљне ударце .
ФK Депортиво Алавеш - најмања од побројаних баскијских екипа . Зову се ''Eztanda Norte'' ( Северна Експлозија ) . Основани су 1994 , тако да се сматрају за младу групу . Од свих навијача у Баскији једини улажу доста труда у кореографије / перформансе .
У нижим дивизијама треба поменути : ''Indar Horibeltz'' ( Црно - Жуту Снагу ) која навија за ФК Баракалдо и ''Anai hooligans'' - е навијаче ФК Анаитасуне.
Можеш ли да нам кажеш зашто не сматрате себе делом Шпаније?
То је дуга прича.Чињеница је да смо ми Баскијци а не Шпанци.Наша култура,традиција,начин живота,језик, су најстарији у Европи! Народ је дуги низ година тражио независност, али су Шпанци одувек вршили репресију, нападајући нашу културу и особености. Дакле у томе лежи узрок конфликта. Као некада, тако и данас, покрајина је јединствена и тражи независност од Шпаније.
Укратко ћу вам препричати најважније моменте наше историје.Наиме ми смо под Шпанском влашћу од 1512 год, када је Навара наша древна држава, освојена од стране шпанских трупа.На самом почетку Шпанија нас је поштовала, али у 19. веку, полако почињу да сузбијају наше самоуправљање.Баскијци су наравно били револтирани тиме , па су уследила два рата за слободу и остваривање наших права, која смо нажалост изгубили.Такође у тим годинама у Баскији се десила права економска револуција која је претворила старо аграрно друштво у модерно индустријско. То је привукло многе шпанске имигранте, који су се преселили овде у потрази за бољим животом бежећи од сиромаштва.Ово су вам два главна разлога настанка модерног баскијског национализма и као што можете видети , није било ничег десничарског у томе хахаха.Без обзира на конзервативност коју су баскијски националисти гајили донекле, у Шпанском грађанском рату 1936 срчано смо се борили против нациста . Али левичарска влада је побеђена, тако да је у Шпанији наредних 40 година завладала фашистичка диктатура. Баскијци су пропатили више од осталих, што значи да су морали да се боре. ''Euskadi Ta Askatasuna'' ( ЕТА - Баскијска држава и слобода ) на самом почетку је деловала као герилска група , да би касније постали терористи . Они се и дан данас боре против шпанских трупа за слободу Баскије . ЕТА националисти су левичари , јер је велики утицај на њих имао марксизам, али увек и пре свега у њиховом програму се истиче индепентизам.Дикататор Франко умире 1976, међутим борбе се и даље настављају. Прошло је више од 50 година , а иза ЕТА - е је остало више од 1000 мртвих ( оних који су смишљено убијени, као и оних који су страдали у несрећним околностима ). Шпанска влада је забранила 4 левичарске партије у Баскији за које се сматрало да су повезане са ЕТА - ом, затворила је неколико новинских агенција и радио станица, а са забраном деловања се суочила чак и наша национална омладинска организација . Све у скалду са ''демократијом'' наравно . Тренутно је на снази споразум о прекиду ватре , па ћемо видети шта ће се десити и како ће се све завршити.
Који су ваши највећи непријатељи, а са којом групом имате братске односе?
Баскијске групе се не туку између себе.Понекад постоје проблеми , али углавном дербији протичу у миру. Што се тиче братског односа он постоји са навијачима Осасуне ''Indar Gorri'' .
Када је реч о непријатељима ту спадају све шпанске групе које се сматрају ''шпанским патриотама''. Кроз историју најжешће конфронтације смо имали са две мадридске екипе ''Ultras Sur'' - ом (Реал Мадрид) и ''Frente Atletico'' (Атлетико Мадрид) . Тренутно је такође вруће на мечевима са Ultra Boys - има (Спортинг Хихон), Ligallo Fondo Norte (Реал Сарагоса) , Viejo Fondo (Логронес), Ultras Violetas (Реал Ваљадолид) и Juventudes Veriblancas (Расинг Сантандер). Последња група је аполитична, мада себе сматрају ''анти - Баскијцима'' . То су наши стандардни непријатељи.
Питао си ме око пријатељстава. Галицијски групе су кроз историју биле наши највећи пријатељи ако не рачунамо ''Indar Gorri'' Осасуну која је баскијска екипа. Галицијска нација је такође историјска нација као и наша и боре се за исте циљеве.Њихови навијачи су такође леви националисти и анти - фашисти.Mujika Taldea има сјајан однос са групом ''Celtarras'' навијачима Селте из Вига као и са ''Fende Testas'' - има навијачима Компостеле.Други баскијсци имају добар однос са ''Riazor Blues' - има (Депортиво Ла Коруња).
Додао бих још и то да се поштујемо са осталим антифашистичким групацијама у лиги.Можда се то не може дефинисати као пријатељство, али као коректан однос сасвим сигурно.Ове групе генерално не сматрају себе шпанским , из разлога што их чине етничке заједнице које такође траже независност од Шпаније : Каталонија , Андалузија , Канарска Острва , Кастиља ... итд . Једноставно анти - шпанско осећање нас је ујединило .
Каква је ситуација са полицијом на стадиону? Да ли је пиротехника забрањена?
Полицијска репресија у шпанској лиги је вероватно највећи проблем за ултрасе и хулигане.Казне су огромне практично због безначајних ствари 3000-4000 евра, и то може да нарасте до чак 9000 еура.Такође уколико поновите прекршај следи казна од 60.000 евра. Уобичајено је да вам забране да посећујете стадион на две године, док је и пиротехника наравно забрањена упркос томе што и даље постоје људи који је константно употребљавају.
Које су најјаче групе по твом мишљењу у Шпанији?
Када је настајао навијачки покрет у Шпанији то су свако били ''Ultras Sur'' (Реал Мадрид) и ''Boixos Nois'' (Барселона). Оне се данас суочавају са великим притисцима. На пример ''Boixos Nois'' имају забрану посећивања стадиона Камп Ноу, док ''Ultras Sur'' после неколико озбиљних казни се труде да у пуном саставу једино буду на гостовањима по Европи.Трећа група по снази је по мом мишљењу ''Herri Norte Taldea'' (Атлетик Билбао).
Од осталих клубова би издвојио ''Biris Norte'' (Севиља), ''Frente Atletico'' (Атлетико Мадрид),''Ultra Yomus'' (Валенсиа),''Riazor Blues'' (Депортиво Ла Коруња), ''Supporetrs Gol Sur'' (Бетис Севиља),''Bukaneros'' (Рајо Ваљекано),''Kolectivo Sur'' (Херез), ''Symmachiari'' (Реал Овиједо).
Реци ми да ли је тачно да не користите термин ''ултрас''?
Тачно је. Овде у Баскији до пре неколико година смо чак користили израз ''анти-ултра''. Зашто? Па због тога што је доста дуго термин ''ултрас'' био везан за десничарске навијаче.Такође и остале анти-фашистиче навијачке групе у Шпанији нису користиле тај термин, али данас су се ствари промениле па тако имате изразито анти-фашистичку групу која у свом називу има реч баш ултрас.Без обзира на све ''Mujika Taldea'' и ''Herri Norte Taldea'' и даље избегавају употребу те речи и то ће вероватно тако и остати.
Порука за крај нашим читаоцима ...
Хвала вам што сте нас позвали и што се интересујете за нашу сцену.Нека расте анти-фашистичка сцена у Источној Европи, желимо вам да наставите са радом на фанзину јер је то веома битно за све нас! Велики поздрав из Баскije.
Re: Пиринејско полуострво
Историја навијача Барселоне
Године 1981 основана је прва хулиганска група на јужној трибини Барселониног стадиона - Boixos Nois (Луди момци - на каталонском).
Иако је од свог настанка била је омражена од стране великог броја људи који су желели да прате утакмице у апсолутном миру, ови момци су константно певали, доносили заставе и палили бакље.Аутоматски, играчи Барселоне и остали навијачи су их заволели због њихове посвећености и жеље да бодре Барсу током свих мечева.Карактерисао их је радикални каталонски национализам, сепаратизам, а затим и залагање за слободну каталонску државу отцепљену од Шпаније.Политика Boixos Nois-а била је у супротности са шпанским радикалним национализмом и фашистичким тенденцијама, па су због тога са неким антифашистичким групама склопили савезништво: Indar Gorri (ФК Осасуна) и Brigadas Amarillas (ФК Кадиз). Са друге стране непријатељи су им били припадници шпанских фашистичких, односно десно-националистичких екипа попут LFN Сарагосе и Ultra Sur-а (Реал Мадрид).
Број чланова Boixos Nois-а је постепено растао.Кренула су и прва гостовања уз неизбежне туче са опонентима, нарочито градским ривалима Brigadas Blanquiazules-има (ФК Еспањол).
Након четири године, поједине насилне сцене које су се догодиле унутар и ван стадиона довеле су до оштрих санкција УЕФА-е.Ту треба споменути: преко 80 запаљених бакљи на једном од првенствених мечева, лансирање ватромета и бацање пиротехнике у терен, озбиљне уличне нереде у Валенсији и на крају оно што је пресудило да ФК Браселона буде кажњена је транспарент Boixos-а на утакмици против Јувентуса: ''Хвала Ливерупулу због Јувентусових смртних случајева'' (чиме су алудирали на трагедију из Хејсела). Криминализација у медијима и репресија на стадиону су све више расле.Коначно 1985 године Boixos Nois-и су одлучили да распусте групу.
Нестанком Boixos - а многе мање групације су се појавиле на јужној трибини : Gamper boys, Anarko Sud, Barca Supporters ... итд.Међутим већи део чланова Boixos Nois - а придружио се новоформираној екипи ''Cel lules Blaugranes'' ( Плаво - Црвене Ћелије ) . Оно што је карактеристично за ''Cel lules Blaugranes'' је то да су били повезани са левичарским и сепаратистичким организацијама.Следеће године ''Boixos Nois'' су се поново реформисали тако да је велики број чланова ''Cel lules Blaugranes'' поново приступио ''Boixos'' - има , док је један део формирао ''Inter City Culе'', који се и дан данас налази на јужној трибини Камп Ноу стадиона .
Исте године један од навијача Барселоне је избоден од стране Ултраса Еспањола што је био окидач да се започне међусобни рат.Тих година константно су избијале туче у граду , а такође и на самим стадионима уз десетине повређених и избодених људи .
Године 1986 први скинхеди су се придружили ''Boixos Nois'' - има , а групу су чинили још металци , панкери и модс - и.На самом почетку само су Редскинси ( скинхеди комунисти ) били укључени у све то, а затим је дошло и до појаве фашистичких скинхеда . Комунисти и нацисти заједно су бодрили Барсу на јужној трибини.Једноставно Барселона и Каталонија су их ујединиле .
Инциденти унутар стадиона су се наставили, заставе и бакље су забрањене (мада су Барселонини навијачи успевали да их прокријумчаре). Године 1989 Boixos Nois-и су померени од стране клуба на трећи сектор јужне трибина, пошто је позиција иза гола била практично недоступна за њихове чланове.Мањи део групе је одбио да промени локацију формирајући коп на старом месту.Људи који су остали при таквом ставу, формирали су групу ''Komando Flipper'' која и дан данас стоји на истом месту.Без обзира на поједине одлуке клуба инциденти су се наставили па је 140 чланова ''Boixos''-а избачено са стадиона те године.У години 1990 група се вратила на позицију иза гола, међутим један део је остао на трећем сектору.У питању је екипа која је оформила ''Sang Cule'', састављена претежно од људи који се нису слагали са тим да стоје заједно у копу са фашистима ''Boixos nois''-а.
''Boixos Nois'' - и 1991 убијају једног навијача Еспањола чиме се свете због бодења њиховог члана неколико месеци раније.Репресија и криминализација је поново у порасту , тако да је преко 1000 пандура било присутно на следећем мечу Еспањол - Барселона након што је навијач плаво - белих убијен . Следеће године полицијска репресија је достигла свој максимум.Као одговор на ту меру навијачи Барселоне креирају секцију кежуала - Casuals FCB - 1992 стастављену од најнасилнијих чланова Boixos Nois -а.Њихово званично појављивање десило се током меча Сарагоса - Барселона када је на десетине Casuals FCB - а купило карте за гостујућу трибину инфилтрирајући се међу ултрасе Сарагосе.Спектакуларна туча је трајала током целог меча .
Фашисти су све више почели да приступају Boixos Nois - има , док су левичари напуштали екипу и придруживали се Sang Cule - у.Фашистичка секција је на крају потпуно преузела Boixos - е што је довело до тога да им се неки шпански националисти прикључе.Међутим 1994 све навијачке групе Барселоне су се ујединиле на северној страни стадиона (Boixos Nois , Sang Cule , Komando Flipper и Almogavers - екипа формирана 1989) . Више од 3000 људи креирало је феноменалан амбијент на стадиону.УЕФА је наредила Барси да адаптира стадион према новим безбедносним правилима , па је управа одлучила да сагради нове трибине.Навијачке зоне где су најрадикалнији фанови били смештени су постале јако мале са свега 1000 места, што је довело до тога да све групе пређу на трећи сектор изузев Boixos Nois - а.
Тензије између различитих политичких фракција навијача Барселоне : фашиста ( Boixos Nois ) и антифашиста ( Sang Cule , ICC , Almogavers - а , Komando Flipper - а ) проузроковале су хаос на трибинама што је имало за последицу смрт једног од чланова Boixos - а који је погинуо у инциденту.Стадион је након тога освануо препун графита у коме се захтевало да се нацисти одстране са Камп Ноуа.Тог дана је седам навијача Барселоне завршило у болници.Епилог целог догађаја је раскид Boixos - а и осталих навијачких група које су годинама биле уједињене .
Године 2003 Јоан Лапорта је изабран за новог председника Барселоне , мењајући Нуњезa и Гаспара , двојицу председника који су одувек подржавали Boixos - е. Нови председник је желео да избаци Boixos Noise - е са стадиона због свих инцидената које су направили , а нарочито због расистичких испада . Кренуло се са рапресивним акцијама.У првим годинама само је неколико људи из те екипе могло да прати утакмице са северне стране.Нешто касније материјал им је заплењен и на крају групи је потпуно онемогућено да долази на стадион.Тренутно само на јужној трибини преживљавају мање групе Аlmogavers-а , ICC - а , Кomando Flipper - а и неких нових попут Grupo Fidel - а ( формирана 2004 од стране антифашиста који су чинили Boixos Nois ) и Ressaka Cule.Све ове екипе се суочавају са репресијом полиције , тако да им је јако тешко да формирају већи коп од 200 људи.У сваком случају навијачи Барселоне су доказали да иако се суочавају са забранама уласка , појединци настављају да праве повремено одлична издања као некада уз неозаобилазне бакље , скандирања и заставе .
Године 1981 основана је прва хулиганска група на јужној трибини Барселониног стадиона - Boixos Nois (Луди момци - на каталонском).
Иако је од свог настанка била је омражена од стране великог броја људи који су желели да прате утакмице у апсолутном миру, ови момци су константно певали, доносили заставе и палили бакље.Аутоматски, играчи Барселоне и остали навијачи су их заволели због њихове посвећености и жеље да бодре Барсу током свих мечева.Карактерисао их је радикални каталонски национализам, сепаратизам, а затим и залагање за слободну каталонску државу отцепљену од Шпаније.Политика Boixos Nois-а била је у супротности са шпанским радикалним национализмом и фашистичким тенденцијама, па су због тога са неким антифашистичким групама склопили савезништво: Indar Gorri (ФК Осасуна) и Brigadas Amarillas (ФК Кадиз). Са друге стране непријатељи су им били припадници шпанских фашистичких, односно десно-националистичких екипа попут LFN Сарагосе и Ultra Sur-а (Реал Мадрид).
Број чланова Boixos Nois-а је постепено растао.Кренула су и прва гостовања уз неизбежне туче са опонентима, нарочито градским ривалима Brigadas Blanquiazules-има (ФК Еспањол).
Након четири године, поједине насилне сцене које су се догодиле унутар и ван стадиона довеле су до оштрих санкција УЕФА-е.Ту треба споменути: преко 80 запаљених бакљи на једном од првенствених мечева, лансирање ватромета и бацање пиротехнике у терен, озбиљне уличне нереде у Валенсији и на крају оно што је пресудило да ФК Браселона буде кажњена је транспарент Boixos-а на утакмици против Јувентуса: ''Хвала Ливерупулу због Јувентусових смртних случајева'' (чиме су алудирали на трагедију из Хејсела). Криминализација у медијима и репресија на стадиону су све више расле.Коначно 1985 године Boixos Nois-и су одлучили да распусте групу.
Нестанком Boixos - а многе мање групације су се појавиле на јужној трибини : Gamper boys, Anarko Sud, Barca Supporters ... итд.Међутим већи део чланова Boixos Nois - а придружио се новоформираној екипи ''Cel lules Blaugranes'' ( Плаво - Црвене Ћелије ) . Оно што је карактеристично за ''Cel lules Blaugranes'' је то да су били повезани са левичарским и сепаратистичким организацијама.Следеће године ''Boixos Nois'' су се поново реформисали тако да је велики број чланова ''Cel lules Blaugranes'' поново приступио ''Boixos'' - има , док је један део формирао ''Inter City Culе'', који се и дан данас налази на јужној трибини Камп Ноу стадиона .
Исте године један од навијача Барселоне је избоден од стране Ултраса Еспањола што је био окидач да се започне међусобни рат.Тих година константно су избијале туче у граду , а такође и на самим стадионима уз десетине повређених и избодених људи .
Године 1986 први скинхеди су се придружили ''Boixos Nois'' - има , а групу су чинили још металци , панкери и модс - и.На самом почетку само су Редскинси ( скинхеди комунисти ) били укључени у све то, а затим је дошло и до појаве фашистичких скинхеда . Комунисти и нацисти заједно су бодрили Барсу на јужној трибини.Једноставно Барселона и Каталонија су их ујединиле .
Инциденти унутар стадиона су се наставили, заставе и бакље су забрањене (мада су Барселонини навијачи успевали да их прокријумчаре). Године 1989 Boixos Nois-и су померени од стране клуба на трећи сектор јужне трибина, пошто је позиција иза гола била практично недоступна за њихове чланове.Мањи део групе је одбио да промени локацију формирајући коп на старом месту.Људи који су остали при таквом ставу, формирали су групу ''Komando Flipper'' која и дан данас стоји на истом месту.Без обзира на поједине одлуке клуба инциденти су се наставили па је 140 чланова ''Boixos''-а избачено са стадиона те године.У години 1990 група се вратила на позицију иза гола, међутим један део је остао на трећем сектору.У питању је екипа која је оформила ''Sang Cule'', састављена претежно од људи који се нису слагали са тим да стоје заједно у копу са фашистима ''Boixos nois''-а.
''Boixos Nois'' - и 1991 убијају једног навијача Еспањола чиме се свете због бодења њиховог члана неколико месеци раније.Репресија и криминализација је поново у порасту , тако да је преко 1000 пандура било присутно на следећем мечу Еспањол - Барселона након што је навијач плаво - белих убијен . Следеће године полицијска репресија је достигла свој максимум.Као одговор на ту меру навијачи Барселоне креирају секцију кежуала - Casuals FCB - 1992 стастављену од најнасилнијих чланова Boixos Nois -а.Њихово званично појављивање десило се током меча Сарагоса - Барселона када је на десетине Casuals FCB - а купило карте за гостујућу трибину инфилтрирајући се међу ултрасе Сарагосе.Спектакуларна туча је трајала током целог меча .
Фашисти су све више почели да приступају Boixos Nois - има , док су левичари напуштали екипу и придруживали се Sang Cule - у.Фашистичка секција је на крају потпуно преузела Boixos - е што је довело до тога да им се неки шпански националисти прикључе.Међутим 1994 све навијачке групе Барселоне су се ујединиле на северној страни стадиона (Boixos Nois , Sang Cule , Komando Flipper и Almogavers - екипа формирана 1989) . Више од 3000 људи креирало је феноменалан амбијент на стадиону.УЕФА је наредила Барси да адаптира стадион према новим безбедносним правилима , па је управа одлучила да сагради нове трибине.Навијачке зоне где су најрадикалнији фанови били смештени су постале јако мале са свега 1000 места, што је довело до тога да све групе пређу на трећи сектор изузев Boixos Nois - а.
Тензије између различитих политичких фракција навијача Барселоне : фашиста ( Boixos Nois ) и антифашиста ( Sang Cule , ICC , Almogavers - а , Komando Flipper - а ) проузроковале су хаос на трибинама што је имало за последицу смрт једног од чланова Boixos - а који је погинуо у инциденту.Стадион је након тога освануо препун графита у коме се захтевало да се нацисти одстране са Камп Ноуа.Тог дана је седам навијача Барселоне завршило у болници.Епилог целог догађаја је раскид Boixos - а и осталих навијачких група које су годинама биле уједињене .
Године 2003 Јоан Лапорта је изабран за новог председника Барселоне , мењајући Нуњезa и Гаспара , двојицу председника који су одувек подржавали Boixos - е. Нови председник је желео да избаци Boixos Noise - е са стадиона због свих инцидената које су направили , а нарочито због расистичких испада . Кренуло се са рапресивним акцијама.У првим годинама само је неколико људи из те екипе могло да прати утакмице са северне стране.Нешто касније материјал им је заплењен и на крају групи је потпуно онемогућено да долази на стадион.Тренутно само на јужној трибини преживљавају мање групе Аlmogavers-а , ICC - а , Кomando Flipper - а и неких нових попут Grupo Fidel - а ( формирана 2004 од стране антифашиста који су чинили Boixos Nois ) и Ressaka Cule.Све ове екипе се суочавају са репресијом полиције , тако да им је јако тешко да формирају већи коп од 200 људи.У сваком случају навијачи Барселоне су доказали да иако се суочавају са забранама уласка , појединци настављају да праве повремено одлична издања као некада уз неозаобилазне бакље , скандирања и заставе .
Re: Пиринејско полуострво
Реал Сосиједад - Зенит / сукоби испред стадиона
Марибор - Севиља / навијачи Севиље у Словенији
Марибор - Севиља / навијачи Севиље у Словенији
-
Bruno Sulak
- Posts: 770
- Joined: Wed Feb 03, 2016 11:27 am
- Location: Cannes
Re: Пиринејско полуострво
Zanimljiva desavanja u Barseloni, voleo bih jednom da odem u Barselonu da se uverim zasto i koliko ti ljudi mrze Spaniju kao drzavu. Mada mogu da pretpostavim neke razloge.
Re: Пиринејско полуострво
Билбао 22/2/2018 године Морам да кажем да су ми за ову утакмицу муда била у процепу.Спартак Москва је наш братски клуб,момци мало мало па дођу на утакмице Црвене Звезде,а са друге стране Атлетик Билбао је клуб који ја стварно симпатишем у Шпанији и њену групу ''Herri Norte Taldea''.Меч још није ни почео,прва утакмица се завршила победом Баскијаца 1:3,а у самом граду ватрено од почетка.Забележени су инциденти и туча две групе.Спартакови хулигани тврде да су поразили ''Herri Norte Taldea'' екипу,а ја по овим снимцима не видим ниакакав пораз,бежања и слично.Чак напротив,Атлетик Билбао се са мањом групом људи озбиљно супротставио Русима..једино је дошло до одступања када је наишла полиција.Нисам склон да потцењујем шпанску навијачку сцену али ме занима шта други људи на форуму мисле о томе.
Re: Пиринејско полуострво
хехе
Сукоб су изазвале товје комуњаре у широкој коалијцији комуњара. Они су мучки напали са леђа,
Овде се види како је банда растарена испред сопсвеног стадиона, где их је неупоредиво више,
Сукоб су изазвале товје комуњаре у широкој коалијцији комуњара. Они су мучки напали са леђа,
Овде се види како је банда растарена испред сопсвеног стадиона, где их је неупоредиво више,
Re: Пиринејско полуострво
Postovanje za pokusaj izalazenja na crtu trenutno prvoj bandi Evropi,ali sada mislim da su ga ugasili zato sto ce sada lokalne vlasti da ih jos vise pritisnu.Posto u Spaniji murija bas ozblijan posao radi na gasenju njihove navijacke scene.
Re: Пиринејско полуострво
Nexon wrote:хехе
Сукоб су изазвале товје комуњаре у широкој коалијцији комуњара. Они су мучки напали са леђа,
Овде се види како је банда растарена испред сопсвеног стадиона, где их је неупоредиво више,
Чекај бре Нексоне полако...''комуњаре'' су и једни и други.Јел видиш да се све време видео записа у првим редовима Спартакових навијача појављује застава са Лењиновим Орденом.Та застава коју користе Спартакови је била окачена против Партизана и на северу.Знам да вам је тешко да поверујете,али ево Лењин је на северу...
Postovanje za pokusaj izalazenja na crtu trenutno prvoj bandi Evropi,ali sada mislim da su ga ugasili zato sto ce sada lokalne vlasti da ih jos vise pritisnu.Posto u Spaniji murija bas ozblijan posao radi na gasenju njihove navijacke scene.
И ја сад то исто капирам.Нпр. ''Frente Atletico'' навијачка група Атлетико Мадрида је престала да постоји после убиства навијача Депортива Ла Коруње.Атлетик Билбао мању навијачку групу ''Herri Norte Taldea'' која броји свега 300 људи,гајили су тај неки кежуал стил.Колико је ово за њих добро у смислу доказивања,толико као што кажеш није добро за саму егзистенцију у будућности.
Иначе изгледа да је и један пандур преминуо за време инцидената....
-
B.Centrale
- Posts: 651
- Joined: Mon Feb 29, 2016 5:00 pm
Re: Пиринејско полуострво
Na ovim snimcima se ne vidi zapravo nista, osim da je bilo susreta, a kako je do toga doslo, u kojim brojkama, sta se prethodilo, sta je radio Spartak prethodno u gradu, nista se ne vidi. Generalno je za navijacku scenu dobro sto je do ovog doslo, a sve drugo ce se valjda znati kasnije, ako uopste i dodje do nekih relevantnih info.
Bitno je da policijski dousnik ss Nexon zna da je bila u pitanju siroka koalicija komunista i kako je do sukoba doslo. Bilo bi dobro da nas jos malo uputi u desavanja sa svojim insajderskim hintovima. Nema sta covek ne zna. Cirkus
Bitno je da policijski dousnik ss Nexon zna da je bila u pitanju siroka koalicija komunista i kako je do sukoba doslo. Bilo bi dobro da nas jos malo uputi u desavanja sa svojim insajderskim hintovima. Nema sta covek ne zna. Cirkus
bologna centrale
Re: Пиринејско полуострво
хехе
Окупља се другарска екипа.
Људи имају снимке, па нека виде.
Окупља се другарска екипа.
Људи имају снимке, па нека виде.
-
B.Centrale
- Posts: 651
- Joined: Mon Feb 29, 2016 5:00 pm
Re: Пиринејско полуострво
Ne budi stoka i nemoj da kvaris ove strane, ovde se barem ljudi cimaju da pisu nesto zbog cega je i nastao ovaj forum.
bologna centrale
-
јахач магле
- Posts: 340
- Joined: Sat Feb 13, 2016 10:08 pm
Re: Пиринејско полуострво
Прича о комунистима (левичарима) који су се скупили у Билбау се провлачи по интернету на више страна.
...Сијају звезде као очи конобарице...
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 2 guests