2005. је. У Хагу сам, у затворској ћелији са Милошевићем као његов савјетник за медијска и политичка питања. Евоцирамо догађаје од прије десет година. Говори ми како је био разочаран када мировне трупе ОУН које су биле између Срба и Хрвата нису спријечиле 'Олују'. Не могу вјеровати својим ушима. Питам га, како то да није схватио да су снаге ОУН биле тамо до тренутка док хрватска војска, захваљујући америчкој помоћи у сваком погледу, није постала оспособљена да се упусти у освајању Книнске Крајине. Слијеже раменима и понавља: „Вјеровао сам им“.
Након тога му кажем како су западни медији писали како су српски тенкови, остала борна кола и главни командни кадар напустили Крајину седам дана прије 'Олује'. Није ли се радило о издаји, упитао сам?
Не одговара ми директно. Ипак ми је нешто рекао. Напоменуо је како су моја схваћања моралистичка јер не знам што значи водити државу. „Основни циљ ми је био сачувати Србију и крњу Југославију ако је могуће, избјећи санкције Запада. У свему осталом, што се тиче српског уједињавања, сам био флексибилан и дјеловао према ситуацији.
Четири године напред, Србију сачувао није, санкције се вратили а он ускоро отишао у затвор.
Стратег, као и ови данас. Због мало власти, уместо да је реаговао у Крајини а онда се повукао.
Као што сам говорио, он уопште није био спреман за рат, нити је имао јасну представу шта да ради већ се прилагођавао, као што и сам признаје.
-Да ли сте се могли нагодити са Америком?
-Читаво вријеме сам им угађао, али ми они нису вјеровали као представнику „малих Руса“.
-Хтио бих вас поново и директно нешто упитати.
Да ли сте издали Крајину и дозволили операцију „Олуја“?
-То је ствар интерпретације. То је ствар интерпретације. Након што су крајишки Срби одбили план 'З-4', Американци су им рекли да неће више толерирати њихову окупацију Книнске Крајине. Обећали су ми, да ако не буде значајнијег оружаног отпора, да ће народ моћи отићи и понијети покретну имовину. Југославија неће више бити под ембаргоом, и да ће рат у БиХ престати. Пристао сам на овај дил. И врло је важно што ћу сада рећи.
Учинио сам да се повуче главнина официрског кадра и наоружања тек када ми је, супротно Младићу, Караџић рекао да се војска Републике Српске неће ангажирати ако Хрвати нападну Крајину.
То ви можете назвати издајом ако хоћете, али сам ја овим дилом успио спасити главнину српског народа у региону, успоставити мир у БиХ, и дати међународни легитимитет Републици Српској.
Разменио већи део РСК за РС.
Хтео си да владаш, да будеш фактор мира и стабилности, али што преда Вуковар и Источну Славонију за ништа?!
Да је остало барем то као српска аутономија тј. део крајине у усташији било би далеко другачије сада. Чак ни Ердутски споразум, који даје Србима права у данашњој Источној Славноји, није испуњен никада. Иако он формално и даље важи.
