Bande

[Opie]

@Riper

Citam ovaj tvoj zadnji upis i vratio sam se u proslost .Nisam doziveo takve stvari ,sto se tice skidanja patika i ostalih fora,ali onda kad malo bolje razmislim, moje tinejdzerske godine su bile od 99 pa na dalje .

Odrastao sam na Ceraku a isao sam u Srednju na Novom BGD pa kasnije I u GTS I kad god bih rekao odakle sam ovim "urbanim" frajerima uvek je bilo prozivke kao tipa :"Vidi ovog sto zivi u Vinogradima " sto je uvek dovodilo do tuce .Pripadnost tom kraju je za mene bila svetinja .Cerak je bilo prelepo mesto gde su se svi znali I drzali zajedno.

Secam se da je dosta nas islo da brani likove sa Ceraka koji su imali problem sa likovima iz Kaludjerice ili iz Resnika u skolama tipa MOC ,Ugostiteljska u jug Bogdanovoj ,Politehnicka na Novom.Generacije 85,86,87 su se dosta druzile izmedju sebe I poznavale se dosta dobro.Vecina nas je igrala basket za KK Cerak ili rukomet za RK Cerak pa su nasa drugarstva presla na drugi nivo.Ja sam sa RK Cerakom bio u Pragu na turniru ,I mahom nam je svima to bio prvi put van zemlje kad smo imali 16 godina .Kao pusteni sa lanca

Secam se da su dvojica mladjih 87mo godiste ,pokupili dve devojke u metrou I doveli ih u hotel gde se desio gang bang Svi su pripadali nekoj navijackoj ekipi ,I posle u kasnijim godinama to je dovelo to neke razdvojenosti medju ljudima .Cerak je bio jedno od uporista mnogo jakih likova I navijackih formacija.Ja sam ziveo u cuvenoj Jasenovoj ulici ,o kojoj moze komotno da se napravi serijal na TVu .

Secam se kad je nastao Nucleo ,secam se Paksa I Hrve koji je igrao fudbal sa nama I mogao je komotno da postane fudbaler (oba brata ) Secam se tuce izmedju Jang Bojsa I Radovaca koja se desila u utorak ispred Dekijevog Sony Play Station kluba .Secam se svih Delija koji su ziveli kod okretnice I brace Krsmanovic I Ludog Cureta .Za nekog ko je dolazio sa strane Cerak je verovatno izgledao kao neko mirno mesto sa lepim kucama ,odlicnim pogledom sa brda I cistim ulicama , a u stvari je bio malo bure baruta.Petefijeva ulica I okolo te ulice su bili grobari .Young Boysi.Dobri grobari sa kojima sam odrastao .imao sam cast da upoznam Saleta Kovacevica I da blejim nekoliko puta do kasno u noc sa njim .Sale je bio I ostao legenda za mene I neko je jedanput rekao da je on bio zadnji ultras u Srbiji .Jasenova ,Kedrova,Omorika itd su bili Radovci I znalo se da ne ides gore osim ako nisi pozvan ili ako ne zivis u jasenovoj.

Secam se da je jedan od navijaca Zvezde susio zastavu na terasi sto je prouzrokovalo da se nekoliko momaka okusa u pentranju po zgradi u pokasaju da se skine zastava.Dole na vinogradskom vencu su bili cigani I znalo se ko je ko I ko ih cuva.Znalo se da Red Devilsi dolaze u posetu sa vremena na vreme I znalo se koje sve njuske dolaze na Cerak.

Ne zaboravite da je jedan od vodja UF ziveo na ceraku I imao sam tu cast da mi je bio komsija I da me je vozio u BMW da gledam Miliconar -Rad kad je Shevo primio 5 komada ,posle toga su me Rangeri vodili na dva gostovanja koja ce zauvek ostati u mom secanju .Prvo je bilo Proleter -Rad jedno od masovnijih gostovanja Radovaca pa zatim na gostovanje u Smederevo koje je isto bilo super odradjeno sa cuvenim preskakanjem preko ograde i uletanjem medju zandare.Od tog trenutka sam znao da sam se zaljubio u taj nacin zivota .Najiskrenije mislim da su tad radovci vladali Cerakom I mozda uopste Beogradom ,posto je to bila njihova ekspanzija. Kasnije na ceraku se pravi "Avangarda " koja prati Zvezdu ,I Nord Storm ekipa sa severa koja je visa pripadala Filmskom gradu nego Ceraku ali se dosta ljudi poznavalo I druzilo izmedju sebe.

Najveci bum na Ceraku se desio kad je hapsen Sljivancanin I mozda malo ljudi u Beogradu zna za to ali te noci se izdesavalo dosta stvari o kojima ne smem da pricam zaista.Ne da se tripujem nesto oko toga ili kao ja sam sad neki kriminalac ali dosta stvari se desavalo te noci.U jednom trenutku su zandari pucali kod ulice Ratka Mitrovica /Ace Joksimovica I cele noci je bila jurnjava po kraju za inspektorima.

Znam da su Cigani,Radovci I Groblje stajali jedan do drugoga i peglali se za zandarima.Kasnije u toku noci doslo je do sredjivanja nekih racuna I stvaranja nekih novih neprijateljstava .Ja sam te noci zadobio teske povrede glave koja mi je bila otvorena od strane radovaca samo zbog toga sto sam trenirao rukomet u Zvezdi I nosio sam zvezdinu trenerku sa vremena na vreme I ako sam se trudio da je ne nosim kad se vracam na Cerak.Mnogo godina kasnije naleteo sam u istom danu na decka koji me je otvorio vanglu I kad sam ga video ,podsetio me na onog Gamba iz Shedvela tako da je gnev nestao ,a nesto malo kasnije sam naleteo na Sljivu koji je tad bio u Nemackoj da potpise ugovor sa nekim timom I bas smo se ispricali o toj noci kad mu je otac uhapsen.

U kasnijim godinama te podele su otisle na malo veci nivo tako da mi je zao sto su ljudi sa kojima sam isao 8 godina u OS Ujedinjene Nacije podelili na pripadnost bojama I ekipama.Normalno je da svi volimo neke timove I pripadamo nekim formacijama,ali da se drugarstvo zaboravi zbog Zvezde ili Partizana to mi nikako nije islo u glavu.Ne znam kako je sad I da li su stvari drugacije,ali malo po malo se vratim na cerak I plasim se da se prosetam krajem, koji sam obozavao I koji je bio moje utociste .Najzanimljiviji podatak o Ceraku je mozda taj da su svi Ceracani bili deca vojnika ili policajaca koja su otisla u totalno drugom smeru

[lost&found]

Dajte jos ovakvih prica !

[Gomorrah]

Hm... dal i ja da peglam ajde cisto kad je tema krenula u tom pravcu, inace isto volim da citam i istrazujem o bandama ali ajde prvo o Bg-u i njegovim ,,grupacijama,, posto bande nemamo...

Mladji sam i 90-ih se secam tek kroz maglu i to perioda od neke 96-te, znaci tog zeldi perioda se secam bas malo ali akcenat cu ovaj put staviti na period od bombardovanja pa do neke 2002...covece leti vreme, vec 16-17 godina je proslo od tog vremena...

Ne znam kako je bilo u drugim bg krajevima ali ono sto vezujem za to vreme je rep i hip hop muzika, oblacenje koje prati tu muziku i pojava reci ,,urbano,, koja je imala totalno drugacije znacenje nego sad, sad vecinu nas to ,,urban,, asocira na...znamo na kakve spodobe...

Vrelo leto, metalne mrezice na kosevima, basket, 2pac sa kasetofona, kasnije i sirene za vazdusnu opasnost, svi voze bajseve, rolere....to je ono sto prvo pomislim... Ko je gledao film ,,Natasa,, moze da vidi delic atmosfere sa ulica glavnog grada...

Rolerasi su bili prilicno brojni, vozili su uglavnom na platou koji je bio jedna od kljucnih tacaka u gradu, tu su se menjale kasete, prvi cd-ovi, otporasi se skupljali, komunjare, ma bukvalno ko sve ne...

U to vreme radila je i tv politika, koju pamtim po znaku u uglu ekrana za vazdusnu opasnost.

Za padavicare i repere ta politika je imala veliki znacaj jer su svaki dan pustali strane spotove, izmedju ostalih i 2pac-a i ostale tada poznate repere...
Tada je pocelo i masovnije crtanje grafita po gradu i izdvajaju se neki bas dobri strit umetnici.

Bg je tada zapravo hvatao korak sa drugim metropolama, pored svih losih stvari mislim da je bila neka zdrava atmosfera.
2000 -ta je i u navijackom smislu zanimljiva, nastaje najbrojnija i do dan danas jedna od najjacih podgrupa u Bg-u, a i sire, Belgrade boys

[bojan23]

@Riper

Ne znam kako je sad I da li su stvari drugacije,ali malo po malo se vratim na cerak I plasim se da se prosetam krajem, koji sam obozavao I koji je bio moje utociste .

Ne razumem zasto se plasis da prosetas krajem, cerak je prilicno bezbdeno mesto, osim ako se ne kurcis ili nosis obelezje nekog kluba, sto je rizik u svakom beogradskom naselju.

[riper]

Cisto da ne zamre tema. Navodno velika glad vlada u zatvorima u Venecueli. Zbog ekonomske krize i nedostatka novca zatvorenici tek povremeno dobijaju hranu, pa podsecaju vise na logorase iz Ausvica. U tekstu ima i video, navodno je i fotke i video snimio krisom jedan od posetilaca.

http://www.dailymail.co.uk/news/article-3830672/Prisoners-starving-death-Venezuela-s-jails-country-s-economic-collapse-sees-food-medicine-run-out.html

[riper]

Mislim da sam vise puta napomenuo da je meni serija „The Shield“ jedna od omiljenijih i da je svrstavam u sam vrh serija koje sam odgledao. Za one koji nisu gledali, serija prati specijalnu jedinicu policije u jednom zajebanom delu Los Andjelesa, koja je ogrezla u korupciji. Malo ljudi zna da je motiv za seriju bila prava policijska jedinica iz Los Andjelesa koja je cinila razna zlodela od sredine pa do kraja 90ih godina.

U Americi to je nazvano „Rampart scandal“, a odnosi se na posebnu jedinicu napravljenu za borbu protiv bandi koja nosi akronim CRASH (Community Resources Against Street Hoodlums). Ova specijalna jedinica osnovana je 70ih godina i bila je deo svih 18 policijskih ispostava u Los Andjelesu, a ona o kojoj govorimo bila je „Rampart division“. Ova policijska ispostava pokrivala je neke od najgusce naseljenih i najzajebanijih delova Los Andlelesa. O onome sto su cinili i kakve su posledice kasnije po grad i imidz policije bile, najbolje govori izjava jednog zvanicnika da je Rampard skandal najveca katastrofa izazvana ljudskim delovanjem (znaci da nisu zemljotresi, vulkani i poplave) u Los Andjelesu.

Pre nego sto napisem o onome sto se dogadjalo, trebalo bi dati sliku u kakvom je okruzenju delovala. Rampart division pokrivao je neke bas zajebane i gusto naseljene delove Los Andjelesa, koji su bili preplavljeni bandama. Posebno se izdvajaju dva kraja grada Silverlejk, Piko Junion i Vestlejk, centralni delovi Los Andjelesa. Ova dva kraja su bila krcata, gustina naseljenosti prevazilazila je neke africke pretrpane gradove. Recimo Vestlejk je imao cetiri puta vecu naseljenost nego Menhetn, za koji se smatra da je prenaseljen. Ogromnu vecinu stanovnistva (85 odsto u Piko Junionu, i oko 75 odsto u Vestlejku).

Istorija ovog dela Los Andjelesa slicna je kao i mnoge druge. Nekada je zivela bela srednja klasa, koja se u nekom trenutku odselila ka predgradjima, zajedno sa svojim porezima. Krajevi su propadali, rentiranje je bilo jeftino,idealno za sirotinju. A tamo negde 70ih i 80ih godina, u Ameriku je stigla velika kolicina sirotinje, izbeglica iz San Salvadora i Gvatemale koje su bezale od gradjanskog rata, dok su tu odavno bili Meksikanci, koji su nastavili konstantno da dolaze.

Prema svedocenjima vatrogasaca, neretko su tokom intervencija nalazili u stanovima malu decu da spavaju po fijokama ili ormarima, jer nije bilo dovoljno prostora za sve. Iako mozda zvanicne brojke ne govore tako, ti krajevi su bili prenaseljeni i ilegalnim migrantima koji nigde nisu ni bili registrovani, tako da se nikada nije znao tacan broj stanovnika na tom prostoru.

Naseljavanjem, pre svega Salvadoraca, nastaje najveca banda Mara Salvatruca, ali tu je bilo i brdo drugih vecih i manjih bandi koje su za kratko vreme zagospodarile ulicama. Neka centralna tacka je bio Mekartur park, od kojeg su se u razlicitim pravcima sirili krajevi koje su kontrolisale razlicite bande. U tom haoticnom okruzenju delovala je CRASH ekipa Rampart distrikta.

Ova jedinica je na nivou citavog grada imala itekako uspeha. Smatralo se da u nju ulaze oni panduri sa mudima, koji vole adrenalin. To je ona ekipa pandura kakvi su cesto karikirani u filmovima, koji ne vole da previse prate procedure, ulecu u rizicne situacije, ne zovu pojacanja, ne obaziru se na prava pritvorenika, zaobilaze sve ono sto bi ih omelo u poslu. Takav prisutp je dao rezultate, jer su hapsili ogroman broj pripadnika bandi. Nakon duzeg vremena surovih akcija, gore navedeni Vestlejk je postao daleko bezbedniji kraj, gde bande nisu gospodarile ulicom vec su bile proterane u duboku ilegalu. Taj kraj je i doziveo neku manju renesansu jer je usao u neki sistem „gentrifikacije“. Izraz „gentrification“ u Americi se odnosi na intervenciju vlasti da rade na ekonomskom, infrastrukturnom i drustvenom oporavku nekog zapustenog dela grada. Mnogi zloglasni krajevi su prosli kroz taj proces, Bronks, Bruklin, delovi Harlema... Konacan cilj je da kraj bude ekonomski samoodrziv, odnosno da ljudi svojim porezima mogu da finansiraju sve potrebe, sto dovodi i do rasta cene nekretnina itd...

Uglavnom, akcije CRASH-a su povremeno dovodili u pitanje borci za ljudska prava, ali obican narod je podrzavao, jer metode, iako nisu cesto bile zakonske, davale su rezultate.

Sve je to puklo 1998. godine, kada je uhapsen jedan od policajaca iz jedinice, Rej Lopez, kod kojeg je nadjen kokain vredan oko milion dolara, ukraden iz policijskog skladista, gde je stajao nakon ranije zaplene. Suocivsi se sa velikom zatvorskom kaznom, Lopez je razvezao jezik i nagodio se da izbegne mnoge teske optuzbe, ali da zauzvrat otkrije sve kriminalne radnje koje je ta jedinica cinila. To je rezultiralo optuzbama protiv 70 policajaca iz jedinice, ogromnom odstetom koju je grad Los Andjeles morao da placa zrtvama i tektonskim poremecajima u politickom zivotu tog grada.

Ali da krenemo sada obrnutim redosledom, Rej Lopez je uhapsen sa kokainom velike vrednosti. U svom nagodjenju sa policijom, Lopez je priznao jednu od mnogih strasnih stvari koje je cinio. Tako je rekao da je zajedno sa partnerom u oktobru 1996. godine upucao 19-godisnjeg klinca Havijera Ovanda, clana 18th street gang u njegovom stanu. Klincu je podmetnut pistolj, a na svedocenju je rekao da su on i partner pucali u samoodbrani. Ovando je nakon tog svedocenja dobio 23 godine robije. Nakon priznanja Lopeza, Ovando je pusten na slobodu 1999. godine, uz rekordnu odstetu koju je grad Los Andjeles nekome isplatio od 15 miliona dolara.

Ali ovo je bio samo vrh ledenog brega. Lopez je priznao da je 90 odsto ljudi iz njegove jedinice svakodnevno smestalo dokaze clanovima bandi, odnosno da se nisu birala sredstva da se neko otera u zatvor ili ubije. On je naveo da su i njihovi sefovi znali za to i da su ohrabrivali takvo ponasanje. Nakon nekih jacih pucnjava, hapsenja ili zaplena, cesto su se okupljali u jednom baru gde su proslavljali ubistva, ranjavanja, hapsenja isl. Sefovi su delili „plakete“ policajcima, pa su tako onima koji su ranili nekog clana bande davali crni spil karata, a onome koji su ubili davali su prestizni crveni spil.

Da se vratimo na zaplenjenu drogu kod Lopeza. Iako nikada nije priznao, sumnja se da Lopez drogu nije uzeo da bi je preprodao, vec da bi smestio drugom policajcu koji mu je u jednom od najtezih incidenata, ubio druga iz jedinice. Ovde se govori o slucaju koji se dogodio 1997. godine, kada je anderkaver policajac Frenk Liga, koji je bio na tajnom zadatku u narkotocima, ubio pripadnika CRASH-a iz Ramparta Kevina Gejnsa. Citav slucaj je bizaran i nije ni cudo sto je sluzio kao inspiracija za mnoge holivudske scenarije. Uglavnom, Frenk Liga je beli policajac koiji je pripadao drugom departmenu, holivudskom i radio je na tajnom zadatku u narkoticima. Tokom voznje naleteo je na kola Kevina Gejnsa, crnca (ovo napominjem jer je boja koze imala ulogu u kasnijim zajebancijama).

Niko ne zna kako je tacno zapoceo sukob dvojice ljudi od kojih jedan za drugog nisu znali da su policajci. Prema verziji koju je ispricao Frenk Liga (i koja je najverovatnije tacna), Kevin Gejns je bio u fazonu „road rage“, odnosno veoma agresivan vozac. Podseticu vas samo na slucaj, mislim od prosle godine, kada je pripadnik zandarmerije u Nisu pucao u kola zene, jer je ispizdeo zbog neke carke u saobracaju. Kevin Gejns je bio taj fazon bahatog vozaca. Liga ga je valjda isekao kolima, ovaj ga je sustigao i kroz prozor mu je mahao pistoljem i pretio. Liga je rekao da je ovaj „mahao simbolima bandi“, navodno da je bacao neke pretece znake prstima koji inace koriste bande.

Liga je pokusao da pobegne, iz svojih kola, gde je imao sakriveni radio i zasticenu vezu, zvao je stanicu i rekao da ga juri neki crnac sa pistoljem. Vatreni okrsaj se desio kada je Liga stao na semafor, Gejns je pripucao na njega, Liga je uzvratio i roknuo. Pre nego sto je pucnjava pocela, Liga je trazio pojacanje i izvestavao je sta se desava. Uglavnom, kada su panduri dosli, tek onda su poceli da razmotavaju klupko. Imajuci u vidu ono sto je prijavljivao putem radija, konstatovano je da je Liga postupio dobro, odmah je i odlikovan, tako da on nije bio predmet istrage.

Ipak, sve je interesovalo sta se to dogodilo sa Kevinom Gejnsom koji je takodje odlikovani policajac, sa ne bas sjajnom reputacijom. Tokom istrage otkriveno je da je Gejns bio u vezi sa bivsom zenom Sudza Najta, producenta i vlasnika legendarne kompanije „Daath Row Records“, koji je tada okupljao najjaca imena repa na west coast sceni. Kompanija se cesto dovodi u vezu sa Bladsima, a ustanovljeno je da je pokojni Gejns sa jos nekoliko kolega, angazovan kao obezbedjenje od strane ove muzucke kuce, sto je bilo samo paravan, a da se u stvari radilo o uslugama koje su radili za Bladse. Gejns je posedovao skupocena vozila za koja je bilo potrebno imati ogromne prihode, daleko vece od policijske plate, kao i devet razlicitih platnih i kreditnih kartica isl...

Naravno, citava situacija je dobila neke druge dimenzije jer se ovde radilo i o ubistvu crnog policajca od strane belog kolege. Porodica Kevina Gejnsa je angazovala tada najpoznatijeg advokata koji je zastpao crnce Dzonija Kokrana (izmedju ostalih branio O Dzej Simpsona), u tuzbi prema gradu. Na kraju je grad Los Andjeles ponudio nagodbu od 250.000 dolara Gejnsovoj porodici sto su ovi prihvatili. Vest o nagodbi iznervirala je Frenka Ligu, koji smatra da nije bilo potrebe za nagodbom jer nije kriv i ni u jednom koraku nije prekrsio procedure. Za Gejnsa je rekao da je po njegovom iskustvu, lik klasican pripadnik bande, a u kasnijim izjavama nikada se nije pokajao, vec mu je navodno bilo zao sto nije imao priliku da ubije jos korumpiranih pandura koji su radili za bande.

Stavise, postojale su tuzbe pa i rezultati unutrasnjih istraga koje su dovodile u vezu odredjene policajce iz CRASH jedinice sa ubistvom repera Notorious B.I.G, a.k.a Bigija.

Sada da se vratimo na Reja Lopeza i njegovu famoznu kradju narkotika. On je ukrao kokain koji je upravo Frenk Liga zaplenio u jednoj od ranijih akcija i hteo je njime da smesti upravo coveku koji je ubio kolegu iz njegove ekipe. Tada Lopez nije znao da je citav CRASH iz Ramparta pod prismotrom policije, koji su posle ubistva Gejnsa budno pratili svaki korak.

Kao sto rekoh, to je bio samo vrh ledenog brega, jer o onome sto je ekipa CRASH iz Ramparta radila i danas je predmet mnogih istraga. Zbog priznanja Lopeza, grad Los Andjeles je ostecenima, koji su nepravedno optuzeni i osudjeni, do sada isplatio 125 miliona dolara odstete,a novi slucajevi se stalno pojavljuju. Takodje veliki broj hapsenja i presuda je ponisten pa su mnogi kriminalci, koji su zaista to i bili, pusteni na slobodu.

Ali nisu ovo jedini incidenti. Rampart CRASH Division imala je jos likova zrelih za film. Medju njima se istice pandur Dejvid Mek, lik koji je opljackao banku. Nakon jednomesecne istrage propevala je sluzbenica te banke, tacnije Mekova devojka, koja je bila saucesnik i koja je namestila da u trenutku pljacke bude rekordna suma novca. Mek je opljackao nesto manje od milion dolara, imao je i dva saucesnika cija imena nije odao. Lik je bio jedan od elitnih pripadnika elitne jedinice, vise puta odlikovan, a na kraju je dobio 14 godina zatvora za oruzanu pljacku. Ipak, nije sve bilo uzalud, Mek nikada nije otkrio gde je sakrio novac, dok se u zatvoru hvalio kako ce biti miliioner kada izadje iz zatvora. Inace iz zatvora je izasao pre nekoliko godina.

Bilo je tu jos slucajeva, maltretiranja, prebijanja u sred policijske stanice, raznih sranja od kojih su samo neka registrovana, jer su mete bili pripadnici bandi, koji su najcesce cutali. Kako je jedan hronicar tog vremena rekao, CRASH je u tom trenutku bio najjaca banda na ulicama Los Andjelesa.

Nakon sto se klupko odmotalo, rad CRASH jedinica je suzbijen u citavom Los Andjelesu, jer je grad jos uvek placao tuzbe, pa im nije trebalo novo divljanje. Jedinica je kasnije i raspustena, oformljena je nova, ali ni blizu tako efikasna kao CRASH.Razlog tome je naravno jasan, mnogo bolje se boris protiv bandi kada ne postujes zakon i ljudska prava, nego kada to cinis.

Citav slucaj imao je, pa i danas ima, niz posledica. Sef policije Los Andjelesa Bernarda Parksa, do kraja je opstruirao unutrasnje istrage koje su se vodila protiv clanova CRASH-a. Posebno upada u oko njegovo odbijanje da istrazi policajce za koje se smatralo da su direktno ubili repera Bigija.

Zbog opstrukcije u istrazi, tadasnji gradonacelnik Los Andjelesa Dzejms Han nije ponovio izabrao Parksa za sefa policije, sto je izazvalo revolt crne zajednice, imajuci u vidu da je Parks bio crnac. Kao reakcija, Han je izgubio izbore, a prvi latino gradonacelnik Los Andjelesa postao je Antonio Viljaragosa, koji je i danas valjda prvi covek grada.

Ipak, mozda najgora posledica svega je cinjenica da su bande nanjusile povlacenje policije, odnosno manju agresivnost, pa je na ulicama doslo do renesanse, odnosno novog cvetanja bandi koje su ponovo zagospodarile ulicama.

Samo na kratko da se vratim na seriju The Shield, motiv za seriju je bio upravo Rampart skandal. Naravno, treba razdvojiti motiv od adaptacije, serija nije adaptacija stvarnih dogadjaja, samo je motiv uzela sveukupne dogadjaje. Serija je na pocetku reklamirana sa nazivom „Rampart“, ali su na pritisak policije Los Andjelesa i grada, kreatori promenili ime serije u The Shield.

Citao sam jednom davno da su policajci u moru policijskih drama izdvojili upravo The Shield kao jednu od serija koje najvernije prikazuju stanje u policiji i na ulicama.

[riper]

Ovde cu ostaviti tekst o Argentini, podeljen je u dva posta kako bi se zbog duzine lakse pratilo, a na kraju kao bonus jedan stari tekst koji sam pisao za internet portal o San Lorencu.

Dok sam ranije pisao za jedan internet portal sportske tekstove, povremeno sam se bavio Argentinom. Kada se pise ili cita o istoriji nekog argentinskog fubdalskog kluba, tu opusteno moze da se vidi makar delic haoticne istorije te drzave. Istorija Argentine je veoma haoticna, ali ni ona ne moze da se shvati ako se ne gleda zajedno sa istorijom citavog kontinenta, jer su sve zemlje veoma cudno povezane.

Ranije me je uvek interesovalo da li u Juznoj Americi postoje neka otvorena neprijateljstva medju narodima, nacionalizam kakav je vladao na Balkanu pa i u mnogim drugim evropskih drzavama. Dosta ljudi u Juznoj Americi bastine neke socijalisticke ideje, uvek su marksisticki pokreti bili jaki, izgledalo je da su miroljubivi jedni prema drugima. Negde su iz markistickih pokreta izrasle gerile koje su se borile za vlas, negde anarho-sindikalne organizacije, negde jaki radnicki pokreti i sindikati. Postojali su momenti kada su levicari bili na vlasti, ali to je skoro uvek smenjivano vojnim huntama podrzanim SAD, jer je boljei surovi diktator, nego bilo sta sto mirise na komunizam.

U tom smislu istorija Argentine se ne razlikuje previse. Zanimljivo je da je ova zemlja u nekoliko trenutaka svoje moderne istorije bila jedna od najbogatijih drzava sveta. Toliko je bila napredna i razvijena da je privlacila migraciju iz bogatih evropskih zemalja poput Italije, Spanije, Nemacke, Holandije, Engleske i skandinavskih zemalja. Ali nakon velikih uspona sledili su jos veci padovi, gde je citava zemlja zapadala u ekonomsku krizu, politicki haos i bezakonje.
Ko pokusa da isprati samo poslednjih 100 godina argentinske politicke istorije, nece mu biti dobro. Toliko promena, poltickih sukoba, svrgavanja sa vlasti, vojnih udara, haosa, izgleda kao da je svaki dan tamo period 90ih iz Srbije.

O odnosima medju juznamerickim drzavama se zna da su najveci rivali Argentina i Brazil. U nekoj ranijoj istoriji (druga polovina 19. veka), cak su i ratovali, imali su neke manje sukobe, najcesce oko teritorija, ali to je period kada nijedna od drzava jos nije dobila svoje konacne obrise. Rivalitet te dve drzave danas se ogleda u fudbalu i nekim slicnim stvarima, dok je sve ostalo na nekim zdravim osnvoama.

Ipak, malo je poznato recimo da su ove dve drzave u jednom ratu skoro potpuno zbrisali stanovnistvo Paragvaja. Bio je neki rat vodjen od 1864. do 1870. godine, kada su suprotno svim principima, Argentina i Brazil ratovale protiv malog Paragvaja (tada imao manje od 500.000 ljudi). Da ne ulazim u korene sukoba posto ni meni nisu jasni, povod je bio neka borba oko Urugvaja. Nakon nekoiko godina ratovanja, Paragvajci su se herojski borili protiv dve juznoamericke supersile. Na kraju, pogibijom glavnog generala, 1870. godine rat je zavrsen, a Paragvaj je izgubio velike teritorije. Ono sto je jos teze, to je gubitak stanovnistva. U ratu je poginulo oko 200.000 Paragvajaca, sto je desetkovalo ovu zemlju. U drzavi je ostalo negde oko 220.000 ljudi od cega je samo oko 28.000 bilo muskaraca. Nije mi jasno kako je drzava uspela da se oporavi, imajuci u vidu da danas uParagvaju zivi oko 6,7 miliona stanovnika.

Malo je poznato da je Argentina imala izuzetno jak anarho-sindikalni pokret, sto je pomenuto, koji je imao veliki uticaj na politiku. Jos manje je poznato da je jedan od fudbalskih klubova koje su osnovali anarho-sindikalisti bio Cakarita (vidite boje kluba crveno-crne). Iako je fudbal smatran oruzjem kapitalista, argentinski anarho-sindikalisti su na taj nacin koristili fudbal da sire svoje ideje.

Takodje malo je poznato da je u Argentini izuzetno bio jak i fasisticki pokret ciji je najmilitantniji deo bila organizacija „Tacuara“. Zanimljivo je i da je jedan od prvih propagatora fasizma u Argentini 20-ih godina proslog veka bio jedan bivsi socijalista. Fasizam u Argentini je bio vise musolinijevskog tipa, bio je antiimperijalisticki, uperen pre svega protiv SAD, ali imao je i jako izrazenu crtu antisemitizma, tako da su Jevreji bili meta cestih napada. Jak fasisticki pokret u Argentini trajao je skoro do 70ih godina, sto je daleko prevazislo hitlerov rezim. Ako se svemu tome cinjenica da je katolicka crkva prezirala levicare i peroniste koji su se nekako smenjivali na vlasti, jer su ovi strikno insistirali na sekularnoj drzavi, izbacivsi veronauku iz skola i slicnim stavovima, jasno je zasto je Argentina bila sigurno utociste za naciste koji su bezali od pravde nakon Drugog svetskog rata.

Sama Argentina je cekala da se vidi ko ce definitivno biti pobednik, pa se prikljucila Saveznicima negde pred kraj rata, ali to nije smanjilo uticaj fasista na drustvo u toj zemlji. Neka kulminacija militantnog fasizma u Argentini dogodila se 1960. godine kada je Mosad u sred Argentine kidnapovao odbeglog zlocinca Adolfa Ajhmana, koji je dve godine nakon toga pogubljen. Argentinski fasisti su u to vreme krenuli i u teroristicke napade na jevrejsku zajednicu i argentinske vlasti i bili su prva urbana gerila u toj zemlji. Pokret se raspao delom zbog represije drzave, delom sto se jedna organizacija podelila na vise malih, dok su pojedini istaknuti lideri ideoloski promenili stranu i od ekstremnih desnicara postajali ekstremni marksisti, podrzavajuci Ce Gevaru i Kubansku revoluciju.

Dakle u istoriji Argentine postojalo je mnogo turbulencija, ovde sam izdvojio samo nekoliko crtica koje su mi bile zanimljive, a svemu tome dodacu jos dva bitna dogadjaja koji su uticali na danasnje stanje u toj zemlji. Prvi je vojna diktatura, ko zna koja po redu, ali ova je trajala od 1976. do 1983. godine i pamte je po izgubljenom Foklandskom ratu. Drugi je velika ekonomska kriza 2001. godine, koja je dovela do velikih ekonomskih posledica i eksplozije ulicnog kriminala, cije se posledice i danas osecaju.

Vraticu se na vojnu diktaturu. Naravno, kao i svaka diktatura stradale su hiljade po raznim zatvorima. Foklandski rat koji je izgubljen doprineo je urusavanju diktature. Ali vojna hunta je napravila neke stvari koje su imale dalekosezne posledice. Malo je poznato da je jedna od najvecih zrtava vojne diktature bio Fudbalski klub San Lorenco (ostavicu kasnije neki tekst koji sam pisao za jedan portal pre tri godine).

Mnogi koji prate navijacke pokrete znaju, u sred ludila, klub je proteran iz Boeda, kraja u kojem je imao bazu navijaca i gde se nalazio stadion. Na mestu gde je bio stadion izgradjen je supermarket francuske kompanije Karefur. Dugo je San Lorenco igrao po tudjim stadionima, da bi mu u naselju Baho Flores bio izgradjen novi stadion. Problem je sto se do tog stadiona iz Boeda stize prolaskom pored najopasnije vilje (favele) u Buenos Airesu (neki smatraju i u citavoj Juznoj Americi) 1-11-14 (da to je naziv za vilju), tako da navijaci San Lorenca imaju itekako problema da stignu do svog trenutnog stadiona (o tome imate u narednom tekstu koji sam ostavio, da se ne ponavljam).

Jos jedna posledica vojne diktature i korumpirane vlasti tada bilo je svakako veliko raseljavanje stanovnistva i preseljenje u novoizgradjeno naselje koje je imalo zvanicne nazive, ali do danasnjeg dana ostaje upamceno po imenu koji su mu dali novinari „Fuerte Apache“.



Ime je dato po americkom filmu koje je govorio o haosu u Bronksu i bandama koje su tamo vladale u to vreme. Prvobitan plan je bio da se na taj nacin resi problem vilja u Buenos Airesu, ali kako se blizio Mundijal 1978. godine u Argentini, tamo je prebacivana sirotinja iz onih delova grada koji su bili na udaru javnosti, kako bi se prestonica Argentine „umila“ pred stranim novinarima i posetiocima.

Od prvobitno planiranih 20.000 stanovnika, procenjuje se da danas u tom naselju zivi oko 100.000 ljudi. Zvnaican popis kaze 17.000, ali svuda ima brdo neprijavljenih ljudi, migranata, sirotinje. Kraj je ekstremno opasan, jedan od najopasnijih u Argentini. Policija retko zalazi od kada su pre nekoliko godina tamo iz cista mira ubijena dva policajca. Opet, postoje novinarske reportaze koje govore da su ljudi prijatejljski raspolozeni, zive u siromastvu, ali znaju koga da se klone tako da nije toliko strasno. Fuerte Apeche nije klasicna vilja, to je planski gradjeno naselje sa stambenim blokovima koje je sada prebukirano, ali gde postoje svi oni socijalni i bezbednosni problemi koji potresaju Buenos Aires.

Naravno, Fuerte Apache nije jedini takvo naselje, ali je posebno je zanimljivo jer je to jedini deo Argentine gde Maradona nije prvo bozanstvo u partenonu argentinskih fudbalskih bogova. Za Fuerte Apache postoji samo jedno fudbalsko bozanstvo i njegovo ime je KARLOS TEVEZ, koji je rodjen u tom naselju. Znamenitost Fuerte Apachea je ogroman mural koji krasi najvecu zgradu u kraju, kao i niz drugih murala posvecenih Tevezu. Oni i ne prinaju Mesija za Argentinca, Maradonu naravno vole, ali Tevez je za njih i iznad Maradone. I sam Tevez je vise puta pricao sa puno ljubavi o svom kraju. Kada je izbila afera u kojoj je Dzon Teri kresnuo bivsu zenu Vejna Bridza, Tevez je tada prokomentarisao da bi za tu stvar u njegovom kraju (mislivsi na Fuerte Apache), sigurno bio ubijen.



Kada se govori o Argentini mora se imati na umu i ulicna kultura (ne ulicarska), odnosno cinjenica da kao i u Srbiji, narod voli da bleji napolju, voli ulicu i sve sto ona nosi. Tako da i Fuerte Apache i sirotinjske vilje i bogatiji krajevi, svi imaju taj ulicni duh. Losa strana je ta sto danas Argentina ima strasnih problema upravo sa ulicnim kriminalom, jer se procenjuje da je recimo po broju ulicnih pljacki ubedljivo na prvom mestu u Juznoj Americi i to sa dvostruko vise pljacki od prve najblize zemlje. I to govorimo o konkurenciji Brazila, Venecuele, Bolivije i slicnih drzava.

(Nastavlja se u sledecem postu )

[riper]

Za grad koji sa okolinom ima oko 13 miliona stanovnika, normalno je da to sa sobom nosi velike bezbednosne probleme, ali jos se istrazuje zasto u Argentnini dogodila prava eksplozija ulicnog kriminala koja i danas traje. Imajuci u vidu da Argentina nije poput SAD, gde se sva statistika pomno prati, mnogi nezavisni istrazivaci su dali svoje teorije isticuci nekoliko veoma bitnih faktora.

Prvo, jos od 90ih godina Argentina se pod predsednikom Karlosom Menemom okrenula neoliberalnoj ekonomiji, suprotno logici i dotadasnjoj ekonomskoj i socilalnoj situaciji. Neoliberalizam je od bogatih napravio jos bogatije, dok su svi ostali slojevi propadali. Siromastvo se uvecavalo tako da se samo tokom 90ih godina udvostrucio broj ljudi koji zive u viljama (procenjuje se na oko 250.000 ljudi). Kulminacija je bila kriza 2001. godine (secamo se sa TVa) kada se dogodio totalni ekonomski kolaps zemlje. Do tada broj siromasnih dostigao je nenormalne cifre, dok se procenjuje da je to dodatno dovelo do eksplozije sirotinje u viljama. Danas ne postoji tacan podatak ali se smatra da u viljama Buenos Airesa zivi izmedju pola miliona i milion ljudi.

(Ovo je zloglazna vilja 1 11 14)


Ljudi koji zive u viljama su razlicitog porekla. Tu zive siromasni Argentinci koji su ekonomski propali, ali dominantni su emigranti iz Perua, Paragvaja, Bolivije i drugih zemalja koji su u Argentinu bezali iz svojih sirotinjskih zemalja. Vilje su totalno svet za sebe, poput brazilskih favela iskljucene su na sve nacine iz tokova normalnog zivota. Upravo zbog toga bile su pogodne za razvoj bandi i kriminala.

Vilje naravno nisu nastale 90ih godina, nastajale su povecanom urbanizacijom koja se u Juznoj Americi dogodila ranije nego bilo gde u svetu (osim Evrope), pocetkom 20. veka. Danas jedna od najopasnijih vilja (vilja 31), nastala je krajem 20 ih godina proslog veka, a prvi njeni stanovnici su bili Italijani koji su migrirali u Argentinu. Kako su se ukljucivali u argentinsko drustvo i dobijali bolje poslove, oni su se selili odatle, a njihovo mesto su preuzeli argentinci iz ruralnih delova zemlje. Kako su se i oni integrisali sve vise stanovnika vilja bili su ilegalni migranti iz drugih juznoamerickih zemalja koji i danas imaju primat.

(Stadion San Lorenca preko puta zloglasne vilj 1 11 14)


I zaista, ilegalna migracija u Argentini je dobila nenormalne razmere imajuci u vidu prijateljsku politiku prema migrantima, kako mi ameri rekli „migrant friendly“. To naravno ne znaci da ce migranti dobili bilo sta, naprotiv, nece dobiti nista, ali nece biti ni proterani. Ponovo su razlicite procene koje govore da u Argentini trneutno ima oko pet odsto stanovnika koje nije rodjeno u toj zemlji.

Sada, posto je slika Buenos Airesa i Argentine donekle jasnije, treba preci na najbitniji razlog eksplozije ulicnog kriminala u toj zemlji. Kao najgora stvar koja se Argentini dogodila smatra se koriscenje droge nazvane „pako“. Sta je pako?. Pako je droga slicna kreku, dakle derivat kokaina, nazvan „droga za siromasne“, jeftin i prljav i izaziva veliku zavisnost. Pako je u stvari supstanca koja se u procesu pretvaranja koke u kokain, nalazi korak pre nego sto se dobije konacan kokainski prasak, kao i ono smece sto ostane nakon sto se dobije kokainski prasak. Dakle to je supstanca koja se u tom hemijskom procesu nalazi na korak ispred i korak nakon dobijanja konacnog kokainskog praska. To sto ostane naziva se „kokainska pasta“, koja se upotrebom raznih hemikalija dalje obradjuje i dobija se famozni „pako“.

Pako je u Juznoj Americi poznat po razlicitim nazivima u razlicitim drzavama, ali je u Argentinu masovno usao u upotrebu tek krajem 90ih godina, a eksploziju upotrebe doziveo je nakon pomenute ekonomske krize 2001. godine.

Puno je razloga zasto se pako nasao na ulicama Argentine. Osnovni je naravno ekonomska kriza, ogroman broj sirotinje, kao i svojstvo paka da izazove strasnu zavisnost od koje je nemoguce otarasiti se. Droga je izuzetno jeftina, jedna doza kosta (ako sam lepo izracunao u nasim parama) od 50 do 70 dinara. Pako izaziva momentalnu stoniranost, ali traje samo nekoliko minuta, nakon cega organizam skoro odmah trazi novu dozu. U daljim stadijima zavisnosti neki narkomani trose i do 100 doza, tako da to sto je jedna doza paka jeftina, kada se uzme u obzir koliko se koristi, ispadne skuplja od mnogih skupih droga.

Ali nije ekonomska kriza samo doprinela epidemiji paka. Kada se malo dublje zagrebalo iza povrsine problema ustanovljeno je da je Argentina u stvari kolateralna steta rata protiv droge koji u Juznoj Americi vodi SAD.

Ovo nije zvanicno potvrdjeno, ali mnogi novinari koji se intezivno bave pitanjima tokova droge videli su direktnu vezu kako se pojacana borba protiv droge u Kolumbiji odrazila na Argentinu. U nekim najkracim crtama ovo bi se moglo opisati kao prelivanje provblema. SAD direktno ucestvuje u ratu protiv droge u Kolumbiji, gde se napadaju polja koke. Ali kako je taj nacin borbe bio neefikasan, na vise mesta Amerikanci su uz pomoc saveznika vrsili zaplene odredjenih hemijskih supstanci koje se koriste u laboratorijama kako bi se od koke dobio kokain. Kao odgovor na to usledio je hemijski proces koji koristi neke druge supstance od kojih se ne dobije kokain, vec nesto slicno, ali mnogo prljavije i adiktivnije poput paka. Za proizvodnju paka potreban je kerozin, neka sranja koja se daju govedima i slicne stvari koje su lako dostupne.
Ipak, to ne znaci da je proizvodnja kokaina prekinuta, samo su se teze odrzavale laboratorije i dolazilo do supstanci za pravljenje. Kao drugi odgovor na mere SAD i saveznika, proizvodnja je premestena iz zemalja koje su pod udarom rata protiv droge, u one u kojima to nije zazivelo. IZmedju njih je i Argentina,a vilje velikih gradova su postale idealno mesto za postavljanje ilegalnih laboratorija. Kako je jedan novinar rekao, pako ne dolazi u neku zemlju sam za sebe, on je otpad kokaina, tako da tamo gde ima paka ima i kokaina, samo sto pako nadje put do sirotinje, dok se kokain salje u SAD ili Evropu.

I zaista, osim sto je Argentina preko noci postala zemlja konzumacije i proizvodnje droge, ta zemlja je postala i vazna tranzitna zemlja. Dok meksicki karteli drze severne puteve prema SAD, Argentina je vazan put za izvoz droge u Evropu.
U poslednjoj deceniji Evropa je rastuce trziste kokaina, cene su se ucetvorostrucile, broj konzumenata je porastao neverovatnom brzinom. Luke SAD su pod jakom kontrolom, sto zbog straha od terorizma, sto zbog drugih stvari, tako da su juznoamericke luke, koje se slabo kontrolisu, trenutno glavna mesta odakle se salje droga u Evropu. Naravno droga ne ide cesto direktno u evropske luke, cesto je prva destinacija Gvineja Bisao, luke te zemlje u koje prvo stize roba.

Zanimljivo je da je i u toj zemlji zabelezena epidemija drogiranja pakom, sto jasno govori koji su putevi droge.
Zanimljivo je i da se u mnogim izvestajima i novinarskim tekstovima pravih istrazivackih novinara koji se bave ovom temom, posebno isticu balkanski narko klanovi kao najbitniji u tranzitu kokaina iz Juzne AMerike u Evropu.
U svemu tome imaju itekako veze argentinski kriminalci, ali najveci deo ovih akcija vode stranci, tako da u Argentini govore o „uvozu kriminala“. Ovde se aludira na situaciju da su glavni proizvodjaci droge u Argentini imigranti, Peruanci, Paragvajci, Bolivijci koji zive u viljama, dok su oni i veliki dileri.

Za transport najbitniji su balkanci ili kako kazu srpski i crnogorski kriminalci. Osim Sarica tu se pominje i Srbin. koji je letos uhapsen Zoran Jaksic. I dok se nasi idiotski mediji trude da povezu Jaksica te sa Saricem, te sa nekim politicarima, pevaljkama i ko zna cime, strani mediji se bave nacinom na koji je ovaj organizovao operacije. Jaksiceva ekipa je navodno ogromne kolicine kokaina u Evropu prebacivao u bocama nekog skupog vina, prethodno, odredjenim hemijskim procesom, transformisuci kokain u tecno stanje. Kako je takav kokain stizao u Holandiju i Francusku i Spaniju, dalje je transportovan u Italiju na doradu. Nase kriminalne grupe koje se time bave uzivaju veliku zastitu italijanskih mafijasa od Sicilije, preko Napulja do Kalabrije. Situacija je slicna kao serija „Kamora“ gde je Djeni veliki igrac i postovan lik zbog transporta kokaina iz Juzne Amerike u Evropu.

(Nas lik Zoran Jaksic koji je letos uhapsen sa ogromnim kolicinama kokaina)


Inace na sve operacije koje su prekinute nekim velikim akcijama, stvaraju se nove veze i nacini krijumcarenja. Uglavnom, sustina je da je Argentina na kraju postala, kako su mnogi primetili, drzava PROIZVODNJE, KONZUMACIJE I TRANSPORTA DROGE.

Kakav je uticaj paka na stanovnistvo, nije potrebno posebno govoriti. Unistene porodice, citave zajednice, krajevi koji su bili siromasni, ali ne i nasilni, postali su jazbine teskog kriminala. Vraticu se na podatak da je broj pljacki u Argentini najveci na juznoamerickom kontinentu. Razlog je jasan, kada ti treba nekoliko desetina doza dnevno da bi se drogirao, pare nalazis pljackom. Recimo mnoge vilje, gde su decenijama ziveli kriminalci, mnogi lopovi po nekom precutnom kodeksu nikada nisu pljackali sopstveni siromasan kraj, vec iskljucivo stanovnike bogatijih delova grada. Danas nije tako, za fiks su spremni majku svoju da ubiju a kamoli ostalo. U Argentini to zovu „rat sirotinje“.

Same pljacke su sve nasilnije i sve vise ima zrtava. Sve to dovelo je do reakcije stanvovnistva koje je nezadovoljno radom policije. Na povecan broj pljacki oni reaguju teranjem sopstvene pravde, tako da su ceste situacije u kojima sami gradjani sprece pljacku a onda lincuju razbojnike. Ima nekoliko slucajeva, „Vajs“ je to istrazivao, gde je neki lik ubio coveka na motoru u pokusaju pljacke. Kako mu se nakon toga zaglavio pistolj okolni gradjani su ga navatali i skakali mu po lobanji. Na snimku se vidi kako policija dolazi kao nesto cuva prebijenog razbojnika, dok gradjani prilaze i gaze ga i sutiraju. Na kraju je lincovani kriminalac umro u bolnici.

U drugom slucaju neki klinac narkoman od 18 godina je oteo zeni torbicu, rulja ga stigla i bukvalno ga ubila od batina. Sve je snimljeno kamerom, niko nije odgovarao. Dakle policija a ni sud se ne cima nesto previse. Pojedini politicari blagonaklono gledaju na ovu gradjansku pravdu, dok se borci za ljudska prava kao zgrazavaju.

O ovome ima svasta jos da se pise, jer je Juzna Amerika poznata samo onima koji zive tamo. Ovako kada se citaju tekstovi i gledaju dokumentarci sve to izgleda haoticno i nestvarno.

Na kraju, kao sto sam pomenuo, ovde cu malo kasnije ostaviti jedan tekst o San Lorencu koji sam davno napisao za jedan portal. Navijacka scena bara-brave i ostale stvari dolaze tek kao slag na tortu na svo ludilo koje vlada u Argentini. Ipak, kroz istoriju San Lorenca moze da se nasluti deo onoga sto se desavalo i sto se desava u Argentini.

[riper]

I kao sto sam obecao, ovo je tekst koji sam pre neke 3 godine napisao o San Lorencu. Na zalost ne mogu da ostvim link sa portala, jer se vise ne secam naslova, imao sam samo radni naslov teksta. Nema ni slika, nije ni lektorisan, dakle ovo je neka sirova verzija, ali verujem da nece biti problema.

Radni naslov je bio "San fudbalsih podstanara", ali znam da sam ga izmenio.

Навијач Сан Лоренца, када се пробуди на дан утакмице, спреми се и крене из Боеда (насеље где је лоциран највећи број навијача Сан Лоренца) у злогласни Бахо Флорес (јужни део елитног насеља Флорес) где се налази стадион овог клуба.

Док је Боедо миран раднички крај познат по танго баровима и кафићима, Бахо Флорес је један од најопаснијих, ако не и најопаснији део 13-милионског Буенос Аиреса. Да читава ствар буде још гора по навијаче Сан Лоренца, преко пута њиховог стадиона налази се и најопаснија виља (виље су у Аргентини исто што и фавеле у Бразилу), не само у Аргентини већ и читавој Јужној Америци.

Читава прича око стадиона Сан Лоренца само је део чудног епа о овом клубу чија је историја била пуна успона и падова.

Сан Лоренцо је део „велике петорке“ аргентинског фудбала коју још чине Бока Јуниорс, Ривер Плата, Расинг и Индепендијенте. Улазак у „велику петорку“ овај клуб је изборио титулама и сјајној игри у годинама пре и после рата и шездесетих и седамдесетих година прошлог века. У појединим периодима европски новинари су проглашавали Сан Лорецно најбољим клубом на планети.

Клуб је настао у делу Буенос Аиреса под називом Алмагро. Све је почело када је свештеник оближње цркве, Лоренцо Маса, наменио део црквеног дворишта деци, који су сваки дан на улици ризиковали да их ударе кола играјући фудбал.

Од дечије игре до оснивања клуба није прошло пуно времена. Клуб је званично настао 1908. године, а поред неколико имена одлучено је да се зове Club Atlético San Lorenzo de Almagrо, или једноставно Сан Лоренцо. Клуб није добио назив по свештенику Лоренцу Маси који је присуствовао састанку, већ по Светом Лоренцу (шпански Сан Лоренцо, као и битки код Сан Лоренца, једној од најважнијих победа у борби за независност Аргентине). На крају је уз име додато и Алмагро јер је већина чланова живела у том делу града.

За кратко време клуб је стекао популарност, не само у Буенос Аиресу и Аргентини, већ и у Европи, где је на турнеји по „старом континенту“ 1946. године, након победа над Барселоном и репрезентацијама Шпаније и Португалије, проглашаван најбољом екипом на пленети. Слично је било и 1968. године када је Сан Лоренцо без пораза освојио аргентинску лигу.

Након периода највећих успеха клуба, крајем седамдесетих година уследила је фудбалска голгота Сан Лоренца. Овај клуб је највећа спортска жртва војне диктатуре која је у Аргентини била на снази од 1976. до 1983. године. Од ударца задатог у том периоду, клуб се ни дан данас није у потпуности опоравио.

Све је почело када је 1979. године донета одлука да се стадион Сан Лоренца, популарни „Гасометро“ (надимак добио због великих гасних контејнера у близини стадиона), који се налазио у Боеду, прода. Одлуку је донео тадашњи гувернер Буенос Аиреса Освалдо Каћиаторе који је наредио да се прода земљиште у власништву Сан Лоренца заједно са стадионом, као изговор користећи лоше финансијско стање у клубу.

Постојала је прича да је у току преговора са тадашњим председником Сан Лоренца Моизесом Ананом гувернер Буенос Аиреса извукао револвер, и питао првог човека клуба за његову децу, упућујући дискретну претњу шта ће се догодити са његовом породицом у случају да не пристане на продају.

Преговори су били „успешни“, Анан је пристао да се земљиште и стадион Сан Лоренца продају за тадашњих 900.000 долара. Од тог тренутка почиње фудбалска голгота славног аргентинског клуба и његових навијача.

Уместо стамбеног насеља које је било планирано да се изгради (или служило као изговор за продају) на месту „Гасометра“ саграђен је супермаркет. Земља је за три пута већу цену од куповне препродата француској компанији „Карефур“ која је саградила хипермаркет који постоји и данас на Авенији Ла Плата у Боеду. У години када је француска компанија купила земљиште (1981. године) Сан Лоренцо је испао из лиге.

И док су градски званичници из тог доба убирали профит Сан Лоренцо је започео свој понижавајући подстанарски стаж који је на опште незадовољство навијача окончан тек 1993. године изградњом стадиона у другом делу града. У том периоду Сан Лоренцо је играо по туђим стадионима, укључујући и онај највећих градских ривала, екипе Хуракана. Ова екипа и навијачи често су били предмет сурових провокација везаних за срушени стадион и подстанарски статус. Све навијачке групе на утакмицама против овог клуба између осталог скандирали су: „Из којег је краја Сан Лоренцо?“.

Иако је Сан Лоренцо често мењао локације на којима је играо мечеве, неке ствари остале су непромењене. База навијача овог клуба остала је у Боеду и Алмагру, крајевима у којем се налазио стадион и у којем је првобитно основан клуб. Све недаће са којима се клуб сусретао само су допринеле да навијачи покажу већу верност па и фанатизам.

Сан Лоренцо је пуних 14 година изнајмљивао стадионе да би коначно 1993. године прешао на новоизграђени стадион „Педро Бидегаин“ назван Nuevo Gasоmetro (Нови Гасометро) који је лоциран у насељу Флорес. Иако је ово насеље намењено за вишу средњу класу, стадион се налазио у јужном делу насеља названом Баха Флорес, једном од најозлоглашенијих делова Буенос Аиреса. Баха Флорес је познат по трговини наркотицима, и важи за веома опасан крај града, а служи каом место скривања неких од највећих јужноамеричких нарко-босова.

Одлазак до новог стадиона (који је удаљен само око два километра од старог стадиона), није нимало лак посао за навијаче Сан Лоренца имајући у виду да у његовој околини има мало присталица овог клуба. Да ствар буде још гора, преко пута стадиона се налази најопасније аргентинска виља (виље у Аргентини су исто што и фавеле у Бразилу) чудног имена „1-11-14“. У страћарама преко пута стадиона живе емигранти који су дошли из других држава Јужне Америке, пре свега Боливије. Читав крај је на лошем гласу, а и полиција нерадо залази у мрачне уличице тог дивљег насеља.

Чак и све ово није крај мука навијача Сан Лоренца. Имајући у виду да је Бока Јуниорс најпопуларнији клуб међу јужноамеричким емигрантима који су се преселили у Аргентину, а да је читав крај око стадиона насељен управо досељеницима из околних држава, Бока има јаку навијачку базу у овом крају. У међусобном револверашком окршају Бокиних навијача пре неколико година у Баха Флоресу погинуле су две особе. Напади и туче, пљачке и пуцњаве навијача Сан Лоренца, Боке, криминалаца, имиграната и свих осталих житеља овог „живописног“ дела Буенос Аиреса су честе.

Није тајна да навијачи Сан Лоренца, не воле нови стадион, тачније његову локацију, али на свакој утакмици он је крцат са више од 43.000 гледалаца. У последњих неколико година навијачи су све гласније тражили да им се омогући да се стадион врати у стари крај Боедо. Пре две године више од 100.000 навијача Сан Лоренца протестовало је у Боеду траживши да се стадион врати на стару локацију на којој се и даље налази хипермаркет француске фирме.

У новембру прошле године коначно је стигао трачак наде да би Сан Лоренцо могао да се врати кући. Аргентина је 2000. године почела да „чешља“ уговора који су склапани у време војне диктатуре, а од 2006. године и да враћа имовину која је на нелегалан, или сумњив начин отуђена од власника. У новембру 2012. године дошао је на ред и случај Сан Лоренца. Одлука о повраћају имовине Сан Лоренцу је донета, али уз услов да овај клуб плати компензацију од 20 милиона долара француском Карфуру.

За Сан Лоренцо који је хронично у финансијској кризи ова цифра изгледа недостижно. Клуб се по ко зна који пут за помоћ обратио навијачима који су већ почели да сакупљају прилоге. У акцију се прикључио и познати холивудски глумац Виго Мортенсен (популарни Арагорн из филма „Господар прстенова“) који такође сакупља прилоге и донира Сан Лоренцо за откуп земљишта.

Ипак, чак и када се земљиште откупи, остаје велики проблем везан за изградњу новог стадиона. Процењује се да би нови стадион у старом крају коштао око 100 милиона долара. Актуелни председник клуба Матијас Ламенс уверен је да ће поред свих недаћа нови стадион у Боеду моћи да се заврши до 2016. године, тачно 100 година након изградње старог „Гасомента“.

Међутим није читав Боедо уједињен у овој намери. Више од три деценије овај крај је без фудбалског стадиона, навијања, навијача и свих проблема које то доноси са собом. Старији становници су навикли су на миран живот. Многи од њих сматрају да би крај изгубио свој мир изградњом новог стадиона који би привукао навијаче и у чијој би се близини неминовно дешавали инциденти.

Ипак, прича о повратку у Боедо за навијаче Сан Лоренца никада није била реалнија. Клуб који је у борби за демократију у Аргентини поднео највеће жртве коначно би, након више од три деценије коначно могао да зацели своје ране.

[Etaoin]

Ако би требало да платим да читам овакве текстове, учинио бих то са задовољством!

[јахач магле]

Стварно свака част Риперу.
Знаш ли који је разлог што се хунта намерачила баш на Сан Лоренцо? Да ли су они неки традиционално левичарски клуб или су чисто паре у питању?

[riper]

Стварно свака част Риперу.
Знаш ли који је разлог што се хунта намерачила баш на Сан Лоренцо? Да ли су они неки традиционално левичарски клуб или су чисто паре у питању?

Po onome sto sam citao nema neki ideoloski razlog. Jednostavno, za oko im je zapalo zemljiste gde je stadion. Vladavinu vojne hunte je karakterisao visok stepen korupcije, tako da to nije nista neuobicajeno sto su cinili. San Lorencu je jednostavno zapala ta kurcina. Mada vladavinu vojne hunte obelezile su mnogo gore stvari od otimanja stadiona San Lorencu.

[BajrO]

Сећам се сличне приче са старог форума кад је Сплића причао о градовима за избегавање у памћењу ми је остао Гери у Индијани. Отприлике га је описао као Рипер овде ИСточни сент Луис.

I kad je pricao za Majami nesto u fazonu "nosis sat na ruci i mozes ostati bez istog, ruke jelte"

Ја сам летос био да шљакам у Америци, елем, заглавио сам у неком делу Мајамија зову га Ђавоља Кухиња. Да сам сликао, вероватно сада не бих писао, буквално као да је Ђаво тамо... БОГ ЧУВА СРБЕ!

[riper]

Сећам се сличне приче са старог форума кад је Сплића причао о градовима за избегавање у памћењу ми је остао Гери у Индијани. Отприлике га је описао као Рипер овде ИСточни сент Луис.

I kad je pricao za Majami nesto u fazonu "nosis sat na ruci i mozes ostati bez istog, ruke jelte"

Ја сам летос био да шљакам у Америци, елем, заглавио сам у неком делу Мајамија зову га Ђавоља Кухиња. Да сам сликао, вероватно сада не бих писао, буквално као да је Ђаво тамо... БОГ ЧУВА СРБЕ!

Pa druze nemoj da si tako skrt na recima. Daj da cujemo iz prve ruke kako neke stvari izgledaju, da ne bude izvor svih informacija internet .

[BajrO]

I kad je pricao za Majami nesto u fazonu "nosis sat na ruci i mozes ostati bez istog, ruke jelte"

Ја сам летос био да шљакам у Америци, елем, заглавио сам у неком делу Мајамија зову га Ђавоља Кухиња. Да сам сликао, вероватно сада не бих писао, буквално као да је Ђаво тамо... БОГ ЧУВА СРБЕ!

Pa druze nemoj da si tako skrt na recima. Daj da cujemo iz prve ruke kako neke stvari izgledaju, da ne bude izvor svih informacija internet .

... кревети у двориштима, црнци блеје, док смо ортак колегиница и ја буквално пролетели колима, одма се дигла фрка ту, сви су устали гледају ауто, куће у крају су као на филму... касније смо тек сазнали где смо заглавили, и колико смо имали среће, тамо полиција упада само кад треба неког да хапсе, и то под пуном ратном опремом.

[Bolesni^od^ljubavi]

Dva drugara koja su bili u Nju Jorku, izgubili pasose pijani u taksiju i dok su trazili nas konzulat ili ambasadu ili koji je vec kurac nemam pojma nabasaju na kraj gde su samo crnci. Sretne ih pandur koji je bio kolima i bukvalno im je jebo mamu na sred ulice sto su tu dosli. U fazonu hocete da se ne vratite nikad iz ovog dela grada i otera ih odatle. Kakva sloboda kretanja.

[Batke]

Secam se da je dosta nas islo da brani likove sa Ceraka koji su imali problem sa likovima iz Kaludjerice ili iz Resnika u skolama tipa MOC ,Ugostiteljska u jug Bogdanovoj ,Politehnicka na Novom.

Odgovorno tvrdim da je između Ceraka i Resnika postojao ogroman rivalitet. Ja sam išao u 15-tu beogradsku gde je dosta likova sa Ceraka išl u školu i jednostavno sam osetio to neko nipodoštavanje kada im kažem odakle sam. Jednostavno osetiš da te gledaju sa visine iako sa tobom idu u odeljenje ali vremenom te zgotive. Tadašnji drugari iz odeljenja koji imaju starije burazere su mi pričali da su Resničani bili za Ceračane mnogo zajebani i da su jedina ekipa iz nekog gradskog naselja koja zaslužuje neko poštovanje. Da paranoja bude još veća kada je bio neki međuškolski gradski turnir u fudbalu OŠ Kosta Abrašević i Nacije sa Ceraka su se zajedno šibale protiv Tesle iz Rakovice i Ive Andrića sa Kanarevog.

Što se tiče Resnika ti si Opie rekao da je Cerak bio podeljen po nekoj navijačkoj pripadnosti, U Resniku je to bilo malo drugačije. Pošto sam rođen početkom devetesetih ne mogu da ih se setim baš najbolje, ali kada sma ja ušao u adolescenciju Resnik se mnogo više delio po ulicama i blokovima zgrada nego po nekoj navijačkoj pripadnosti. Recimo ja sam odrastao u ulici Jelezovačka gde su stare crvene zgrade. (Prvi blok zgrada izgrađen u Resniku za radnike IMR, DMB i 21 maj) I skoro čitava ta ulica je navijala za zvezdu (tako je i danas) dok nas grobara bilo svega nekoliko ali svi smo se družili jer nam je bila bitnija ulica i ekipa koja u njoj bleji nego fudbalski klub. Mi smo imali ogromnu mržnju sa klincima koji su živeli u žutim novijim zgradama (To je u stvari trebalo da bude olimpijsko selo za olimpijadu 1990 i dan danas stoje postolja za jarbole ispred ulaza da bi u njima bile zastave država koje bi učestvovale na olimpijadi.) Te Zgrade su bile preslikane kao sa Cerak Vinogradi sa žutom fasadnom ciglom koje su prema planu trebale da se protežu sve do podnožja Avale i tu se krajem 80-ih naselio talas ljudi koji je došao iz nekog užeg dela grada. Tada je Resnik važio kao veoma lepo mesto za život ljudi su u rakovičkim fabrikama imali plate po 2000 maraka, postojala je diskoteka BIS u koju su u to doba posećivale sve glavne estradne face toga vremena.
Naravno i naši matorci su se čim su se ovi doseslili u žute zgrade šibali sa njima (tada su imali 23-25 godina). Znači prvi taj neki faktor koji je bio među nama klincima koji je vezan za ulicu je taj da su naši matorci družili i šibali u isto vreme kada smo i mi odrastali. Početlkom devedesetih i ono vreme nemaština i sankcija takođe je Resnik bio poprilično miran kraj mada je znalo da se zapuca tu i tamo i to najčešće su stradali lokalni krimosi od strane ekipe iz nekog drugog dela grada. Ali ovako međusobno nije bilo nekih trzavica u to vreme zato što je Resnik poprilično veliko ali dosta izolovano naselje te se svi ljudi poznaju pa nekih pucnjava kao sa tadašnjih beogradskih ulica je bilo stvarno retko. Stariji su mi pričali da su na prstima ruke mogli da nabroje neke pucnjave sa fatalnim ishodom.
Tada su takođe bile tuče sa ljudima iz drugih delova grada. Recimo dođe neka ekipa sa Voždovca ili Vidikovca u BIS i resničani se potuku sa njima.
Elem mi smo kao klinci se dovikivali i vređali sa ovima iz žutih zgrada pošto nas je delila jedna ulica odatle pa smo se vređali ali ako bi roditelji saznali da smo prešli tu ulicu i otišli u taj nazovi tržni centar izvoštili bi nas od batina (Klinci smo bili 7-8 godina) onda kada smo napunili 12-13 redovno smo se šibali sa njima. Ja sam u tim tučama kao klinac možda i najgore prolazio jer sma bio najsitniji ali ono to je bilo čisto neko klinačko dokazivanje, batine gore i dole, modrice i otoci će proći, e sada u toj ulici koja je graničila ta dva kraja si imao teren za mali fudbal sa takozvanom zičanom ogradom, pravi old school teren što bi ljudi rekli e tu jedan dan mesna zajednica 2002 rešila da organizuje turnir u malom fudbalu za dečake iz svih ulica u Resniku. Ja da vam opišem taj haos ne bi ste mi verovali čak tri puta su se roditelji potukli zbog pripadnosti ulice ili bloka zgrada, na kraju je moralo turnir da čuva dva tri kola prašinara i jedna kola intervente da bi se turnir uopšte priveo kraju
Danas je sve to malo drugačije, i dalje ima tog peckanja između ulica ali svi se Resničani većinom druže i drže zajedno mislim na ove novije generacije.

[Gomorrah]

Koji ti je nadimak brate ? Inace malo si preuvelicao sve to, ispada da su te dve ulice bile na noz, a zapravo daleko je od toga. Iako je bilo mislim da je to onda bilo bas bas davno. Jedino pravo ,,rivalstvo,, je bilo, a i dan danas se peckaju time je podela na ,,dodjose,, i starosedeoce bugare...
Ovo ostalo je klasika uglavnom, kao i u svakom drugom kraju, podela kad se pikao fudbal, zmurke ili ,,ratovanje,, pa onda kao ulica protiv ulice...
Neke od ,,poznatijih,, licnosti iz Resnika su recimo Suca satro vodja Delija , a u stvari krimos i kasnije Arkanov covek, ubili su ga.
U Resniku je ziveo neko vreme ( ne znam da li je i rodjen tu ) i Vlada Zlo, video sam ga nekoliko puta samo...
Batke verovatno zna ( ako je jos u kraju, nisam skapirao ili se odselio ) za jednu vrlo zanimljivu situaciju od pre nekoliko godina kada su trebali da igraju Resnik-Balkan. Danima se po kraju pricalo o toj tekmi, pocelo je sa planom za akciju, znalo se da ce Sumari doci pa je tako pala odluka da ih ekipa iz kraja napadne. Da se razumemo, Resnik je ,,navijace,, imao s' vremena na vreme i to je uvek bilo smesno ali eto te godine se malo aktivnije pratilo i bilo je ljudi koji su isli na tekme plus novi klinci koji su hteli da pokrenu neku pricu...
Sve u svemu, skupila se ozbiljna ekipa, dosli i stariji momci i klinci vecina cigani koji su tad bili u ekspanziji i kalili su se gde su stigli.
Na dan tekme ekipa se skupljala u parku i u kladzi preko puta tog parka koji se nalaze na brdu. To brdo je neki kao centar, tu se sve desava i tu svako mora da prodje. Klinci su javili sa autokomande da su videli Sumare i da su oni za pola sata u kraju...
Bus kad ulazi u Resnik penje se uz brdo i tu kad dodje vec na vrh gde je taj parkic i kladzc ekipa je znala u kom busu su Sumari. Tu krece zatrcavanje, upaljeno je nekoliko baklji i topovskih udara je baceno i onda cvrc...
Taman kad su svi mislili da ce i oni izteteti na fajt njihov vodja jos dok je bus bio u pokreru mase rukama i vice da su nam oni prijatelji i da poznaju Vladu koji je i valjda jedan od njihovih osnivaca...
Tu su i nasi stali i od ekipe spremne za akciju dolazi do prijateljstva i zajednicki korteo...
Bilo kako bilo da su tad napadnuti verovatno bi lose prosli ali bi mozda bilo glupo jer ne verujem da bi neko posle isao kod njih u Mirijevo.

[Batke]

Koji ti je nadimak brate ? Inace malo si preuvelicao sve to, ispada da su te dve ulice bile na noz, a zapravo daleko je od toga. Iako je bilo mislim da je to onda bilo bas bas davno. Jedino pravo ,,rivalstvo,, je bilo, a i dan danas se peckaju time je podela na ,,dodjose,, i starosedeoce bugare...
Ovo ostalo je klasika uglavnom, kao i u svakom drugom kraju, podela kad se pikao fudbal, zmurke ili ,,ratovanje,, pa onda kao ulica protiv ulice...
Neke od ,,poznatijih,, licnosti iz Resnika su recimo Suca satro vodja Delija , a u stvari krimos i kasnije Arkanov covek, ubili su ga.
U Resniku je ziveo neko vreme ( ne znam da li je i rodjen tu ) i Vlada Zlo, video sam ga nekoliko puta samo...
Batke verovatno zna ( ako je jos u kraju, nisam skapirao ili se odselio ) za jednu vrlo zanimljivu situaciju od pre nekoliko godina kada su trebali da igraju Resnik-Balkan. Danima se po kraju pricalo o toj tekmi, pocelo je sa planom za akciju, znalo se da ce Sumari doci pa je tako pala odluka da ih ekipa iz kraja napadne. Da se razumemo, Resnik je ,,navijace,, imao s' vremena na vreme i to je uvek bilo smesno ali eto te godine se malo aktivnije pratilo i bilo je ljudi koji su isli na tekme plus novi klinci koji su hteli da pokrenu neku pricu...
Sve u svemu, skupila se ozbiljna ekipa, dosli i stariji momci i klinci vecina cigani koji su tad bili u ekspanziji i kalili su se gde su stigli.
Na dan tekme ekipa se skupljala u parku i u kladzi preko puta tog parka koji se nalaze na brdu. To brdo je neki kao centar, tu se sve desava i tu svako mora da prodje. Klinci su javili sa autokomande da su videli Sumare i da su oni za pola sata u kraju...
Bus kad ulazi u Resnik penje se uz brdo i tu kad dodje vec na vrh gde je taj parkic i kladzc ekipa je znala u kom busu su Sumari. Tu krece zatrcavanje, upaljeno je nekoliko baklji i topovskih udara je baceno i onda cvrc...
Taman kad su svi mislili da ce i oni izteteti na fajt njihov vodja jos dok je bus bio u pokreru mase rukama i vice da su nam oni prijatelji i da poznaju Vladu koji je i valjda jedan od njihovih osnivaca...
Tu su i nasi stali i od ekipe spremne za akciju dolazi do prijateljstva i zajednicki korteo...
Bilo kako bilo da su tad napadnuti verovatno bi lose prosli ali bi mozda bilo glupo jer ne verujem da bi neko posle isao kod njih u Mirijevo.

Prestao sam ja odavno da visim u kraju jer se dosta loših ljudi nakupilo. To jest neki ljudi koje znam su i dalje po zatvorimja i šta sve ne, Resnik je uvek imao pojedince koji su išli na Rad jer sje dosta Radovaca išlo u MOC (ako je uopšte išlo ) Pa su neki pojedinci krenuli na rad zbog druženja sa njima. Što se tiče Ološa Resnik i ja sam odlazio čisto onako. Mogla je da to bude lepa priča, Čak smo se i borili za drugu ligu. Braća B i K sa nekim delijama (Grobari momci) su malo pokrenuli tu neku priču kada smo bili baš dobar tim. gde je dosta i nekih starijih išlo sa njima, a prvo gstovanje kada ih navatala murija na senjaku kod stadiona grafičara ili kod kada su im našli držalje od sekire i kuvane sa sve pandurom koji se smeje i kaže: Šta je momci skupljate drva.
Što se tiče starosedelaca i novih u stvari postoje tri podele Stariji resničani (Kralj Milan je naselio ljude iz okoline Vranja pa otuda Bugaraši) Pa ovi radnici iz Rakovice (Mahom ljudi iz svih krajeva Srbije, Goranci, Albanci i Makedonci) i ovi iz zadnji iz Grada.
Elem jer se sećaš onog haosa u vezi doseljavanja cigana iz Belvila. Ono je bio Hardkore.

[Gomorrah]

Iskreno banuo sam da vidim samo o cemu se tu radi i zapalio gajbi...
Dosta ljudi je tad pohapseno za, po mom misljenju, veliku glupost.
Inace bilo je i materiaja da se napravi dobra ekipa Delija ali se odustalo od toga ako i dan danas uvek bude dosta ljudi iz Resnika na Marakani, a i dosta gostovanja je odradjeno sto pojedinci kad su isli sto ekipno, sa momcima iz jednog drugog kraja.