Караконџула
Караконџула је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба. Веровање о постојању овог бића је раширено међу становницима у Бугарској, Северној Македонији и на југу Србије. Иако нема доказа о постојању караконџули, постоји одређен број људи који и даље верују у постојање овог митолошког бића.
Етимологија назива
Име овог бића је позајмљеница из грчког језика и долази од речи каликанзарос (грч. καλλικάντζαρος), остварену преко турског облика караконколос (тур. karakoncolos). На словенском ова позајмица je преосмишљавана и везивана за реч кон или крак што значи нога.
Реч каликанзарос [множина: каликанзари (грч. καλλικάντζαροι)] је назив за мушке демоне из народних веровања Грка. У преводу на српски језик она значи гоблини.
У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за караконџулу, као што су:
у српском језику:
какаронџа (код Галипољски Срба),
калаконђур (на Косову),
караканџа (у Неготинској крајини),
караконџа (у околини Бачке, Бабушнице и Лесковца),
каранђелоз и карапанџа,
конџула (у околини Груже),
кураканџа и куроконџа;
у бугарском језику:
бабугер,
буганец (Средњи Родопи),
вонкашно, гундурак, кара-кончо, каракандзала, караконджер, караконджо, караконяц, конджор и поганец,
опачин (Пештерски крај, Родопи);
у македонском језику:
караконџол, караконџола, караконџул и конџолка.
Опис караконџуле у митологији и народним предањима
У народним предањима караконџула се описује као женско демонско биће са ликом старице са наказним лицем, светлим очима, великим и оштрим ноктима, гвозденим зубима и (веома често) са роговима. Караконџуле се једино може сусрести ноћу, најчешће у току "некрштени дана" (тј. у дане од православног Божића до Богојављења) када су најопасније по људе.
Према предањима караконџуле нападају људе, који се касно у ноћи затекну изван своје куће. Уколико се ради о мушкарцима, караконџула их напада тако што им скочи на леђа и тера их да је носе на леђима и ходају по целу ноћ свуда унаоколо све док се први петлови не огласе. Ако се жртва не покори њеним захтевима, караконџула је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први петлови, караконџула своју уморну и збуњену жртву одгурне у канал поред пута или шуме и оставије да тамо лежи (сам опис овог напада караконџуле на људе је сличан нападу дрекавца). Уколико се ради о женама караконџула их напада тако што их изгребе (најчешће по лицу) и почупа својим ноктима, или их баци са брда, или их покуша удавити у води. И старији људи плашили су се караконџуле, па ноћу "Некрштених дана" нису излазили. Противу караконџула употребљавају се вратило, со и хлеб.
У Алексиначком крају се верује да караконџуле најчешће нападају пијане мушкарце. На Косову се казује да караконџула седи на стрехи изнад улазних врата и увече, чим неко изађе из куће, баци му сач на главу, узјаше га, гони по реци, па чим петао запева или магаре стане да њаче, пусти га.
Порекло веровања у караконџуле
Веровање у караконџуле Срби су примили од данашњих Грка. Код њих у народним веровањима постоје мушка демонска бића знана као каликанзари (грч. καλλικάντζαροι), који су код Срба знани под називом ноћни коболди. Ова бића су безусловно зла и у поворкама долазе међу људе у божићној сезони. Њима се о "Некрштеним данима" приносе жртве у облику колача.
Караконџулама се називају и учесници драматизоване и маскиране поворке у "Некрштене дане". Поворке сличне овима воде своје порекло још од римског празновања Конзуалија у месецу јануару, и тај назив је пренесен на црног демона каликанзароса у вјеровања Грка и Турака ушло, и на крају у вјеровање српског народа где су настале караконџуле.
Занимљива је чињеница и то да у околини Ђевђелије постоји божићни колач чији назив караконџул потиче од риечи караконџула.
Друже о овоме може да се пише данима....хм...и ви сте ми неки Срби...
