Old School

[axkontra]

Kad su lepkarosi u pitanju novi sad je imao svoju ekipu koja je obelezila nekoliko razlicitih tribina posto vreme o kome se govori je u novom sadu moglo povezati utakmice zvezde,vojvodine,partizana ili novog sada jer lepak ne poznaje granice.U danasnjem vremenu lepak je ostao specificno obelezje emila i cigancica koji duvaju iz rukava po centru novog sada ali pre 20 ili 25 godina lepak je bio jako popularan na detelinari recimo cela moja generacija je manje ili vise bila na lepku 20 mozda 30 klinaca gde je to naravno bilo prolazno sem kod par ljudi koji su to radili do 35 godine.Preko njih sam upoznat sa ludilom u glavama koje moze coveku da se desi u glavi kada ljudi pirkaju kako su oni to zvali,o carima namestanja halucinacija gde jedni drugima mogu da nameste porodjaj pa se covek razvaljuje od bolova jer tripuje da se poradja do samuraja na cilimu iznad glave sto mi je ispricao pokojni goga iz kraja kao vrh halucinacija do ko zna cega i da niko ne sme da duva sa nekim likom kojeg zovu carobnjak jer non stop namesta zle halucinacije.Najpoznatiji lepkaros u gradu je Pera lepak i ekipa oko njega koja je bila na gomili zvezdinih i vosinih utakmica dok nije nastala ona striktna podela,gde su znali da se zateknu na derbiju na severu i likovi koji navijaju za partizan ali zbog pirkanja zajedno na severu duvaju sa perom jer ne znaju gde su realno i nisu postojale granice za njih, tako je moj prijatelj iz kraja bio sa sarp skinsima slaninarima iz novog sada u bgd na nekom koncertu pa se po duvanju zblizio sa crnim skinsima radovcima i onda ih sve zajedno spojio gde je nastao blagi pokolj izmedju crnih i zelenih skinsa gde je on opusteno duvao na plocniku dok se masa lomila.

[Panzram]

Tačno taj rad, alal vera axkontra, opisao si suštinu biti. Jednom smo tako kod ortaka gajbi tamo 1997. gledali nindža kornjače i varili pak. Sve je bilo OK dok se nije pojavio Krang a za njim Bibop i Rokstedi. Posle sve ošlo u kurac.

[Panzram]

Da se ne radi slučajno o koncertu Životinja i novosadske Provokacije 1994. u Božidarcu? Tu je bila najluđa tuča koju sam ja ikada video. I da, bila je bgd ekipa protiv novosađana, samo što je povod za okršaj bio neki skroz peti, al su ovi to fino iskoristili da se pokolju ko ljudi.

[axkontra]

koliko se meni cini novosadski skinsi su pratili grupu los propeleros ili na srpskom propelere

[dag]

pratili su "zeleni" i vrisak generacije.2000. ili 2001. su u domu omladine svirali vrisak i saht.bilo je, cini mi se 10ak zelenbaca i to se proculo pa je dosla i beogradska ekipa u fajerkama, samo druge boje pa je koncert prekinut a sa sprata doma na dole su leteli stolovi, stolice i ostali inventar.

[Futurama]

Висла - Хајдук Сплит 2001/2002

[gradski_boem]

Zemun -C.Zvezda septembar 1999



Hvala Panzrame na odgovoru.Ranije na ovoj temi nagalasio sam da je sezona koja je usledila nakon bombardovanja 1999 god,bila jako turbulentna,dosta toga se izdešavalo,tako da se sa punim pravom može reći da je obeležila kraj jednog perioda i početak novog,u organizacionom smislu Delija.Posle svega opisanog vezano za incident u Čačku,tuče sa Četama,lokalnim stanovništvom i policijom,zgrožena fudbalska javnost dušebrižnika još se nije ni oporavila,a Zvezdu je već nekoliko nedelja kasnije čekalo gostovanje u Zemunu.

Nas koji živimo u bloku 11 nije trebalo posebno motivisati,jer kao što sam već rekao,između novobeograđana i zemunaca postoji taj neki lokalni rivalitet,a navijanje za dva različita kluba svemu daje dodatni naboj.Ekipa Delija koja je krenula organizovano na utakmicu došla je sa zakašnjenjem ,tako da je prošlo dobrih 15-ak minuta dok nismo formirali kop od recimo 250-300 ljudi grupišući se u centralnom delu severne tribine.Bilo je doduše još nešto manje ljudi sa strane,zaniči svekupno oko 500 na celoj tribini,i mada iz ove perspektive kod mlađih generacija takvo izdanje ne deluje baš impresivno,za period 90-ih to je bio sasvim solidan broj u gostima.Od grupai pojedinaca iz grupa,prisutni su bili Ultras (poneli su tada onaj svoj mali transparent ULTRAS RED STAR sa lobanjom u sredini),Iron Boys,Rakovica, Lunatics,Kenjaj,Pančevo,Gerila...dakle manje više svi oni koji su standarno pratili Zvezdu tih godina.Policija je od samog početka zauzela neprijateljski stav,što je bilo i za očekivati, ako se uzme u obzir incident na startu prvenstva,ali na stranu sve to,sitne provokacije dok smo ulazilii ostalo,kulminacija se dogodila u trenutku kada nam nije dozvoljeno da kačimo transparente na dnu tribine,tako da smo bili prinuđeni da ih poređamo na ogradu iznad nas (?!?!)Sa druge strane Taurunum Boys na istoku nisu izgledali toliko loše,oko 100-ak ljudi potrudilo se da se prikaže što bolje,tu pre svega mislim na plave i zelene dimove koje su popopalili i velikim barjakom.Na ogradi stari transparenti Taurunum Boysa,među kojima mi je posebno ostao u sećanju ''Kumovi'',ekipa čiji transparent u narednim godinama nisam imao prilike da viđam.Smena generacija pretpostavljam.Jer ono kako ja pamtim Taurunum Boys-e 90-ih su ručno pravljene zastave sa puno kolorita u kombinaciji tri boja :Tesat Caladas i The Boys,zatim Dragons (zaobljena slova na plavoj podlozi),Trouble Makers (mali trans 2x2)....Kreće tu i naše navijanje,prepucavanje sa drugom stranom, i onda na poluvremenu/početkom drugog događaj koji je obeležio susret.

Pojedini Zemunci su se prikrali iza severne tribine između šiblja i rastinja gde su se nalazili kućerci sa dvorištima, i strgali sa ograde transparent ''Gerila''.Nekoliko Delija koji su bili najbliži pri vrhu skaču preko ograde po,interveniše policija,a u celom tom metežu bilo je i ljudi koji su zadobili povrede,ali ništa toliko ozbiljno.Pet minuta kasnije policija ulazi i na istok kod TB87,vidi se komešanje,šta se tačno tamo dešavalo teško je reći,verovatno je uzrok bio skidanje transparenta.Kako je utakmica odmicala padaju i golovi u drugom poluvremenu (4:0 na kraju za nas),ali niko previše ne obraća pažnju na rezultat,tenzija i napetost se osećaju kod svih prisutnih.Sada je glavni problem bio za organe reda da po završetku susreta omoguće da sve protekne mirno bez uličnih sukoba.Međutim oni umesto da grupišu dve strane podalje jednu od druge,da zadrže jednu grupu dok druga ne napusti stadion kako to obično ide,jedan deo ljudi na severnoj tribini sa obeležjima pritiskaju ka malom izlazu u pravcu Ugrinovačke ulice.Totalno sumanuta odluka.Još kada se tome doda da zapravo policija nije imala ni dovoljno ljudstva da obezbedi ceo potez oko stadiona,pa sve dole do Zemunskog Parka,normalno je da će doći u nekom trenutku do kontakta navijača i zakasnele intervencije,kada je uz rotaciona svetla pristiglo i ''pojačanje'' u vidu jedne marice sa dve tri Zastave 101,pojurivši istom ulicom ka mestu događaja.

Zemun -C.Zvezda 96/97



Bitange blok 11c uvek i svuda.Iskreno ma sta ja mislio o zemuncima i njihovom mentalnom sklopu,sigurno da oni spadaju u top 5 beogradskih grupa.Prava je steta sto su toliko godina u nizim ligama,sto ne stane opstina iza kluba,neko ne ulozi sredstva pa da ih opet vidimo u prvoj ligi.Ako neko od starijih Zemunovih navijaca ovo cita,moga bi da se osvrne i na sezonu ranije i onih vecih sukoba između nasih grupa,koliko se secam 1998. bila u pitanju,ispraceno je u medijima i navijacki casopisima,pa eto malo da se podsetimo.Ovde nisam hteo da pisem o o onim vanfudbalskim okrsajima,iako se radi o istim ljudima.Kriticne tacke Retenzija,Zemunski Kej i cuveni luna park,Restoran Lido...svako vece se nesto desavalo.Reću ću vam i jednu zanimljivost.Taj pogranicni deo Novog Beograda (blok 11c) pored Hotela Jugoslavije, je tako regulisan da dobar deo stanovnika ima u licnim kartama upisano mesto prebivalista Opstina Zemun.Ali bez obzira na to i takvi ljudi su se oduvek smatrali delom Novog Beograda,a one druge mrzeli jer su Zemunci.

[Grobar do groba]

Iskreno ma sta ja mislio o zemuncima i njihovom mentalnom sklopu,sigurno da oni spadaju u top 5 beogradskih grupa. .

Po meni,oni vala realno spadaju u top 5 grupa u Srbiji,a za Bg je izlisno i govoriti.

[ciksi]

Ako je to ta prica, znam i lika koji je skinuo zastavu, mozda je cak posle i vracena ako se secas? Lik se pojavi tu i tamo ali tada je bio veoma mlad, mozda ga se tako setis. Ali definitivno jedna zaboravljena prica koju mi je drago da si opisao.

Sto se tice rivaliteta, slazem se da postoji i da je dosta drugaciji o ostalih opstinskih, gradskih i bilo kakvih rivaliteta. Cesto u sali kazem, kad bi ratovali sa novim beogradom tu bi bili rovovi. Mislim da i nasa i ove nove generacije imaju spoznaju tog rivaliteta, ali ne gledam na tu granicu (tj vas blok) kao recimo neprijateljski kraj. Prvo ima i nasih ljudi tamo, kao sto si i sam rekao i dalje ljudi tamo dobijaju pozive za zemunske izbore.

Trenirao sam na onom poljancetu kod Juge i cesto posle treninga smo blejali tu i kako da objasnim ne osecam se kao da sam negde drugde ili nisam u zemunu i misilm da je i vama trip u zemunu slican.

I secam se skupljalista u onoj kafani za tekme za zemunom, ona matora kafana sad ne mogu se setim imena, tamo gde je valjda kristijanu ispao teg u bastu.

[Stan_Smith]

[Stane Dolanc]

Pampi (levo), 7-8 godina nakon sto je prestao da ide na tekme

[црвениђаволи]

[niloas]

ima li neko slike despota sa utakmice protiv sarajeva 2003 ili 2004 godine ako se ne varam, i da li su hz bili u smederevu?

[gradski_boem]

Ako je to ta prica, znam i lika koji je skinuo zastavu, mozda je cak posle i vracena ako se secas? Lik se pojavi tu i tamo ali tada je bio veoma mlad, mozda ga se tako setis. Ali definitivno jedna zaboravljena prica koju mi je drago da si opisao.

Sto se tice rivaliteta, slazem se da postoji i da je dosta drugaciji o ostalih opstinskih, gradskih i bilo kakvih rivaliteta. Cesto u sali kazem, kad bi ratovali sa novim beogradom tu bi bili rovovi. Mislim da i nasa i ove nove generacije imaju spoznaju tog rivaliteta, ali ne gledam na tu granicu (tj vas blok) kao recimo neprijateljski kraj. Prvo ima i nasih ljudi tamo, kao sto si i sam rekao i dalje ljudi tamo dobijaju pozive za zemunske izbore.

Trenirao sam na onom poljancetu kod Juge i cesto posle treninga smo blejali tu i kako da objasnim ne osecam se kao da sam negde drugde ili nisam u zemunu i misilm da je i vama trip u zemunu slican.

I secam se skupljalista u onoj kafani za tekme za zemunom, ona matora kafana sad ne mogu se setim imena, tamo gde je valjda kristijanu ispao teg u bastu.

Kristijan Golubović je dolazio u blok 11 na Novom Beogradu zbog poznanstva sa Miloradom Ulemekom, vama poznatijeg pod nadimkom Legija, a nama koji živimo u kraju kao Cema.Iskoristiću priliku i reći reč-dve o nečemu što je vezano za fudbal i navijače,a tiče se pank subkulture.Vama je verovatno poznato da se ove godine obeležava 40 godina od nastanka pank pokreta u Velikoj Britaniji.U Beograd je ta subkultura došla nešto kasnije, recimo krajem 70-ih godina i upravo je Milorad Ulemek jedan od prvih pankera iz tog perioda koji bi što šta mogao da kaže na tu temu.

To vam govorim iz prve ruke jer se moj rođeni brat ('65 godište) družio sa njim,išli su u istu školu (kao i svi mi OŠ Žarko Zrenjanin),razmenjivali su stripove,muziku,visili u kraju..itd.Nažalost novinari i šira javnost se interesuje za Milorada Ulemeka iz sasvim drugih razloga,tako da je prava šteta što su okolnosti takve kakve su,jer bi o tom i takvom Beogradu mogao dosta toga zanimljivog da ispriča.Grobari su se uvek dičili kako imaju jak pank pokret na tribini,međutim ne treba zaboraviti da smo i mi imali Pecu,Tonija Ćirila...itd, brojačno nešto manje ali nikako zanemarljivo.Ali pank pokret nije okupljao samo gradske mangupe i one koji bi se mogli danas nazvati fudbalskim navijačima,tu je bilo i muzičara,glumaca,slikara,profesora,običnih radnika.Da ne bi mnogo dužio preporučujem da pogledate jedan dokumentarac iz 1980 godine!!!! o prvim beogradskim pankerima.Videćete tu neke poznate face...



Milorad Ulemek Cema



A evo i šta kaže još jedan od aktera tog perioda Dule Nedeljković:

Na prelazu izmedju sedamdesetih I osamdesetih godina, proslog veka (kako to glupo zvuci), u Beogradu je na muzickoj sceni vladalo poprilicno mrtvilo.U to vreme, lagano je od uveta do uveta, sistemom pokvarenih telefona, pocela da kruzi prica da se na obe, beogradske, radio stanice pusta neka druga vrsta muzike od do tada uobicajene.

Nikola Karaklajic je u svojoj emisiji “Vece uz radio” poceo da pusta pank. Nedugo za njim I Sloba Konjovic na Studiju B. Zbog Vibracija i Parade Albuma smo se zakucavali pred radio-aparatom, uradivsi pre toga sve domace zadatke, da nam slucajno ne bi bilo uskraceno slusanje tih emisija utorkom I cetvrtkom. Dzubox je uz Politikin Zabavnik bio novina koja se redovno kupovala i cuvala (po broju, kao u biblioteci). Sa velikom paznjom su se citali izvestaji iz Londona od Sase Stojanovica aka Punkerton-a. Imena poput Sex Pistolsa, Buzzcoksa, The Clash, su polako postala deo nezaobilaznog interesovanja. Poceli smo prvo pojedinacno a potom masovno da porucujemo ploce iz inostranstva, koje su nam donosili matorci sa sluzbenih putovanja. Sloba je imao svoje kanale za snabdevanje plocama a i svako ko je dobio nesto novo, “od preko”, mu je odnosio na slusanje. Moja prva pank ploca koju sam dobio je naravno “Never Mind the Bollocks” I doneo mi je otac iz Londona.
Prve ploce koje sam kupio u Beogradu u Jugotonovoj prodavnici su bile “No more herous”-The Stranglers I album Vibrators-a. Za Strenglerse se cekao red i pustali su jednog po jednog kupca u radnju.

Da se vratim malo unazad.

Tih godina je u Beogradu otvoren prvi i pravi kafic. “Zlatni papagaj”. Tu su visili sminkeri sa svojim italijankama I u “lacosta” majicama. Oni su slusali disko muziku i lozili se na Travoltu iz filma “Groznica subotnje veceri”. Bilo je vazno videti i biti vidjen, kao uostalom i danas.
Tu u blizini, na platou Filozofskog fakulteta, skupljala se “intelektualna elita” cupavaca (hipika) koji su svojim nosevima parali nebo. Imali su i svoju diskoteku gde su mogli u terminu od sedam do jedanaest da masu kosama uz njima drage hitove sezdesetih i sedamdesetih godina.

Kafane su tih godina po gradu radile do deset, kada su se zajedno kucama razilazili šabani iz “Romoteke” sa Kališa, ekipica iz Papagaja i cupavci iz podruma “Efa”.
Tu negde tih dana se po gradu stidljivo pojavila i prva ekipa pankera, koja se u pocetku skrivala po parkovima i podzemnim prolazima.
Prva poznata mesta okupljanja beogradskih pankera bila su: Dragstor u Nusicevoj, Sava Kranj, podzemni prolaz na Terazijama. Nesto kasnije, parkic kod hotela Moskva, zatim park kod Cetnika.

Pank muzika je pustana u petnaestominutnim blokovima na “matine”-u u Cepelinu I ponekad na “Efu”. Tada bi neki cudni klinci, odskakali pogo medju sablaznjenim diskofilima i šabanima, i pokupivsi svoje ploce nestajali u mraku beogradskih ulica.

Po ondasnjim pravilima I kriterijumima zivota pankeri su izgledali sokantno. A I trudili su se da se gotovo uvek tako ponasaju, shodno datim okolnostima. Pocele su po jaknama da se kace zihernadle I bedzevi. U pocetku “serpe” a potom I normalne velicine. Pojedinci su poceli da se farbaju u zeleno I roze mada je preovladjivalo przenje kose hidrogenom. Radost Evrope je tada pevala o tome;

"Generacijo moja pa sta je sad ovo

kud prohujase godione nase

nekada smo bili glavni u gradu

a sadasnja deca nas izgledom plase.

Po sedam-osam bedzeva nose

na svakom uglu ofarbane kose"

Zahvaljujuci nekom entuzijasti u najpoznatijem Britanskom katalogu za narucivanje bedzeva, pojavili su se, bedz-Pank, (pank, napisano cirilicom) I bedz sa imenom Slobe Konjovica. Polako su od preko stizale I kozne jakne a splitska “Jugoplastika” je prepoznavsi momenat, plasirala na trziste plasticne (Ili bog bi ga znao od kog materijala) tzv. rokerke. Ko je nikada nije obukao, ne zna sta je muka. Pecati po telu od znoja bili su sasvim uobicajena propratna pojava, nosenja te jakne. Borovo je proizvodilo nesto nalik “martinkama”, vrlo sumnjivog kvaliteta, tako da mnogi od “prvoboraca” panka I danas imaju problem sa kicmom, zbog danonocnog nosenja istih. Zelja ka bilo kakvoj, dobroj, zajebanciji I negiranju svakog autoriteta krasila je novu ekipu u gradu. Najveci problem je tada, ipak, bio status pankera koji su u to vreme bili mahom, od strane roditelja, izdrzavani srednjoskolci. Trebalo je slediti svoje istomisljenike sa zapada, pobeci od kuce, I zapoceti sa revolucijom. Najduhovitije price iz tog vremena poticu upravo iz sukoba sa matorcima. Mladja (danas diplomirani istoricar) je revoltiran zato sto mu roditelji ne dozvoljavaju da farba kosu I teraju ga da uci izgovorio antologijsku recenicu: “Joj, samo da zavrsim fakultet, kakav cu onda klosar da budem”!



kulturoloski fenomen

Polako, ali sigurno, pankeri su poceli da privlace paznju: sredine, roditelja, skole, dusebriznih sociologa, koji su se trudili da objasne sta se to desava sa zlatnom omladinom kojoj je dato sve, novinara ali I raznoraznih siledzija I sabana koji su na veliku srecu kosijanera (hipika) zauvek digli ruke od njih I ustremili sve svom snagom na novu, zivopisniju subkulturnu grupaciju. Pankeri su se u pocetku “nadobijali” batina ali ubrzo se ekipa prosirila I postala mnogo bolje organizovana. Jedan od najvecih I najzescih okrsaja pankeri su imali sa tadasnjim pitomcima Vojne gimnazije. Postoje raznorazne price o tim sukobima. Istina je da su jedno vece pitomci uleteli u parkic kod “Moskve” I naterali nekolicinu da se uhvate u kozaracko kolo I otpevaju na sav glas cuveni partizanski hit. Predugo je trajala blagonaklonost policije ka sve agresivnijim atacima vojnih gimnazijalaca tako da su se sukobi prosirili, sve dok jedan po jedan pitomac nije odlazio put kasarne “najeden batinama”.

Posle izvesnog vremena kada su se strasti, sa cuvarima “socijalistickog morala” malo smirile, pankeri su se preselili u parkic kod hotela Palas (zbog spomenika vojvodi Vuku nazvan “kod cetnika”), I jednom prilikom priredili spektakularnu tucu, koja je zapocela gadjanjem flasama, sa sminkerima ispred “Zlatnog Papagaja”. Razni mitovi su se posle ispredali o toj tuci ali je istina da se posle vise-dnevne hajke na pankere sve to primirilo. Jedina, prava, zrtva je bio Darko Pacov, tada pevac grupe Humani Genocid koga je neko u guzvi ubo nozem u butinu.

Sukobljavali su se pankeri I sa sticenicima Doma sa Dorcola od kojih je vecina bila iz Novog Pazara. Najagresivniji I najgori medju njima je bio izvesni Pinki koji nije prezao od toga da potegne noz na slabije od sebe. Zavrsio je ispolomatan na platou Filozofskog fakulteta u trenutku kada je mislio da je “ovladao” prostorom. Kao direktan povod tome je bio samar koji je udario Tanji Svedjanki. Usledile su silne policijske racije I potere, posle toga. Niko, nikada, nije otkrio, ko je te veceri ucestvovao u tuci, posle koje su pankeri ostavljeni na miru, barem za neko vreme. Ja se secam toga sa osmehom.

“Ajde da ih bijemo”, siledzijska filozofija, potpirivana medijima I celokupnom javnoscu, koja je opravdavala agresiju na grupu, koja je “podrivala system”, sistematicno je dobijala zamah. Pankeri su naravno, terali po svome. Poceli su da se masovno osnivaju bendovi po Beogradu.

Prvu pravu priliku da uzivo prisustvuju koncertu pank muzike, “drustvo” je imalo na pank-maskenbalu u hali “Pinki”. Naziv manifestacije sam po sebi govori kakav odnos su nadlezni imali prema panku. Dva dogadjaja su obelezili taj “maskenbal”.

Prvi je slika Djoleta Rahaje, koji se na koncertu pojavio maskiran u Carlija Caplina, u listu, “Radio TV revija”. Fotografija je potpisana sa komentarom: “Momak ocigledno imitira Hitlera”, nastavljajuci u duhu tadasnje tradicije, da pravi socijalisticki novinari uvek moraju biti na oprezu, pravi krstaski rat koji se vodio protiv pankera. Uz konstantnu zamerku da su bezrazlozno ruzni, prljavi I zli, novinari su poceli da ih prozivaju da su nacisti. A oni su vecinom bili anarhisti ili ultra-levicari.

Drugi je cuveni Canetov “performans”, kada je kao pevac Urbane Gerile lakom za kosu prskao prve redove publike urlajuci: “Uaa, sprej protiv dzibera. Uaa, pips, za seljaci’”! Epilog je poznat. Cane je zavrsio u bolnici sa polomljenom vilicom.

Polako skupljajuci utiske I informacije sa svih strana, klinci po Beogradu su poceli da osnivaju svoje grupe. U pocetku je svako dobijao svoju ulogu u bendu po sistemu: “Ja sam basista, ti si bubnjar, ti si gitarista a on ce da peva”, pa su se tek onda nabavljali instrumenti. Prve bubnjeve, u ekipi, je nabavio Delimir koji je zajedno sa starijim bratom Marketom oformio grupu Krvna Zrnca. Vezbali su u podrumu zgrade u Kosovskoj 3. Ubrzo zatim je I Zika sa gitare presao na bubanj I kod njega na gajbi je vezbala “Radnicka kontrola”.
Medju prvim pank grupama u Beogradu bile su: Urbana Gerila, Defektno Efektni, Pasta ZZ, Humani Genocid. Pored gore pomenutih, ove grupe su predstavljale u to vreme, vrlo jaku bazu za dalja desavanja u muzici I muzickoj industriji uopste. Vredi pomenuti I neizbeznu atrakciju tog vremena Radost Evrope ciji clan grupe nije bio samo onaj ko nije hteo, Uran 235, Front I jedan od najboljih bendova tog vremena Solunski Front.
Sviralo se tada po nekoliko puta nedeljno u Dadovu, petkom u Pinkiju, u novobeogradskom klubu 22, pa I u Studentskom Kulturnom Centru.

Fenomen tog vremena su bili klasicni upadi grupa na tudje koncerte. Pre koncerta Poslednje Igre Leptira u SKC-u se izredjala celokupna prva postava beogradskih punk bendova. Nikome nije bilo jasno kako onoliko ljudi moze da stane u salu, tada jos uvek sa glomaznim stolicama, I da se razdragano, izmedju sebe, razracunava u razmeni energije. Svi su tu na gomili skakali, sutirali se, polivali se pivom I odusevljeno pljuvali izvodjace.
Od stranih koncerata koji su se tih godina desili treba pomenuti koncert grupe Ruts I nastup Lene Lovic, povodom cijih koncerta su se desila prva masovna bezanja sa casova.
Sto se domacih, grupa tice, istorijski koncert je bio onaj u kome su, u Domu omladine, nastupili novosadski bendovi: Tri Crna Lista, Gomila Govana I tada jedini pank bend, ljubimac medija, Pekinska Patka.
Posle objavljivanja Paket Aranzmana I poprilicno nezapazene Artisticke Radne Akcije, mediji su zdusno stali iza dobrih momaka (sa Paket aranzmana) koje su po uzoru na zapad preimenovali u nosioce Novog Talasa. Pank rok, im je bio isuvise rizican, jer su mogli da udju u konflikt sa raznoraznim politickim komesarima, koji su u ime stabilnosti I suverenosti tadasnje drzave, budno motrili na svaki potez pankera. Imperativni uzvik “Pank je mrtav”, slepo su slusali svi, osim pojedinih novinara koji su hrabro branili pank. Posle izvesnog vremena I oni su digli ruke, preorijentisavsi se na stranu scenu o kojoj su bezbrizno mogli da pisu.



Uticaji

Pankeri u Beogradu su bili prva grupacija koja je pomesala razlicite klasne slojeve u tada besklasnom drustvu. Bilo ih je iz svih krajeva grada. Cerke I sinovi burzuja sa Dedinja, radnika iz Zemuna, srednje drustvene klase iz centra, oficira sa Novog Beograda, privrednika iz Mirijeva. U silnim legitimisanjima od strane policajaca uvek je bilo sumnje odakle se stvorila ta cudna skupina sa svih strana grada. I zasto se bas oni druze izmedju sebe. U to vreme se izlazilo u kraju oko zgrade I eventualno petkom I subotom u grad. Zato smo mi deca iz centra uvek izgovarali cudestan odgovor na sasvim obicno pitanje: Gde ces”, “Do grada”. Potpuno su mi nejasne granice grada ali verovatno je to bila teritorija gde bi se pojedina ekipa tada nalazila. Sminkerima je grad bio “Zlatni Papagaj”, hipicima ulice oko Filozofskog fakulteta, sabanima Knez Mihajlova, diskoteka na Kalisu I kasnije splavovi, pankerima parkovi I SKC.
Pankeri su polako ali sigurno zauzimali teritoriju SKC-a, I parka ispod gde su uglavnom uz pivo, vino ili sokove, pre toga rasteravsi brutalno homoseksualce odatle, uglavnom vreme provodili pricajuci o muzici, omiljenim pank grupama, njihovim tekstovima, desavanjima u Londonu. Igrale su se asocijacije, palamudilo o ideologiji, o anarhizmu, “pravom komunizmu. Neretko bi na bilo kojoj slobodnoj travnatoj povrsini zaigrali fudbal ili ragbi. Pankeri su u vecini bili (ili su barem tako mislili) anarhisti ili ultra-levicari. Kukaste krstove po gradu je crtao samo Zlatko zvani Sid, budala koja je brzo iscezla iz nasih zivota. Najveca frka je napravljena kada je neko na zidu Jugo-exporta na Terazijama napisao grafit: “Komunizam=fasizam”, a nije nista drugacije reakcije izazvao grafit: “D. Mihailovic”, koga je Ciga napisao na Dorcolu.

Inspektor Milan Blanusa koji je bio zaduzen za maloletnicku delikvenciju, privodio je sve po redu, zapisane u cuvenu fasciklu na kojoj je pisalo “Pank” sa slovom “a” u krugu, I u kojoj je imao sve podatke o bilo kome ko je u kuci imao makar “Never Mind The Bollocks”. Od svih tih “istorijskih” privodjenja u policiju jedino je stradao Rista Bugarin, koga su uhvatili u fabrickom krugu da na zidu ispisuje: “Dole crvena burzoazija” I nakacili mu sve grafite I svastike, ispisane po gradu, oteravsi ga u zatvor na tri meseca.
Sasvim uobicajeni su bili informativni razgovori kod politickih komesara koji nisu imali pojma o Trockom, utopiji, psihologiji, filozofiji o kojoj su pricali “odrpanci I problematicna lica” preko puta njih. Pankeri su bili problem I “tacka”.

Kraj

Poslednja velika, masovna, pank festa bio je koncert “Za Salvador” u prepunoj Hali Pionir. Sudbina novotalasnih bendova sa Paket Aranzmana manje-vise je poznata. Kada je rec o ostalim clanovima tadasnjih punk bendova Cane I Anton su u Partibrejkersima, Vlajsa je dobio Nin-ovu nagradu, Srdjan Dragojevic je snimio nekoliko filmova, Uros Djuric je priznati slikar. Djile Markovic, takodje. Zika je najpopularniji glumac, sada vec srednje generacije. Ostali su zavrsili kao novinari, stolari, stjuarti, istoricari, radio-zvezde, snimatelji, organizatori na televizijama, a bogami I politicari.
Godine koje su dosle, su pokazale koliko su tadasnji klinci imali svesti I spoznaje sta ce se desiti sa ovom zemljom I svetom uopste. Danas mozemo samo da lementiramo nad cinjenicom da su najgori od nas u poziciji da nam kroje I odredjuju sudbinu.

[AB1998]

ima li neko slike despota sa utakmice protiv sarajeva 2003 ili 2004 godine ako se ne varam, i da li su hz bili u smederevu?

Нису биле хорде у сд-у.Слике сам имао негде на компу али су испариле изгледа.Пробаћу да их нађем...

[црвениђаволи]

Кикинда - РФК 1923 бараж



РФК 1923 - Бадњевац '96



Смедерево - РФК 1923 '97



Рад - РФК 1923 1999/00

[Futurama]

Радовци на Маракани, сезона 1996/97

[МГП]

Које године је била утакмица у Шабцу ако се не варам Мачва - Пролетер (З), када су били нереди и прекид утакмице ако се не варам (улијетање у терен, скидање застава са ограде)? И може ли се ико сјетити на којем су се гостовању Маринци тукли са полицијом у фазону 40 Маринаца против 30 полицајаца или слично (да не кажем подједнак број сукобљених страна)? Ако се не варам за тучу Маринаца сам читао у Српском навијачу а слике нереда из Шабца су биле на једном од старих форума. Јесте да није неко објашњење али не сјећам се више детаља поменутих догађаја.

[grunf]

Које године је била утакмица у Шабцу ако се не варам Мачва - Пролетер (З), када су били нереди и прекид утакмице ако се не варам (улијетање у терен, скидање застава са ограде)?

Прољеће 2005. године.

[Kit_Karson]