@Nexon
Лепо што си поставио карту.
Шта имамо за Поласпке Словене :
Полапски Словени је заједнички назив за више словенских племена која су у периоду од 6. до 12. вијека насељавала простор на западу од ријека Лабе и њене притоке Залеа, на истоку до ријеке Одре, а на сјеверу до обала Балтичког мора укључујући и острво Риген.
Као што видиш баш између ове две реке, Одре и Лабе, нема ни једног тестираног мушкарца који би имао ту хаплогрупу. Док рецимо видиш да постоје мушкарци у северној Француској, Британији, Ирској, Данској који имају ту хаплогрупу. Чак и на Сицилији. Што јасно указује на викиншке миграције у Нормандију, Британију итд.
На Сицилији је исто постојало Викиншко краљевство.
Иначе викинзи који су живели на територији данашње Данске нису носили само ову хаплогрупу, него и неке друге, па би се да је теорија о Србима викинзима и те друге хаплогрупе појавиле међу данашњим Србима. А њих нема.
Taj srpski ogranak FGC22045 star je kod nas „svega“ 750 godina i u Srbiji je zastupljen kod oko tri procenta svih do sada testiranih u našoj bazi
Отприлике у ово време се први пут и писаним изворима помиње Влах Дробњак.
First mention of the name was in 1285 Ragusan document, where was mentioned Vlach Bratinja Drobnjak.[2] The surname probably derives from tribal or regional name.[3]
The tribal name Drobnjaci (Drobignaçich, Drobgnach, Droggnaz, Dropgnach,Drupinach, Idobrignach) in Herzegovina can be followed from 14th century Ragusan sources; Dragossius Costadinich vlachus Drobignaçich (1365), Goitan Banilouich et Bogosclauus Dessiminich vlacchi de chatono de Dobrgnaçi (1376), Vulchota filius Dobroslaui Drobgnach (1377), Dubraueç Chostadinich et Jurech Bogutouich Drobnachi (1377), and so on.[4] Throughout 14th and 15th century they are specifically mentioned as katun "Vlachs" or "Morlachs".[5] They inhabited lands around Jezera, Prijepolje (1423), Bijela (1443).
Биће да се човек који је носио ову мутацију, појавио на Балкану у то време сасвим случајно, можда је био војник плаћеник, можда трговац, можда је путовао и успут направио дете. Али његови потомци захваљујући томе што су били сточари и насељавали неприступачне планинске пределе су били мање угрожени током турских упада што је довело до тога да их данас има несразмерно много у укупној српској популацији.
Слична је ситуација вероватно и за хаплогрупу N2 међу данашњим Србима.