Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[kocka]

Kraljevina Jugoslavija je imala sva obilježja nerazvijene agrarne zemlje. Agrarna prenaseljenost i velika nezaposlenost bile su njene osnovne karakteristike. Broj nezaposlenih radnika povećao se sa 35.000 u 1922. na 580.000 u 1938. godini.

Posjedovna struktura zemljišta bila je vrlo nepovoljna. Preko 2/3 domaćinstava imalo je posjed ispod 5 hektara zemljita. U ovoj grupaciji najviše je bilo onih, sa posjedom, ispod 3 ha, koji sopstvenom niskom proizvodnjom, nisu mogli da obezbede ni sebi ni porodici golu ishranu.

Otuda se formirao i vrlo veliki broj seljaka nadničara, odnosno seoski proletarijat. Cijeni se, da je u staroj Jugoslaviji na seoski proletarijat otpadalo oko 4 miliona, a na proletarijat u gradovima i industrijskim centrima oko 1.2 miliona stanovnika. To je činilo preko 1/3 ukupnog stanovništva.

S obzirom na vrlo nisku i tehnički zaostalu opremu poljoprivrednih gazdinstava ostvarivani su i vrlo niski prinosi svih poljoprivrednih kultura i spadali su među najniže prinose u Evropi. Tako je u 1939. godini i pored velike požnjevene površine (2.200 hiljada hektara), ubrano svega 2.888 hiljada tona pšenice ili 1,31 tona po hektaru. To je iznosilo nešto više od 90 kg po stanovniku, i bilo je nedovoljno za ishranu stanovništva.

Zdravstvena i socijalna zaštita stanovništva bila je jedna od najnerazvijenijih u Evropi. Mali broj ljekara i mali broj bolnica i postelja u bolnicama, nije mogao da zadovolji ni najosnovnije potrebe stanovništva u zaštiti zdravlja. Na 10.000 stanovnika, bilo je samo četiri lekara, 15 postelja u bolnicama, a 467 bolesnika u bolnicama na jednog lekara. Velika smrtnost bila je kako kod odraslog stanovništva, tako i posebno kod novorođene odojčadi. U 1939. godini na 1000 stanovnika umiralo je 14,9, a na 1000 živorođene odojčad 132,3 živorođenih. Loši uslovi života predratnog jugoslovenskog stanovništva omogućavali su prosječan životni vijek od svega 46 godina života.

[Nexon]

Не само да је била аграрна него је након 1920 извршена велика аграрна реформа када је укинут феудализам у БиХ и Далмацији, када је подељена земља нпр. Србима у БиХ који су до тада били у кметском односу спрам ага и бегова. Можеш ли замислити колико је то било неразвијено, још феудализам у 20. веку, аге и бегови, кметови. Све је то Краљевина морала да решава.

Стање земљишног поседа било је по ослобођењу различито по покрајинама. У преткумановској Србији није било аристократије, бегова, капиталиста, па ни великих поседа. Ту је доминирао ситан сељачки посед, који је сматран идеалним не само са економског, већ и са социјалног и државног становишта. У Босни и Херцеговини, Македонији и на Косову и Метохији требало је срушити турски земљишни систем, заснован на чифчијским односима. У Далмацији је још постојао колонатски систем, који је корене вукао из антике, док је у северним крајевима државе (од Словеније до Баната) доминирао класичан, аристократски велепосед, настао у средњем веку. У многим крајевима, посебно у БиХ, сељаци су одмах по ослобођењу преузели земљу, отерали поседнике и одбили да плаћају закупачке и сличне обавезе власницима земље.

Краљ Александар је 6. јануара 1919. прокламовао да жели „да се укину кметства и велики земљишни поседи. У оба случаја земља ће се поделити међу сиромашне земљораднике, са правичном накнадом досадашњим власницима“. Већ 25. фебруара 1919. донела је влада Претходне одредбе за припрему аграрне реформе, које су постале програм аграрне реформе.

Дељена је земља такође Солунским добровољцима по бившим подесима Хабзубуршке феудалне властеле и великих земљопоседника нпр. по Славонији. Та насеља су усташе прво уништавала 1941.

Најбрже је аграрна реформа решена у Босни и Херцеговини, углавном још 1921. године. Сви сељаци добили су земљу бесплатно: 113.000 кметова добило је око 546.000 ha, 55.000 беглучара (ненаследних закупаца) и 80.000 осталих интересената. Бивши власници добили су 65 милиона динара у готовом и 65 милиона у року од годину дана и још 130 милиона у обвезницама, плус 25 милиона за тзв. беглучке земље. 1933. године додато је још 50 милиона у обвезницама за пашњаке и шикаре. Како су многи бивши власници муслимани убрзо потрошили одштету и остали без прихода, 1928. године дата им је могућност да добију другу, државну земљу, уколико желе да је сами обрађују.

Раскидају се колонатски и слични односи у Далмацији; експропришу се сви велики поседи (фидекомисни, тј. недељиви породични поседи, који увек прелазе на једног наследника, и сви поседи већи од 100 до 500 јутара, тј. 57,5 до 277,5 ha, зависно од квалитета земље и локалних прилика), а њихове површине биће дате домаћим обрађивачима, уз плаћање одштете и привремене ренте; поседи Хабзбуршке династије и оних који су поседе добили од ове династије експропришу се без накнаде.

Као што се може видети краљевина је покушавал делом да надокнади национализацију, што није требала да ради јер су аге и бегови чиста псоледица турских освајања.
Комунистима то није падало на памет.

Тачно је да је Краљевина економски пала током Велике Депресије од 1929 када је читав свет упао у велику економску кризу. Комунисти таквих светских проблема нису имали након 1945.

Па опет добар део тешке индустрије данас у Србији је основан током тридесетих у Краљевини од Мериме, Зорке, Сартида, Барича, Икаруса, застава поризводња возила итд. оно што комунисти нису потерали у друг братске нам државе након 1945.
Као што овај документ то лепо описује,

TRANSFER OF INDUSTRIES FROM SERBIA TO SLOVENIA

[kocka]

Zaostalost Kraljevine Jugoslavije u industrijskoj proizvodnji ogleda se u strukturi proizvodnje malog broja proizvoda i u manjim količinama. Po ovim karakteristikama, ona je spadala u red najnerazvijenijih zemalja Evrope. Tako, na primer, u 1939. godini proizvedeno je svega 1.173 miliona KWh električne energije, uglja 6.068 hiljada tona, nafte 1,1 hiljade tona, rude bakra 984 hiljada tona i dr. Po stanovniku je proizvedeno 779 KW električne energije, a uglja pola tone. Drvna industrija, i to, uglavnom, rezana građa, i proizvodnja duvana zauzimale su nešto značajnije mjesto u proizvodnji ovih proizvoda u Evropi.

Колико је произведено електричне енергије у Републици Србији прошле године ?

Još poraznija situacija bila je u školovanju na fakultetima i visokoškolskim ustanovama. U školskoj 1938/39. godini bilo je 29 visokoškolskih ustanova sa 17.734 studenata. Te godine diplomiralo je 2.594 studenata. Za osamnaest godina od 1922-1939. u Jugoslaviji je diplomiralo svega 29.080 studenata, a to je skoro 2 puta manje od najvećeg broja diplomiranih studenata u jednoj posleratnoj godini (u 1982) kada je diplomirao 57.121 student.

Да није било комунизма, ти би још јурио говеда по Јелици.

[Rođaci]

taj dokument govori o tome da su planovi za premeštanje fabrika i raspravu da li graditi prugu Beograd - Bar ili prugu Beograd - Sisak (pretpostavljam, nema logike da je u pitanju Sušak, pošto je to malo ostrvo) odloženi, iako je Tito bio za to da se sve to radi

za prugu znamo koja ruta je na kraju rađena, a fabrike jesu premeštane, ali ne u tolikom obimu koliko se često ističe

ceo dokument ovde - https://www.cia.gov/library/readingroom ... 0009-4.pdf

[Nexon]

Тачно је да након Другог светског рата широм Европе долази до обнове, не само у СФРЈ, и то траје до седамдесетих. Комунисти су имали прилику да нас одведу у светлију будућност јер се нису сусрели са највећом економском кризом 20. века као Краљевина само 10 година након завршетка рата 1918.
Да видимо како је то изгледало после 20 година великих успеха,

PRILOG PROUČAVANJU ŽIVOTNOG STANDARDA
I DRUŠTVENOG POLOŽAJA RADNIKA
UOČI PRIVREDNE REFORME 1965.
*
Institut za savremenu istoriju
Beograd, Republika Srbija

Ilustracije radi, navešćemo da je 1965. godine u
Srbiji čak 87% od ukupnog broja nezaposlenih bilo nekvalifikovano.
14
Nedovoljna briga o osposobljavanju radničkog podmlatka nije mogla proći bez ekonomskih posledica. Loša organizacija procesa rada, skupa proizvodnja i niska
produktivnost predstavljali su teško breme i uticali na slabu konkurentnost jugoslovenske privrede. Nedostatak kvalifikovanog radništva „nadoknađivan“ je
većim zapošljavanjem osoba nižih kvalifikacija
15
i „blic“ kursevima koje su
organizovala preduzeća ne bi li popravila kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
Posledice su bile očigledne: zapošljavanje nekvalifikovane radne snage zatvorilo je vrata prijemu kvalifikovanih radnika koji bi mogli bitnije promeniti obrazovnu strukturu preduzeća. Izveštaji iz jugoslovenskih fabrika o školskoj spremi
zaposlenih ličili su jedni na druge. Čak se i u preduzećima u Sloveniji, za koju
se smatralo da ima najobrazovanije stanovništvo i najdužu tradiciju industrijskog rada, dešavalo da 2/3 zaposlenih radi na mestima za koja nema stručnu
kvalifikaciju.
16

Naime, u ovom dalmatinskom gradu na zaposlenje je čekalo čak 36
diplomiranih pravnika, dok su pravne službe u 80 splitskih preduzeća vodila lica
bez završene srednje škole.
17
Štaviše, od stručnjaka se ponekad i zaziralo – u Mariboru su zaposlenje tražila i dva magistra ekonomije koje nikonije hteo da anga-žuje jer su „prepametni“.
18

Tokom 1963. i 1964. godine u gotovo svim dokumentima Saveza komunista, Saveza sindikata i u velikom delu publicistike moglo se pročitati da je
postojeći privredni sistem u krizi i da se mora radikalno menjati.
37
U sklopu tih
razmišljanja i rasprava o ekonomskom zaokretu nastao je februara 1964. dokument O nekim problemima naše radničke klase. Sumoran opis prilika u kojima
su u socijalističkom društvu živeli radnici, poslužio je kao svojevrsni predložak
za dalje diskusije o životnom standardu.

Sve ovo je uticalo da jugoslovenskaprivreda, prema zvaničnim ocenama, bude
„najnestabilnija u Evropi posle Čehoslovačke“. Nestabilnost se ogledala ne samo u inflaciji, već i u kolebanju proizvodnje, izvoza, uvoza i periodičnim
eksplozijama platnog deficita. Ne bi li očuvale životni standard građana, vlasti
su 1970. godine još jednom zamrzle cene. Uprkos preduzetim naporima na stabilizaciji,
47
privredna, ali i politička kriza, bivala je sve izraženija.

[Nexon]

Сада да додам опис Краљевине и СФРЈотовине од стране великог СКОЈевца и комунисте, Владе Дапчевића, који се за своје идеале тукао по београдским улицама, не баш успешно али се борио за разлику од лопова из врха КПЈ.



И ето, тако је то било.

[kocka]

taj dokument govori o tome da su planovi za premeštanje fabrika i raspravu da li graditi prugu Beograd - Bar ili prugu Beograd - Sisak (pretpostavljam, nema logike da je u pitanju Sušak, pošto je to malo ostrvo) odloženi, iako je Tito bio za to da se sve to radi

za prugu znamo koja ruta je na kraju rađena, a fabrike jesu premeštane, ali ne u tolikom obimu koliko se često ističe

ceo dokument ovde - https://www.cia.gov/library/readingroom ... 0009-4.pdf

Могуће и да је пруга Београд - Сушак. Сушак је део Ријеке http://en.wikipedia.org/wiki/Su%C5%A1ak,_Rijeka

Сада да додам опис Краљевине и СФРЈотовине од стране великог СКОЈевца и комунисте, Владе Дапчевића, који се за своје идеале тукао по београдским улицама, не баш успешно али се борио за разлику од лопова из врха КПЈ.



И ето, тако је то било.

Какви су ово партијски трачеви ко је крао паре из касе, ко је кога цинкарио, ко је коме јебо рибу. Такве ствари би могао наћи у свакој групи људи, све и да су ове све приче тачне, не видим за шта су оне битне ?

Тачно је да након Другог светског рата широм Европе долази до обнове, не само у СФРЈ, и то траје до седамдесетих. Комунисти су имали прилику да нас одведу у светлију будућност јер се нису сусрели са највећом економском кризом 20. века као Краљевина само 10 година након завршетка рата 1918.
Да видимо како је то изгледало после 20 година великих успеха,

PRILOG PROUČAVANJU ŽIVOTNOG STANDARDA
I DRUŠTVENOG POLOŽAJA RADNIKA
UOČI PRIVREDNE REFORME 1965.
*
Institut za savremenu istoriju
Beograd, Republika Srbija

Ilustracije radi, navešćemo da je 1965. godine u
Srbiji čak 87% od ukupnog broja nezaposlenih bilo nekvalifikovano.
14
Nedovoljna briga o osposobljavanju radničkog podmlatka nije mogla proći bez ekonomskih posledica. Loša organizacija procesa rada, skupa proizvodnja i niska
produktivnost predstavljali su teško breme i uticali na slabu konkurentnost jugoslovenske privrede. Nedostatak kvalifikovanog radništva „nadoknađivan“ je
većim zapošljavanjem osoba nižih kvalifikacija
15
i „blic“ kursevima koje su
organizovala preduzeća ne bi li popravila kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
Posledice su bile očigledne: zapošljavanje nekvalifikovane radne snage zatvorilo je vrata prijemu kvalifikovanih radnika koji bi mogli bitnije promeniti obrazovnu strukturu preduzeća. Izveštaji iz jugoslovenskih fabrika o školskoj spremi
zaposlenih ličili su jedni na druge. Čak se i u preduzećima u Sloveniji, za koju
se smatralo da ima najobrazovanije stanovništvo i najdužu tradiciju industrijskog rada, dešavalo da 2/3 zaposlenih radi na mestima za koja nema stručnu
kvalifikaciju.
16

Naime, u ovom dalmatinskom gradu na zaposlenje je čekalo čak 36
diplomiranih pravnika, dok su pravne službe u 80 splitskih preduzeća vodila lica
bez završene srednje škole.
17
Štaviše, od stručnjaka se ponekad i zaziralo – u Mariboru su zaposlenje tražila i dva magistra ekonomije koje nikonije hteo da anga-žuje jer su „prepametni“.
18

Tokom 1963. i 1964. godine u gotovo svim dokumentima Saveza komunista, Saveza sindikata i u velikom delu publicistike moglo se pročitati da je
postojeći privredni sistem u krizi i da se mora radikalno menjati.
37
U sklopu tih
razmišljanja i rasprava o ekonomskom zaokretu nastao je februara 1964. dokument O nekim problemima naše radničke klase. Sumoran opis prilika u kojima
su u socijalističkom društvu živeli radnici, poslužio je kao svojevrsni predložak
za dalje diskusije o životnom standardu.

Sve ovo je uticalo da jugoslovenskaprivreda, prema zvaničnim ocenama, bude
„najnestabilnija u Evropi posle Čehoslovačke“. Nestabilnost se ogledala ne samo u inflaciji, već i u kolebanju proizvodnje, izvoza, uvoza i periodičnim
eksplozijama platnog deficita. Ne bi li očuvale životni standard građana, vlasti
su 1970. godine još jednom zamrzle cene. Uprkos preduzetim naporima na stabilizaciji,
47
privredna, ali i politička kriza, bivala je sve izraženija.

Ти дакле тврдиш да је економски раст у комунистичкој Југославији био последица, тадашње укупне ситуације у целом свету, а да је непостојање економског у краљевини Југославији последица Велике депресије ?

Занимљиво да избегаваш да наведеш власничку структуру предузећа у краљевини Југославији.

Strani kapital u jugoslovenskoj privredi u 1941. godini iznosio je 6.125,2 miliona dinara i to finansijski zajmovi 1.888 miliona, dok su akcionarska i neakcionarska pređuzeća uložila 4.237,2 miliona dinara. Najveća ukupna ulaganja imali su kapitalisti iz Svajcarske, Austrije, Engleske i Njemačke sa preko 50%. Strani akcionarski kapital, je bio uložen uglavnom u industriju i rudarstvo sa 82,5% i to najviše u rudarska i topioničarska pređuzeća i u elektroprivredu.

Која је власничка структура предузећа из времена комунистичке Југославије ?

И ко је био Ђорђе Вајферт и какву је улогу имао у Мајском преврату ?

[Rođaci]

taj dokument govori o tome da su planovi za premeštanje fabrika i raspravu da li graditi prugu Beograd - Bar ili prugu Beograd - Sisak (pretpostavljam, nema logike da je u pitanju Sušak, pošto je to malo ostrvo) odloženi, iako je Tito bio za to da se sve to radi

za prugu znamo koja ruta je na kraju rađena, a fabrike jesu premeštane, ali ne u tolikom obimu koliko se često ističe

ceo dokument ovde - https://www.cia.gov/library/readingroom ... 0009-4.pdf

Могуће и да је пруга Београд - Сушак. Сушак је део Ријеке http://en.wikipedia.org/wiki/Su%C5%A1ak,_Rijeka

biće da je to

[Nexon]

Какви су ово партијски трачеви ко је крао паре из касе, ко је кога цинкарио, ко је коме јебо рибу. Такве ствари би могао наћи у свакој групи људи, све и да су ове све приче тачне, не видим за шта су оне битне ?

Што је више лажи, Броз нам је дражи.
Нисам то ставио да би се видело да је Броз лопов већ опис односа према ухапшеним комунистима у Краљевини и касније СФРј.

Ти дакле тврдиш да је економски раст у комунистичкој Југославији био последица, тадашње укупне ситуације у целом свету, а да је непостојање економског у краљевини Југославији последица Велике депресије ?

Хоћу рећи да је економски раст СФРј био међу најлошим у Европи када је цела Европа имала велики раст.
Што се тиче твојих осталих питања не знам одговор на њих иначе бих одгoворио. Претпостављам да су неки илуминати у питању и слични прикривени светови,

[kocka]

Дакле комунистичке власти су требале да пусте да их политички противници јебу на форе, које су они користили за време монархије ? Ваљда због неког фер-плеја

Најнижи раст чега ? Кукуруза ?

Дакле ако причаш о расту бруто домаћег производа (бдп или на енглеском gdp) он је у Југославији био :

Throughout its post-Second World War development, Yugoslavia implemented an ambitious economic growth strategy which, as in other socialist countries, was based on high investment rates that until the 1980s remained remarkable – on average, 32% in 1961-70 and 33% in 1971-80. During the first three decades, the strategy produced impressive results in terms of rapid economic development: The Yugoslav economy registered very high rates of output growth and even higher rates of industrial output growth, which permitted a continuous increase in living standards. Yugoslav GDP growth averaged around 6% during the period between the start of reforms in 1952 and the late 1970s, higher than in the Soviet Union or in the capitalist market economies of Western Europe (Estrin and Uvalić, 2008, p. 666).

In the early fiftieth the state prepared for the New Economic System (NES). NES was implemented in 1952 and was transitional in character and lasted until 1960. During this period, the GDP Growth was 8,5 percent per annum and the federation had the highest economic growth in the world. The economy of the federation was still regimented by plans, but the plans were more decentralized.19 According to Sapir, during the period 1953-65, Yugoslavia had a better economic growth on average than other economies at similar levels of development, both in terms of output and of total factor productivity growth rates.

Oно о чему ти причаш је вредност бдп по становнику који је био међу најнижима у Европи. Док је рецимо вредност југословенског укупног бруто домаћег производа била 1991. године 24 на свету.

Паузирај мало Балкан инфо, видиш да ти шкоди.

[Nexon]

Могли смо барем бити бољи од Бугарске, као што смо били у краљевини до Велике депресије.

Primanja strmoglavo opadaju krajem sedamdesetih uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju. Godišnja inflacija se meri dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage)16 Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije. Dakle, jugoslovenska ekonomija je kasnih sedamdesetih bila u očajnom stanju, ali je to zamaskirano uvećanjem stranih kredita epskih proporcija u kombinaciji sa povećanjem ekonomskog iseljavanja stanovništva.

[kocka]

Дакле друже Нексоне, раст бруто домаћег производа за време Југославије је био ако не највећи, онда међу највећима на свету. Ниси био у праву, али не можеш ни ти бити све у праву, зар не ?

Ове табеле које си поставио, то је бруто домаћи производ по становнику и ту је Југославија била на зачељу Европе. Иначе ако погледаш бруто домаћи производ по становнику у 2019. години видећеш да је Народна Република Кина око 70. места на свету и да су од ње боље Пољска, Мађарска, Хрватска, итд. Такође ћеш видети да рецимо Исланд има већи бдп по становнику од Сједињених Америчких Држава.

Сложићеш се да је бесмислено говорити о томе да је Мађарска економски јача од Народне Републике Кине, или да је Исланд економски јачи од Сједињених Америчких Држава.

Могли би и неки економисти да се укључе, да појасне ствари.

Што се тиче економске кризе која је у Југославији наступила крајем седамдесетих година, она је повезана са овим догађајем:

The 1979 (or second) oil crisis or oil shock occurred in the world due to decreased oil output in the wake of the Iranian Revolution. Despite the fact that global oil supply decreased by only ~4%, widespread panic resulted, driving the price far higher. The price of crude oil more than doubled to $39.50 per barrel over the next 12 months, and long lines once again appeared at gas stations, as they had in the 1973 oil crisis.[2]

In 1980, following the outbreak of the Iran–Iraq War, oil production in Iran nearly stopped, and Iraq's oil production was severely cut as well. Economic recessions were triggered in the United States and other countries. Oil prices did not subside to pre-crisis levels until the mid-1980s.

Amid massive protests, the Shah of Iran, Mohammad Reza Pahlavi, fled his country in early 1979 and the Ayatollah Khomeini soon became the new leader of Iran. Protests severely disrupted the Iranian oil sector, with production being greatly curtailed and exports suspended. In November 1978, a strike by 37,000 workers at Iran's nationalized oil refineries initially reduced production from 6 million barrels (950,000 m3) per day to about 1.5 million barrels (240,000 m3).[3] Foreign workers (including skilled oil workers) fled the country. On January 16, 1979, the Shah and his wife left Iran at the behest of Prime Minister Shapour Bakhtiar (a longtime opposition leader himself), who sought to calm the situation

Глобални су то процеси друже Нексоне, није то тако како ти замишљаш.

A што се тиче Бугарске

[Nexon]

Смешно је тврдити да Грчка која је 1947 на истом нивоу као ФНРј а 1989 имају за 60% већи бдп по глави становника од СФРј, то је зато што је био велики раст у С(Н)ФРј, плус Грци имају сличан бљој људи као СФРј, дакле, смешно је тврдити да је СФРј имала велики раст за тадашњу Европу.
Она може бии повезана са било чиме, нису друге државе банкротирале и онда имали рестрикције, струје, пар-непар вожњу, несташице у продавницама, хиперинфлацију осамдесетих него СФРј.
Али комунистичка Југославија практично никада није ни изашла из зелену грану економски. Већ сам ставио какви су били проблеми 1965. Да не говорим и поред огромног одласка људи на рад напоље расте незапосленост. Колико је то лоше стање онда?

Глобални процеси и илуминати.

[kocka]

Грчка је 1991. године имала 10257000 становника, а Југославија 23528230. Значи Грчка око 10 милиона, Југославија 23,5 милиона.

Није ни чудно што мешаш раст бруто домаћег производа и бруто домаћи производ по глави становника, кад теби ни бројеви не иду од руке

The Jimmy Carter administration began a phased deregulation of oil prices on April 5, 1979, when the average price of crude oil was US$15.85 per barrel (42 US gallons (160 L)). Starting with the Iranian revolution, the price of crude oil rose to $39.50 per barrel over the next 12 months (its all-time highest real price until March 3, 2008.)[8] Deregulating domestic oil price controls allowed U.S. oil output to rise sharply from the large Prudhoe Bay fields, while oil imports fell sharply.


Due to memories of oil shortage in 1973, motorists soon began panic buying, and long lines appeared at gas stations, as they had six years earlier during the 1973 oil crisis.[10]

As the average vehicle of the time consumed between two and three liters (about 0.5–0.8 gallons) of gasoline (petrol) an hour while idling, it was estimated that Americans wasted up to 150,000 barrels (24,000 m3) of oil per day idling their engines in the lines at gas stations.[11]

Није било пар-непар кажеш

Када већ причаш о незапослености да поменем Детроит

Detroit was not well prepared for the sudden rise in fuel prices, and imported brands (primarily the Asian marques which were mass marketed and had a lower manufacturing cost as opposed to British and West German brands - the rising value of the Deutsche Mark and English Pound resulted in the transition to the rise of Japanese manufacturers where exporting their product from Japan at a lower cost would yield profitable gains despite accusations of price dumping) were now more widely available in North America and developing a loyal customer base.

A year after the 1979 Iranian Revolution, Japanese manufacturers surpassed Detroit's production totals becoming first in the world. Japanese exports would later displace the automotive market once dominated by lower tier European manufacturers (Renault, Fiat, Opel, Peugeot, MG, Triumph, Citroen). Some would declare bankruptcy (e.g. Triumph, Simca) or withdraw from the U.S. market, especially in the wake of grey market automobiles or the inability of the vehicle to meet DOT requirements (from emission requirements to automotive lighting). Many imported brands utilized fuel saving technologies such as fuel injection and multi-valve engines over the common use of carburetors. [31] Nonetheless, overall fuel economy increased, which was one factor leading to the subsequent 1980s oil glut.

Видиш како је на пример изгледао Бронкс у то време. Да ли су ови људи били запослени или незапослени ?



Са кризом се тих година суочило и Уједињено Краљевство, па је незапосленост тамо износила 11% 1985, године.

Global economic statistics also showed a decline in West German output and vitality. They showed that the West German share of total world production had grown from 6.6 percent in 1965 to 7.9 percent by 1975. Twelve years later, in 1987, however, it had fallen to 7.4 percent, largely because of the more rapid growth of Japan and other Asian states. Even adding the estimated GDP of the former East Germany at its peak before unification would not have brought the all-German share above 8.2 percent by 1989 and would leave all of Germany with barely a greater share of world production than West Germany alone had reached fifteen years earlier.

Дакле глобални процеси.

[Nexon]

То су седамдесете у САД не осамдесете. Код њих је то последица Јон Кипур рата и Иранске револуције, нпр. арапски ембарго на извоз нафте на запад због подршке Израелу. Код нас је последица банкорт државе у осамдесетим и очајничког покушаја штедње.
Бруто домаћи производ по глави становника није битан укупни бдп за поређење јер се све своди на појединачног човека. Изабрао сам Грчку која има приближна број становника као СФРј, могао сам и Јапан али он има 5 пута више становника, а други разлог је што су нам били суседи и практично 1947 били на истом нивоу као ми. Дакле, лошији смо Грчке, Бугарске, Мађарске, иако смо 1947 кренули са практично истог нивоа.

Шти се тиче поређења САД и УК са СФРј у томе периоду, ја то не бих радио јер је смешно.

Економски СФРј је у поређењу са гомилом европских земаља била говно. Током шездесетих је то примећно у СФРј и кренуле су реформе које су никада економски нису одрадиле како треба али су зато комунисти успешно растурили Србију на три дела, као једину савезну државу унутар практично конфедерације уставом из 1974. Једина савезна држава којој су то урадили, због тога су нам дошле деведесете.

Још је занимљиво питање како то да комунсти 1945 стварају националне државе унутар федерације? Ја сам мислио да су комунисти интернационалисти. Прва одлука је стварање федерације националних држава са границама из Јајца, које су баш поштене према Србији. Па онда ни то није довољно него се Србија дели на покрајине 1974.

[Nexon]

Ево како је то било лепо 1987 у СФРј,



Има овога колико хоћеш.
Начитао сам се књига и документата о економији СФРј, Краљвине, Србије у 19. веку доста.

[kocka]

То су седамдесете у САД не осамдесете. Код њих је то последица Јон Кипур рата и Иранске револуције, нпр. арапски ембарго на извоз нафте на запад због подршке Израелу. Код нас је последица банкорт државе у осамдесетим и очајничког покушаја штедње.

До банкрота СФРЈ је и дошло због скока цене нафте на светском тржишту.

https://www.macrotrends.net/1369/crude-oil-price-history-chart

Као што видиш цена скаче са 56 долара 1978. године на 124.6 долара по барелу 1980. године и 1982. године имаш банкрот Југославије. А

Баш у то време 1978-1979 дешава се Иранска револуција, која утиче на скок цене нафте.

Бруто домаћи производ по глави становника није битан укупни бдп за поређење јер се све своди на појединачног човека.

Шта си ти овде хтео да кажеш, не знаш ни сам.

Изабрао сам Грчку која има приближна број становника као СФРј, могао сам и Јапан али он има 5 пута више становника, а други разлог је што су нам били суседи и практично 1947 били на истом нивоу као ми. Дакле, лошији смо Грчке, Бугарске, Мађарске, иако смо 1947 кренули са практично истог нивоа.

Буквално си набројао све земље осим Румуније, која је 1991. имала 23 милиона становника И гле чуда, југословенски бруто домаћи производ по становнику је био већи од румуснког. Баш волиш да узимаш само податке који одговарају твојој причи

Шти се тиче поређења САД и УК са СФРј у томе периоду, ја то не бих радио јер је смешно.

Ваљда је логично да ако је САД и УК у кризи да криза закачи и СФРЈ ?

Економски СФРј је у поређењу са гомилом европских земаља била говно. Током шездесетих је то примећно у СФРј и кренуле су реформе које су никада економски нису одрадиле како треба али су зато комунисти успешно растурили Србију на три дела, као једину савезну државу унутар практично конфедерације уставом из 1974. Једина савезна држава којој су то урадили, због тога су нам дошле деведесете.

Не знам да ли си приметио али све земље света имају стално неке реформе, свет, друштва, државе се мењају и потребно је да се земља стално реформише, да би држала корак са остатком света. Тако да као што су постојале реформе у Југославији, постојале су и у Западној Немачкој, Шпанији итд. СССР је имао петогодишње планове, Кина је исто имала своје реформе и планове, има их и данас.

Дакле реформе су нормална појава и има их свуда. Колико су ове из времена СФРЈ биле успешне о томе би требао неки економиста да каже.

Што се тиче тих покрајина, постоји и теза да је то урађено да би Срби имали три гласа у Председништву СФРЈ, а не један.

Још је занимљиво питање како то да комунсти 1945 стварају националне државе унутар федерације? Ја сам мислио да су комунисти интернационалисти. Прва одлука је стварање федерације националних држава са границама из Јајца, које су баш поштене према Србији. Па онда ни то није довољно него се Србија дели на покрајине 1974.

Наравно када видиш да лупаш о економији, вртиш причу на национализам о неком растурању Србије на покрајине. Мање више све предвидљиво. Чињенице узимаш парцијално, како ти која одговара, изврћеш па бдп по глави становника постаје раст бпа. Штете што се не бавиш политиком, лепо би уновчио скилове

[Nexon]

Банкрота је дошао због огромнога задуживања СФРј током седамдесетих, експоненцијално,



Почеком осамдесетих је Пол Волкер подигао значајно каматне стопе ФЕДа због инфлације и нама је дуг нагло поксупео па су комерцијлане банке са запада престале да нам рефинансирају дуг јер су знали у каквом смо привредном стању.
Главни разлог задуживања је што се нпр. аварска копилад задуживала да би градила индустријске капацитете који већ постоје у СФРј јер су још тада планирали излаз а који нису били економски исплативи. А то све због комуниситчког устава из 1974 који еј практично еконосми растурио државу. О томе можеш да читаш изнад у извештају ММФ из 1987.

[Nexon]

Шта си ти овде хтео да кажеш, не знаш ни сам.

Хтео сам да ти кажем да везе немаш са економнијом и наравно да не разумеш. Толико си смешан да говориш да Грчка има мање становника а већи укупни бдп, што значи да су далеко бољи од СФРј по глави становника.
Јесте, СФРј је била боља од Румуније и Арбаније у Европи. То је тачно. Иза свих осталих, велики успех. Али је чак и Румунија по неким декадама имала веће стопе раста од СФРј.

Не знам да ли си приметио али све земље света имају стално неке реформе, свет, друштва, државе се мењају и потребно је да се земља стално реформише, да би држала корак са остатком света. Тако да као што су постојале реформе у Југославији, постојале су и у Западној Немачкој, Шпанији итд. СССР је имао петогодишње планове, Кина је исто имала своје реформе и планове, има их и данас.

Имају и та Кина онда порасте 100 пута за 30 година. Твоји комунисти раде реформе и завшре у банкроту и хиперинфалцији.

Дакле реформе су нормална појава и има их свуда. Колико су ове из времена СФРЈ биле успешне о томе би требао неки економиста да каже.

Ја ћу да ти кажем колико су биле успешне,




Мени и даље није јасно како су то велики интернационалисти комунсити, пролетери свиз земаља се уједини само у Југославији одмах 1945 разјединили на националне републике. Ето то ми није јасно.

Успоравање динамичног раста југословенске привреде је започело почетком шездесетих и постајало све израженије након неуспеле привредне реформе 1965. године. Раст друштвеног дохотка одржаван је скупим и неефикасним инвестицијама финансираним позајмицама и кредитима.

Просечна годишња стопа раста југословенске привреде у периоду 1964-1975. је била 5.4%. У поређењу са стопама раста релевантних привреда: румунском (9.4%), бугарском (8.2%), грчком (8.0%), албанском (7.8%), португалском (6.8%) и шпанском (6.7%) била је далеко најнижа.

Дошло је до затварања република и покрајина и разбијања јединственог тржишта. У периоду од 1970. до 1980. међурепубличка размена је опала са 27.7% на 21.1%.

Толико је било добро што је подељена на три дела да је увек арбанас са КиМ могао блокирати Србију, што се дешавало и код регулације Ибра, дотле је то ишло.

У литератури се често наводи да је Устав из 1974. од Косова начинио државу по свему осим по имену. Уствари, Устав је само потврдио промене извршене након Брионског пленума, до 1971. године.249Покрајина је добила Устав, извршну, судску и законодавну власт, заступнике у установама федерације, из назива је избачена реч Метохија, дозвољена је употреба албанске заставе као заставе албанске народности... Представник САП Косова у Председништву СФРЈ Фадиљ Хоџа је 1977-1978. био потпредседник државе, што је после Тита био највиши политички положај у земљи. Суштински једни захтев косовске политичке и интелектуалне елите који није испуњен био је да Косово постане осма југословенска република. Формално, Косово је остало покрајина у саставу Србије али ја истовремено уздигнуо у ранг градивног елемента федерације. Двојност положаја и начин на који су у Уставу били дефинисани односи покрајине и републике у пракси су значили да је дубина веза зависила од односа политичке моћи. Током седамдесетих покрајинско руководство се ту налазилоу великој предности

[kocka]

GDP/GNP Million 1992

24 Yugoslavia 120,100
25 Austria 111,000
26 South Africa 101,700
31 Denmark 78,000
32 Finland 77,300
33 Greece 76,700
34 Norway 74,200
35 Romania 69,900
40 Bulgaria 47,300

Ладно је Југославија боља од Грчке

Per Capita GDP/GNP
1992

1 Bermuda 22,400
2 Liechtenstein 22,300
3 United States 21,800
4 Canada 19,500
39 Greece 7,650
59 Yugoslavia 5,040

Помножи сад бројеве из друге колоне са бројем становника да добијеш бројеве из прве колоне, мало да вежбаш

По твом критеријуму, боље је бити становник Бермуде, него држављанин Сједињених Америчких Држава, јер јеботе јачи им је gdp per capita од америчког.
Могуће да зато Срби чекају грин кард за Бермуду

А што се тиче овог разбијања на републике, консултуј се са илуминатима, могуће да они знају одговор