Ako ideš u Boku Kotorsku, ovo što je Kockalone napisao je idealna varijanta. Više puta sam koristio taj prelaz i nikad nije bila gužva. Sa naše strane se zove - Jabuka. Pre granice u Prijepolju se izdvojiš desno, prolaziš posle granice kroz Pljevlja, Žabljak (svrati obavezno u Nacionalni park Durmitor), dalje kroz Nikšić i izlaziš tačno negde na sredinu zaliva.
Evo i od mene izveštaj Atina-Kikladi...
Ove godine smo letovali u nešto drugačijoj režiji od standardnog odlaska u Grčku. Avionom do Atine, zatim let do Parosa, pa onda krstarenje brodom nazad.
U Atini smo proveli tri dana, tehnički dva i po, jer smo prvi dan stigli popodne. Gledali smo da maksimalno iskoristimo i obiđemo što više lokacija. To popodne kad smo stigli, odmah smo otišli do stadiona Apostolos Nikolaidis, koji nam je bio na 15 minuta pešaka od smeštaja. Klincu kupljena majica Panatinaikosa, napravljene fotke - lep start. Svratili na klopu, pa smo po preporuci taksiste otišli do brda Likabet/Likavit sa kog se pruža pogled na celu Atinu. Do vrha brda može da se stigne žičarom i pešaka. Velika je gužva na vidikovcu, ali pogled stvarno jeste fenomenalan, cela Atina je kao na dlanu. Drugi dan smo započeli obilaskom Akropolja. Mesto odiše istorijom, a preporuka je svakom ko poseti, da odvoji vreme i za novi muzej na Akropolju, gde se pored izložbene postavke, može pogledati i film o tome kako su Britanci pokrali skulpture sa Partenona, koje Grci sada pokušavaju diplomatskim putevima da vrate. Nakon Akropolja prošli smo kroz oblast Plaka - rekli su nam da je to stari deo grada, slično kao Skadarlija u Bg. Dosta prodavnica i restorana, ali nisam video muziku, verovatno imaju uveče. Produžili smo na trg Sintagma, gde smo ispred parlamenta gledali čuvenu smenu straže, a zatim nastavili do Olimpijskog stadiona na kom su održane prve moderne OI. U povratku do smeštaja još nekoliko istorijskih građevina - univerzitet, biblioteka...Poslednji dan smo se spustili do luke. Stadion nismo posetili,
ali smo ga videli iz prevoza. Luka Pirej je stvarno ogromna, a Passalimani je prepun sirotinjskih jahti. Utisak iz Pireja je kao da smo bili u drugom gradu - taj deo grada je more, a centar je istorija. Veče smo još iskoristili za shoping i suvenire na Monastirakiju.
Let Atina-Paros je 40-ak minuta. Po sletanju, dok smo čekali naš prevoz, na aerodrom stižu dva kombija sa zatamnjenim staklima. Lokalni Grci kažu - Federer. Stigao nam je prevoz, tako da smo otišli pre nego što je izašao. Kontam da sedi unutra da bi izbegao turiste, ali šteta što nismo uspeli da ga pozdravimo parolom - govnaru stigao si. Paros je veliko ostrvo, najveće od ostrva koja smo obišli i polazna je stanica za dosta tura po Kikladima, jer ima aerodrom. Ručak, upoznavanje sa skiperom, ukrcavanje na brod i to popodne krećemo na krstarenje. Prva destinacija, susedno ostrvo - Antiparos. Po kapetanovoj priči, na tom ostrvu kuću ima Tom Henks. Prošetali smo uveče kroz naselje, ali nismo prepoznali kuću. Trebao je bolje označiti, kao Voja Šešelj u Hrtkovcima, gde lepo na kući piše - kuća Vojsilava Šešelja i ne možeš da promašiš.
Sledeća destinacija Sifnos. Svako ostrvo je po nečemu posebno, ovi lokalci su poznati po grnčarstvu i keramici. Na ostrvu Kimolos smo se jedini put kupali na plaži, sva ostala kupanja su bila na otvorenom moru, zalivi, uvale, mesta kao sa razglednice gde ne može da se dođe drugačije sem brodom. Sledeće ostrvo koje smo posetili je Polyaigos. Najveće nenaseljeno ostrvo u Egejskom moru. Imali su ranije neke rudnike, ali to odavno nije u funkciji. Pristao je brodom na nekih 300 metara od obale. Morska struja je bila jaka, pa se ostatak družine nije odlučio, ali klinac i ja smo otplivali do ostrva. Glupo bi bilo propustiti priliku da budeš na pustom ostrvu. Slikali su nas sa broda, izgledamo kao dve mrlje na ostrvu koje mašu...Robinson i Petko.
Nastavljamo dalje krstarenje, ostrvo Milos. Tu nam je stao za kupanje kod pećina, Kleftiko se to mesto zove. Ekstra dozivljaj, provezao nas je čamcem i kroz pećine, pokazivao u stenama da je ostrvo vulkanskog porekla. Ne razumem se, ali do jaja izgleda. Milos je isto veliko ostrvo. Uveče smo po preporuci otišli u neki restoran u brdu, odakle se vidi lep zalazak sunca. Nisu nas slagali, opet razglednica slike, prelamaju se boje mora, sunca i neba. Sledeća destinacija je ostrvo Sertifos, isto lepo mestašce, sa nekim dojajnim apartmanima u brdu, ali nismo se penjali, obišli smo samo luku. Sledeća destinacija je ostrvo Kythnos i možda najlepša plaža. Veliki peščani sprud povezuje dva dela ostrva i pravi plažu, crkvica u brdu...filmska scena. Od ostrva smo još jedno veče proveli na ostrvu Kea, a poslednje veče smo krstarenje završili u Lavriu. Lučki gradić, nekih 50-60 km od Atine, 40-ak km od aerodroma, pogodno za početak i završetak tura. Prošetali, večerali, a sutradan nakon izlaska sa broda, imali smo lufta do leta, pa smo iskoristili da obiđemo Posejdonov hram, isto jako lepa istorijska lokacija. Rušili ga Persijanci, pa ponovo izgrađen od tog kamena, a bio je i strateško mesto u Peloponeskom ratu.
Malo o brodu i doživljaju krstarenja...Katamaran kojim smo plovili je Lagoon 450. Lepo opremljen, kabine, kupatila, sve ekstra, samo ceo taj koncept broda je malo nezgodan za više ljude. Prvi dan sam bar 5 puta opalio glavom u neke delove broda, rekoh - krstarenje završavam sa šavovima, ali ipak sam se koliko-toliko privikao. Od sadržaja smo imali opremu za snorkling i dve paddle board daske. Ronili smo više puta, pogotovo na delovima gde ima stena, a paddle board smo klinac i ja koristili 2 dana. On je brzo ušao u štos, a ja sam prvi dan pao bar 20 puta, ali se pomalo i uvežbalo, pa smo se drugi dan jurili i zezali po zalivu. Kupanje, rekoh već, otvoreno more, zalivi, plaže gde nema puno ljudi...Ostrva su vetrovita, tako da je znalo da bude i prohladno kad se izađe iz vode, ali ništa strašno. Sa spavanjem na brodu nisam imao problem. Bilo je večeri kad je pristajao u luke, a bilo je i večeri koje smo proveli na sidru, ali nije mi ni jedno ni drugo smetalo za spavanje. Ako u ovakvom aranžmanu za nešto može da se kaže da je negativno, to je onda put brodom između dva ostrva. Bilo je 3-4 dana kad su bili jači talasi, brod se ljulja...Ko ima slabiji stomak može da bude muka, a jedan dan kad je bilo iz družine i koji su povraćali. Ne preporučujem vožnju u cuga stanju, dovoljno se ljulja i bez toga. Posada - kapetan i njegova devojka. Ljubazni, uslužni, on siguran na moru, ona kuva fantazija, baš smo se prežderavali. Standardno na meniju morska riba, plus mi mesožderi tražimo da sprema konkretno - svinjetinu, paste, razne salate...Iznosila je i neke kombinacije koje nisam probao do sad, tipa - hladna lubenica sa feta sirom, pohovan sir preliven medom itd...uglavnom klopa je ekstra.
Sve u svemu, potpuno drugačiji doživljaj Grčke i mora od uobičajenog.
P.S. Na Atinskom aerodromu u povratku, čekiramo se za Bg, šalter pored nas Papapetru...Odmah ušli u priču, Obradović, Partizan...prijatan momak.
Има доста курви по граду али баш крш изгледају, ни за килу вињака да ти бар буду "слатке" 