Љотић није био за суздржаност већ је отворено говорио да не улазимо у сукоб са Немцима јер нас чека катастрофа а због тога је био прогоњен а ЗБОР забрањен а његови чланови хапшени, ево и доказа,
Догађаји који следе, Априлски рат 1941, показаће да је добро предвидео.
У младости је Љотић био близак социјалистичким идејама али се све то мења када одлази на школовање на Сарбону у Париз, када се упознаје радовима француских десничара а касније и руских. Он идеолошки није нагињао немачкој верзији десног погледа на свет(зато је написао "Ни Хитлеризам, ни фашизам") али је из прагматичних разлога био спремна на сарадњу са Немцима.
Сам Љотић је прошао Први светски рат са војском Краљевине Србије и био је постављен за команданта једне пограничне области одмах након рата између Краљевине СХС и Италије где је жестоко замрзео комунисте јер је видео шта раде са убацивањем, саботирањем Краљевине и убијањем граничара, где је сам имао више оружаних сукоба са комунистима.
Љотић и ЗБОР су били блиски Немцима, за разлику од Италије, што се видело код Конкордатске кризе(признавање већих права католицима у Југославији од стране Стојадиновића) када је управо ЗБОР, заједно са свештенством СПЦ, на улицама Београда имао жестоке сукобе са жандарима.
Међутим, део Немаца је издао Љотића, конкретно Геринг. Продао га је Стојадиновићу у чувеној афери Краљевине "Техничка унија". Тако се лопов Геринг обрачунао са струјом у немачком министартсву спољних послова око једног од идеолога нацизма Алфреда Розенберга, који је желео сарадњу са Љотићем. Управо је Розенборг осмислио цео сарадњу преко Техничке уније са Љотићем. Розенборг, за разлику од неких других нациста, није био искључив према Словенима, јер је и сам био пореклом из Царевине Русије и борио се са Белима против Црвених у руском Грађанском рату.
Геринг је као дебели лопов исто имао неке коруптивне шеме, увоз-извоз Краљевина Југолсавија-Немачка, са лоповом Стојадиновићем, што је још један разлога продаје Љотића.
Nema dalje.
