Војска и војне теме

[ElPadrino]

Evo ga i najzanimljiviji dio (nije mi izgleda htjelo u prvom postu zbog ćirilice).

Duga istorija profitiranja najkrupnijih zapadnih finansijskih kompanija od velikih evropskih ratova baca potpuno drugačije svetlo na ratoborne izjave „Galskog petla”. A one se, kako ističe poznati ruski politikolog Marat Baširov, svakako moraju dovesti u vezu sa činjenicom da je Makron nekada radio na visokoj poziciji u „Rotšild end Si” (Rothschild & Cie), kao i sa činjenicom da je kupovina ukrajinskih dugova još od 2013/2014. godine jedan od važnih poslova porodice Rotšild, a koja se – u interesu Rotšildovih – realizuje preko američkog investicionog fonda „Franklin Templton” (Franklin Templeton).

Pošto, prema informacijama „Rojtersa”, Kijev najavljuje mogućnost proglašavanja bankrotstva – što je i jedan vid oblika pritiska na američki Kongres kako bi doneo odluku o nastavku finansijske pomoći Ukrajini – Makron u ime Rotšildovih blagovremeno najavljuje da bi, u slučaju bankrota Ukrajine, moglo da dođe do kompenzacije u vidu okupacije strateški najznačajnijeg dela teritorije pod trenutnom kontrolom kijevskog režima – dela crnomorskog priobalja sa centrom u Odesi (OVDE).

I Marija Zaharova, u ime ruskog Ministarstva inostranih poslova, tumači navedene Makronove militantne poruke kao najavu moguće okupacije i podele ostatka Ukrajine između pojedinih evropskih država članica NATO pakta i EU (OVDE). Mogućnost dolaska delova ukrajinske teritorije pod kontrolu Francuske, Poljske i nekih drugih država, po mišljenju Baširova, povećava se zbog toga što od maja meseca u Kijevu više neće biti legitimne vlasti. Tada će isteći predsednički mandat Vladimiru Zelenskom, dok je Vrhovna rada nelegitimna još od novembra prošle godine (OVDE).

Makronovo pominjanje mogućnosti francuske okupacije Odese neminovno oživljava sećanje na događaje s početka 1919. godine, kada su se u ovu crnomorsku luku iskrcale francuske jedinice, pri pokušaju Kolektivnog zapada da za svoje gepolitičke ciljeve iskoristi haos koji su proizveli revolucija i građanski rat. Francuzi su se iskrcali u trenutku kada su delovi Malorusije – pa i sama Odesa – naizmenice prelazili iz ruke u ruku različitih vlasti, od separatista petljurovaca (Direktorijalna vlada tzv. Ukrajinske narodne države pod vođstvom S. Petljure), belogardejaca, boljševika, grigorjevaca i mahnovaca. Francuzi su zauzeli Odesu kako bi pomogli „belima” da pobede boljševike i uspostave vlast u zemlji. Planirali su da napuste Odesu tek kada Rusija isplati ceo ratni dug Francuskoj. Međutim, tadašnja francuska vojna intervencija u Odesi završila se neslavno za nepuna četiri meseca, pošto su već u aprilu 1919. godine francuski vojnici, pod komandom slavnog generala Franše d’Eperea, morali zbog napada „grigorijevaca” da brže-bolje u panici napuste ovu crnomorsku luku, trajno ostavljajući na ruskoj zemlji 3.000 poginulih i mnoštvo tehnike (OVDE, OVDE, OVDE).