pre neki dan je lepo rekao:
Од два пара ципела, једних дубоких које пропуштају воду и једних плитких које не пропуштају, склопио сам некако једне дубоке које ваљда не пропуштају.
И отићи ћу у шест испред Филозофског факултета да видим да ли тамо има још лудих који не припадају ниједној партији.
Отићи ћу и због тога што ме је срамота од пријатеља из других градова, који су хтели да дођу а нису могли због завејаних путева.
Не пада ми на памет да се придружим некој странци па ни да је подржавам. Пристајем да ме назову наивним и глупим, јер не видим како српски народ поново може да постане видљив ако не почне масовно да се окупља. Овако смо потпуно невидљиви а видљиви су само они несрећници који се називају нашим представницима. Најважније одлуке доносе неспособни који ни због чега не одговарају, али нас изобилно малтретирају преко све јаднијих медија. У најважнијим питањима, па и по питању Косова и Метохије, представљају нас најгори преговарачи које не можемо да променимо.
А опозиција чак и ако нема поверење великог броја људи и ако је и по мом мишљењу требало да напусти скупштину да не би давала алиби режиму, може да се макар мало искупи управо покрећући окупљање народа. Ко иначе? Ако би се временом скупио велики број људи, управо због тога што већина није ни за овакву, још увек системску опозицију, отворила би се могућност и за ново мешање карата, појаву нових лица која многи траже да би пристали да постану видљиви.
Како се иначе та нова лица могу појавити не знам. Ко зна, не мора да се пробија кроз бљузгу. Благо онима који знају.
.