Трибина челинџ

[vinjakboy]

Елем, видео сам на нету да су у последње време популарна она упоређивања како је било пре десет година и данас. Па рекох да отворим сличну тему овде, у смислу да упоредимо какви смо били у моменту доласка на овај форум и шта се у међувремену променило. Пошто, кад погледам, сад је већ огроман временски период у питању, у мом случају на форум сам дошао 2002. године, кад је овде било свега стотинак чланова. Дакле, за 17 година једина битна промена у мом животу је та што сам завршио факултет. Послова сам измењао доста, то и није превише битно, а жену и децу немам...

А ви како 'те?

[Batke]

Ушао на форум 2008 и одмах испао будала плус банован неколико пута. Шта да вам кажем за ових десет година су ми се десиле многе ствари. Прво упао на факс па та баталио. Онда клошарио по граду и скоро ништа нисам радио. Ту и тамо је знала да падне неко шљака преко омладинске задруге, али никакав сталан посао, само да би се имале паре за цигарете и пиво. Баш сам оно био пао на дно. Дотле је то дошло да сам се жицкао у студентском парку за пиво и цигаре. Као да сам желео да побегнем од породице која ми се распадала и деде болесног од канцера који је умирао полако сваки дан.
Јако тежак период и ко зна шта би било да ме није извукла рођена сестра из тог муља, прво се верила на крају се и удала, (она ме је увек у тим ситуацијама гурала напред) па онда сам ја почео да тражим озбиљну и сталну шљаку, иако то у Србији изгледа немогуће али ето нашао сам нешто најбоље што могу барем себи да пружим и да прегурам месец без неких претераних проблема. Одселио се од својих пре две године. Плаћам стан, али имам свој мир, престао сам да блејимм по парковима, чак сам и у КСТ престао да излазим. Ево сада учим програмирање. Само нека иде на боље. Жене и деце биће.
Што се тиче форума видите и сами. Неки људи ме овде сада готиве иако раније нису тако да Ај живели и пуно здравља у наредних десет година.

[vinjakboy]

Ух, та 2008. година је многим људима променила животе. Почетак економске кризе, ја сам у том моменту живео заједно са једном девојком, обоје смо имали послове и све је изгледало фино, а онда у року од месец дана и она и ја изгубимо посао, крећу свађе, препуцавања и свега што прати такву беспарицу, да би се на крају коначно све то раскантало. Капирам да ми се живот од тог момента своди на напоре да се вратим на претходни ниво, не у материјалном смислу, већ је у питању комплетна организација..