Bande
Bande
Na proslom forumu sam dosta pisao o bandama, jer me interesovala (a i dalje me interesuje) ta tema. Pisali su i drugi, bilo je dosta dobrih upisa koji su nepovratno izgubljeni. Ja sam par upisa sacuvao na laptopu koji mi je u medjuvremenu riknuo, tako da krecemo iz pocetka.
Verujem da je tema zanimljiva. Licno me interesuju bande ne da bi im se divio, vec kao anomalija koja je rasprostranjena pre svega u SAD, zemlji blagostanja. Temu sam otvorio jer smo na proslom forumu pisali na temi o ideologiji, pa smo prekidali neke dobre diskusije.
Krenucu od onoga sto sam provalio gledajuci dokumentarce i citajuci razne tekstove o ovoj temi. Da kazemo da dve etnicke grupe imaju dominantne ulicne bande, to su naravno crnci i latinosi. Uz sve to postoje i druge etnicke bande, azijati i belci, pa cak i indijanci i nesto malo mesovitih bandi.
Postoje dva osnovna tipa hijerarhije americkih bandi i to se razlikuje kod latinosa i crnaca. Latinosi, pre svega Meksikanci, imaju hiljade ulicnih bandi u skoro svim americkim gradovima. Prilicno su agresivni i zajebani, iscrtani po celom telu. Svi su oni ludi, “vatos locos”, zajebani, nenadjebivi u onome sto rade, sve dok ne odu u zatvor. Medju sobom su krvni neprijatelji na ulicama, obracuni su cesti i krvavi itd.
Ali tek u zatvoru se usrecu sa bandama koje su pravi gospodari ulica americkih gradova. Pre svega sa Meksickom mafijom poznatijom i pod nazivima La Eme, M13. Da se neko ne zbuni, postoji i Mara Salvatrucha, Salvadorska brutalna banda koja ima skracenicu MS13. Cesto je mesaju sa Meksickom mafijom, ali nemaju nikakve veze. Meksikanci su nastali u kalifornijskim zatvorima, Mara na ulicama Los Andjelesa, pa se prosirila ka srednjoj i juznoj Americi.
Zasto je Meksicka mafija na celu “lanca ishrane” latino bandi. Iz prostog razloga. Kako je jedan pripadnik Meksicke mafije objasnio, kada zivis gangsterskim zivotom ti ces sigurno u jednom trenutku zavrsiti u zatvoru. E kada dodjes u zatvor, gde nema tvojih ortaka, susreces se sa Meksickom mafijom. Koliki god da si mudonja na ulici, u zatvoru si niko i nista bez Meksicke mafije.
U sustini to znaci da bande na terenu uvek slusaju naredjenja koja dolaze od Meksicke mafije. Ili u prevodu, Meksicka mafija kontrolise ulice preko ulicnih bandi. Posebno zanimjiva je cinjenica da Meksicku mafiju ne interesuju odnosi koje latino bande medjusobno imaju na ulici. Koliko god da su suparnici i koliko god da su se ubijali na ulici, kada dodju u zatvor oni su vojnici Meksicke mafije i jednu druge ne smeju da taknu. Svoje rivalstvo mogu da nastave ako jednog dana izadju iz zatvora.
Stavise, Meksikca mafija cesto tera rivalske bande na ulici da saradjuju ukoliko je to potrebno da se izvrsi neko njihovo naredjenje. Postojali su primeri gde su ljuti rivali, koji su se ubijali medjusobno, morali da zajedno odrade neku akciju, bilo da je ubistvo, pljacka, reket, jer je tako Meksicka mafija zahtevala. Ukoliko odbiju, prvi put kada se nadju u zatvoru, bilo kom zatvoru, to je za njih kraj. Latino bande cak placaju i rekete Meksickoj mafiji za dilovanje droge i mnoge druge stvari.
Sve to naravno ima korene u samom nastanku Meksicke mafije koja je temo negde 50-ih godina nastala u kalifornijskim zatvorima. Nastali su tako sto su se meksicki zatvorenici udruzivali da bi se zastitili od drugih nasilnih zatvorenika koji sui h maltretirali. O nastanku i istoriji Meksicke mafije moze knjiga da se napise, pa cemo vise neki drugi put. Uglavnom, jasno je da su oni gospodari ostalih ulicnih bandi. Naravno, imaju oni rivale u okviru drugih meksickih zatvorskih bandi poput Nuestra Familia i slicnih i o tome cemo vise drugi put.
Cisto da se zna, Meksicka mafija, Nuestra familia i slicne zatvorske bande ne kontrolisu svaku stvar koja se dogadja na ulici, vec samo koriste ulicne bande kao produzene ruke da zavrsavaju njihove poslove, a za svakodnevne dogadjaje ih zabole.
E sad, koliko god Meksicka mafija bila zajebana i jaka i iznad njih ima neko jaci. To su naravno meksicki karteli. Oni su prave tate svega. Oni se ne bave ulicama, oni prodaju drogu dilerima, ovi dalje bandama, bande ekipama, ekipe ulicnim dilerima, ulicni dileri svojim ekipama, ovi dalje narkomanima. Karteli rade na veliko, prodaju drogue bez predrasuda i crnima i belima i braon, ko god placa. Naravno i oni koriste bande da im operativno zavrsavaju poslove u Americi. Karteli su skroz druga prica, povezana sa ovom, ali to je neki drugi svet. Uglavnom i oni imaju itekako uticaja na latino bande, samo sto je njihov uticaj indirektan.
Za razliku od njih, crnacke bande su bile i ostale ulicne. Recimo kada Kribsi i Bladsi odu u zatvor, oni su i dalje Kribsi i Bladsi (ili bilo koja druga banda). To je i njihova najveca slabost, jer oni ulicne ratove donose i u zatvore gde su u okrsaju jedni sa drugima, dok Meksikanci to ne rade, u zatvoru se ujedinjuju na etnickoj pripadnosti da bi bili jaci.
Zanimljivo je da su negde od sredine 90-ih godina latino bande toliko ojacale, da su preuzele neka tradicionalno crnacka geta. Recimo Kompton, cuveni deo Los Andjelesa gde su gospodarili Kribsi i Bladsi, sada je latino domen. Razlog je jednostavan, latino populacija, zbog velike migracije iz Meksika, sve vise se siri u americkim gradovima zauzimajuci crnacka naselja. Latinosi imaju vecu bazu regrutacije novih clanova i veoma su brutalni. Crnacke bande su u mnogim gradovima u defanzivi. Cak se sve vise desava da se Kribsi i Bladsi udruzuju radi zastite od latino bandi koje ih napadaju i preuzimaju im ulice.
Naravno, i dalje ima nenormalnih crnackih bandi. Kada se kaze Kribsi i Bladsi u stvari se podrazumeva stotine i hiljade bandi koje imaju neku labavu koaliciju u okviru jedne od ove dve bande. Naravno ima i onih koji su nezavisni.
Skoro sam gledao dokumentarac o bandi u NJu Orleansu, zovu se Goti bojs (nemaju veze sa Dzonom Gotijem vec je neka igra reci). Likovi su jaka lokalna ekipa, ubijajali su i ratovali na ulicama bukvalno svaku noc. Pokusali su i Kripsi i Bladsi u nekoliko navrata da preuzmu poslove u tom gradu, odnosno da stave Goti Bojse pod kontrolu, ali ovi su rokali svakog ko bi dosao u grad. Dakle jaka lokalne ekipa, bez ikakvog respekta za bilo koga.
Inace Nju Orlens je pre uragana Katrina imao oko pola miliona stanovnika. U tom gradu, tacnij u toj drzavi (Luizijani), postojao je jedna pravna rupa koju su gangsteri u tom gradu zvali (60 day murder). To znaci da kada policija uhapsi nekog pod sumnjom za ubistvi, ima tacno 60 dana da nadje cvrste dokaze. AKo ih ne nadje, uhapsenog pustaju bez ikakve kazne ili sa nekom prekrsajnom prijavom.
Imajuci u vidu da, kada rokaju nekog na ulici niko ne sme da svedoci, u NJu Orleansu godinama nijedan clan bande nije mogao da bude osudjen za ubistvo. Ta pravna anomalija je dignuta na taj nivo da su mnogi politicari to dozivljavali kao institualizaciju ubistva ili legalizaciju ubistva.
Problem je nastao kada je naleteo uragan Katrina i potopio veci deo grada. Goti Bojsi koji su zauzimali odredjene
distrikte ostali su u jednom danu bez oruzja, droge i svega ostalog. Kao rodjeni predatori oni su isli u pljacke svega i svacega, mada se mnogi zaklinju da su cuvali svoj kraj od obicnih pljackasa. Pravi pakao je bio u hali Superdom gde je desetine hiljada izbeglica pobleglo. Na malom prostoru naslo se vise band i onda je krenulo otimanje, pucanje i ludilo.
Ona je federalna vlada raselila sve izbeglice po okolnim gradovima, tako da su Goti bojsi zavrsili u prihvatnim centrima u Hjustonu, Dalasu i jos nekim gradovima u Teksasu. Posto su bili razbacani, morali su da se povezuju, da krecu od nule, nabavljaju oruzje, robu, zauzimaju teritoriju. Tamo je to bilo zajebano jer oba grada imaju jake latino i crnacke bande. Citao sam u nekim komentarima ispod dokumentarca da su se javljali iz Dalasa i rekli da su jebali kevu nekim Goti bojsima koji su se kurcili tamo i pokusavali da gengbenguju.
Najzanimljivija stvar je recimo bila ta sto su tamo krenuli da rokaju opusteno kao sto su radili u Nju Orlensu. Kada ih je murija hapsila, oni su bili u fazonu “boli nas kurac, izlazimo za 60 dana”. Ono sto nisu znali je da to pravilo ne vazi u svakoj americkoj drzavi. Cak i ako ne sakupe cvrste dokaze ovi idu u zatvor na duze robije, sad, da li zbog posedovanja oruzja ili ne znam cega, a u medjuvremenu i mogu i da sakupe dokaze da te osude na duze. Kada su neki iz ekipe fasovali visedecenijske robije, provalili su da stvari funkcionisu drugacije van Nju Orleansa.
Uglavnom, nakon Katrine, kada je krenula obnova grada, Goti bojse su ponovo iselili iz distrikta gde su vladali. Oni sui dalje zajebani igraci, ali vlast Luizijane je u medjuvremnu promenila niz zakona, pa je ispravila i tu pravnu anomaliju “60 day murder”. Dosta promena je uvodeno i u policiju, gde se smatra da je policija NJu Orleansa bila medju najkorumpiranijim i najnesposobnijim u Americi.
Ima jos dosta zanimljivosti, ali da kazemo da je ovo neki pocetak. Bilo je sjajnih upisa i na proslom forumu pa se nadam da ce ljudi ucestvovati sa zanimljivim podacima. Uglavnom, nadam se da ce tema zaziveti. Ako adminimisle da je tema suvisna i da negde moze da se vec diskutuje o ovome, slobodno neka prebace.
Verujem da je tema zanimljiva. Licno me interesuju bande ne da bi im se divio, vec kao anomalija koja je rasprostranjena pre svega u SAD, zemlji blagostanja. Temu sam otvorio jer smo na proslom forumu pisali na temi o ideologiji, pa smo prekidali neke dobre diskusije.
Krenucu od onoga sto sam provalio gledajuci dokumentarce i citajuci razne tekstove o ovoj temi. Da kazemo da dve etnicke grupe imaju dominantne ulicne bande, to su naravno crnci i latinosi. Uz sve to postoje i druge etnicke bande, azijati i belci, pa cak i indijanci i nesto malo mesovitih bandi.
Postoje dva osnovna tipa hijerarhije americkih bandi i to se razlikuje kod latinosa i crnaca. Latinosi, pre svega Meksikanci, imaju hiljade ulicnih bandi u skoro svim americkim gradovima. Prilicno su agresivni i zajebani, iscrtani po celom telu. Svi su oni ludi, “vatos locos”, zajebani, nenadjebivi u onome sto rade, sve dok ne odu u zatvor. Medju sobom su krvni neprijatelji na ulicama, obracuni su cesti i krvavi itd.
Ali tek u zatvoru se usrecu sa bandama koje su pravi gospodari ulica americkih gradova. Pre svega sa Meksickom mafijom poznatijom i pod nazivima La Eme, M13. Da se neko ne zbuni, postoji i Mara Salvatrucha, Salvadorska brutalna banda koja ima skracenicu MS13. Cesto je mesaju sa Meksickom mafijom, ali nemaju nikakve veze. Meksikanci su nastali u kalifornijskim zatvorima, Mara na ulicama Los Andjelesa, pa se prosirila ka srednjoj i juznoj Americi.
Zasto je Meksicka mafija na celu “lanca ishrane” latino bandi. Iz prostog razloga. Kako je jedan pripadnik Meksicke mafije objasnio, kada zivis gangsterskim zivotom ti ces sigurno u jednom trenutku zavrsiti u zatvoru. E kada dodjes u zatvor, gde nema tvojih ortaka, susreces se sa Meksickom mafijom. Koliki god da si mudonja na ulici, u zatvoru si niko i nista bez Meksicke mafije.
U sustini to znaci da bande na terenu uvek slusaju naredjenja koja dolaze od Meksicke mafije. Ili u prevodu, Meksicka mafija kontrolise ulice preko ulicnih bandi. Posebno zanimjiva je cinjenica da Meksicku mafiju ne interesuju odnosi koje latino bande medjusobno imaju na ulici. Koliko god da su suparnici i koliko god da su se ubijali na ulici, kada dodju u zatvor oni su vojnici Meksicke mafije i jednu druge ne smeju da taknu. Svoje rivalstvo mogu da nastave ako jednog dana izadju iz zatvora.
Stavise, Meksikca mafija cesto tera rivalske bande na ulici da saradjuju ukoliko je to potrebno da se izvrsi neko njihovo naredjenje. Postojali su primeri gde su ljuti rivali, koji su se ubijali medjusobno, morali da zajedno odrade neku akciju, bilo da je ubistvo, pljacka, reket, jer je tako Meksicka mafija zahtevala. Ukoliko odbiju, prvi put kada se nadju u zatvoru, bilo kom zatvoru, to je za njih kraj. Latino bande cak placaju i rekete Meksickoj mafiji za dilovanje droge i mnoge druge stvari.
Sve to naravno ima korene u samom nastanku Meksicke mafije koja je temo negde 50-ih godina nastala u kalifornijskim zatvorima. Nastali su tako sto su se meksicki zatvorenici udruzivali da bi se zastitili od drugih nasilnih zatvorenika koji sui h maltretirali. O nastanku i istoriji Meksicke mafije moze knjiga da se napise, pa cemo vise neki drugi put. Uglavnom, jasno je da su oni gospodari ostalih ulicnih bandi. Naravno, imaju oni rivale u okviru drugih meksickih zatvorskih bandi poput Nuestra Familia i slicnih i o tome cemo vise drugi put.
Cisto da se zna, Meksicka mafija, Nuestra familia i slicne zatvorske bande ne kontrolisu svaku stvar koja se dogadja na ulici, vec samo koriste ulicne bande kao produzene ruke da zavrsavaju njihove poslove, a za svakodnevne dogadjaje ih zabole.
E sad, koliko god Meksicka mafija bila zajebana i jaka i iznad njih ima neko jaci. To su naravno meksicki karteli. Oni su prave tate svega. Oni se ne bave ulicama, oni prodaju drogu dilerima, ovi dalje bandama, bande ekipama, ekipe ulicnim dilerima, ulicni dileri svojim ekipama, ovi dalje narkomanima. Karteli rade na veliko, prodaju drogue bez predrasuda i crnima i belima i braon, ko god placa. Naravno i oni koriste bande da im operativno zavrsavaju poslove u Americi. Karteli su skroz druga prica, povezana sa ovom, ali to je neki drugi svet. Uglavnom i oni imaju itekako uticaja na latino bande, samo sto je njihov uticaj indirektan.
Za razliku od njih, crnacke bande su bile i ostale ulicne. Recimo kada Kribsi i Bladsi odu u zatvor, oni su i dalje Kribsi i Bladsi (ili bilo koja druga banda). To je i njihova najveca slabost, jer oni ulicne ratove donose i u zatvore gde su u okrsaju jedni sa drugima, dok Meksikanci to ne rade, u zatvoru se ujedinjuju na etnickoj pripadnosti da bi bili jaci.
Zanimljivo je da su negde od sredine 90-ih godina latino bande toliko ojacale, da su preuzele neka tradicionalno crnacka geta. Recimo Kompton, cuveni deo Los Andjelesa gde su gospodarili Kribsi i Bladsi, sada je latino domen. Razlog je jednostavan, latino populacija, zbog velike migracije iz Meksika, sve vise se siri u americkim gradovima zauzimajuci crnacka naselja. Latinosi imaju vecu bazu regrutacije novih clanova i veoma su brutalni. Crnacke bande su u mnogim gradovima u defanzivi. Cak se sve vise desava da se Kribsi i Bladsi udruzuju radi zastite od latino bandi koje ih napadaju i preuzimaju im ulice.
Naravno, i dalje ima nenormalnih crnackih bandi. Kada se kaze Kribsi i Bladsi u stvari se podrazumeva stotine i hiljade bandi koje imaju neku labavu koaliciju u okviru jedne od ove dve bande. Naravno ima i onih koji su nezavisni.
Skoro sam gledao dokumentarac o bandi u NJu Orleansu, zovu se Goti bojs (nemaju veze sa Dzonom Gotijem vec je neka igra reci). Likovi su jaka lokalna ekipa, ubijajali su i ratovali na ulicama bukvalno svaku noc. Pokusali su i Kripsi i Bladsi u nekoliko navrata da preuzmu poslove u tom gradu, odnosno da stave Goti Bojse pod kontrolu, ali ovi su rokali svakog ko bi dosao u grad. Dakle jaka lokalne ekipa, bez ikakvog respekta za bilo koga.
Inace Nju Orlens je pre uragana Katrina imao oko pola miliona stanovnika. U tom gradu, tacnij u toj drzavi (Luizijani), postojao je jedna pravna rupa koju su gangsteri u tom gradu zvali (60 day murder). To znaci da kada policija uhapsi nekog pod sumnjom za ubistvi, ima tacno 60 dana da nadje cvrste dokaze. AKo ih ne nadje, uhapsenog pustaju bez ikakve kazne ili sa nekom prekrsajnom prijavom.
Imajuci u vidu da, kada rokaju nekog na ulici niko ne sme da svedoci, u NJu Orleansu godinama nijedan clan bande nije mogao da bude osudjen za ubistvo. Ta pravna anomalija je dignuta na taj nivo da su mnogi politicari to dozivljavali kao institualizaciju ubistva ili legalizaciju ubistva.
Problem je nastao kada je naleteo uragan Katrina i potopio veci deo grada. Goti Bojsi koji su zauzimali odredjene
distrikte ostali su u jednom danu bez oruzja, droge i svega ostalog. Kao rodjeni predatori oni su isli u pljacke svega i svacega, mada se mnogi zaklinju da su cuvali svoj kraj od obicnih pljackasa. Pravi pakao je bio u hali Superdom gde je desetine hiljada izbeglica pobleglo. Na malom prostoru naslo se vise band i onda je krenulo otimanje, pucanje i ludilo.
Ona je federalna vlada raselila sve izbeglice po okolnim gradovima, tako da su Goti bojsi zavrsili u prihvatnim centrima u Hjustonu, Dalasu i jos nekim gradovima u Teksasu. Posto su bili razbacani, morali su da se povezuju, da krecu od nule, nabavljaju oruzje, robu, zauzimaju teritoriju. Tamo je to bilo zajebano jer oba grada imaju jake latino i crnacke bande. Citao sam u nekim komentarima ispod dokumentarca da su se javljali iz Dalasa i rekli da su jebali kevu nekim Goti bojsima koji su se kurcili tamo i pokusavali da gengbenguju.
Najzanimljivija stvar je recimo bila ta sto su tamo krenuli da rokaju opusteno kao sto su radili u Nju Orlensu. Kada ih je murija hapsila, oni su bili u fazonu “boli nas kurac, izlazimo za 60 dana”. Ono sto nisu znali je da to pravilo ne vazi u svakoj americkoj drzavi. Cak i ako ne sakupe cvrste dokaze ovi idu u zatvor na duze robije, sad, da li zbog posedovanja oruzja ili ne znam cega, a u medjuvremenu i mogu i da sakupe dokaze da te osude na duze. Kada su neki iz ekipe fasovali visedecenijske robije, provalili su da stvari funkcionisu drugacije van Nju Orleansa.
Uglavnom, nakon Katrine, kada je krenula obnova grada, Goti bojse su ponovo iselili iz distrikta gde su vladali. Oni sui dalje zajebani igraci, ali vlast Luizijane je u medjuvremnu promenila niz zakona, pa je ispravila i tu pravnu anomaliju “60 day murder”. Dosta promena je uvodeno i u policiju, gde se smatra da je policija NJu Orleansa bila medju najkorumpiranijim i najnesposobnijim u Americi.
Ima jos dosta zanimljivosti, ali da kazemo da je ovo neki pocetak. Bilo je sjajnih upisa i na proslom forumu pa se nadam da ce ljudi ucestvovati sa zanimljivim podacima. Uglavnom, nadam se da ce tema zaziveti. Ako adminimisle da je tema suvisna i da negde moze da se vec diskutuje o ovome, slobodno neka prebace.
Re: Bande
Dobra je tema, ubije se vreme citajuci. Nekako sam ubedjen da ce se u blicu, kuriru ili tako nekom smecu pojaviti ova tema I to u nastavcima, tkz feljton...
Postoje li neke bande u evropi, osim bajkera? Ne bi me cudilo da degenerici kopiraju Amere.
Postoje li neke bande u evropi, osim bajkera? Ne bi me cudilo da degenerici kopiraju Amere.
Често одем до на село
Re: Bande
O uticaju italijanske mafije na ulice jos uvek ne mogu nesto konkretno da pisem, jer nemam podatke. Organizacija mafije je na daleko visem nivou nego sto su bande. Polje interesovanja italijanske mafije se dosta promenio u odnosu na vreme kada smo recimo gledali film Kum. Mafijasi se bave mnogo sofisticiranijim stvarima, sve su manje u crnoj a sve vise u nekoj sivoj zoni. Iskreno nisu me toliko interesovali.
Ono sto znam to je cinjenica da je prva heroinska epidemoja koja je zahvatila SAD (valjda krajem 50-ih i pocetkom 60-ih godina) velikim delom bila zasluzna korzikanska mafija. Opijum iz Afganistana isao je preko Turske do njih, oni su imali odlicne svercerske kanale gde su pumpali heroin koji se u medjuvremenu dobijao iz opijuma u raznim laboratorijama. Pokusacu da nadjem odlican dokumentarac o tome. Jako ga je tesko naci jer se vise ne secam ni sta da ukucam na jutjubu. Heroinska epidemija je totalno uhvatila nespremne Amere koji tada nisu imali ni zakone ni kaznenu politku da adekvatno kaznjavaju.
Ko je citao knjigu Kum (moguce da je replika bila i na filmu), kada su nagovarali Don Vita da udje u biznis sa heroinom, on je odbio. Na pocetku je postojao neki otpor, jer italijanska mafija u Americi je dozivljavala sebe kao zastitnike italijanske manjine. Replika je glasila odprilike ovako: "Necemo da se bavimo time. Prepusti to Salvadorcima ionako su zivotinje bez casti i previse su divlji za nas".
U Americi, pa i u drugim drzavama, postoji vise nivoa kriminala. Od obicnih lopova i svercera, preko bandi do organizovanih kriminalnih grupa. Nije svaki zlocin povezan sa bandama, ili sto Ameri kazu "gang related", ali upravo ti zlocini beleze najveci porast u pojedinim gradovima.
Da ne duzim, o odnosu mafije i jedne bande najbolje ilustruje jedan neverovatan podatak. Kada je Dzon Goti otisao u zatvor, placao je likovima iz Arijevskog bratstva (ekstremno brutalna zatvorska banda) zastitu, da ga tamo niko ne dira. U jednom trenutku, mislio je da nema potrebe da dalje placa za svoju zastitu, jer on je ipak Dzon Goti, cappo di tutti cappi familije Gambino. Mislim da ubrzo nakon toga izboden ili samo prebijen u jednom napadu od strane arijevaca, nakon cega je odlucio da je ipak pametnije placati zastitu.
Iako su bande cesto instrumenti u rukama organizovanijeg kriminala, jasno je koliko su bande, posebno one zatvorske, zajebane.
Ono sto znam to je cinjenica da je prva heroinska epidemoja koja je zahvatila SAD (valjda krajem 50-ih i pocetkom 60-ih godina) velikim delom bila zasluzna korzikanska mafija. Opijum iz Afganistana isao je preko Turske do njih, oni su imali odlicne svercerske kanale gde su pumpali heroin koji se u medjuvremenu dobijao iz opijuma u raznim laboratorijama. Pokusacu da nadjem odlican dokumentarac o tome. Jako ga je tesko naci jer se vise ne secam ni sta da ukucam na jutjubu. Heroinska epidemija je totalno uhvatila nespremne Amere koji tada nisu imali ni zakone ni kaznenu politku da adekvatno kaznjavaju.
Ko je citao knjigu Kum (moguce da je replika bila i na filmu), kada su nagovarali Don Vita da udje u biznis sa heroinom, on je odbio. Na pocetku je postojao neki otpor, jer italijanska mafija u Americi je dozivljavala sebe kao zastitnike italijanske manjine. Replika je glasila odprilike ovako: "Necemo da se bavimo time. Prepusti to Salvadorcima ionako su zivotinje bez casti i previse su divlji za nas".
U Americi, pa i u drugim drzavama, postoji vise nivoa kriminala. Od obicnih lopova i svercera, preko bandi do organizovanih kriminalnih grupa. Nije svaki zlocin povezan sa bandama, ili sto Ameri kazu "gang related", ali upravo ti zlocini beleze najveci porast u pojedinim gradovima.
Da ne duzim, o odnosu mafije i jedne bande najbolje ilustruje jedan neverovatan podatak. Kada je Dzon Goti otisao u zatvor, placao je likovima iz Arijevskog bratstva (ekstremno brutalna zatvorska banda) zastitu, da ga tamo niko ne dira. U jednom trenutku, mislio je da nema potrebe da dalje placa za svoju zastitu, jer on je ipak Dzon Goti, cappo di tutti cappi familije Gambino. Mislim da ubrzo nakon toga izboden ili samo prebijen u jednom napadu od strane arijevaca, nakon cega je odlucio da je ipak pametnije placati zastitu.
Iako su bande cesto instrumenti u rukama organizovanijeg kriminala, jasno je koliko su bande, posebno one zatvorske, zajebane.
Re: Bande
Riper,o ovome ne znam mnogo tako da mogu samo nesto osnovno.
Ovde su te bande potpuno drugi univerzum, postoje samo u jasno naznacenim delovima, ako ne zivis tu ti i ne znas za njihovo postojanje. Zna se koji su krajevi zajebani i tuda ne prolazis, eventualno kolima bez ikakvog zadrzavanja a u nekim gradovima ili krajevima cak ni kolima nocu, poput Gerija u Indijani, Ostina ili Englvuda u Cikagu. To su delovi bukvalno onakvi kao sto ste gledali u filmovima, dakle totalni raspad, tamo su cene kuca po 20-ak puta manje nego u normalnim delovima. Deluju samo u tim svojim krajevima i skoro nikada neces cuti da su napravili neko sranje van teritorije gde su nastanjeni, tipa da su dosli iz cista mira u kraj gde zive belci i napravili neko sranje. Pa cak i ako su ta dva naselja deli par ulica ili blokova. To se posebno odnosi na manja mesta. Jednostavno u te krajeve se ne ide kao sto ni oni ne idu u krajeve gde nema bandi. U tim getima ne postoji zakon, vlast je u fazonu neka se rokaju medjusobno neka valjaju gudru neka rade sta oce a mi cemo ih nagaziti samo u slucajevima da ispadne bas neko vece sranje kao sto je sad skoro ispalo kad je pobijena cela petoclana porodica i to je bilo na svim vestima.
Znam da su u Ilnoisu najjaci Latin Kingsi koji su prilicno brojni i zajebani cak i u okvirima severne amerike, dok po onome sto sam cuo od par meksikanaca Kalifornija je potpuni haos sto se tice toga. Meksikanaca je trenutno 25 miliona u americi a procene su da ce se u narednih 20 godina duplirati broj u sta ne sumnjam ni najmanje. Svaki muskarac iz meksika ovde do 30-e godine ima bar troje dece, imaju kombinacije za ulazak u zemlju tako da maltene imaju otvoren prelaz u ameriku. Zanimljivo je jos da nekoliko latino nacija u americi ima vecu populaciju nego u sopstvenim zemljama, jamajkanaca ima vise samo na istocnoj obali nego na jamajci, ista stvar je na zapadu sa ovim iz el salvadora itd...
Uglavnom kad si ovde ne zelis da ih vidis niti imas potrebu a i sve da hoces zajebao si se, bices u najbolju ruku opljackan i prebijen. To su jako zatvorena drustva u koje ne ulazi niko van njihove rase, u njihovom univerzumu ljudski zivot ima jako malu cenu i u stanju su da te roknu za 50-100 dolara a i ovako rekreativno jelte ako se nadjes na pogresnom mestu u pogresno vreme
Ovde su te bande potpuno drugi univerzum, postoje samo u jasno naznacenim delovima, ako ne zivis tu ti i ne znas za njihovo postojanje. Zna se koji su krajevi zajebani i tuda ne prolazis, eventualno kolima bez ikakvog zadrzavanja a u nekim gradovima ili krajevima cak ni kolima nocu, poput Gerija u Indijani, Ostina ili Englvuda u Cikagu. To su delovi bukvalno onakvi kao sto ste gledali u filmovima, dakle totalni raspad, tamo su cene kuca po 20-ak puta manje nego u normalnim delovima. Deluju samo u tim svojim krajevima i skoro nikada neces cuti da su napravili neko sranje van teritorije gde su nastanjeni, tipa da su dosli iz cista mira u kraj gde zive belci i napravili neko sranje. Pa cak i ako su ta dva naselja deli par ulica ili blokova. To se posebno odnosi na manja mesta. Jednostavno u te krajeve se ne ide kao sto ni oni ne idu u krajeve gde nema bandi. U tim getima ne postoji zakon, vlast je u fazonu neka se rokaju medjusobno neka valjaju gudru neka rade sta oce a mi cemo ih nagaziti samo u slucajevima da ispadne bas neko vece sranje kao sto je sad skoro ispalo kad je pobijena cela petoclana porodica i to je bilo na svim vestima.
Znam da su u Ilnoisu najjaci Latin Kingsi koji su prilicno brojni i zajebani cak i u okvirima severne amerike, dok po onome sto sam cuo od par meksikanaca Kalifornija je potpuni haos sto se tice toga. Meksikanaca je trenutno 25 miliona u americi a procene su da ce se u narednih 20 godina duplirati broj u sta ne sumnjam ni najmanje. Svaki muskarac iz meksika ovde do 30-e godine ima bar troje dece, imaju kombinacije za ulazak u zemlju tako da maltene imaju otvoren prelaz u ameriku. Zanimljivo je jos da nekoliko latino nacija u americi ima vecu populaciju nego u sopstvenim zemljama, jamajkanaca ima vise samo na istocnoj obali nego na jamajci, ista stvar je na zapadu sa ovim iz el salvadora itd...
Uglavnom kad si ovde ne zelis da ih vidis niti imas potrebu a i sve da hoces zajebao si se, bices u najbolju ruku opljackan i prebijen. To su jako zatvorena drustva u koje ne ulazi niko van njihove rase, u njihovom univerzumu ljudski zivot ima jako malu cenu i u stanju su da te roknu za 50-100 dolara a i ovako rekreativno jelte ako se nadjes na pogresnom mestu u pogresno vreme
-
- Posts: 712
- Joined: Sun Feb 07, 2016 10:57 pm
Re: Bande
Riperu, mozes li da napises nesto o unutrasnjoj organizaciji tih bandi. Kako se ulazi, kako se izlazi, sastanci, podruznice i tako to. Npr koliko je realno ono sto smo gledali u Sons of anarchy
- MentalitaBelgrado
- Posts: 95
- Joined: Fri Feb 05, 2016 11:53 pm
Re: Bande
мс13 мара салватруча
и њихови највећи непријатељи осамнаеста улица
и њихови највећи непријатељи осамнаеста улица
...нису твоји вуци мртви само вребају...
Re: Bande
SAO_Zeljin wrote:Riperu, mozes li da napises nesto o unutrasnjoj organizaciji tih bandi. Kako se ulazi, kako se izlazi, sastanci, podruznice i tako to. Npr koliko je realno ono sto smo gledali u Sons of anarchy
Licno fenomen bandi pre svega u SAD me intersuje iz nekih drugih uglova. Manje me interesuje kako su nastale a vise zasto uopste nastaju u jednoj takvoj bogatoj zemlji. Ovo kazem zato sto nisam neki ekspert, gledao sam (i dalje gledam) dokumentarce, citam tekstove, nemam posebno neki izvor informacija, pa tako ono sto napisem uzmite sa rezervom.
Sa starog foruma izgubili su se citavi postovi o odnosima SAD i Meksika kroz istoriju, a koji imaju ogroman uticaj na pojavu kasnije bandi i potencijalno resavanje "meksickog pitanja". Isto tako ogromna migracije crnackog stanovnistva sa juga SAD na sever, koje su se u vise talasa odvijale od Prvog svetskog rata, uticale su na potpunu promenu etnicke (tacnije rasne) strukture stanovnistva u najvecim gradovima SAD. O tome cu pisati kako budem imao vremena, jer sam i onda dosta vremena utrosio. NNema to direktne veze sa pojavom bandi, ali se tu vide neki od uslova koji su doveli do toga da nastanu geta, socijalne zgrade (kako ameri kazu projekti) i da su pune zatvori, sto je sve predstavljalo inkubatore za bande. Naravno ogromnu ulogu u svemu tome ima i rasizam belog stanovnistva kroz istoriju, ali to cu u narednim danima, kako budem imao vremena.
Ono sto je logicno zakljuciti, a sto je recimo Serbad potvrdio, bande su ekstremno teritorijalne organizacije. Tacno znaju svoje granice, koji su to blokovi i ulice, i dokle smeju da idu a da ne budu na udaru policije ili drugih bandi. Ako klinci rastu u takvom kraju, prilicno su velike sanse da zavrse u bandi. Valjda je i tamo kao i u navijackim grupama, sto si ludji to si cenjeniji.
Oko hijerarhije znam malo iz jednostavnog razloga sto ima toliko hiljada razlicitih bandi koje funkcionisu na razlicite nacine. Zaista postoje bande sa cvrstom hijerarhijom, od vodje preko, ajde da nazovemo "porucnika", pa dalje niz piramidu do onih najnizih cinova.
Verovali ili ne postoje i bande koje imaju neke svoje pisani statute, imaju blagajnike i slicno. To su pre svega neke moto-bande koje nisu teritorijalne, dakle nemaju svoje krajeve, vec se konstantno krecu. Imaju mislim i Kribsi ili Bladsi, koji su rasprostranjeni na sirokoj teritoriji,neke cvrsce forme, makar kada je reket i slicno u pitanju.
Opet, ogroman broj bandi je totalna anarhija. Naravno neki red mora da postoji, jer se ipak bave kriminalom, dilovanjem, pljackom, ubijanjem, ali hijerarhija zna da bude negde cvrsca negde opustenija.
Ovde bih ostavio jedan kratak dokumentarac iz 1972. godine o heroinu i njegovoj pojavi u SAD. Konzumiranje droge u Americi je ogromno. Droga je nekako osnovno "gorivo" i bandi i kartela. I o tome cu kasnije, ali ovo je zanimljivo dokumentarac da se vidi sama pojava masovnija heroina.
- ultrastito
- Posts: 1766
- Joined: Sun Jan 31, 2016 10:03 pm
Re: Bande
не знам да ли се уклапа у тему, ал мени интересантан текст
http://www.beforeafter.rs/drustvo/supkulturni-sok/
http://www.beforeafter.rs/drustvo/supkulturni-sok/
"...ми смо имали ту срећу да смо имали припадност крају, једном ћошку..."
преле
преле
Re: Bande
Ultrastito je ostavio link kao savrsen slagvort za ono sto sam planirao da napisem. Ovde sam hteo da napisem prapocetke nastajanja prvo latino bandi, a kasnije i crnackih. Ovo sto danas vidimo kako te ulicne bande izgledaju je samo poslednji stadijum komplikovanih politickih, drustvenih i rasnih odnosa, ili tacnije receno razlika unutar americkog drustva. Ono sto sam zeleo da napisem je dugacko, pa cu podeliti u nekoliko postova da totalno ne oteram ljude kada vide duzinu pisanja. Prvo bih krenuo od meksickih bandi, na kojima se najbolje oslikava mucna istorija latino populacije na americkom tlu.
Ako bi uzeli neki pocetak, onda bi morali da pomenemo da turbulentni odnosi SAD i Meksika nastaju bukvalno od prvog dana od kako se Meksiko oslobodio Spanaca i postao nezavisna drzava. Za razliku od SAD, koja je imala vec dobro razvijen sistem vladavine velikom teritorijom, Meksiko je od samog pocetka bio nestabilna drzava. Nije imao sistem da upravlja ogromnom teritorijom (koja je u vreme sticanja nezavisnosti sredinom 19. veka bila duplo veca od danasnje).
Ukratko, Meksikom je pokusao da upravlja general Santa ANa, centralisticki. Teksas je u to vreme bio u sastavu Meksika, ali sa vecinskim anglo-saksonskim stanovnistvom (koji su se doseljavali kao sto se danas Meksikanci doseljavaju masovno u Ameriku). Teksas je 1836. godine proglasio nezavisnost, general Santa Ana je poveo vojsku, popusio, bio zarobljen i potpisao kapitulaciju. Dakle Teksas je postao NEZAVISNA DRZAVA. Ovo sam stavio kaps lokom kao zanimljivu cinjenicu, jer je Teksas jedina od americkih drzava koji ima izvornu nezavisnost. Oni su kasnije odlucili da se prikljuce SAD. Zato oni i danas povremeno bocnu SAD da imaju prava da dobrovoljno izadju iz SAD, jer su dobrovoljno i usli.
Uglavnom to je bio prvi veci gubitak meksicke teritorije. Drugi veliki gubitak je bio u americko-meksickom ratu koji je trajao od 1846. do 1847. godine. Videvsi slabost Meksikanaca, Ameri su bacili oko na zapad kontinenta. Kada su 1845.godine Ameri aneksirali Teksas, to je bio povod za nove carke koje su izbile u novi rat. Rat je trajao kratko, nesto vise od godinu dana, kada je meksicka vojska potucena do nogu. Ameri su im usli u Meksiko Siti, izivljavali se, na kraju naterali Meksikance da pristanu na sramotnu kapitulaciju.
Meksikanci su prepustili ogromne teritorije SAD i to je bilo najvece teritorijalno prosirenje u istoriji te zemlje. KOnkretno, Meksiko je izgubio Kaliforniju, Novi Meksiko, Nevadu, Arizonu, jos ranije Teksas i druge velike teritorije. U procentima, Meksikanci su izgubili skoro polovinu teritorije koju su imali do tada.
Ovo je veoma vazno zbog nekih kasnijih desavanja. Jedan od retkih uslova na koje su Amerikanci pristali je da Meksikanci, koji su se zatekli na teritorijama koje su sada SAD, zadrze pravo da ostanu na teritoriji i ostanu gradjani Amerike. Uslov Amerikanaca je bio da moraju da na toj teritoriji zive najmanje godinu dana. Naravno pritisci, lincovanja pogromi su bili takvi da su mnogi Meksikanci bezali juzno od Rio Grandea.
Oni koji su ostajali i koji su dobili status drzavljana SAD, nikada od strane Amerikanaca, ili da kazemo istinu, belih Amerikanaca, nisu smatrani sugradjanima, vec iskljucivo smetnjom, neprijateljem i slicno. Situacija se nije menjala dugo vremena, verovatno ni danas, gde postoji onaj izvorni animozitet prema latinosima.
Imajuci u vidu odnos prema Meksikancima, jasno je bilo da su oni bili prilicno izopstena grupa, a kasnije cete videti da su ziveli u surovom okruzenju u drzavi koja je otvoreno ili manje otvoreno, bila neprijateljska. Ovo je dalje dovelo do toga da meksicka manjina bude okrenuta sebi, u krajevima u kojima zive. Sa jedne strane sistem koji ih je pritiskao, sa druge sopstveni svet u kojem su razvijali sopstvenu subkulturu.
To inace nije neka posebnost. Imate narode koji prozive neku kolektivnu traumu, koji nakon toga razvijaju obrasce ponasanja i prenose na svoje generacije. Kada rastete u sredini gde su vas jebali decenijama i vekovima, onda cete naravno stvoriti poseban mentalitet. Na kraju krajeva, kada imate jednu etnicku grupu, na jednom prostoru gde se osecate sigurno, vec postoje osnove za formiranje skupina koje bi imale cvrsce veze poput porodicnih. Jer mnoge danasnje bande izgledaju na neki nenormalan nacin na nefunkcionalne porodice. Lojalnost prema kraju iz kojeg si odrastao i grupi ljudi iz najblizeg okrutenja je dovedena do krajnjih granica. Sve to je posledica necega sto je postojalo ranije.
A kako su konkretno jebali Meksikance na americkom tlu kroz istoriju. Primera je bezbroj, do podataka nije lako doci, jer Amerikanci ne vole toliko da se bave nekim mracnim delovima svoje istorije. Oni danas mogu da kazu sta je Linkoln doruckovao na dan ubistva, ali ne znaju da su izvrsili jedno od najvecih etnickih ciscenja na sopstvenoj teritoriji (i tu ne mislim na Indijance). Ali da krenemo redom.
Kao sto je receno, Meksikanci su za Amere uvek bili narod koji je porazen, neprijatelj te zemlje, tako da su i oni koji su ostali nosily taj zig. Tacni oodaci o lincovanju Meksikanaca ne postoje. Neki institute koji imaju najdetaljnije podatke o lincovanju manjina na americkom tlu, u isti kos stavljaju Meksikance, Kineze i Indijance. Sve te zrtve lincovanja kategorisane su u BELE zrtve. Tako prema njihovim podacima, u period izmedju 1882. i 1951. godine evidentirali su da je lincovano 4.730 osoba, od cega su 1.293 bele (gde se ubrajaju sve navedene etnicke grupe) i 3.437 crnaca.
Za vreme velike zlatne groznice u Kaliforniji (koja je trajala od 1848. do 1855. godine), veliki broj Meksikanaca, vise od 25.000 se doselio u Kaliforniju. Kao iskusni rudari kopali su velike kolicine zlata. Sve je bilo ok dok je bilo zlata. Kada zlata nije bilo u tolikoj meri, oni su smetali belcima koji sui h dozivljavali kao pretnju i koji su ih zastrasivali i neretko lincovali. Posebno je izdvojen slucaj jedne Meksikanke koja je lincovana nakon sto je optuzena da je ubila belca koji je pokusao da je siluje.
Da Meksikanci nikada nisu smatrani americkim drzavljanima, iako su mnogi rodjeni i imali drzavlanstva SAD, najbolje pokazuje primer iz 1917. godine, kada se dogodilo ono sto se danas zove “Deportacija u Bizbiju”. Bizbi je grad u Arizoni, poznat po rudnicima. Kada su rudari (meksickog porekla) zapoceli strajk, firma “Felps Dodz”, vlasnik rudnika,, okupila je ekipu od 2.000 naoruzanih belaca, uhapsili su prvo meksicke rudare, a zatim i njihove porodice, doveli ih na obliznji bejzbol teren, zatim ih utovarili u vagone za stoku i odvezli u Meksiko. Tokom 16-casovnog puta nisu im davali vodu i hranu, Istovatili su ih duboko u meksickoj teritoriji i zapretili da se vise ne vracaju. Svoje akcije su objasnjavali kao strah od sabotaze, buduci da je Amerika zapocela ucesve u Prvom svetskom ratu, a da je meksicka vlada koketirala sa Nemcima i Austro-ugarskom, da eventualno napadne SAD (sto nikada nije bila realno izvodljivo).
Ako je iza deportacije u Bizbiju stajala privatna kompanija, ono sto se desilo 30-ih godina sprovela je direktno americka vlada. I ovo ima svoju predistoriju. U Americi se na najbolji nacin vidi kako ekonomski problem kasnije izazivaju mnoge druge probleme i kako ekstremne mogu da budu reakcije kada je zemlja u ekonomskoj krizi.
Kao i u slucaju zlatne groznice, kada su meksicki rudari bili dobrodosli, samo dok je bilo zlata, tako su i meksicki radnici dobrodosli samo dok je bilo posla. Americka ekonomija imala je zamah od kraja 19. veka do pocetka Drugog svetskog rata, sa povremenim lokalnim krizama. Tako su u jednoj, da nazovemo, lokalnoj ekonomskoj krizi, celnici Kalifornije su recimo, nakon neke manje krize, 1882. godine doneli zakon, kojim se zabranjuje ulaz ljudima kinesko-mongolskog porekla.
Veliki broj Kineza koji se tu zatekao, a prethodno je radio u rudnicima, zelenznici ili nisko placenim poslovima, izopsten je iz zajednice i zabranjeno je bilo zaposljavanje i upotreba drzavnih ustanova (bolnica, skola itd). Kako se ekonomsko stanje popravljalo, Meksikanci su zauzimali mesta kineskih radnika. U Kaliforniju su dolazili sve masovnije. Mnogi americki industrijalci su cak apelovali na meksickog predsednika da salje jos vise radnika, dok su postojali i takozvani “agresivni regruteri” koji su isli direktno u Meksoko i nudili lokalnom stanovnistvu poslove u Americi. Sami meksikanski lideri su bili u bojazni de se citavi delovi zemlje isprazniti. Novi Meksikanci su samo dodavali brojeve ljudi koji su ranije vec bili u Americi.
Ako bi uzeli neki pocetak, onda bi morali da pomenemo da turbulentni odnosi SAD i Meksika nastaju bukvalno od prvog dana od kako se Meksiko oslobodio Spanaca i postao nezavisna drzava. Za razliku od SAD, koja je imala vec dobro razvijen sistem vladavine velikom teritorijom, Meksiko je od samog pocetka bio nestabilna drzava. Nije imao sistem da upravlja ogromnom teritorijom (koja je u vreme sticanja nezavisnosti sredinom 19. veka bila duplo veca od danasnje).
Ukratko, Meksikom je pokusao da upravlja general Santa ANa, centralisticki. Teksas je u to vreme bio u sastavu Meksika, ali sa vecinskim anglo-saksonskim stanovnistvom (koji su se doseljavali kao sto se danas Meksikanci doseljavaju masovno u Ameriku). Teksas je 1836. godine proglasio nezavisnost, general Santa Ana je poveo vojsku, popusio, bio zarobljen i potpisao kapitulaciju. Dakle Teksas je postao NEZAVISNA DRZAVA. Ovo sam stavio kaps lokom kao zanimljivu cinjenicu, jer je Teksas jedina od americkih drzava koji ima izvornu nezavisnost. Oni su kasnije odlucili da se prikljuce SAD. Zato oni i danas povremeno bocnu SAD da imaju prava da dobrovoljno izadju iz SAD, jer su dobrovoljno i usli.
Uglavnom to je bio prvi veci gubitak meksicke teritorije. Drugi veliki gubitak je bio u americko-meksickom ratu koji je trajao od 1846. do 1847. godine. Videvsi slabost Meksikanaca, Ameri su bacili oko na zapad kontinenta. Kada su 1845.godine Ameri aneksirali Teksas, to je bio povod za nove carke koje su izbile u novi rat. Rat je trajao kratko, nesto vise od godinu dana, kada je meksicka vojska potucena do nogu. Ameri su im usli u Meksiko Siti, izivljavali se, na kraju naterali Meksikance da pristanu na sramotnu kapitulaciju.
Meksikanci su prepustili ogromne teritorije SAD i to je bilo najvece teritorijalno prosirenje u istoriji te zemlje. KOnkretno, Meksiko je izgubio Kaliforniju, Novi Meksiko, Nevadu, Arizonu, jos ranije Teksas i druge velike teritorije. U procentima, Meksikanci su izgubili skoro polovinu teritorije koju su imali do tada.
Ovo je veoma vazno zbog nekih kasnijih desavanja. Jedan od retkih uslova na koje su Amerikanci pristali je da Meksikanci, koji su se zatekli na teritorijama koje su sada SAD, zadrze pravo da ostanu na teritoriji i ostanu gradjani Amerike. Uslov Amerikanaca je bio da moraju da na toj teritoriji zive najmanje godinu dana. Naravno pritisci, lincovanja pogromi su bili takvi da su mnogi Meksikanci bezali juzno od Rio Grandea.
Oni koji su ostajali i koji su dobili status drzavljana SAD, nikada od strane Amerikanaca, ili da kazemo istinu, belih Amerikanaca, nisu smatrani sugradjanima, vec iskljucivo smetnjom, neprijateljem i slicno. Situacija se nije menjala dugo vremena, verovatno ni danas, gde postoji onaj izvorni animozitet prema latinosima.
Imajuci u vidu odnos prema Meksikancima, jasno je bilo da su oni bili prilicno izopstena grupa, a kasnije cete videti da su ziveli u surovom okruzenju u drzavi koja je otvoreno ili manje otvoreno, bila neprijateljska. Ovo je dalje dovelo do toga da meksicka manjina bude okrenuta sebi, u krajevima u kojima zive. Sa jedne strane sistem koji ih je pritiskao, sa druge sopstveni svet u kojem su razvijali sopstvenu subkulturu.
To inace nije neka posebnost. Imate narode koji prozive neku kolektivnu traumu, koji nakon toga razvijaju obrasce ponasanja i prenose na svoje generacije. Kada rastete u sredini gde su vas jebali decenijama i vekovima, onda cete naravno stvoriti poseban mentalitet. Na kraju krajeva, kada imate jednu etnicku grupu, na jednom prostoru gde se osecate sigurno, vec postoje osnove za formiranje skupina koje bi imale cvrsce veze poput porodicnih. Jer mnoge danasnje bande izgledaju na neki nenormalan nacin na nefunkcionalne porodice. Lojalnost prema kraju iz kojeg si odrastao i grupi ljudi iz najblizeg okrutenja je dovedena do krajnjih granica. Sve to je posledica necega sto je postojalo ranije.
A kako su konkretno jebali Meksikance na americkom tlu kroz istoriju. Primera je bezbroj, do podataka nije lako doci, jer Amerikanci ne vole toliko da se bave nekim mracnim delovima svoje istorije. Oni danas mogu da kazu sta je Linkoln doruckovao na dan ubistva, ali ne znaju da su izvrsili jedno od najvecih etnickih ciscenja na sopstvenoj teritoriji (i tu ne mislim na Indijance). Ali da krenemo redom.
Kao sto je receno, Meksikanci su za Amere uvek bili narod koji je porazen, neprijatelj te zemlje, tako da su i oni koji su ostali nosily taj zig. Tacni oodaci o lincovanju Meksikanaca ne postoje. Neki institute koji imaju najdetaljnije podatke o lincovanju manjina na americkom tlu, u isti kos stavljaju Meksikance, Kineze i Indijance. Sve te zrtve lincovanja kategorisane su u BELE zrtve. Tako prema njihovim podacima, u period izmedju 1882. i 1951. godine evidentirali su da je lincovano 4.730 osoba, od cega su 1.293 bele (gde se ubrajaju sve navedene etnicke grupe) i 3.437 crnaca.
Za vreme velike zlatne groznice u Kaliforniji (koja je trajala od 1848. do 1855. godine), veliki broj Meksikanaca, vise od 25.000 se doselio u Kaliforniju. Kao iskusni rudari kopali su velike kolicine zlata. Sve je bilo ok dok je bilo zlata. Kada zlata nije bilo u tolikoj meri, oni su smetali belcima koji sui h dozivljavali kao pretnju i koji su ih zastrasivali i neretko lincovali. Posebno je izdvojen slucaj jedne Meksikanke koja je lincovana nakon sto je optuzena da je ubila belca koji je pokusao da je siluje.
Da Meksikanci nikada nisu smatrani americkim drzavljanima, iako su mnogi rodjeni i imali drzavlanstva SAD, najbolje pokazuje primer iz 1917. godine, kada se dogodilo ono sto se danas zove “Deportacija u Bizbiju”. Bizbi je grad u Arizoni, poznat po rudnicima. Kada su rudari (meksickog porekla) zapoceli strajk, firma “Felps Dodz”, vlasnik rudnika,, okupila je ekipu od 2.000 naoruzanih belaca, uhapsili su prvo meksicke rudare, a zatim i njihove porodice, doveli ih na obliznji bejzbol teren, zatim ih utovarili u vagone za stoku i odvezli u Meksiko. Tokom 16-casovnog puta nisu im davali vodu i hranu, Istovatili su ih duboko u meksickoj teritoriji i zapretili da se vise ne vracaju. Svoje akcije su objasnjavali kao strah od sabotaze, buduci da je Amerika zapocela ucesve u Prvom svetskom ratu, a da je meksicka vlada koketirala sa Nemcima i Austro-ugarskom, da eventualno napadne SAD (sto nikada nije bila realno izvodljivo).
Ako je iza deportacije u Bizbiju stajala privatna kompanija, ono sto se desilo 30-ih godina sprovela je direktno americka vlada. I ovo ima svoju predistoriju. U Americi se na najbolji nacin vidi kako ekonomski problem kasnije izazivaju mnoge druge probleme i kako ekstremne mogu da budu reakcije kada je zemlja u ekonomskoj krizi.
Kao i u slucaju zlatne groznice, kada su meksicki rudari bili dobrodosli, samo dok je bilo zlata, tako su i meksicki radnici dobrodosli samo dok je bilo posla. Americka ekonomija imala je zamah od kraja 19. veka do pocetka Drugog svetskog rata, sa povremenim lokalnim krizama. Tako su u jednoj, da nazovemo, lokalnoj ekonomskoj krizi, celnici Kalifornije su recimo, nakon neke manje krize, 1882. godine doneli zakon, kojim se zabranjuje ulaz ljudima kinesko-mongolskog porekla.
Veliki broj Kineza koji se tu zatekao, a prethodno je radio u rudnicima, zelenznici ili nisko placenim poslovima, izopsten je iz zajednice i zabranjeno je bilo zaposljavanje i upotreba drzavnih ustanova (bolnica, skola itd). Kako se ekonomsko stanje popravljalo, Meksikanci su zauzimali mesta kineskih radnika. U Kaliforniju su dolazili sve masovnije. Mnogi americki industrijalci su cak apelovali na meksickog predsednika da salje jos vise radnika, dok su postojali i takozvani “agresivni regruteri” koji su isli direktno u Meksoko i nudili lokalnom stanovnistvu poslove u Americi. Sami meksikanski lideri su bili u bojazni de se citavi delovi zemlje isprazniti. Novi Meksikanci su samo dodavali brojeve ljudi koji su ranije vec bili u Americi.
Re: Bande
Sve vreme obitavanja na tlu Amerike vreme Meksikanci nikada nisu postal deo americkog drustva. Cak i oni koji su bili druga ili treca generacija americkih drzavljana meksickog porekla nisu bili ravnopravni. Kakva je situacija bila mozda najbolje govori podatak da mnogi novi doseljenici nisu nikada ni trazili americka dokumenta, jer im nista nije znacilo, imajuci u vidu da su im bila uskracena skoro sva prava, bez obzira na dokumenta. Ipak, oni su nasli nacine da zive po obodima gradova u svojim naseljima, da stvore sebi novi zivot.
Idilicna situacija je trajala do izbijanja “Velike depresije” 1929. godine, najvece ekonomske krize u SAD. Velika kriza i ogroman rast nezaposlenosti doveli su do toga da beli Amerikanci, za sve okrive migrante. Ovog puta to je imalo uporiste i u vladinom stavu, koja je zauzela agresivnu politiku, zvanicno prema ilegalnim imigrantima, ali realno prema Meksikancima i drugim etnickim grupama. U praksi to je znacilo niz pravnih akata gde je recimo zabranjivana drzavna pomoc firmama koje zaposljavaju ilegalne emigrante, ili cak i legalne gradjane SAD meksickog porekla. Kazne su bile ogromne, tako da nijedva firma u uslovima krize nije zelela da se zajebava. Sustina je bila da se pre svega Meksikancima (al ii ostalima) uskrati bilo kakav vid pomoci koji se finansira drzavnim novcem, bilo da je u pitanju lecenje, obrazovanje ili nesto slicno, kao i da ono malo poslova dobiju, kako je tadasnja stampa i javnost govorila “pravi Amerikanci” (u prevodu beli Amerikanci, po mogucstvo anglo-saksonskog porekla).
Akcije drzave u tom pravcu su bile konkretnije. Serijom novih zakona predvidjeno je da se migrant deportuju bez vecih problema u Meksiko. Mnogim radnicima se pripisivalo da su dizali strajkove i slicno da bi se nasao neki osnov za deportaciju. ALi ljudi su se deportovali bez obzira na okolnosti i to veoma brutalno.
Procenjeno je da je u nekoliko godina krize deportovano izmedju 500.000 i dva miliona Meksikanaca. Procene su da je cak 1,2 miliona deportovanih imalo americka dokumenta, odnosno da su bili americki drzavljavni meksickog porekla koji su rodjeni u toj zemlji. Ni to ih nije zastitilo od deportacije. To je bilo jedno od najvecih etnickih ciscenja na teritoriji Amerike, najvece od proterivanja Indijanaca. Izvinjenje za to recimo doslo je tek 2006. godine od strane americkog kongresa. O ovom delu americke istorije se naravno ne snimaju holivudski filmovi, nema cak ni dokumentaraca (osim jednog kojeg ja jos nisam nasao), dok sui studije o ovome retke.
Kada se situacija smirila, ekonomska situacoija stabilizovala, preostali Meksikanci u SAD su nasli neki svoj mir. Jos jednom cu istaci da su Meksikanci ziveli u veoma izolovanim zajednicama u gradovima zapada SAD, da su krajevi bili veoma zatvoreni. Meksikanci nisu verovali vladi, americko drustvo nije racunalo za njih osim kao jeftinu radnu snagu. Tako su rasle citave generacije mladih Meksikanaca u drzavi u kojoj si bili nepozeljni i gde su bili zestoko diskriminisani. U globalu Meksikanci nisu bili agresivna manjina, (mozda medju sobom), ali nikako prema belcima. Tek su kasnije od pasivne manjine koja je sluzila kao vreca za udaranje, postal problem americkog drustva (naravno ne mislim na citavu populaciju, vec na one koji su krenuli putem kriminala).
Izdvojenost je dovela do stvaranja posebne subkulture te etnicke zajednice, cvrsto vezane za krajeve u kojima zive. Ziveli su maltene paralelno sa ostatkom amerike, imali su posebnu muziku, poseban sleng, poseban stil oblacenja, drugacije obrasce ponasanja. Tako su meksicki klinci negde drugom polovinom 30-ih godina vec imali i poseban mangupski stil koji se odlikovao posebnim odelima sa velikim naramenicama i vrecastim pantalonama nazvanim „Zoot Suit“ (ko je gledao film Dik Trejsi to je nesto najpribliznije) i sesirom sa sirokim obodom. Takvi Meksikanci su od puritanskih mejnstrim medija smatrani probisvetima i bitangama, tako da policija nije imala milosti prema njima.
Ime odela je vazno jer je u jeku Drugog svetskog rata, 1943. godine izbio incident koji je prerastao u nerede, poznatije kao „zoot suit riots“. Dakle takav nacin oblacenja furali su pre svega mladi Meksikanci, ali i poneki gangsteri 30-ih godina proslog veka. Kada je izbio Drugi svetski rat, Amerika je ogrnanicila upotrebu svih sirovina, pa izmedju ostalog i vune. Sve je bilo podredjeno ratnoj ekonomiji, tako da su odela kakva sam opisao bila zabranjena. Prvo se vise nisu proizvodila, a onda je bila zabrana da se materijal trosi na tako nesto. Za mlade Meksikance to je bila neka vrsta otpora, pa su na crnoj berzi nabavljali materijal, u ilegalnim krojackim salonima su sili po meri. U godinama rata na taj nacin su jos vise zivcirali belce.
Javnost im je zamerala da su nelojalni gradjani, da se zajebavaju dok hrabri americki vojnici ginu boreci se protiv Hitlera. Ironicno, daleko veci broj Meksikanaca je sluzio u americkoj vojsci nego sto je bila populacija (u SAD je tada bilo oko 2,5 odsto Meksikanaca koji su cinili 4,5 odsto vojnika americke vojske u Drugom sv. ratu).
Ipak, zbog konstantog sramotnog izvestavanja medija i prezira prema Meksikancima, incidenti su bili cesti, posebno ako Meksikanci napuste svoje krajeve. Neredima koji su u junu 1943. godine poceli u Los Andjelesu prethodilo je ubistvo mladog Meksikanca za koji su optuzeni drugi mladi Meksikanci u opisanim odelima. Ulogu javnog sudije nad svim mladim Meksikancima u odredjenim odelima imao je Los Andjeles Tajms, koji je zapoceo seriju neproverenih tekstova, gde je mnoge kriminalne radnje, od kojih su mnoge bile izmisljene, pripisivao mladim olosima i delikventima meksickog porekla u „vrecastim odelima“, pozivajuci policiju da se obracuna sto pre sa sljamom. U to vreme je nekako u uptrebu usla i rec cikano (chicano) koja je imala u pocetku pogrdno znacenje, pre svega za mladje Meksikance, dok je kasnije prihvacena i danas oznacava Amerikanca meksickog porekla.
Neposredni povod za izbijanje nereda bila su dva incidenta koja su se dogodila u maju i junu 1943. godine, gde su ucestvovali americki mornari i mladi Meksikanci. Grupa mornara, ciji su brodovi bili usidreni u losandjeleskoj luci, prvo je na ulici matretirala mladu Meksikanku i nabacivala se nepristojno devojci, dok nisu dobili po picki. Onda nekoliko dana kasnije su ponovo popasli batine u sukobu sa grupom mladjih Meksikanaca.
Policija Los Andjelesa, koju su cinili pretezno belci, tada je pobesnela, jer kako Meksikanci smeju da diraju hrabre vojnike koji su na odsustvu a bore se u ratu. Okupili su jednog dana sve policajce, koji su bili na duznosti i one van duznosti i krenuli su u osvetnicku akciju glavnim ulicama Los Andjelesa. Prebijali su svakog Meksikanca kojeg su nasli. Dan kasnije, mornari sa americkih vojnih brodova, vise od 200, konvojem taksija je uletelo u istocni Los Andjeles, gde su pretezno ziveli Meksikanci i prebijali su sve zivo. I decu i stare i mlade. Samo nekoliko dana kasnije sukobi, ili bolje receno lincovanje, prosirilo se na citavu zapadnu obalu, gde su uniformisani mornari, uz podrsku lokalnog stanovnistva i policije, nesmetano gazili od batina Meksikance.
Neredi su se prosirili in a istocnu obalu, gde je bilo malo Meksikanaca, ali dosta crnaca koji su bili kolateralna steta. Neredi su jedva zaustavljeni, kada su visoki vojni zvanicnici zapretili vojnim sudom pobesnelim mornarima.
Iako je post dosta dugacak, ovo je najkraca verzija komplikovane istorije Meksikanaca u Americi i americko-meksickih odnosa. Sve ovo je bitno da se objasni pojava latino bandi na tlu Amerike.
U vreme kada su bili pod velikim udarima, sto americke javnosti, vlade i belaca, meksicki migrant su se osecali jedino sigurnim u svojim krajevima. U takvim krajevima su i nastajale tamo 30-ih godina prve bande. One nisu bande kakve danas gledamo. To su vise bile ekipe mladih koji su bili teritorijalni i koji su branili svoj kraj, ne samo od belaca koji bi povremeno upadali, vec i od drugih meksickih bandi iz drugih naselja. Dakle u to vreme su mnoge bande, ne samo meksicke, imale tu neku odbrambenu fukciju, ali cinili su ih srcaniji momci, mangupi. Ako se ne varam i sam izraz banda nije odmah predstavljao naziv za kriminalnu grupu, vec za grupu ljudi, lokalnu ekipu i slicno.
Tek ce kasnije, pojavom droge na americkim ulicama, relativno bezazlene bande, izrasti hard-kor kriminalne organizacije. Jer organizovana grupa ljudi, na ulicama na kojima su odrasli u krajevima koje znaju u mali prst, najlakse su mogli da rasturaju drogu. Oni su imali one neophodne stvari, ljudstvo, organizaciju, hijerarhiju i logistiku. I uz sve to, sansu da se za kratko vreme enormno obogate. Sto su naravno oberucke prihvatili.
Kada vidite, slicni su poceci i italijanske i irske i mnogih drugih mafija. Iz neke organizovane grupe koja je stitila i sebe i kraj i ljude, metastaziralo je u nesto strasno.
Slicno je i kada sam pisao o zatvorskim bandama, gde su tamo 50-ih od ljudi koji su maltretirani u kalifornijskim zatvorima izrasli u najokoreliju kriminalnu bandu, Meksicku mafiju.
Kasnije mozemo da pricamo o tome koja je latino banda najjaca, najludja, jer tamo zaista ima dosta psihopata. Mozemo da pricamo kako migracija utice na snagu latino zajednice u SAD. Ima dosta teorija da recimo Meksiko putem bandi planira da jednog dana povrati teritorije koje je izgubio u ratovima sa SAD. To su naravno trenutno teorije zavere, ali mnogi ekstremniji politicari traze veze da bi podrzali taj stav.
U samoj Americi postoji nekoliko secesionistickih organizacija, gde Meksikanci pokusavaju institucionalno da se bore za povratak izgubljenih teritorija. Te organizacije su nastale na univerzitetima, trenutno su samo agresivna (verbalno agresivna) manjina sa egzoticnim zahtevima. Sustina koju oni govore je ta da je latino populacija sve brojnija, da je Amerikanaca meksickog porekla sve vise i da ce oni stvoriti takvo stanje na terenu (na teritorijama gde borave), da ce realnost biti da oni vode glavnu rec. Jedan profesor univerziteta meksickog porekla je rekao nesto u fazonu “Ko je kriv belcima sto radjaju malo dece i crncima sto toliko abortiraju. Svaka meksicka porodica ima vise dece i mi preuzimamo krajeve”.
I zaista je tako, Meksikanci, sto ilegalnom emigracijom, sto jakim prirodnim prirastajem, istiskuju, pre svega crnce, iz svojih krajeva. Belci sami idu iz mesta gde se ne osecaju sigurno i uvek traze da budu grupisani i odvijeni od drugih grupa. O tome cu drugi put jer se to zove “white flight” ii ma svoju tezinu.
Stvar je sto su Meksikanci preuzeli mnoge krajeve i gradove koji su bili tradicionalno crnacki. Tako su recimo crnci, negde od kraja 90-ih, manjina u Komptonu. To sam pisao ranije.
Ovo sam oduzio da bih samo pomenuo, a nekom drugom prilikom vise pisao, o rasnom ratu u Americi. Taj rat se navodno odvija izmedju latino i crnackih bandi, a cilj je da se neki krajevi etnicki ociste. Agresivne meksicke bande pojavljuju se u crnackim krajevima gde se doseljavaju meksicki migrant. Kada preuzmu kraj, krece zastrasivanje crnackog stanovnistva, tako da ovi moraju da se isele. Ovo je sada vise borba za pojedine ulice, ali recimo jedna od najagresivnijh ulicnih bandi “The Avenues”, fura ekstremno rasisticki fazon prema crncima. Same vodje bande su u nekim izjavama rekle da je cilj proterati crnce iz krajeva, da bi se napravilo mesta za meksicku populaciju.
O nekom rasnom ratu u Americi naravno da se ne govori, Ovo vise pricaju operativci na terenu. Policajci su u nekoliko dokumentaraca o ratovima bandi otvoreno rekli da je na delu rasni rat na ulicama. Krenuo je okrsajem latino i crnackih bandi, ali sve vise se desava da su mete obicni ljudi koji zive u tim krajevima.
O svemu tome mozemo kasnije, naravno ako bude bilo interesovanja.
Naravno, posebna prica ce ici o crnackoj populaciji, cija je istorija prilicno zanimljiva i ne previse poznata ni samim Amerikancima, al ii o belackim bandama koje imaju svoju istoriju nastanka i razvoja.
Idilicna situacija je trajala do izbijanja “Velike depresije” 1929. godine, najvece ekonomske krize u SAD. Velika kriza i ogroman rast nezaposlenosti doveli su do toga da beli Amerikanci, za sve okrive migrante. Ovog puta to je imalo uporiste i u vladinom stavu, koja je zauzela agresivnu politiku, zvanicno prema ilegalnim imigrantima, ali realno prema Meksikancima i drugim etnickim grupama. U praksi to je znacilo niz pravnih akata gde je recimo zabranjivana drzavna pomoc firmama koje zaposljavaju ilegalne emigrante, ili cak i legalne gradjane SAD meksickog porekla. Kazne su bile ogromne, tako da nijedva firma u uslovima krize nije zelela da se zajebava. Sustina je bila da se pre svega Meksikancima (al ii ostalima) uskrati bilo kakav vid pomoci koji se finansira drzavnim novcem, bilo da je u pitanju lecenje, obrazovanje ili nesto slicno, kao i da ono malo poslova dobiju, kako je tadasnja stampa i javnost govorila “pravi Amerikanci” (u prevodu beli Amerikanci, po mogucstvo anglo-saksonskog porekla).
Akcije drzave u tom pravcu su bile konkretnije. Serijom novih zakona predvidjeno je da se migrant deportuju bez vecih problema u Meksiko. Mnogim radnicima se pripisivalo da su dizali strajkove i slicno da bi se nasao neki osnov za deportaciju. ALi ljudi su se deportovali bez obzira na okolnosti i to veoma brutalno.
Procenjeno je da je u nekoliko godina krize deportovano izmedju 500.000 i dva miliona Meksikanaca. Procene su da je cak 1,2 miliona deportovanih imalo americka dokumenta, odnosno da su bili americki drzavljavni meksickog porekla koji su rodjeni u toj zemlji. Ni to ih nije zastitilo od deportacije. To je bilo jedno od najvecih etnickih ciscenja na teritoriji Amerike, najvece od proterivanja Indijanaca. Izvinjenje za to recimo doslo je tek 2006. godine od strane americkog kongresa. O ovom delu americke istorije se naravno ne snimaju holivudski filmovi, nema cak ni dokumentaraca (osim jednog kojeg ja jos nisam nasao), dok sui studije o ovome retke.
Kada se situacija smirila, ekonomska situacoija stabilizovala, preostali Meksikanci u SAD su nasli neki svoj mir. Jos jednom cu istaci da su Meksikanci ziveli u veoma izolovanim zajednicama u gradovima zapada SAD, da su krajevi bili veoma zatvoreni. Meksikanci nisu verovali vladi, americko drustvo nije racunalo za njih osim kao jeftinu radnu snagu. Tako su rasle citave generacije mladih Meksikanaca u drzavi u kojoj si bili nepozeljni i gde su bili zestoko diskriminisani. U globalu Meksikanci nisu bili agresivna manjina, (mozda medju sobom), ali nikako prema belcima. Tek su kasnije od pasivne manjine koja je sluzila kao vreca za udaranje, postal problem americkog drustva (naravno ne mislim na citavu populaciju, vec na one koji su krenuli putem kriminala).
Izdvojenost je dovela do stvaranja posebne subkulture te etnicke zajednice, cvrsto vezane za krajeve u kojima zive. Ziveli su maltene paralelno sa ostatkom amerike, imali su posebnu muziku, poseban sleng, poseban stil oblacenja, drugacije obrasce ponasanja. Tako su meksicki klinci negde drugom polovinom 30-ih godina vec imali i poseban mangupski stil koji se odlikovao posebnim odelima sa velikim naramenicama i vrecastim pantalonama nazvanim „Zoot Suit“ (ko je gledao film Dik Trejsi to je nesto najpribliznije) i sesirom sa sirokim obodom. Takvi Meksikanci su od puritanskih mejnstrim medija smatrani probisvetima i bitangama, tako da policija nije imala milosti prema njima.
Ime odela je vazno jer je u jeku Drugog svetskog rata, 1943. godine izbio incident koji je prerastao u nerede, poznatije kao „zoot suit riots“. Dakle takav nacin oblacenja furali su pre svega mladi Meksikanci, ali i poneki gangsteri 30-ih godina proslog veka. Kada je izbio Drugi svetski rat, Amerika je ogrnanicila upotrebu svih sirovina, pa izmedju ostalog i vune. Sve je bilo podredjeno ratnoj ekonomiji, tako da su odela kakva sam opisao bila zabranjena. Prvo se vise nisu proizvodila, a onda je bila zabrana da se materijal trosi na tako nesto. Za mlade Meksikance to je bila neka vrsta otpora, pa su na crnoj berzi nabavljali materijal, u ilegalnim krojackim salonima su sili po meri. U godinama rata na taj nacin su jos vise zivcirali belce.
Javnost im je zamerala da su nelojalni gradjani, da se zajebavaju dok hrabri americki vojnici ginu boreci se protiv Hitlera. Ironicno, daleko veci broj Meksikanaca je sluzio u americkoj vojsci nego sto je bila populacija (u SAD je tada bilo oko 2,5 odsto Meksikanaca koji su cinili 4,5 odsto vojnika americke vojske u Drugom sv. ratu).
Ipak, zbog konstantog sramotnog izvestavanja medija i prezira prema Meksikancima, incidenti su bili cesti, posebno ako Meksikanci napuste svoje krajeve. Neredima koji su u junu 1943. godine poceli u Los Andjelesu prethodilo je ubistvo mladog Meksikanca za koji su optuzeni drugi mladi Meksikanci u opisanim odelima. Ulogu javnog sudije nad svim mladim Meksikancima u odredjenim odelima imao je Los Andjeles Tajms, koji je zapoceo seriju neproverenih tekstova, gde je mnoge kriminalne radnje, od kojih su mnoge bile izmisljene, pripisivao mladim olosima i delikventima meksickog porekla u „vrecastim odelima“, pozivajuci policiju da se obracuna sto pre sa sljamom. U to vreme je nekako u uptrebu usla i rec cikano (chicano) koja je imala u pocetku pogrdno znacenje, pre svega za mladje Meksikance, dok je kasnije prihvacena i danas oznacava Amerikanca meksickog porekla.
Neposredni povod za izbijanje nereda bila su dva incidenta koja su se dogodila u maju i junu 1943. godine, gde su ucestvovali americki mornari i mladi Meksikanci. Grupa mornara, ciji su brodovi bili usidreni u losandjeleskoj luci, prvo je na ulici matretirala mladu Meksikanku i nabacivala se nepristojno devojci, dok nisu dobili po picki. Onda nekoliko dana kasnije su ponovo popasli batine u sukobu sa grupom mladjih Meksikanaca.
Policija Los Andjelesa, koju su cinili pretezno belci, tada je pobesnela, jer kako Meksikanci smeju da diraju hrabre vojnike koji su na odsustvu a bore se u ratu. Okupili su jednog dana sve policajce, koji su bili na duznosti i one van duznosti i krenuli su u osvetnicku akciju glavnim ulicama Los Andjelesa. Prebijali su svakog Meksikanca kojeg su nasli. Dan kasnije, mornari sa americkih vojnih brodova, vise od 200, konvojem taksija je uletelo u istocni Los Andjeles, gde su pretezno ziveli Meksikanci i prebijali su sve zivo. I decu i stare i mlade. Samo nekoliko dana kasnije sukobi, ili bolje receno lincovanje, prosirilo se na citavu zapadnu obalu, gde su uniformisani mornari, uz podrsku lokalnog stanovnistva i policije, nesmetano gazili od batina Meksikance.
Neredi su se prosirili in a istocnu obalu, gde je bilo malo Meksikanaca, ali dosta crnaca koji su bili kolateralna steta. Neredi su jedva zaustavljeni, kada su visoki vojni zvanicnici zapretili vojnim sudom pobesnelim mornarima.
Iako je post dosta dugacak, ovo je najkraca verzija komplikovane istorije Meksikanaca u Americi i americko-meksickih odnosa. Sve ovo je bitno da se objasni pojava latino bandi na tlu Amerike.
U vreme kada su bili pod velikim udarima, sto americke javnosti, vlade i belaca, meksicki migrant su se osecali jedino sigurnim u svojim krajevima. U takvim krajevima su i nastajale tamo 30-ih godina prve bande. One nisu bande kakve danas gledamo. To su vise bile ekipe mladih koji su bili teritorijalni i koji su branili svoj kraj, ne samo od belaca koji bi povremeno upadali, vec i od drugih meksickih bandi iz drugih naselja. Dakle u to vreme su mnoge bande, ne samo meksicke, imale tu neku odbrambenu fukciju, ali cinili su ih srcaniji momci, mangupi. Ako se ne varam i sam izraz banda nije odmah predstavljao naziv za kriminalnu grupu, vec za grupu ljudi, lokalnu ekipu i slicno.
Tek ce kasnije, pojavom droge na americkim ulicama, relativno bezazlene bande, izrasti hard-kor kriminalne organizacije. Jer organizovana grupa ljudi, na ulicama na kojima su odrasli u krajevima koje znaju u mali prst, najlakse su mogli da rasturaju drogu. Oni su imali one neophodne stvari, ljudstvo, organizaciju, hijerarhiju i logistiku. I uz sve to, sansu da se za kratko vreme enormno obogate. Sto su naravno oberucke prihvatili.
Kada vidite, slicni su poceci i italijanske i irske i mnogih drugih mafija. Iz neke organizovane grupe koja je stitila i sebe i kraj i ljude, metastaziralo je u nesto strasno.
Slicno je i kada sam pisao o zatvorskim bandama, gde su tamo 50-ih od ljudi koji su maltretirani u kalifornijskim zatvorima izrasli u najokoreliju kriminalnu bandu, Meksicku mafiju.
Kasnije mozemo da pricamo o tome koja je latino banda najjaca, najludja, jer tamo zaista ima dosta psihopata. Mozemo da pricamo kako migracija utice na snagu latino zajednice u SAD. Ima dosta teorija da recimo Meksiko putem bandi planira da jednog dana povrati teritorije koje je izgubio u ratovima sa SAD. To su naravno trenutno teorije zavere, ali mnogi ekstremniji politicari traze veze da bi podrzali taj stav.
U samoj Americi postoji nekoliko secesionistickih organizacija, gde Meksikanci pokusavaju institucionalno da se bore za povratak izgubljenih teritorija. Te organizacije su nastale na univerzitetima, trenutno su samo agresivna (verbalno agresivna) manjina sa egzoticnim zahtevima. Sustina koju oni govore je ta da je latino populacija sve brojnija, da je Amerikanaca meksickog porekla sve vise i da ce oni stvoriti takvo stanje na terenu (na teritorijama gde borave), da ce realnost biti da oni vode glavnu rec. Jedan profesor univerziteta meksickog porekla je rekao nesto u fazonu “Ko je kriv belcima sto radjaju malo dece i crncima sto toliko abortiraju. Svaka meksicka porodica ima vise dece i mi preuzimamo krajeve”.
I zaista je tako, Meksikanci, sto ilegalnom emigracijom, sto jakim prirodnim prirastajem, istiskuju, pre svega crnce, iz svojih krajeva. Belci sami idu iz mesta gde se ne osecaju sigurno i uvek traze da budu grupisani i odvijeni od drugih grupa. O tome cu drugi put jer se to zove “white flight” ii ma svoju tezinu.
Stvar je sto su Meksikanci preuzeli mnoge krajeve i gradove koji su bili tradicionalno crnacki. Tako su recimo crnci, negde od kraja 90-ih, manjina u Komptonu. To sam pisao ranije.
Ovo sam oduzio da bih samo pomenuo, a nekom drugom prilikom vise pisao, o rasnom ratu u Americi. Taj rat se navodno odvija izmedju latino i crnackih bandi, a cilj je da se neki krajevi etnicki ociste. Agresivne meksicke bande pojavljuju se u crnackim krajevima gde se doseljavaju meksicki migrant. Kada preuzmu kraj, krece zastrasivanje crnackog stanovnistva, tako da ovi moraju da se isele. Ovo je sada vise borba za pojedine ulice, ali recimo jedna od najagresivnijh ulicnih bandi “The Avenues”, fura ekstremno rasisticki fazon prema crncima. Same vodje bande su u nekim izjavama rekle da je cilj proterati crnce iz krajeva, da bi se napravilo mesta za meksicku populaciju.
O nekom rasnom ratu u Americi naravno da se ne govori, Ovo vise pricaju operativci na terenu. Policajci su u nekoliko dokumentaraca o ratovima bandi otvoreno rekli da je na delu rasni rat na ulicama. Krenuo je okrsajem latino i crnackih bandi, ali sve vise se desava da su mete obicni ljudi koji zive u tim krajevima.
O svemu tome mozemo kasnije, naravno ako bude bilo interesovanja.
Naravno, posebna prica ce ici o crnackoj populaciji, cija je istorija prilicno zanimljiva i ne previse poznata ni samim Amerikancima, al ii o belackim bandama koje imaju svoju istoriju nastanka i razvoja.
- Bruno Sulak
- Posts: 771
- Joined: Wed Feb 03, 2016 11:27 am
- Location: Cannes
Re: Bande
Riperu samo nastavi, procitao sam sve u jednom cugu.
I mene zanima da li u Evropi ima nekih bandi? Iako je mali of topik, mozes i da napises (ili neko drugi) nesto o evropskim mafijama?
I mene zanima da li u Evropi ima nekih bandi? Iako je mali of topik, mozes i da napises (ili neko drugi) nesto o evropskim mafijama?
Re: Bande
Samo da odgovorim na par pitanja. Prvo vezano za to da li postoji netrpeljivost prema drugim latinosima,koji nisu Meksickog porekla. O tome bi mozda vise mogli da kazu ovi nasi ljudi sa foruma koji zive tamo. Kroz istoriju netrpeljivost (sto je preblaga rec), postojala je prema svima. Recimo u vreme dok je nacija jos bila mlada, postojal je velika razlika da li si anglo-saksonskog porekla ili si recimo irski katolik. Odnos je bio u najmanju ruku prezir prema toj nacionalnoj manjini. Isto je bilo i prema mnogim drugim zajednicama u okviru iste etnicke grupe. Italijanski migranti su bili pod zestokim udarima, pa je mafija i procvetala u krajevima koje su drzali, poljska i istocnoevropska emigracija isto. Naleteo sam negde podatak da je maltene izvrsen pogrom nad grckom emigracijom u nek, gradu od strane drugih belaca. Naravno,nisu samo anglosaksonci mrzeli ostale, tamo je u drugoj zemlji vladalo nepoverenje svih prema svima. U prevodu svaka nacija se drzala za sebe, ali to je razumljivo, te prve generacije nisu bili Amerikanci, oni su manje vise odrzali identitet koji su imali ranije.
U filmu "Bande Njujorka" mozda se tako nesto najbolje i vidi, podeljenost i bandi po nekom nacionalnom principu, jer crnci u severnom delu SAD jos nisu bili znacajnija manjina. Dakle u neko starije vreme postojale su mnoge jake belacke bande. Ipak, one su vremenom izumrle. Razlog je jednostavan, procenjuje se da se vec treca generacija belih migranata dobro integrisala u americko drustvo. To je znacilo da su dolazili do viseg obrazovanja, boljih poslova itd, sto je suzilo prostor da se oforme bande kakva danas postoje u crnackim i latino zajednicama. Sto naravno nikako ne znaci da bandi ili kriminala nema.
E sad, kada je takav bio odnos u okviru bele populacije, gde su se mrzeli (a gde verovatno i danas vlada blaga odbojnost medju pojedinim zajednicama), mozete zamisliti kakav je odnos bio prema crncima ili bilo kojim latinosima. Kasnije u nekim tekstovima koje planiram da pisem dacu primere sta se sve kroz ne tako davnu istoriju dogadjalo.
I da ne pripisemo sve najgore anglosaksoncima, kada sam citao tekstove i gledao dokumentarce o rasnim neredima gde su belci lincovali crnce u periodu od pocetka do sredine 20. veka, neretko je agresivne irske grupe zapocinjale ludilo. I o tome cu nekom drugom prilikom, jer ima prilicno zanimljivih podataka.
Za ostala pitanja, o evropskim bandama nisam nesto previse trazio, nesto sam gledao da su engleski gradovi plodno tle, ali nije bas tako kako je u Americi. Ne kazem da nije zanimljivo, ali dok se ne informisem, ne bih da pisem. Nisam nesto ni istrazivao o evropskim mafijama. To je tema kojoj cu se posvetiti i koja je cini mi se veoma zanimljiva.
Za knjige, ne znam da li ih ima na srpskom, ne znam ni da li ih ima na engleskom, ali internet je najbolja biblioteka. Tu stvarno moze da se naleti na dosta zanimljivih tekstova i o bandama i o drugim stvarima, naravno uz neko osrednje znanje engleskog jezika.
Ovih dana cu napisati istoriju crnackog organizovanja u gradovima severa SAD. Jako je zanimljivo, makar meni, kako se sve to odvijalo i kako je doslo do stanja kakvo je danas.
Istorija rasizma u Americi je maltene stara od kada su prvi doseljenici poceli da se tamo iseljavaju.
U filmu "Bande Njujorka" mozda se tako nesto najbolje i vidi, podeljenost i bandi po nekom nacionalnom principu, jer crnci u severnom delu SAD jos nisu bili znacajnija manjina. Dakle u neko starije vreme postojale su mnoge jake belacke bande. Ipak, one su vremenom izumrle. Razlog je jednostavan, procenjuje se da se vec treca generacija belih migranata dobro integrisala u americko drustvo. To je znacilo da su dolazili do viseg obrazovanja, boljih poslova itd, sto je suzilo prostor da se oforme bande kakva danas postoje u crnackim i latino zajednicama. Sto naravno nikako ne znaci da bandi ili kriminala nema.
E sad, kada je takav bio odnos u okviru bele populacije, gde su se mrzeli (a gde verovatno i danas vlada blaga odbojnost medju pojedinim zajednicama), mozete zamisliti kakav je odnos bio prema crncima ili bilo kojim latinosima. Kasnije u nekim tekstovima koje planiram da pisem dacu primere sta se sve kroz ne tako davnu istoriju dogadjalo.
I da ne pripisemo sve najgore anglosaksoncima, kada sam citao tekstove i gledao dokumentarce o rasnim neredima gde su belci lincovali crnce u periodu od pocetka do sredine 20. veka, neretko je agresivne irske grupe zapocinjale ludilo. I o tome cu nekom drugom prilikom, jer ima prilicno zanimljivih podataka.
Za ostala pitanja, o evropskim bandama nisam nesto previse trazio, nesto sam gledao da su engleski gradovi plodno tle, ali nije bas tako kako je u Americi. Ne kazem da nije zanimljivo, ali dok se ne informisem, ne bih da pisem. Nisam nesto ni istrazivao o evropskim mafijama. To je tema kojoj cu se posvetiti i koja je cini mi se veoma zanimljiva.
Za knjige, ne znam da li ih ima na srpskom, ne znam ni da li ih ima na engleskom, ali internet je najbolja biblioteka. Tu stvarno moze da se naleti na dosta zanimljivih tekstova i o bandama i o drugim stvarima, naravno uz neko osrednje znanje engleskog jezika.
Ovih dana cu napisati istoriju crnackog organizovanja u gradovima severa SAD. Jako je zanimljivo, makar meni, kako se sve to odvijalo i kako je doslo do stanja kakvo je danas.
Istorija rasizma u Americi je maltene stara od kada su prvi doseljenici poceli da se tamo iseljavaju.
- lost&found
- Posts: 1111
- Joined: Wed Feb 03, 2016 10:40 pm
Re: Bande
niloas wrote:Svaka ti cast na tekstovima milina je citati. I ako mozes da napises da li su bijeli ameri neprijateljski nastrojeni i prema ostalim latinosima prije svega mislim na portorikance i kubance?
Generalno, dobar deo belih amera su pritajeni ili otvoreni rasisti prema svim nebelim amerima . Moja devojka je Latino (ne meksikanka) I njena rodjaka je udata za belog Amera, I kaze da je bas propatila jer je njegova porodica (pa cak I on?!) ozbiljni rasisti, pa je tu bilo prvo gazenje sto ne zna engleski, pa tamna put itd...
Ja recimo gotivim Latinose, i mislim da cak i mi Srbi imamo poneke slicnosti s njima (ne mislim fizicki, nego mentalitet).
E da, Riperu svaka cast, razbijas s tekstovima.
- illuminati
- Posts: 11
- Joined: Sat Feb 06, 2016 7:07 am
Re: Bande
Odlicna tema, evo ja bih mogao dati neki svoj doprinos kada su u pitanju meksicki karteli, posto je to tematika u koju sam najbolje upucen, vec godinama pratim ova dva odlicna sajta:
Borderland Beat (sajt na engleskom)
http://www.borderlandbeat.com/
El Blog del Narco (sajt na spanskom)
http://www.blogdelnarco.com/
Takodje procitao sam sve moguce tekstove koji su se zadnjih godina pojavljivali u vezi sa kartelima, precesljao sam sve wikipedia stranice o vecim grupama i pojedincima, pratio sam neke likove iz kartela po drustvenim mrezama, neke od njih i dalje pratim, pokusavao sam da slozim sve kockice i uspeo sam da donekle napravim jednu jasno sliku kako to danas izgleda, medjutim tu ima mnogo materijala, pa cu pokusati ovih dana da to bacim na papir i ovde prenesem, ako ne u komadu, onda makar iz delova, plus morao bih da se podsetim nekih stvari koje sam sigurno u medjuvremenu zaboravio, steta je sto se u javnosti toliko malo toga pise, verovatno su i novinari u strahu, ali uz pomoc gore navedenih sajtova i pronalazenja nekih alternativnih izvora informacija, moze se doci do veoma zanimljivih saznanja o necemu sto je daleko brutalnije od dogadjanja na bliskom istoku, a opet usudio bih se reci interesantnije od italijanske mafije i kolumbijskih kartela od pre nekoliko decenija, jer osim sto se ovo desava u sadasnjosti, kolicina novca, uticaja i raznoraznih veza je veca nego ikada do sad.
Znaci cim budem imao malo vise vremena dacu svoj doprinos ovoj temi i pokusacu da do detalja objasnim funkcionisanje meksickih kartela, njihove medjusobne ratove, najistaknutije likove, sve ono sto se desavalo od devedesetih pa do sada, a u toj prici svoje mesto imaju i bande.
Borderland Beat (sajt na engleskom)
http://www.borderlandbeat.com/
El Blog del Narco (sajt na spanskom)
http://www.blogdelnarco.com/
Takodje procitao sam sve moguce tekstove koji su se zadnjih godina pojavljivali u vezi sa kartelima, precesljao sam sve wikipedia stranice o vecim grupama i pojedincima, pratio sam neke likove iz kartela po drustvenim mrezama, neke od njih i dalje pratim, pokusavao sam da slozim sve kockice i uspeo sam da donekle napravim jednu jasno sliku kako to danas izgleda, medjutim tu ima mnogo materijala, pa cu pokusati ovih dana da to bacim na papir i ovde prenesem, ako ne u komadu, onda makar iz delova, plus morao bih da se podsetim nekih stvari koje sam sigurno u medjuvremenu zaboravio, steta je sto se u javnosti toliko malo toga pise, verovatno su i novinari u strahu, ali uz pomoc gore navedenih sajtova i pronalazenja nekih alternativnih izvora informacija, moze se doci do veoma zanimljivih saznanja o necemu sto je daleko brutalnije od dogadjanja na bliskom istoku, a opet usudio bih se reci interesantnije od italijanske mafije i kolumbijskih kartela od pre nekoliko decenija, jer osim sto se ovo desava u sadasnjosti, kolicina novca, uticaja i raznoraznih veza je veca nego ikada do sad.
Znaci cim budem imao malo vise vremena dacu svoj doprinos ovoj temi i pokusacu da do detalja objasnim funkcionisanje meksickih kartela, njihove medjusobne ratove, najistaknutije likove, sve ono sto se desavalo od devedesetih pa do sada, a u toj prici svoje mesto imaju i bande.
Re: Bande
Kako sam u prethodnom postu napisao neke istorijske okolnosti koje su dovele do toga da se na kraju oforme veoma brutalne meksicke bande, tako cu sada napisati o istorijskim okolnostima koje su dovele do pojave, pre svega, crnackih krajeva u kojima su kasnije nicale bande. Ovo je post o „Velikoj migraciji“, istorijskom dogadjaju koji je trajao punih sest decenija a koji oznacava masovno preseljenje crne populacije sa juga zemlje u gradove severoistoka, srednjeg zapada i zapada SAD.
Demografska slika Amerike kakva je danas, nije uvek bila takva. Po okoncanju gradjanskog rata, najveci broj crne populacije ziveo je na jugu. U severnom delu SAD bilo je tek par procenata crnacke populacije i oni nisu zauzimali znacajno ucesce u demografiji stanovnistva.
Treba istaci da je i pored toga sto su se oslobodili od ropstva, crnacka populacija na ruralnom jugu zivela je tek nesto bolje nego dok su bili robovi. Tek poneki crnac je bio vlasnik zemlje, dok je ogromna vecina zivela od rada na poljima pamuka kod nekadasnjih robovlasnika, a sada poslodavaca. Inace jug SAD je bio, (a mislim da je i danas) daleko manje razvijen od severnog. Uglavnom crnci su bili koncentrisani u juznim drzavama, najvise kod delte Misisipija, ziveli su ruralnim predelima u stracarama, bilo je jako malo je bilo urbane populacije. Jedan od razloga je bio i taj sto su bili nekvalifikovana radna snaga. A opet, iako su zvanicno bili slobodni gradjani sa svim pravima, kroz segregaciju i nizu rasistickih zakona u ekstremno rasistickom okruzenju, cesto im je bilo uskraceno obrazovanje, lecenje i mnoge druge stvari.
Odnos belih juznjaka prema crncima se nije puno promenio, oni su uvek u njihovim ocima bili i ostali robovi, a to sto su trazili neka svoja prava ih je dodatno zivciralo. Lincovanja, napadi, paljevine, bile su svakodnevne. Crnacka populacija je zaista bila oterana duboko u unutrasnjost sto dalje od ociju belaca. Bili su pozeljni jedino kao jeftina radna snaga koja je radila na pamucnim poljima za sicu. Zanimljivo je recimo da je poslednji zvanican zakon koji je u sebi imao elemente segregacije ili rasizma cime se delu populacije, ovoga puta crne, nesto uskracivalo, ukinut je tek 70-ih godina.
Pocetkom 20. veka situacija kod crnackog stanovnistva pocela je da se menja. Kako su gradovi na severu SAD usli u ubrzanu indusrtijalizaciju, tako je falila radna snaga. Imajuci u vidu da priliv belih migranata iz Evrope nije bio dovoljan, mnogi poslodavci su krenuli da traze radnike na jugu. Zaposljavanje crnaca u fabrikama pre toga se dogadjalo samo u vremenu strajkova, gde su crnci sluzili kao strajhbrejkeri.
Kao sto sam pomenuo, kako je u severnim americkim gradovima rasla industrijska proizvodnja, tako je pocela i crnacka migracija sa juga. Meka za crnce je bio grad Cikago, koji je bio industrijski napredan i relativno liberalan. Crnci koji su tamo poceli da odlaze, lako su dolazili do posla i bili su izlozeni daleko manjoj rasnoj mrznji nego na jugu. Naravno, osim Cikaga, crnci migriraju i u druge gradove gde se razvija industrija, Njujork, Detroit itd, u kasnijim decenijama u gradove zapada poput Los Andjelesa i drugih... Procenjuje se da je samo u prvoj deceniji 20. veka, vise od 200.000 crnaca krenulo put severa.
Ogroman priliv crnog stanovnistva dogodio se uoci i tokom Prvog svetskog rata. Do prvog svetskog rata, najvecu radnu snagu cinili su evropski migranti. Nakon sto je rat poceo, veliki broj ljudi je mobilisan, tako da je zamena pronadjena na jugu, kod crnacke populacije.Americka vlada je ohrabrivala crnce da migriraju u severne gradove i zaposljavau se u fabrikama. Naravno ne zato sto su voleli crnce, vec zato sto je u ratnom stanju bilo potrebno odrzati visok nivo proizvodnje. (da napravim paralelu, kada je Britanija ratovala u Prvom i Drugom svetskom ratu, mobilizacije su bili oslobodjeni rudari, jer se smatralo da rade izuzetno bitan posao za drzavu).
Kakva je nestasica radne snage u fabrikama bila tokom rata, mozda najbolje ilustruju primeri da su pojedine kompanije slale regrutere sa kartama da podeli crncima, ili sa cak citavim iznajmljenim voznim kompozicijama, da dovede radnike.
Ova transakcija je isla na zadovoljstvo svih. Industrijalci sa severa su nasli novu radnu snagu, juznjaci, bivsi robovlasnici i sada zemljoposednici, nisu se privise cimali, naprotiv, kao okoreli rasisti pozdravljali su sto se njihovi krajeve prazne od crnaca. Sami crnci su bili zadovoljni jer su u gradovima na severu (a kasnije i zapadu) SAD, zaradjivali vise, njihova deca su imali prilike da upisu bolje skole, ziveli su dostojnije i bili su izlozeni manjoj mrznji nego na jugu.
Jedini koji su bili nezadovoljni su belci koji su ziveli u gradovima u koje je dolazila nova crna migracija. Dok su crnci bili na jugu, ziveli u ruralnim delovima, dok su u gradovima severa bili slucajnost, stanovnici severnog dela SAD su imali prilicno liberalan stav. Ali sada, kada ih je svakim danom bilo sve vise, dolazilo je do sve vecih tenzija. Ipak, tamo do 30-ih godina proslog veka, u severne gradove je migriralo oko 1,3 miliona crnaca sa juga. O lincovanjima, neredima i masovnim napadim na crnce u tom periodu cu pisati u nekom od narednih dana jer to je tek ludilo sta se desavalo. Dakle migracija nije tekla lagano, pratili su je konstantni rasni neredi, koji su se sa juga prelili na sever zemlje.
Uglavnom migracija ka severu je bila neprekidan proces koji je samo povremeno usporavan kao recimo tokom velike depresije, ali koji je imao zamahe u raznim talasima. Najveci talas crnih migranata ka severu SAD bio je tokom 40-ih godina.
Tri stvari su uticale na to. Prva je da su oni crnci koji su ranije migrirali, ziveli bolje nego oni na jugu i to je bilo vidljivo, tako da su oni bili najbolja reklama. Bili su nesto kao danas nasi gasterbajteri kada posete sa zapada nas sirotinju raju. Drugi razlog je bio sto je ponovo pocela regrutacija i sto se rat priblizavao, tako da su ponovo mnoga radna mesta ostala upraznjena i trebalo ih je popuniti. Treci razlog je bio sto se u to vreme pojavila masina za automatsko branje pamuka. Veliki broj crnaca koji su za sicu radili na jugu, preko noci je ostao bez posla. Njihov rad u poljima pamuka zamenile su masine. Kako nisu imali nikakvu drugu vestinu, a juzni gradovi nisu nudili bilo kakvu nadu da bi mogli da nadju neki posao, selidba na sever je u tim slucajevima bukvalno bio beg od gladi.
Samo tokom 40-ih godina na severne (ali i druge gradove) doslo je jos 1,4 miliona crnaca. Procenjuje se da je u pojedinim periodima, smao u Cikagu stizalo 2.000 ljudi dnevno. Prema nekim svedocanstvima, desavalo se da citava naselja (ne mogu se nazvati ni gradovi ni sela), ili citavi vernici neke crkve preko noci krenu put severa, najcesce Cikaga.
Iako je Cikago bio Meka za crnce sa juga, oni su i tamo trpeli veliku represiju. Kada kazem Cikago, to se naravno odnosi i na sve druge gradove na americkom severoistoku, srednjem zapadu i zapadu. Nakon Drugog svetskog rata u Ameriku stizu i nove grupe evropskih migranata, pre svega iz Istocne i Jugoistocne Evrope, gde se ubraja i nasa emigracija. Emigracija je dolazila iz onih zemalja koje su preko noci pale pod vlast komunista. Najveca trvenja bila su oko posla i oko mesta stanovanja. Jer crnci su odavno, serijom zakona, bili proterani u odredjene delove grada i bilo im je zabranjeno da iznajmljuju ili kupuju stanove i kuce u nekim drugim delovima. To je nazvano „stambena segregacija“, koja je bila deo opste segregacije crnaca. Ali slobodnih kuca i stanova je bilo malo a migranata sa svih strana sve vise, sto je bio jos jedan problem gde su povremeno izbijali sukobi.
U krajeve gde su sabijani crnci, belci su se iseljavali i odlazili na druga mesta. Tako su i nastajala mnoga poznata, a kasnije i zloglasna naselja i geta. U Cikagu crnci su zbijeni u juzni deo grada koji je dobio naziv „crni pojas“ „Black Belt“ i gde je do sredine 20. veka tri cetvrtine crnaca cinilo etnicki sastav tog dela grada. Ako se ne varam, recimo u NJujorku Harlem je recimo bio naselje koje je tradicionalno bilo naseljeno italijanskim migrantima, a kasnije crncima, da bi sada (ponovo ako se ne varam), vecinsko stanovnistvo bilo hispano porekla.
Kada je konacno 70-ih godina migracija sa juga na sever konacno prestala, procenjeno je da je periodu od nekih 60 i kusur godina, skoro 7 miliona crnaca naselilo americke severne gradove od onih najvecih, poput pomenutih NJujorka, Detroita i Cikaga, do srednjih i malih gradova, gde god je bilo posla.
Uglavnom, jasno je da je velika migracija uticala na citavu Ameriku na razne nacine, demografski, socioloski, kulturoloski. Naravno, nije velika migracija kriva za pojavu bandi. Kada je crnacka populacija u pitanju, posebno treba imati na umu da su veci deo istorije, sve negde do 60-ih godina, oni bili pasivni i pokorni, nisu predstavljali opasnost belcima. Unutar svoje zajednice bilo je i kriminala i svega, ali imajuci u vidu rasizam koji je vladao u zakonskim okvirima, kao i netoleranciju raznih belih agresivnih skupina, retko je crna manjina bila ta koja je inicirala neki problem.
Crnacke bande su nastale iz niza okolnosti o kojima cu pisati kasnije. Velika migracija je samo bio proces preseljenja crnaca i njihova urbanizacija. Pocetkom 20. veka najveci deo populacije ziveo je u ruralnim delovima, danas skoro da nema crnacke populacije koja ne zivi u gradovima. Tradicionalni rasizam i bezanje od bilo kakvog mesanja belaca sa crncima doveo je do toga da se crnci pozicioniraju u odredjene delove grada. Tek onda su nastajali osnovni uslovi za nastanak raznih skupina iz koje ce niknuti bande. O tome cu pisati narednih dana jer je to zaista posebna tema.
Demografska slika Amerike kakva je danas, nije uvek bila takva. Po okoncanju gradjanskog rata, najveci broj crne populacije ziveo je na jugu. U severnom delu SAD bilo je tek par procenata crnacke populacije i oni nisu zauzimali znacajno ucesce u demografiji stanovnistva.
Treba istaci da je i pored toga sto su se oslobodili od ropstva, crnacka populacija na ruralnom jugu zivela je tek nesto bolje nego dok su bili robovi. Tek poneki crnac je bio vlasnik zemlje, dok je ogromna vecina zivela od rada na poljima pamuka kod nekadasnjih robovlasnika, a sada poslodavaca. Inace jug SAD je bio, (a mislim da je i danas) daleko manje razvijen od severnog. Uglavnom crnci su bili koncentrisani u juznim drzavama, najvise kod delte Misisipija, ziveli su ruralnim predelima u stracarama, bilo je jako malo je bilo urbane populacije. Jedan od razloga je bio i taj sto su bili nekvalifikovana radna snaga. A opet, iako su zvanicno bili slobodni gradjani sa svim pravima, kroz segregaciju i nizu rasistickih zakona u ekstremno rasistickom okruzenju, cesto im je bilo uskraceno obrazovanje, lecenje i mnoge druge stvari.
Odnos belih juznjaka prema crncima se nije puno promenio, oni su uvek u njihovim ocima bili i ostali robovi, a to sto su trazili neka svoja prava ih je dodatno zivciralo. Lincovanja, napadi, paljevine, bile su svakodnevne. Crnacka populacija je zaista bila oterana duboko u unutrasnjost sto dalje od ociju belaca. Bili su pozeljni jedino kao jeftina radna snaga koja je radila na pamucnim poljima za sicu. Zanimljivo je recimo da je poslednji zvanican zakon koji je u sebi imao elemente segregacije ili rasizma cime se delu populacije, ovoga puta crne, nesto uskracivalo, ukinut je tek 70-ih godina.
Pocetkom 20. veka situacija kod crnackog stanovnistva pocela je da se menja. Kako su gradovi na severu SAD usli u ubrzanu indusrtijalizaciju, tako je falila radna snaga. Imajuci u vidu da priliv belih migranata iz Evrope nije bio dovoljan, mnogi poslodavci su krenuli da traze radnike na jugu. Zaposljavanje crnaca u fabrikama pre toga se dogadjalo samo u vremenu strajkova, gde su crnci sluzili kao strajhbrejkeri.
Kao sto sam pomenuo, kako je u severnim americkim gradovima rasla industrijska proizvodnja, tako je pocela i crnacka migracija sa juga. Meka za crnce je bio grad Cikago, koji je bio industrijski napredan i relativno liberalan. Crnci koji su tamo poceli da odlaze, lako su dolazili do posla i bili su izlozeni daleko manjoj rasnoj mrznji nego na jugu. Naravno, osim Cikaga, crnci migriraju i u druge gradove gde se razvija industrija, Njujork, Detroit itd, u kasnijim decenijama u gradove zapada poput Los Andjelesa i drugih... Procenjuje se da je samo u prvoj deceniji 20. veka, vise od 200.000 crnaca krenulo put severa.
Ogroman priliv crnog stanovnistva dogodio se uoci i tokom Prvog svetskog rata. Do prvog svetskog rata, najvecu radnu snagu cinili su evropski migranti. Nakon sto je rat poceo, veliki broj ljudi je mobilisan, tako da je zamena pronadjena na jugu, kod crnacke populacije.Americka vlada je ohrabrivala crnce da migriraju u severne gradove i zaposljavau se u fabrikama. Naravno ne zato sto su voleli crnce, vec zato sto je u ratnom stanju bilo potrebno odrzati visok nivo proizvodnje. (da napravim paralelu, kada je Britanija ratovala u Prvom i Drugom svetskom ratu, mobilizacije su bili oslobodjeni rudari, jer se smatralo da rade izuzetno bitan posao za drzavu).
Kakva je nestasica radne snage u fabrikama bila tokom rata, mozda najbolje ilustruju primeri da su pojedine kompanije slale regrutere sa kartama da podeli crncima, ili sa cak citavim iznajmljenim voznim kompozicijama, da dovede radnike.
Ova transakcija je isla na zadovoljstvo svih. Industrijalci sa severa su nasli novu radnu snagu, juznjaci, bivsi robovlasnici i sada zemljoposednici, nisu se privise cimali, naprotiv, kao okoreli rasisti pozdravljali su sto se njihovi krajeve prazne od crnaca. Sami crnci su bili zadovoljni jer su u gradovima na severu (a kasnije i zapadu) SAD, zaradjivali vise, njihova deca su imali prilike da upisu bolje skole, ziveli su dostojnije i bili su izlozeni manjoj mrznji nego na jugu.
Jedini koji su bili nezadovoljni su belci koji su ziveli u gradovima u koje je dolazila nova crna migracija. Dok su crnci bili na jugu, ziveli u ruralnim delovima, dok su u gradovima severa bili slucajnost, stanovnici severnog dela SAD su imali prilicno liberalan stav. Ali sada, kada ih je svakim danom bilo sve vise, dolazilo je do sve vecih tenzija. Ipak, tamo do 30-ih godina proslog veka, u severne gradove je migriralo oko 1,3 miliona crnaca sa juga. O lincovanjima, neredima i masovnim napadim na crnce u tom periodu cu pisati u nekom od narednih dana jer to je tek ludilo sta se desavalo. Dakle migracija nije tekla lagano, pratili su je konstantni rasni neredi, koji su se sa juga prelili na sever zemlje.
Uglavnom migracija ka severu je bila neprekidan proces koji je samo povremeno usporavan kao recimo tokom velike depresije, ali koji je imao zamahe u raznim talasima. Najveci talas crnih migranata ka severu SAD bio je tokom 40-ih godina.
Tri stvari su uticale na to. Prva je da su oni crnci koji su ranije migrirali, ziveli bolje nego oni na jugu i to je bilo vidljivo, tako da su oni bili najbolja reklama. Bili su nesto kao danas nasi gasterbajteri kada posete sa zapada nas sirotinju raju. Drugi razlog je bio sto je ponovo pocela regrutacija i sto se rat priblizavao, tako da su ponovo mnoga radna mesta ostala upraznjena i trebalo ih je popuniti. Treci razlog je bio sto se u to vreme pojavila masina za automatsko branje pamuka. Veliki broj crnaca koji su za sicu radili na jugu, preko noci je ostao bez posla. Njihov rad u poljima pamuka zamenile su masine. Kako nisu imali nikakvu drugu vestinu, a juzni gradovi nisu nudili bilo kakvu nadu da bi mogli da nadju neki posao, selidba na sever je u tim slucajevima bukvalno bio beg od gladi.
Samo tokom 40-ih godina na severne (ali i druge gradove) doslo je jos 1,4 miliona crnaca. Procenjuje se da je u pojedinim periodima, smao u Cikagu stizalo 2.000 ljudi dnevno. Prema nekim svedocanstvima, desavalo se da citava naselja (ne mogu se nazvati ni gradovi ni sela), ili citavi vernici neke crkve preko noci krenu put severa, najcesce Cikaga.
Iako je Cikago bio Meka za crnce sa juga, oni su i tamo trpeli veliku represiju. Kada kazem Cikago, to se naravno odnosi i na sve druge gradove na americkom severoistoku, srednjem zapadu i zapadu. Nakon Drugog svetskog rata u Ameriku stizu i nove grupe evropskih migranata, pre svega iz Istocne i Jugoistocne Evrope, gde se ubraja i nasa emigracija. Emigracija je dolazila iz onih zemalja koje su preko noci pale pod vlast komunista. Najveca trvenja bila su oko posla i oko mesta stanovanja. Jer crnci su odavno, serijom zakona, bili proterani u odredjene delove grada i bilo im je zabranjeno da iznajmljuju ili kupuju stanove i kuce u nekim drugim delovima. To je nazvano „stambena segregacija“, koja je bila deo opste segregacije crnaca. Ali slobodnih kuca i stanova je bilo malo a migranata sa svih strana sve vise, sto je bio jos jedan problem gde su povremeno izbijali sukobi.
U krajeve gde su sabijani crnci, belci su se iseljavali i odlazili na druga mesta. Tako su i nastajala mnoga poznata, a kasnije i zloglasna naselja i geta. U Cikagu crnci su zbijeni u juzni deo grada koji je dobio naziv „crni pojas“ „Black Belt“ i gde je do sredine 20. veka tri cetvrtine crnaca cinilo etnicki sastav tog dela grada. Ako se ne varam, recimo u NJujorku Harlem je recimo bio naselje koje je tradicionalno bilo naseljeno italijanskim migrantima, a kasnije crncima, da bi sada (ponovo ako se ne varam), vecinsko stanovnistvo bilo hispano porekla.
Kada je konacno 70-ih godina migracija sa juga na sever konacno prestala, procenjeno je da je periodu od nekih 60 i kusur godina, skoro 7 miliona crnaca naselilo americke severne gradove od onih najvecih, poput pomenutih NJujorka, Detroita i Cikaga, do srednjih i malih gradova, gde god je bilo posla.
Uglavnom, jasno je da je velika migracija uticala na citavu Ameriku na razne nacine, demografski, socioloski, kulturoloski. Naravno, nije velika migracija kriva za pojavu bandi. Kada je crnacka populacija u pitanju, posebno treba imati na umu da su veci deo istorije, sve negde do 60-ih godina, oni bili pasivni i pokorni, nisu predstavljali opasnost belcima. Unutar svoje zajednice bilo je i kriminala i svega, ali imajuci u vidu rasizam koji je vladao u zakonskim okvirima, kao i netoleranciju raznih belih agresivnih skupina, retko je crna manjina bila ta koja je inicirala neki problem.
Crnacke bande su nastale iz niza okolnosti o kojima cu pisati kasnije. Velika migracija je samo bio proces preseljenja crnaca i njihova urbanizacija. Pocetkom 20. veka najveci deo populacije ziveo je u ruralnim delovima, danas skoro da nema crnacke populacije koja ne zivi u gradovima. Tradicionalni rasizam i bezanje od bilo kakvog mesanja belaca sa crncima doveo je do toga da se crnci pozicioniraju u odredjene delove grada. Tek onda su nastajali osnovni uslovi za nastanak raznih skupina iz koje ce niknuti bande. O tome cu pisati narednih dana jer je to zaista posebna tema.
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 17 guests