Postby riper » Mon Apr 30, 2018 1:37 pm
Ponovo me zainteresovalo nakon one vesti koju je postavio lost&found o onom malom meksickom stakoru, koji je reper a koji je ubio one studente, stvarno me interesuje koji je kurac tim ljudima. Ovde se ne radi toliko o ubistvo, jer je lik pobio te student navodno pomesavsi ih sa pripadnicima suparnickih kartela, vec u tom sadizmu i brutalnosti kojim se tamo ljudi ubijaju.
Ima dosta tekstova o korenima nasilja u Meksiku gde je do sada u poslednjih desetak godina pobijeno vise od 100.000 ljudi, gde se najmanje 25.000 vodi kao nestalo (realno, pobijeni su samo jos nisu nasli leseve). Razmere ubijanja jesu ogromne, mada ima i vecih (recimo Brazil), ali ono po cemu je Meksiko specifican to zaista jeste taj sadizam i brutalnost.
Naravno, vecina onih koji su pisali o tome u prvi plan stavljaju kartele, slabu drzavu, korupciju, mnoge neke klasicne stvari koje su vidljive. Ipak, to ne moze da bude jedino objasnjenje. Kao sto je jos misterija zasto je zemlja poput SAD, po svim merilima zemlja iz snova, zemlja sa tolikim brojem narkomana, isto je pitanje zasto su karteli u Meksiku toliko brutalni.
Sve cesce se pise o asteckom poreklu i nasledstvu Meksikanaca kao mogucem odgovoru na danasnju brutalnost koja tamo vlada. Nije neka tajna, Asteci su bili napredna civilizacija, ali civilizacija u kojoj je nasilje, putem rata ali i masovnim ljudskim zrtvovanjem, bile u samoj njenoj srzi. Naravno, tesko je objasniti naucno veze izmedju tog istorijskog nasledja i danasnjice, ali uvek se moze nagadjati da veza postoji, jer mnoge karakteristike danasnjih modernih naroda, korene vuku iz neke zajednicke kolektivne proslosti.
Da kazemo da su na podrucju srednje i juzne amerike vladale prilicno velike civilizacije Asteka, Maja, Inka i Olmeka. Svaka je imala neke svoje karakteristike, imali su dosta slicnosti i jos vise razlika. U toj nekoj istorijskoj komparaciji, Asteci su bili civilizacija koja je negovala ratnicki kult, koja je promovisala ratnicki nacin zivota i rat kao vrlinu. Asteci su civilizacija sa jednim vrhovnim vodjom (njihovom verzijom cara), koja je uvek trazila postovanje i pokornost.
Za razliku od njih Maje su bile dosta mirnije, da kazem naprednije odnosno vise usmerene ka novim otkricima. U sistemu vladavine rat nije zauzimao bitno mesto, a drzavno uredjenje je bilo takvo da se civilizacija Maja sastojala od nezavisnih gradova/drzava koje su medjusobno saradjivale i ratovale, a kojima je vladala odredjena dinastija. Nije dakle bio jedan vodja, dok su dinastije, odnosno gospodari tih gradova, radili na svom prestizu koja nema uporiste u ratu i otimanju.
Kada dodjemo do ljudskog zrtvovanja, ono se upraznjavalo u skoro svim mezoamerickim narodima, ali dok je kod Asteka ljudsko zrtvovanje bilo masovno, kod Maja Inka i Olmeka je bilo veoma retko. Stavise, Maje su brzo presle na krv kao zrtvu bogovima, odnosno nisu zrtvovali ljude, ali jesu sami vadili krv i davali je kao zrtvu bogovima.
Dakle iz ove, doduse veoma povrsne komparacije, vidi se da su Asteci potomci danasnjih Meksikanaca bili prilicno okruzeni smrcu. I to ne govorimo o nekom vremenu starom nekoliko hiljada godina, masovno zrtvovanje opisivali su spanski konkvistadori i katolicki svestenici koji su u 16. veku nasli uporiste tamo. Naravno ima onaj deo price da se obim ljudiskog zrtvovanja preuvelicavao kako bi se opravdalo porobljavanje tih naroda od strane Spanaca, ali i danasnji arheoloski dokazi, odnosno masovne grobnice, govore o tome da, iako cifre nisu bile kako su ih Spanci navodili, opet su brojke bile ogromne, posebno za to vreme.
Ono sto je poznato o Astecima, to jeste da su oni imali ljudsko zrtvovanje i da su samom tom cinu pridavali ogroman znacaj. Kod njih su piramide (put ka nebu, ka bogovima) sluzile kao mesta gde je vrseno zrtvovanje. Ono sto sam citao, to je da su ta zrtvovanja Asteka dosegla neke sumanute razmere nakon velike gladi koja ih je opustosila sredinom 15. veka.
Nakon te velike gladi koja je usledila verovatno zbog nekih bolesti biljaka (Osnovna jestiva biljka Asteka bila je kukuruz), pametni svestenici su izasli sa tvrdnjom da je to nastupilo zato sto su bogovi nezadovoljni zrtvama koje im je narod pruzao i da je potrebno da se bogovima u mnogo vecem obimu, nude ljudske zrtve.
E sad, kako je bio nedostatak dobrovoljaca koji bi se zrtvovali za bogove i kako je bio nedostatak zarobljenika i robova, tako su Asteci bili u potrebi za konstantnim ratovima kako bi obezbedili priliv novih zrtava bogovima. Stavise u vojnoj hijerarhiji, poseban status su dobijali oni koji su dovodili zarobljenike.
Kako su Asteci kao narod bili podeljeni u nekoliko drzava, a svi su praktikovali ljudsko zrtvovanje, oni su dosli do briljantne ideje da imaju neki ritualni rat. Na engleskom (flower war), ali u nekom slengu ne misli se na cvece, makar tako mislim, uglavnom zvacu ga ritualni rat. Taj rat se odvija tako sto se zakaze bitka gde je jednak broj ucesnika (vojnika) i svi poginuli su ujedno i zrtve. Ti ratovi su donosili zrtve bogovima, ali i prestiz pobednicima. Za njih su vazila posebna pravila, posebne taktike i nikako se nisu mesala sa klasicnim ratovima. Jebem li ga, najbolje moze da se uporedi sa danasnjim zakazanim tucama po Istocnoj Evropi. Tako da su pored standardnog ubijanja Asteci imali i to dodatno ubijanje u tim ritualnim ratovima, odnosno bitkama, gde je bila publika i navijanje. Stavise, Asteci su imali igru slicnu fudbalu, gde je izgubljena ekipa ubijana.
Dakle kada su Spanci vec duboko zagazili u Astecko carstvo, oni su dokumentovali (i preuvelicavali) razmere ljudskog zrtvovanja.
Zasto je sve ovo vazno, zato sto je smrt vekovima deo meksickog naroda, bilo dok su bili Asteci, bilo sto su se kasnije pomesali sa spanskim kolonizatorima. E sad, mnogi koji pominju to astecko nasledje ovde i zavrsavaju svoje vidjenje zasto su meksicki karteli danas toliko brutalni. Kada se podvuce crta, istorijski ta teritorija je uvek trpela masovne zrtve, uvek je tu debelo bila prisutna smrt.
Ovde se u potpunosti iskljucuje onaj drugi faktor, a to je taj spansko, odnosno evropsko/katolicki uticaj na citavu situaciju. Meksikanci, tada Asteci, bili su u prisustvu smrti i nakon sto je Kortez pokorio kontinent i nakon sto je katolicka crkva zabranila ljudsko zrtvovanje. Narod u tim predelima i dalje je masovno umirao, od raznih epidemija koje su sa sobom doneli evropljani.
A nakon toga taj narod je bio suocen sa nezapamcenom surovoscu spanskih konkvistadora i brutalnoscu katolicke crkve. Jer u zemljama od Meksika pa sve do kraja Juzne Amerike, brutalnost je odlikovala konkvistadore, a bila je podrzana od strane crkve. Spanska crkva je sa sobom nosila i spansku inkviziciju. Brutalne metode mucenja su samo nastavljene.
Malo je poznata cinjenica da su recimo kroz transatlantsku trgovinu robovima, mnogo losije prolazili crni robovi koji su dopremani u Juznu Ameriku nego oni u Severnoj Americi. Stopa smrtnosti je bila daleko veca, ako se nevaram tek svaki cetvrti rob u Juznoj Americi bi uspeo da prezivi nekoliko godina. Posebno su brutalni bili vlasnici plantaza, portugalci i spanci, katolici. Smatra se da je profil ljudi koji je iz tih zemalja dolazio u te krajeve takav da se radilo o ljudima jako loseg morala i bez nekih principa humanosti. Sa druge strane, nisu bili u takvom strogom katolickom drustvu kakvo je vladalo u domovini, pa su ovde iskazivali svu izopacenost i brutalnost prema robovima.
Dakle zestoko nasilje je kao s to rekoh vekovima, sve do danasnjeg doba, bilo prisutno u tim krajevima. Meksiko, kao i vecina drugih zemalja Latinske Amerike, nikada nije dosegla nivo neke snazne organizovane drzave. Istorija svih latinskih zemalja je puna nasilja, ratova, gradjanskih ratova, puceva, prevrata i prepuna je masovnog ubijanja.
Danasnji meksicki karteli samo slede taj nasledjeni obrazac ponasanja. Mnoga teska ubistva pojedinih kartela danas sve vise podsecaju na Astecka ubistva, sa sve vadjenjem srca, komadanjem tela itd. Kako je neki meksicki svestenik rekao, karteli danas vracaju onu pagansku surovost Asteka. Sa jedne strane to je deo njihovog bica, sa druge strane, to je efikasan nacin da se salje poruka neprijateljima.
Jedan od najbrutalnijih vodja kartela Los Zetas, kada je ubijen 2012. godine, sahranjen je po nekim asteckim obicajima i ispracen u Miktlan, astecki podzemni svet, paralelno sa katolickim obicajima.
U zemlji koja vekovima ima periode strasnih zrtava (a vecina zrtava je bez klasicnog rata) zivot je veoma jeftin. Obican narod opet trazi utehu u nekim pseudo/katolickim kultovima, poput Santa Muerte. To je navodno zena kostur u odori kao svetica kojoj se klanjaju i karteli i kriminalci i obican narod. Kult nosi korene u asteckom paganizmu, ali nastao je kao neki izraz ocaja, kao bozanstvo koje je u stvari nastalo kao proizvod svog tog masovnog ubijanja.
Santa Muerte je posebno od pocetka 21. veka narasla do razmera da se sada govori o nekih 12 miliona vernika (katolika), koji joj se klanjaju. Crkva je zgrozena i ne priznaje naravno tu sveticu, ali ona ima sve vise poklonika.
Sa druge strane rastu i kultovi nekih meksickih bandita koji imaju statuse svetaca. Ti popularni “narko/sveci” su sve popularniji, imaju mesta gde im se ljudi mole, gde se prinose zrtve. Sve je to inkorporirano da je kao deo katolickih rituala, ali se katolicka crkva ogradila od njih. Najpoznatiji je neki Hesus Malverde koji je navodno ubijen od strane vlasti u drzavi Sinaloa 1909. godine. Ali njegovo postojanje nikada nije potvrdjeno. Mnogi su smatrali da je El Capo Guzman njegova inkarnacija.
Uglavnom, kada se malo gleda istorija latinske amerike vidi se mnogo zanimljivih stvari i neke stvari koje se danas dogadjaju se cine jasnije.
Carls Lucky Lucijano 
Dzo Boss Maseria
