Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[Nexon]

Сам си себи све објаснио. Верски фанатизам нема везе са српским народом. Карађорђе, Милош Обреновић, Хајдук Вељко би те вероватно гледали са чуђењем када би им причао о "православном моралу".

Да не причамо што је дотични француски ђак и тамо је покупио доста својих ставова. Рецимо однос према Француској револуцији.

Ако су идеје владике Николаја Велимировића проблематичне онда је Љотићев програм био неприхватљив. Сам Љотић је друга прича али у основним начелима ЗВОР-а из 1935 нема неког претераног верског екстремизма. Мора мало да се загребе да би се виделе неке ствари а то обичан народ није радио.
Љотића је уништила пропаганда, пре свега, Милана Стојадиновића.
Али негде има Бога. Љотић је погинуо пред сам краја рата, лако, саобраћајка. Ни комунисти га нису дохватили, као Дражу, да га понижавају и муче. Милан Стојадиновић, са друге стране, је морао за УДБ-у да пуза и једе фекалије, попут састанка са Павелићем у Аргентини, док су му сестру, жену и све оно што је накрао комунисти поседовали...Све то дође на своје.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ О ДИМИТРИЈУ ЉОТИЋУ

Мртво тело Димитрија Љотића пренесено је у капелу Динарске четничке дивизије где је после помена Епископ Николај одржао говор у коме је рекао следеће:

"Да је одсецена само једна грана, стабло не би много осетило, али стабло је одсецено до корена, и нама је нанесен велики бол. Ај, Боже! То је Твоја воља и ми јој се морамо покоравати. Када се један камен баци у воду, он прави концентричне кругове који се шире. Тако и смрт Димитрија Љотића иде тугом његовој породици, његовој мајци Љубици, тамо далеко у Смедереву, његовој супрузи Ивки, његовом брату Јаши, његовим синовима и његовој кћери. Други круг иде кругу добровољаца, његовим сапутницима и једномишљеницима у миру и рату, у добру и злу, у радости и жалости. Трећи круг иде са дичним четницима, к оном коме је већ четири године земља простирач а небо покривач. И сад долази и четврти круг, који обавља цео свет, јер Љотић није био само нас, он је припадаочовечанству, Европи, свету. Димитрије Љотић био је државник, учитељ и хришћанин. Он није био само државник, он је био хришћански државник. За последњих сто педесет година, ми смо имали великих политичара, великихљуди као сто су Гарашанин, Јован Ристић и Никола Пашић, али то су људи били велики за своје време, и у границама Србије док је Димитрије Љотић засао у велике кругове светске политике. То је био политичар са крстом. Имао сам прилике да га чујем у манастиру Жичи када је рекао : "Српски народ неће бити срећан док сав свет не буде срећан." Он је био учитељ који је учио најпре делима, па теко онда речима, упућивао је, и сам је био пример. Никада није говорио а да делом није показао.


Он је у својој идеологији обухватао све гране народног живота. Жалимо га сви, жале га свак. Жале га и Немци. Многи су му пребацивали да се сувише наслања на Немце. И то баш они који нису били народни људи, који поседују виле и богатства, и који као јазавци припремају себи унапред богатство за сто година. Али, он је највише критиковао Немце, и баш зато су га они поштовали. Критиковали су га само они који га нису познавали. Колико је само волео своје војнике. Причао ми је један официр из његове пратње: "Када смо одступали из Београда, на путу смо застали и делили храну војницима који су били гладни. Када смо поделили храну, пришао сам Љотићу и рекао му да је још остало хране само за мене и њега. Наста ми је он рекао: "Подели и то. Ми ћемо лакше.

О, да, Николај Велимировић је јако ценио Љотића.

[Nexon]

За разлику од њега који није могао да добаци цензус, комунисти су на првим изборима 1920те у краљевини СХС освојили власт у Београду, Скопљу, Нишу.

Који докази ? Грчка која је слала бауштелце у Немачку ко и сфрј.

-Комунисти су били казна за сав онај лоповски олош који је пљунуо на велико страдање у Првом светском рату.
Да је Танкосић преживео Први светски рат не би то тако ишло али авај.

Али и каталклизма комунизма је дошла. Нажалост и нас вукла доле због наших не баш бистрих вођа из тога времена.

Из Грчке су људи одлазили на рад на запад, не само Немачку, јер је стартна позиција грчке била ниско, али су грчки генерали(који су били често скотови према своме народу) бранили Кипар јер је он сматран грчким. Док су комунисти разбуцали Србију на комаде.
Али да се вратим на економију. Грчка је брже економски расла од Југославије. Шпанија под Франком исто брже.

[Влада Паликућа]

''Нама, Русима с деснице, није тешко да усвојимо од левице идеал друштвене правде јер је руска нација веома склона томе: она дубоко осећа и спремна је да свуда брани друштвену правду. Руси су рођени левичари али су истовремено и десничари, јер се залажу за вредности отаџбине и генетског наслеђа, природне хијерархије и Империје.''

Александар Дугин

[riper]

Kada pricamo o tome zasto smo danas u ovakvom stanju, kada razgovaramo o Jugoslaviji i tome sta smo kao Srbija izgubili, nemojte da mislite da nas sunovrat pocinje 1941. odnosno 1945. godine.

Pandorina kutija je otvorena 1. decembra 1918. godine, kada je doneta odluka da udjemo u drzavnu zajednincu sa ostalima, iako smo imali ponudu da teritorijalno zaokruzimo Srbiju kao drzavu. Motivi zasto je kralj pristao na zajednicku tvorevinu izgleda da nikada nece biti jasni. Govori se o nekim medjunarodnim pritiscima, sto mislim da je preterivanje, jer je na nama bila odluka da li cemo biti Srbija ili Jugoslavija. Birali smo ovo drugo, tacnije kralj je odabrao ovo drugo. Neki govore da je tako velikom teritorijom Aleksandar zeleo da napravi neki “pijemont” slovenskih naroda da se oni okupe u neku vecu celinu a da centar toga bude nova drzava. Neki smatraju da je sa vecom drzavom koja bi imala jaci medjunarodni uticaj Aleksandar ciljao ruski presto, jer se tada jos uvek smatralo da je oktobarska revolucija privremeno stanje i da ce kontrarevolucijom komunisti biti proterani. Kako je dinastija Romanovih zatrta, Aleksandar je valjda zbog nekih dalekih rodjackih veza umislio da bi on mogao da bude u nekom trenutku ruski car. To inace ne bi bilo toliko neuobicajeno, jer su skoro svi kraljevi u nasem okruzenju recimo bili germanskog porekla.[

Ambicije da se pravi nesto vece od Srbije su mozda i razumljive, moze se reci i hrabre. Mozda je zeleo neku jaku tvorevinu koja nece biti igracka velikih sila,. Mozda je namera i bila najbolja, ali kako se kaze, put do pakla je poplocan najboljim namerama, a ovo bi bio idealan primer tako necega.

Ono sto itekako treba zameriti kralju Aleksandru je to sto je na stetu Srbije pokusao da napravi jugoslovensku naciju, kao sto ce komunisti to ciniti kasnije. Kada smo se pomesali kao drzavi, dosli smo tako sto smo mi kao pobednici prihvatili porazene. A da ih ne bismo previse vredjali nasom pobedom, skoro smo morali da se stidimo nase pobede, da krijemo nase slavlje i veselje zbog herojskih pobeda. U vojsku su primljeni oficiri koji su tokom Prvog svetskog rata bili u Austrougarskoj armiji. Ne znaci nuzno da su se oni borili bas protiv nas, bili su mozda na drugim frontovima, ali je dobar deo njih imao krvave ruke bas u sukobu sa Srbima. Mnoge nase heroje smo skrajnuli i to posebno one koji ni u liudilu ne bi pristali da budu u istim redovima sa bivsim neprijateljem. Cistka u vojsci je bila takva da se uklanjao onaj srpski kadar koji nije pristajao na tako nesto, a da bi se stvorila mesta za novopecenu "bracu".

Na polju kulture posebno se vidi poguban uticaj po Srbe. Kao glavni umetnik te nove Jugoslavije izabran je hrvat Ivan Mestrovic. Njegovi spomenici iz tog vremena kojima se divio kralj Aleksandar nemaju skoro nista srpskog u sebi. Beogradski pobednik, go covek sa siptarskim kecetom na glavi, macem i golubom. Na Avali razneseno srednjevekovno utvrdjenje Zrnovo kako bi se napravio Spomenik neznanom junaku. Zrnovo je bilo jedno od simbola Beograda i Srbije koja se oslobodila od Turaka. Novi spomenik neznanom junaka prepun je masonske simbolike i nekih nejasnih ornamenata, gde nista ne moze da se poveze sa velicanstvenom pobedom Srbije u Prvom svetskom ratu, niti sa Srbijom uopste. Nacionalno neutralan spomenik da se ne bi ljutili oni koji nisu bili na strani pobednika.

U ono vreme mnogi su zamerali kralju da vise voli da se druzi sa “latinskom aristokratijom” nego sa srpskim seljacima. Ima istine i u tome. Postoji realno kod srpske elite taj neki kompleks koji se i danas iskazuje, a to je da zelimo da se dopadnemo zapadu. U ovom slucaju zapadnoj “braci” koji su ziveli u carevini. Previse vremena Aleksandar je provodio na Bledu u Zagrebu itd…

A da je tadasnja Jugoslavija bila nefunkcionalna tvorevina, to je bilo jasno od prvog dana. Savetujem vam da iz digitalne biblioteke Narodne biblioteke Srbije, koja je na internetu dostupna svima, onako nasumicno citate brojeve Politike izmedju dva svetska rata. Tu se moze videte autenticno kakva je situacija bila. Uvek su tu bile tenzije izmedju Srba i hrvata, ali i u Makedoniji i drugim delovima. Tu se vide i upozorenja jednih i glupost drugih vidjenijih Srba.

Onakva Jugoslavija, gde je Srbija trebalo da bude glavni motor svega, dosla je do toga da katolicki deo Kraljevine Jugoslavije, zavodi red. Sve je kulminiralo konkordatskom krizom, kada je u poslednjem casu, nakon zestokih i krvavih demonstracija koje je predvodila crkva, izbegnuto stupanje potpisanog konkordata na snagu, dokumenta koji u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj Kraljevini Jugoslaviji, daje primat katolickoj crkvi, odnosnon Vatikanu.

Potpisivanje konkordata vodili su srpski politicari tog vremena, kralj se maltene krio i cutao. Na kraju je pritisak srpskog naroda, predvodjenog crkvom, doveo do toga da se on ne stupi na snagu. Islo se toliko daleko da je Srpska pravoslavna crkva prekinula prvi put u istoriji saradnju sa Vladom, a da je vladika Nikolaj obznanio da ce ekskomunicirati sve pravoslavne poslanike koji glasaju za konkordat.

Kada je nastupio Drugi svetski rat i nakon svog zla koje se tu desavalo, stvaranje te druge Jugoslavije je bilo neminovnost. Kao sto je Nekson rekao, na Jalti je tako receno da ce to biti Jugoslavija i da ce biti komunisticka zemlja u zoni uticaja SSSR. Kraj price. Ako smo nakon Prvog svetskog rata imali priliku da biramo da li cemo biti Srbija ili ne, sada nismo mogli da biramo nista. Drugi su izabrali umesto nas i drzavu i uredjenje.

A pravljenje jugoslovenskog identiteta nove komunisticke Jugoslavije nastavljeno kao i u Kraljevini Jugoslaviji razaranjem srpskog nacionalnog bica i kroz istoriju i kroz kulturu, a najvise putem represije. Ono sto se u kraljevini radilo suptilno i mekano, u komunistickoj Jugoslaviji radilo se brutlano. Metodi su razliciti ali ciljevi su bili isti. I jedna i druga Jugoslavija imale su za cilj da naprave Jugoslovene i to tako sto ce konvertovati Srbe u novu nadnaciju, a da ostali nekako slede taj primer.

I na kraju, Srbi su mahom i postajali Jugosloveni (ili Makedonci, Crnogorci itd…), hrvati su ostajali hrvati i svi drugi su drzali ono sto su dozivljavajuci tu nasu transformaciju kao veliku slabost koju su koristili.

[fedayn]

Ја сам само рекао да су комунисти деловали против српских интереса заједно са усташама. То је био срж деловања комуниста(борба протви "српске хегемоније" и "српског имепријализма") не само пре Другог светског рата већ и након, са појединачним одступањима али никада превише јер је за превише летела глава. Тако су другови разбуцали Србију на три дела 1974, што се ниједној другој савезној републици није десило у СФРЈ. А, то се види и у деловању неких политичких чинилаца, што би се рекло, у данашњој Србији.
То, као што видимо, није спорно, постоје јасни докази.
Онда си ти почео да тролујеш са Другим светским ратом. Ја те само исправљам.

Хахахаха знао сам Нексоне да ће кад тад из тебе да проговори мали Љотићевац.И онда се људи на форуму чуде зашто пропагираш и агитујеш прихватање програмских начела Двери,када је на челу те странке пасионирани колекционар сабраних дела Димитрија Љотића главом и брадом Бошко Обрадовић.Додуше те идеје Двери су се од прилике прихватиле у српском народу колико и идеје ЗБОР-а између 2%-5%.

Него ајде мало о овима што заступају идеје ЈВуО-а а нападају ме:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sporazumi o saradnji četnika sa NDH

Sve do februara 1942. godine svi četnički ustanici i pripadnici partizanskog pokreta bili su zajedno, iako je bilo međusobnog rivaliteta.

Proces saradnje snaga JvUO na tlu NDH tokom Drugog svestkog rata obuhvata usmene i pismene dogovore i ugovore o lojalnosti četničkih formacija potpisane sa organima vlasti NDH. Iz tih ugovora, nastalih nakon razlaza partizana i četnika na tlu NDH, četnički odredi obavezuju se na saradnju sa organima NDH. Karakteristični su po tome što se praktično vrši legalizacija četničkih odreda na taj način što organi NDH priznaju četnicima pravo organizovanja u zamenu za potpisivanje lojalnosti i prestanak sukoba četnika sa domobranima i ustašama. Ugovori su potpisani sa četničkim vođama: Urošem Drenovićem (Mrkonjić Grad, 27. april 1942), Vukašinom Marčetićem (Banja Luka, 15. maj 1942), Cvijetinom Todićem (Lipac, 22. maj 1942.), Lazarom Tešanovićem (Banja Luka, 23. maj 1942.), Radivojem Kerovićem (Lopare, 30. maj 1942) i Radetom Radićem (Banja Luka, 9. jun 1942).

Ti ugovori standarno obuhvataju sledeće:

-Priznanje NDH od strane četnika

-Obavezivanje četnika na lojalnost Ante Paveliću i NDH

-Priznavanje od strane NDH četnicima prava na organizovanje

-Priznavanje prava četnicima od strane NDH za nošenje oružja

-Zajedničku borbu protiv NOVJ

-Snabdevanje oružjem, municijom, hranom i lekovima četnika od strane NDH

U nekim slučajevima, NDH je četnicima garantovala i plate i penzije, kao i "bonuse" za ubijene ili zarobljene pripadnike NOVJ. Praktično, na taj način četnici su postali pomoćne snage NDH u borbi protiv partizana.

Tokom proleća 1942. glavnina četničkih odreda u delu NDH pod nemačkom okupacijom sklopila je sporazume o primirju, saradnji i snabdevanju sa vlastima vojnim i civilnim NDH. Ovi ugovori sklopljeni su usled opasnosti koju su za obe strane predstavljali partizane, a u cilju efikasnije borbe protiv njih. Ugovori su odobreni od strane nemačkih vlasti. S obzirom da su snage NDH bile pod taktičkom komandom nemačkih nadležnih štabova, ovim sporazumima četnički odredi integrisali su se u nemački okupacioni sistem.

Ovim odredima zaštićeno je stanovništvo na teritoriji lojalnih odreda od ustaških pokolja. Međutim, politika saradnje omogućila je koncentraciju snaga NDH i nemačkih snaga na drugim područjima, pa je tokom maja, juna i jula došlo do masovnih pokolja i deportacija srpskog stanovništva na Kordunu, Baniji i na Kozari.

U sprovođenju sporazuma dolazilo je do povremene zategnutosti i do incidenata, ali je rasuća opasnost od NOVJ uslovila da se bez obzira na to ugovori neprekidno obnavljaju. Nakon sredine 1943. nastupila je situacija prisustva brojčano jakih nemačkih snaga na teritoriji NDH. U toj situaciji posredovanje organa NDH izgubilo je na značaju, pa je uspostavljena neposrednja saradnja između četnika i jedinica Vermahta i Vafen-SS-a.

Uslovi i razlozi sklapanja sporazuma

U novembru 1941, Mihailović i njegovi saradnici došli su do zaključka da treba zauzeti taktički pasivan stav prema osovinskim snagama, s obzirom da nije nastupio pravi trenutak za odlučnu borbu. U tom međuvremenu, kao glavni protivnik nametnuli su se partizani, s obzirom na to da su zastupali taktiku bezuslovne borbe, te je postojala opasnost da u odlučujućim trenucima opstanu kao nezaobilazan vojni i politički faktor. S obzirom da su Nemci zadržali odbojan stav prema taktiziranju, prema njima je zauzet stav izbegavanja i neotvaranja vatre, čak i u situaciji nemačkog napada. Italijanske snage, budući izložene velikom pritisku partizana, vrlo rado su prihvatile saradnju, delom i na sopstvenu inicijativu. Već tokom septembra uspostavljena je veza sa nekim četničkim liderima u Dalmaciji, zapadnoj Bosni i Hercegovini, a tokom januara i februara 1942. sklopljeni su italijansko-četnički savezi i u Crnoj Gori.

Na teritoriji NDH koja je spadala u nemačku okupacionu zonu, partizanski odredi neprekidno su jačali. Ustaški masakri pokrenuli su srpske seljake na otpor. Komunistička partija mobilisala je skojevske i partijske grupe, koje su se integrisale sa ustaničkim grupama, dajući im organizaciju, obezbeđujući sadejstvo i ideologiju. Međutim, ustanički slojevi bili su skloni pasivnosti, nepokretnosti i angažovanju samo u odbranu vlastitih sela. Komunisti su zaspupali vojničko organizovanje i stalnu ofanzivnost i van matičnih teritorija. Pod uticajem ove unutrašnje tenzije, međuetničkog nepoverenja, Mihailovićeve propagande, odjeka partizansko-četničkog sukoba u Srbiji i delovanja Mihailovićevih emisara, došlo je do raslojavanja unutar partizanskih odreda. Od februara 1942. u mnogim odredima izvedeni su pučevi, u kojima bi četnički zaverenici likvidirali štab odreda, komuniste i ne-Srbe, i proglasili odred četničkim. 20. februara prepadom u Vukosavcima likvidiran je štab Majevičkog NOP odreda, i preuzeta vlast nad glavninom odreda, a slično je ponovljeno tokom marta i aprila 1942. u Četvrtom, delovima Trećeg i Šestom krajiškom odredu, kao i u Romanijskom NOP odredom. U skladu sa Mihailovićevom taktikom obustavljanja otvorene borbe i čekanja pravog trenutka, rukovodstva ovih odreda uspostavila su kontakte sa vlastima NDH radi uspostavljanja primirja.

Snage NDH bile su malobrojne i većinom slabe borbene vrednosti, a Nemci nisu raspolagali snagama kojima bi im pomogli (tokom 1941. u NDH je bila raspoređena samo 718. posadna divizija). Jačanje ustanka dovelo je vlasti NDH u vrlo tešku situaciju, u kojoj nisu imali efektivnu kontrolu na većem delu svoje teritorije. Iz tog razloga vlasti NDH sa zadovoljsvom su dočekale rascep u ustaničkim snagama i prihvatile primirje sa četničkim odredima.

Sklapanje ugovora

Primirje sa odredima na teritoriji Bosne sklopljeno je tokom aprila, maja i juna 1942. godine.

Uroš Drenović, komandantom četničkog odreda »Kočić« sklopio je sporazum sa NDH u Mrkonjić Gradu 27. aprila 1942

Lazar Tešanović, komandant četničkog bataljona »Mrkonjić«, sklopio je sporazum sa NDH 23. maja 1942.

Predstavnici Ozrenskog i Trebavskog četničkog odreda sklopili su sporazum sa vlastima NDH 28. maja 1942. u selu Lipac

Predstavnici Majevičkog četničkog odreda sklopili su sporazum sa vlastima NDH 30. maja 1942.

Predstavnici četničkog odreda „Borja“ sklopili su sporazum sa vlastima NDH 9. juna 1942.

Ugovori o primirju i saradnji sadržali su klauzule o priznavanju suvereniteta NDH od strane četnika, o zajedničkoj borbi protiv partizana, snabdevanju vojnom opremom, plaćanju oficira i boraca, zbrinjavanju ranjenika i brizi za porodice poginulih.

Budući da su nemačke vojne vlasti imale taktičku komandu u ovoj oblasti, ovi pregovori sklopljeni su sa njihovim znanjem i odobrenjem. Prema njihovom gledištu, legalizovani četnici su potpisivanjem ugovora sa vlastima NDH stupile pod njihovu taktičku komandu.

Sprovođenje ugovora u delo

Nemačke snage, snage NDH i legalizovani četnici, učestvovale su u borbama protiv NOVJ pod nemačkom taktičkom komandom u oblasti Mrkonjić Grada avgusta, septembra i oktobra 1942, kao i na Manjači septembra 1942. Na drugim mestima, kao što je Majevica i okolina Zenice, četnici su za Nemce vršili obezbeđenje komunikacija.

U italijanskoj okupacionoj zoni, sadejstvo italijanske vojske, snaga NDH i četnika obezbeđivano je posredstvom nadređene italijanske taktičke komande (na primer, u operacijama Alfa i Beta). Četničke grupe u Lici u oktobru 1942. i u martu 1943. potpisale su sporazme sa NDH[7], i učestvovale u zajedničkim borbama tokom operacija Vajs I i Vajs II i tokom ofanzive NOVJ u Lici proleća 1943.

Manji deo četničkih snaga nije potpisao sporazume sa NDH, te su smatrani ilegalnim snagama. Ipak, s obzirom da nisu stvarali veće probleme okupacionim vlastima, kao i zbog hronične zauzetosti trupa u borbama protiv NOVJ, većinom nisu uznemiravani.

Mihailović je ove taktičke dogovore smatrao korisnim, ali je bio veoma nezadovoljan formom pismenih ugovora, jer je to bilo politički i propagandno veoma nezgodno.

Sporazumi koji su sklopljeni i uspostavljena saradnja između četnika i NDH nisu bili rezultat međusobne bliskosti, nego trenutnih taktičkih potreba. Obe strane zadržale su međusobnu odbojnost. Pri provođenju sporazuma dolazilo je do teškoća, odugovlaćčenja, incidenata i sitnijih prepada i čarki. Ipak, s obzirom na stalno rastuću opasnost od NOVJ po obe strane, ugovori su redovno obnavljani.

Najteži incident dogodio se 6. aprila 1943, kad je jedna grupa pripadnika Ozrenskog četničkog odreda na svom kontrolnom punktu zaustavila patrolu iz sastava 369. legionarske divizije, i ubila 6 vojnika. Kao meru odmade, jedan puk 369. divizije sredinom aprila prokrstario je Ozrenom. Tom prilikom došlo je do višesatne borbe sa Ozrenskim odredom. Odred je izbegao opkoljavanje i uništenje, a početkom maja 1943, posredstvom advokata Branka Stakića i Đokana Šarčevića su, „uz određene uslove, u Zavidovićima, utanačili sa Nemcima primirje“ [8] i sklopili novi sporazum.

Počev od druge polovine 1943, a naročito 1944, oblast NDH bila je posednuta veoma jakim nemačkim snaama (snagama Druge oklopne armije). U toj fazi Nemci su se koristili četničkim jedinicama direktno, bilo za operativne, bilo za obaveštajne zadatke, i posredovanje organa i štabova NDH izgubilo je na značaju.

[fedayn]

Ова песма из видеа некако даје посебан штимунг....
ПОГЕЛЕДАЈ МЕ МАЛА МОООЈАААА....


И да документаујемо то фотографијама:



Четничке снаге се транспортују камионима НДХ



Састанак Четника,домобрана и Усташа у источној Босни



Немачки генерал-мајор Фридрих Штал,домобрански официр и Раде Радић приликом састанка у централној Босни

[fedayn]

Da li isto tako nije tačno da je Tito izjavio neposledno posle rata da je Srbija malo podnela žrtava u Drugom svetskom ratu?

Немам сине толико времена.Али ваше бесмислице је лако демантовати.Иако нисам неки превелики фан Јосипа Броза (има му се што шта замерити) он заправо није рекао то што си написао него нешто сасвим супротно.Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби:

„Морамо овдје повући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.”


Џиле ја сам тебе смтрао за колико толико озбиљног на овим темама ал мојне да лажеш и да измишљаш ок...

[fedayn]

А што се тебе Нексоне тиче излишно је са тобом било шта расправљати а поготово да су комунисти радили против Срба и српских интерса.Комунисти никада нису радили ништа на уштрб Србије и српског народа,напротив комунисти су се борили против монархије,актуелног поретка и српских елита,а то признаћете није исто.Чак је безобразно изједначавати народ и елиту.У неком претходном периоду снаге које заступају социјалистичке идеје су се чак и залагале за Велику Србију у оквиру Југославије (почетак 20 в. у време деловања Црне Руке односно Младе Босне) јер те две идеје нису искључивале једна другу.Међутим како је Црна Рука елиминисана,како се активно радило на девалвирању идеја Младе Босне о уједињењу и равноправности југословенских народа и Велике Србије као предводнице заједничке државе....онда ни таква Велике Србије под вођством Краља Александра (као ни његов диктаторки режим) није била прихватљива за комунисте,као што није била прихватљива ни велика Хрватска што је речено у ''Пролетеру''.Питао сам те већ једном на теми о Младој Босни па си утекао.Ко је беше рехабилотовао ''Црну Руку'' одлуком Врховног суда 1953? Комунисти наравно! Ето какав су третман имале српске патриоте у СФРЈ,а какав у вашој вољеној монархији.Пуца ми она ствар за монархију.И нешто још да кажем овим млађима пошто очигледно не знају,у СФРЈ је постојао кошаркашки клуб Млада Босна из Сарајева.То је био један скроман чин да се ода пошта тим људима искреним патриотама и панславистима.

[МГП]

Fedayn кад већ пишеш о комунистима и другу Јосипу Брозу Титу напиши нешто о томе колико је бивших усташа и домобрана крајем 2. свјетског рата прешло у партизанске јединице, колило су комунистичке власти побиле Срба 1944.године, одмах по ослобођењу Србије, колико је Срба завршило на Голом отоку и тамо скончало, колико је побијено Срба као непријатеља народа када је социјалистичка Југославија основана? Како су се нове власти опходиле према СПЦ и њеном свештенству. Историја ће доказати да је највеће зло које је задесило српски народ откако постоји на овој планети комунизам, све данас што нам се дешава у великој мјери је заслуга тог система.

[džile]

Da li isto tako nije tačno da je Tito izjavio neposledno posle rata da je Srbija malo podnela žrtava u Drugom svetskom ratu?

Немам сине толико времена.Али ваше бесмислице је лако демантовати.Иако нисам неки превелики фан Јосипа Броза (има му се што шта замерити) он заправо није рекао то што си написао него нешто сасвим супротно.Приликом Титовог сусрета са Черчилом у Казерти 1944. Тито је говорећи о својој војсци рекао да су у почетку у њој били скоро искључиво Срби:

„Морамо овдје повући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, којеb су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.”


Џиле ја сам тебе смтрао за колико толико озбиљног на овим темама ал мојне да лажеш и да измишљаш ок...

Kad budem imao vremena, lako ću to i dokazati. Nisi ni ti nešto preterano ozbiljan, nisam napisao ništa za nacionalni sastav partizanskih odreda, logično da su većina pripadnika bili Srbi, jok biće Slovenci. Naravno da ne izmišljam, samo polako.

[fedayn]

Fedayn кад већ пишеш о комунистима и другу Јосипу Брозу Титу напиши нешто о томе колико је бивших усташа и домобрана крајем 2. свјетског рата прешло у партизанске јединице, колило су комунистичке власти побиле Срба 1944.године, одмах по ослобођењу Србије, колико је Срба завршило на Голом отоку и тамо скончало, колико је побијено Срба као непријатеља народа када је социјалистичка Југославија основана? Како су се нове власти опходиле према СПЦ и њеном свештенству. Историја ће доказати да је највеће зло које је задесило српски народ откако постоји на овој планети комунизам, све данас што нам се дешава у великој мјери је заслуга тог система.

Прво Усташе нису масовно прелазиле у Партизане 1944/45 то је потпуно нетачно,suburbian_rebel је на то одговорио.Партизани јесу позивали војнике колаборационистичких војних формација да се придруже НОВЈ и нудили им амнестију под условом да нису чинили ратне злочине.Амнестија је важила за припаднике ЈВуО,Словеначке и Хрватске Домобране,али не и за припаднике Усташке војнице и СДК Димитрија Љотића.

Друго комунисти нису убијали Србе,већ припаднике десних формација.Десне формације су такође убијале Србе из партизанског покрета (сами сте признали да су у великом броју партизанске јединице чинили Срби) тако да ме баш заболе за ваше жртве таман толико колико је вас заболе за наше жртве.

Треће радо ћу ти поставити документацију о православним свештеницима из партизанског покрета.О томе како су партизани крили оружје по црквама и манастирима.Искључиво ме занима СПЦ која је деловала у СФРЈ,за вашу СПЦ која је избегла у Сједињене Америчке Државе непризнату ме такође боли дупе.

И на крају те приче о вашем ''антифашизму'' можете да продајете само у Сједињеним Америчким Државама,Уједињеном Краљевству и Аустралији,јер ленту Св.Ђорђа из Москве нећете добити.А како сте дошли на идеју да навијате за Црвену Звезду и Партизан питајте тату.Ја своје порекло знам и повезан сам нераскидиво са СД Црвена Звезда.Проклињем дан кад су се почетком 90-их на северу појавиле америчке заставе.Нека вам се диве амерички и запдноевропски магазини.Срећан пут у ЕУ!

[МГП]

А тог услова за прелазак у партизанске јединице су се сигурно стриктно и строго држали јер су комунисти оличење морала и поштења вазда били. А о подјели на ваше и наше Србе то је оно што нам је комунизам наметнуо и оставио у аманет до данашњих дана, мада је томе доприњео и наш менталитет.

[fedayn]

Пошто је Нексон говорио о некаквој сарадњи КПЈ са Усташама пре Другог Светског Рата који штете српским интересима,зборавио је да помене и споразум Будак-Пијаде.Међутим како је реч о доказаном фалсификату одустао је.Овај момак што пише за сајт http://slikepartizana.com/o-saradnji-ko ... -i-ustasa/ буквално касапи:

Sporazum Budak-Pijade

Pored ponavljanja već spomenute teze o Drezdenskom kongresu kao momentu u kom je komunistički pokret Jugoslavije ozvaničio rasparčavanje zemlje, Sotirović u ovaj članak uvodi „Sporazum komunista i ustaša o uništenju Srpstva,“ istorijski falsifikat koji je fabrikovan od strane Vlade narodnog spasa Milana Nedića tokom okupacije. Sotirović konstatuje da je Sporazum prva objavila Nedićeva Vlada i priznaje da se autentičnost ovog dokumenta ne može utvrditi, ali dodaje da je „jedini argument posleratne titografske „istoriografije““ tvrdnja da je ovo delo nedićevska propaganda.[16] Međutim, istoričari ne odbacuju taj dokument samo zbog toga što ga je objavila Nedićeva Vlada. Ovaj „Sporazum,“ koji su navodno potpisali Mile Budak i Moša Pijade, prepun je faktičkih grešaka. Za početak, Sporazum je potpisan u sremskomitrovačkoj kaznionici juna 1935. godine, iako Mile Budak u periodu od 1933. do 1936. godine nije bio u Jugoslaviji, nego u Italiji. Potpisuje ga Mošo (sic) Pijade, koji u to vreme nema nikakvu značajniju funkciju unutar KPJ.[17] Pri tom treba uzeti u obzir da je Pijade bio Jevrejin, te propagandistički izbor njega kao potpisnika sigurno nije slučajan. Pored toga, Komunistička partija Jugoslavije nazvana je „Jugoslovenskom Komunističkom strankom.“ Znači li to da Moša Pijade ne zna ime organizacije čiji je član deceniju i po i u čije ime sklapa sporazum? Na kraju, izgleda da Pijade ne zna ni kada je on lično prešao u ilegalu, jer piše da je „Jugoslovenska Komunistička stranka“ zabranjena Zakonom o zaštiti države iz 1922. godine, iako je taj Zakon donešen 4. avgusta 1921. godine. Sporazum se završava nejasnim ali bombastičnim zaključkom da je cilj „raspadanje jugoslovenske države i uništenje svega što je srpsko i pravoslavno.“

Ко год да си свака част мајсторе јеби оног псеудоисторичара Милослав Самарџић и новинара Ратка Дмитровића.

[fedayn]

А тог услова за прелазак у партизанске јединице су се сигурно стриктно и строго држали јер су комунисти оличење морала и поштења вазда били. А о подјели на ваше и наше Србе то је оно што нам је комунизам наметнуо и оставио у аманет до данашњих дана, мада је томе доприњео и наш менталитет.

Па да лепио си рекао наше и ваше Србе.......Срби у партизанском покрету и нису били за вас Срби.Ми смо комунисти.Вероватно ни ја нисам Србин и православац него нека комуњара са форума иако је моја фамилија (100% партизанска) једна од највећих донатора Пећкој Патријаршији.Више пута сам овде писао да живим у 11 блоку на Новом Београду,да је Нови Београд заправо официрско насеље ЈНА и да је ту у крају живела породица Улемек (Милорад или ти Цема је школски друг мог рођеног брата).Сви у крају се знамо и дружимо се.Улмеков отац Милан је са Кордуна подифицир ЈНА,мој капетан Прве Класе...дакле партизанско порекло што се каже за Партију и Државу...Сећам се једне сцене враћам се из школе свратим до продавнице,дошао Милорад Улемек Цема у крај,сретне се са мојим оцем,колико се сећам то је био онда кад је рањен Косову или на ратишту пре тога Хрватска Босна немам појма више слагаћу вас....било је давано углавном скида кошуљу и показује где је рањен,прича да је једва преживео.Поента приче је док ми ''комуњаре'' крваримо за Србију ви ''патриоте'' мрсомудите.У једној од зграда у нашем крају (када је био 9.март демонстрације Вука Драшковића и СПО-а под радним називом ''Протест Против петокраке'' што Нексон стално истиче),у време док се Србија делила на Вукове и Слобине,један станар се одважио да стави слику четника Вука Драшковића на прозор.Није прошло много,цигла му је прошла кроз стакло.Ето ми знамо зашто смо ишли у рат и 40-их и 90-их...а ви где сте били и где сте ратовали...што каже Срђан Драгојевић у филму Лепа Села ....У ДИЗНИЛЕНДУ...да не наводим псовку није ред.

[fedayn]

Само за нас из 11.блока...........Црвене Бертке рапорт Слободану Милошевићу,Химна Хеј Словевени...молим форумаше да устану:



И да наравно...митинг на Ушћу на Новом Београду 1988.Сећам се отац ми рече данас је велики дан сине идемо.....Цео крај се скупио,а на митингу пуно ко око.Ово вам је период синови док се још на северу певало ''Хеј словени'' и нешто касније '' Делије, Делије ајмо сви у глас Слободан Милошевић навија за нас''...Касније смо постали полупанци који каче америчке заставе и певају о хамбургерима,чизбургерима и Мекдонадсу....''Хамбургер,чузбургер,кечап и помфрит ми имамао Мекдонадс,ал нема га Сплит''...јака ствар што смо културно американизовани... Сумануто изгледа али тако је...не замерам голимили људи...доста је пара сунуто од стране емиграције да би један комунистички клуб какав је Црвена Звезда постао навијачки реакционаран.Доста је ту људи са шипке профитирало узело паре од СПО-а,било у обезбеђењу Вука Драшковића...Слоба је ту грешио,није хтео да агитује,да ложи децу јер га није занимао фудбал...шта ћеш...сад имамо лабање и петокраке.Ја нећу никоме да кењам,никоме то нисам радио....али сам дискутовао врло радо кад ме моја браћа са севера питају везано за историју СД Црвена Звезда.

[Кудрави Гаучос]

Па да лепио си рекао наше и ваше Србе.......Срби у партизанском покрету и нису били за вас Срби.Ми смо комунисти.

Суштина свега. Може и да се окрене прича, све је једно. То су неки ванземљаци дошли с планете Лењин, и онда је била окупација 45 година, сјаши Курта да узјаши мурта, чак је можда боље Швабо да је остао, БАР БИ СЕ ЗНАО РЕД. Ево сад смо се тек мало повадили, али и ово сад су деца комуњара. Шугославију исто комунисти направили 1918. Круна ич ту није крива него исто с те планете дошло наређење. Обрни окрени то су неки демони а не бар пола народа, и то махом сиромашнија половина. Ма дај бре више... Боле ме баш пуно курац за црвене, али кад слушам ту прочетничку причу и о Другом свецком и о рату деведесетих, стварно ми се прикења. Ни деведесетих није требало ратовати, исто, али да су они ратовали било би то пуно боље.. Хтео је Војвода Вук Загреб да покори, не дадоше црвена банда.

[SAO_Zeljin]

Па да лепио си рекао наше и ваше Србе.......Срби у партизанском покрету и нису били за вас Срби.Ми смо комунисти.Вероватно ни ја нисам Србин и православац него нека комуњара са форума иако је моја фамилија (100% партизанска) једна од највећих донатора Пећкој Патријаршији.Више пута сам овде писао да живим у 11 блоку на Новом Београду,да је Нови Београд заправо официрско насеље ЈНА и да је ту у крају живела породица Улемек (Милорад или ти Цема је школски друг мог рођеног брата).Сви у крају се знамо и дружимо се.Улмеков отац Милан је са Кордуна подифицир ЈНА,мој капетан Прве Класе...дакле партизанско порекло што се каже за Партију и Државу...Сећам се једне сцене враћам се из школе свратим до продавнице,дошао Милорад Улемек Цема у крај,сретне се са мојим оцем,колико се сећам то је био онда кад је рањен Косову или на ратишту пре тога Хрватска Босна немам појма више слагаћу вас....било је давано углавном скида кошуљу и показује где је рањен,прича да је једва преживео.Поента приче је док ми ''комуњаре'' крваримо за Србију ви ''патриоте'' мрсомудите.У једној од зграда у нашем крају (када је био 9.март демонстрације Вука Драшковића и СПО-а под радним називом ''Протест Против петокраке'' што Нексон стално истиче),у време док се Србија делила на Вукове и Слобине,један станар се одважио да стави слику четника Вука Драшковића на прозор.Није прошло много,цигла му је прошла кроз стакло.Ето ми знамо зашто смо ишли у рат и 40-их и 90-их...а ви где сте били и где сте ратовали...што каже Срђан Драгојевић у филму Лепа Села ....У ДИЗНИЛЕНДУ...да не наводим псовку није ред.

И да наравно...митинг на Ушћу на Новом Београду 1988.Сећам се отац ми рече данас је велики дан сине идемо.....

I sta je jos tata rekao? Je li rekao koliko ga je kostao stan u bloku 11

Dodji malo u Sumadiju da prebrojis grobove, da vidis koliko smo mi krvarili za ovu zemlju. Samo, nasi za to nisu dobili stanove u bloku 11. Nismo ni struju imali do osamdesetih godina ni asfaltirane puteve do skoro. Hoces da ti kazem koliko je ljudi iz mog mesta bilo na kosovu 99-te, samo oni za to nisu mogli ni dnevnice da naplate a legija vidim da bas i nema problema sa finansijama.
Vidim ima se i za donacije Peckoj Patrijarsiji, i to velike. Pa odakle bre partizani? Zar niste vi bili puka sirotinja za vreme Kralja a u doba komunizma ste radili koliko ste mogli a uzimali samo onoliko koliko vam je potrebno?

[džile]

Pa sve je to Tito najavio u svom prvom govoru u oslobođenom Beogradu.

[Nexon]

Fedayn кад већ пишеш о комунистима и другу Јосипу Брозу Титу напиши нешто о томе колико је бивших усташа и домобрана крајем 2. свјетског рата прешло у партизанске јединице, колило су комунистичке власти побиле Срба 1944.године, одмах по ослобођењу Србије, колико је Срба завршило на Голом отоку и тамо скончало, колико је побијено Срба као непријатеља народа када је социјалистичка Југославија основана? Како су се нове власти опходиле према СПЦ и њеном свештенству. Историја ће доказати да је највеће зло које је задесило српски народ откако постоји на овој планети комунизам, све данас што нам се дешава у великој мјери је заслуга тог система.

Прво Усташе нису масовно прелазиле у Партизане 1944/45 то је потпуно нетачно,suburbian_rebel је на то одговорио.Партизани јесу позивали војнике колаборационистичких војних формација да се придруже НОВЈ и нудили им амнестију под условом да нису чинили ратне злочине.Амнестија је важила за припаднике ЈВуО,Словеначке и Хрватске Домобране,али не и за припаднике Усташке војнице и СДК Димитрија Љотића.

Друго комунисти нису убијали Србе,већ припаднике десних формација.Десне формације су такође убијале Србе из партизанског покрета (сами сте признали да су у великом броју партизанске јединице чинили Срби) тако да ме баш заболе за ваше жртве таман толико колико је вас заболе за наше жртве.

Мене те приче из Другог светког рата не занимају превише. Јер је много сивог а мало црног и белог.
Да хоћу да ти опонирам ставио бих ти овакве слике, али нећу се тиме бавити и није ме претерано брига.



То што се дешавало у Другом светском рату када су разне банде преузеле читаве округе па се проглашавали за четнике, партизане и шта ти знам, док је већина војске завршила у радним логорима по Немачкој, где су били третирани по конвенцијама, то морам да кажем, као и нпр. Британци. Ово није важило за комунисте и Јевреје који су вођени и конц-логоре попут Дахау.
Али то је специфична ситуација, велики рат, много подела, много олоша је исплливало да искористи ситуацију, Србија раздељена на окупационе зоне.
Мене занима оно што је довело до слома државе и како је нова држава, после 1945, настала и шта радила.
А, ту се комунисти немају чиме подичити што се тиче српски националних интереса.
Од сарадње са усташама и вмро, пре рата, до прогона српског империјализма, прављења вештачке паралеле са четници-усташе(неупоредиво) да се не би пипмеци љутили, ужасног прихватања нових граница, па поделе Србије на три дела до деведесетих и данашњег доба.
Прилично лоше.

Што се тиче убијања, било је много убијања цивила. Немци по Баанту су линчовани, слушао сам сведочења људи који су то видели. Жене, деца, никакве везе са "Принц Еугеном", освете по Београду...Негде је то имало смисла, нпр. одузети све напљчкано оној лоповчини Милану Стајодиновићу што се обогатио на несрећи људи из првог светског рата па Србија није добила ратну одштету од Немачке док се он и његова екипа обогатили.

Али било је много, много неправде од 1944 до 1953. Дакле мислим и на праве комунисте који су мучени и убијани само зато што се сумњало, без доказам да су за Стаљина и Русију.



О каквој Русији причаш? Па ви титоисти сте праве комунисте слали на најгоре мучење на Голом оток због тога што су за Русијуу, неким чудом то су баш били српски комунисти од којих многи нису ни били за Стаљин него су лажно, без суда, означени.

[Nexon]

Оно што је много битније како то да је Грчка, која је 1950 била била само мало изнад Југославије што се тиче БДП по глави становника 1970 била дупло јача од СФРЈ?
Како то да је Бугарска, у рангу Југослвавије 1950 БДП, глава становника, 1970 била 30-40% боља од СФРЈ?
О Чехословчакој да не говорим.
Како то да је Франкова Шпанија била значајно боља од СФРЈ 1970?

Па ви несрећни титоисти сте преко словечнаког лопова Кардеља , који је вукао за своју Карантанију док су Шумадија и Војводина падале и стагнирале, и члана хитлер-југенда Станета Доланца, покупили самоуправље од Мусолинија. Само је то код фашиста боље функциисало.

Посерем ти се на леви-штраус из Трста.