Кудрави Гаучос wrote:А једно питање, ок Југославија је настала како је настала... Али зашто унутрашње уређење на принципу бановина? Јбт изађеш као победник из светског рата са онаквим жртвама, и као биланс не постојиш ни као административна јединица, име ти затиру бре. Невероватна трагедија шта је тада направљено.
Притисак са запада, Конкретно Британија је вршила велики притисак на Александра да стабилзује државу после убиства Стјепана Радића. Бановине су уведен 1929, пре тога су биле области. Ипак, бановине су исцртане тако да у великом броју њих Срби буду већина или близу већине. Примера ради, Дунавска бановина је обухватала Војводину+Барања али добар део Шумадије до Крагујевца и Браничево тј. Смедерево. Вардарска бановина је била са Врањем и Лесковцем. Дринска, са Чачком, Ужицом, Шапцом итд. Британија је вршила присак да се 1939 створи бановина хрватска. Они су то гледали шире, њих је занимало да Југослaвија никако не оде под немачки или совјетски утицај а хватско питање је било важно за њих. Тако врше велики притисак на Павла да се бановине преуреде јер су ујке ван Савске и Приморске бановине били у проблему.
Pa nisu banovine toliko veliki problem, do sporazuma sa Mačekom, to su ti administrativne oblasti kao što su sad neki kurčevi okruzi. Rat je sprečio dalju reformu po kojoj bi srpske zemlje trebale da budu zaokružene, mada to je sad sve u domenu nagađanja.
Документарац британског јавног сервиса Channel 4. Врло занимљиво и политички некоректно али добро, нпр. неке расне предрасуде су тачне, плус се може чути и видети шта производи екстремни либерлизам и политичка коректност када су силоване беле тинејџерке од стране групе азијата.
https://www.youtube.com/channel/UC1vVNQ ... 2Kw/videos Masaman Јако занимљив канал! Што се тиче демографије широм света, историје народа, географије... ма погледајте само Готово шта год да ме је копкало успео сам да нађем овде. И момак уопште није оптерећен политичком коректношћу тако да нема неког улепшавања историје или података или аутоцензуре...
Хунтер С. Томпсон потписујем што си поставио, момак и више него одлично многе ствари објашњава. И сам је у једном видеу рекао да вуче поријекло са више страна, између осталог дјелимично из Нигерије и Ирана ако се не варам.
Србија је изнад светског просека, близу европског просека али са доње стране тог просека. Источна Азија(Јапан и Кина) имају највиши просек. Африка најнижи. То је све очекивано али ми је Израел изненађене, очекивао сам више, као и Ирска, који су уз Португал и Румунију најниже у Европи.
Posto znam da ima par dobrih istoricara na forumu, da pitam nesto. Koliki su uticaj imali Rusi u Vajmarskoj republici? Koliko su bili zastupljeni sto se tice vidljivog delovanja? Znaci, na Nemackom tlu.
Spustili su tenzije, izdali su prezime, izdali ste pretke, eto sto vas narod prezire.
U kom smislu? Politički, ekonomski veći su uticajimale zapadne sile, Francuska je bila najagresivnija pa im je uzela industrijski i rudno najbogatije delove, uspostavljena je parlamentarna demokratije, revolucija po ugledu na Oktobarsku je izduvala kurčinu sa Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom.
Pa u globalu. Mada najviše politički i ekonomski. I da li su ruske službe delovale, da kažem, zvanično na teritoriji Nemačke? Da li su imale neki uticaj na tadašnju vladu i u kakvom su odnosu bili?
Spustili su tenzije, izdali su prezime, izdali ste pretke, eto sto vas narod prezire.
Свака комунистичка партија, у то време, је била испостава комитерне која је имала централу у Москви. Пошто су комунисти били јаки у Немчакој(дуго времена знатно јачи иод Хитлерових национал-социјалиста) што је главни разлог доласка Хитлера на власт, логично да је Москва имала снажан утицај. Пре Вајмара, Немачка умало није постала комуниистичка земља. када је Немачка потписала капитулацију у Првом светском рату, практично одмах је избила комунистичка побуна широм Немачке-Берлин и Минхен су били једно време освојени од стране комуниста, пре формирања Вајмара. Али добровољци са ратишта, Фрајкорпс(добровољачки корпуси) су сломили побуну без милости у крви. Тако се издигао Ернест Ром и Хитлер, који је радио за тајну полицију у почетку, када улази у Минхенску пивницу где се одржавају састанци Радничке странке.
Што се тиче баш Руса, било их је значајних у Вајмару, нарочито у уметности, чувени сликар авангарде, практично оснивач, Кандински је отишао из Москве, недуго после Октобарске револуције, у Вајмар, велики утицај на развој немачке авангарде и баухауса(производи Ејпла, ај-фон, мекинтош се дизјанерски ослањају на баухаус). Али бели Руси су далеко више ишли у Француску, Србију, САД и Британију. Па су по Британији и САД Бели Руси и руски Јевреји направили начни бум. Од Сикорског(творац модернго хеликоптера), Зворкина(творац телевизије), Гамова(нуклеарна физика, мислим да је радио на "Пројекту Менхент"(атомска бомба)), руски Јевреји су имали огроман утицај на развоје економске науке у САД итд.
У Србији су Руси јако пуно дали интелектуално од архитектуре, до професора на Универзитету(попут Византнологије, математике), балета до државне управе до војске и тајне анти-комунистичке полиције.
Pa da, ali upravo uzdizanje Hitlera i eliminacija komunista znači da je Vajmarska republika ipak bila ratni plen zapadnih sila i pod jakim uticajem istih. A gde službe velike sile ne deluju, bilo da je SSSR ili neka druga, deluju i u Džibutiju verovatno a kamoli neće u Nemačkoj.
На данашњи дан створена Краљевина СХС(Југославија) пре 99 година. За некога смрт Србије, за некога када је Србија досегла своју велику славу. Дефинитивно дан када је Београд постао регионални центар. Занимљиво је како тзв. југоносталгичари уопште не помињу овај дан, већ сви славе смеће од 29. новембра. Што би поштен свет рекао-комуњаре, какви црни југоносталгичари.
Време када су коњушари љубили српске коње.
И мало заабве,
Трг Бана Јелачића, Загреб-децембар 1918, улазак војске Краљевине Србије и пургери стоје у знак поштовања, како требује и Бог налаже
А. доћи ће скоро до Беча, Клагенфурт је био узет, добар део данашње Румуније и део данашње Мађарске(који је враћен по Тријанону)...
Неки дан на слави се ја расправљам са неким словенцем око језика, реко: " Како ти течно причаш српски а ја словенског ни да бекнем, а и сви остали око Србије." "И увек чујем потурчио, покатоличио, још ни једанпут нисам чуо посрбио се неко."
Ко се плаши сам у соби то је рђав знак, кога плаши помрачина или празан мрак...
Vasilij Zajcev, snajperista koji je u bitci za Staljingrad sahranio više od 300 nemačkih vojnika
Čuveni ruski snajperista Vasilij Zajcev rođen je 23. marta 1915. godine. Evo nekoliko istorijskih činjenica o čoveku čije ratničke veštine su i danas predmet vojno-taktičkih izučavanja u svetu.
Zajcev je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista).
Pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja preko 3.000 neprijateljskih vojnika.
Zajcev je odrastao u Uralskim planinama, snajperske veštine mu je prenosio deda, a usavršio se loveći jelene. Zajcev na ruskom znači zec. Snajperisti koje je obučio tokom rata bili su poznati pod imenom "zajčata" (zečići).
Poznato je da je tokom rata tražio sklonište na raznoraznim lokacijama, ispod ruševina, na visokim lokacijama i u vodovodnim cevima. Nakon nekoliko ubistava on bi promenio lokaciju. Zajedno sa svojim partnerom Nikolajom Kulikovim, Zajcev je unosio strah među visoko rangirane fašističke oficire.
Njegova taktika je bila da prekrije veliko područje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatračem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlučujućim faktorom u porazu Nemačke vojske u Staljingradu (današnji Volgograd).
Puška kojom se Vasilij služio je bila standardna vojnička puška Mosin-Nagant M-91/30 kalibra 7.62 milimetara sa optičkim nišanom. U to vreme je to bio "PU" nišan sa uvećanjem x3,5, koji je kasnije zamenjen sa nišanom "PE" uvećanja x4. Ova puška se smatra najefikasnijom i najmasovnije upotrebljenom puškom Drugog svetskog rata, a ostala je u upotrebi na mnogim bojnim poljima i dugo nakon rata.
Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu očiju. Međutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je dočekao na reci Dnjestar u činu kapetana. Posle rata Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu.
Odlikovan je najvećim ratnim priznanjem Crvene armije "Ordenom heroja Sovjetskog saveza", takođe je dobio i dva ordena "Lenjin" i dva ordena "Crvene zastave" i mnogobrojna odlikovanja.
Prema Entoni Bevoru, autoru knjige "Staljingrad", neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojice čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu "Neprijatelj pred vratima" (Enemy at the Gates).
Torvaldov optički nišan, navodno najomiljeniji Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi.
Po završetku rata Zajcev je posetio Berlin, gde je sreo svoje prijatelje koji su služili sa njim. Oni su mu poklonili njegov snajper sa posvetom: "Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista". Snajper je sačuvan i još uvek stoji u Vologogradskom muzeju "Staljingradska Bitka". Posle rata Zajcev je vodio fabriku u Kijevu nakon završenog tekstilnog fakulteta.
Umro je 15. decembra 1991. u 76. godini. Iako je njegova lična želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu.
Godine 2005. povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda s molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan.
Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Njegov kovčeg je smešten odmah pored spomenika gde je napisan njegov poznati citat: "Nema mesta za nas iza Volge".
Агитпроп је скраћеница која је настала повезивањем речи агитација и пропаганда и означава дела уметности,памфлете, стрипове и филмове који су повезани с неком политичком поруком.Израз агитпроп настао је у СССР-у и скраћеница је за ''државно одељење агитације и пропаганде'' (отдел агитации и пропаганды) који је био део централног и регионалних комитета Комунистичке Партије у СССР-у.Према замисли КП СССР-а,спајањем агитације и пропаганде добија се снажније оружје: пропаганда делује на разум,док агитација делује на емоције особе.Стрип Стаљин против Хитлера,први пут се оригинално појавио у Русији,а аутор је Алексеј Липатов. Е сад злуради десничари са форума (какве ли ироније исти они који овде отворено пропагирају Двери,Србске Акције,Образе,пичке материне...итд..) ће рећи како сам ја један од таквих пропагандиста,међутим када ми неко буде негде показао где сам ја то агитовао за неку политичку странку или покрет,онда можемо озбиљно да причамо.До тада, ја могу само да будем симпатизер једне идеологије,покрета,навијачке или музичке групе која баштини одређену идеологију.у овом случају левичарску.Када будем нашао неки скенер поставићу и стрип Мирко и Славко из 1971 године,ископао сам га бог те пита одакле.Иде Нова Година,мало да читамо,уживамо,многи од вас имају и децу,тако ће им ово добро доћи као празнична разбибрига...
Moj omiljeni lik u seriji ''Senke nad Balkanom'',Staljinov čovek zadužen za likvidacije.Reditelj Aleksandar Diklić daje nam detaljnu obradu lika i dela ove značajne istorijske figure:
1 deo
2. deo
"Enigma Golubić", je storija o najmisterioznijioj ličnosti novije istorije Beograda, Srbije i Jugoslavije. Ovo je teška priča za pripovedanje, jer nema važnijeg političkog događaja u prvoj polovini dvadesetog veka, u kojem Mustafa Golubić nije učestvovao, a životni mozaik ovog čoveka, ukoliko ikada bude sklopljen do kraja, biće dragocen za razumevanje, naizgled nepovezanih tema.
Iako je prošlo više od sedam decenija od njegove smrti, čini se da još uvek ne znamo dovoljno, ni o Golubiću, ni o događajima koji su opredelili sudbinu srpskog naroda i države. Iz ovih razloga je primereno da najpre navedemo ono što znamo o Mustafi Golubiću, muslimanu i srpskom patrioti, hajduku, revolucionaru, komunističkom operativcu i čoveku sa stotinu lica i pseudonima.
Mustafa je rođen oktobra 1889. ili jula 1891. godine u Hercegovini, u mestu Stolac. Otac mu beše Muhamed, a majka Nura Golubić. Mladić se školuje u Sarajevu gde postaje pripadnik "Mlade Bosne", a zbog svojih ideala, Mustafa je izbačen iz škole. Poput desetina zemljaka, Golubić dolazi u Beograd, gde desetine odvažnih mladića planira oslobođenje i ujedinjenje svih južnih Slovena.
Mustafa, jak fizički i umno, stupa u četnički odred Vojislava Tankosića i ističe se u borbi na Merdaru. Iako mlad, Golubić je kao Komita oguglao na smrt i ratne strahote, ideološki prihvatajući "nužne žrtve".
Zanimljivo je da je Mustafa, u vreme Prvog svetskog rata, u specijalnoj misiji, u Rusiji regrutovao i u Srbiju uputio 3500 dobrovoljaca. Sa srpskom vojskom, prelazi Albaniju na stradalnom putu za Grčku, u kojoj se desila prva u nizu kontroverzi u vezi sa Golubićem...
