Postby riper » Tue Jul 10, 2018 12:53 pm
Kako sam pratio malo dokumentarce i svakodnevne vesti, postoje neke slicnosti koje postoje kod dela americkih bandi, pre svega latino bandi u SAD i islamske migracije u Evropi.
Ovde pre svega pricamo o DRUGOJ GENRACIJI, dakle ne o onima koji u SAD ili Evropu sada dolaze, niti o onima koji su dosli ranije, vec deci migranata, koji su rodjeni i koji su stanovnici SAD ili neke od zemalja Zapadne Evrope.
Zasto je ova generacija vazna, pa zato sto se iz nje regrutuje najveci broj ljudi za bande u slucaju SAD, odnosno za razne islamske ekstrmne organizacije u Zapadnoj Evropi.
Danas je paznja medija zapadnih okrenuta ka masovnom prilivu migranata, a u potpunosti se zanemaruju cinjenice da su najveci broj teroristickih napada na teritoriji Evrope izvrsili ljudi koji su rodjeni u tim zemljama, dakle potomci migranata, rodjeni englezi (islamske veroispovesti), rodjeni belgijanci francuzi itd... Jako se malo posvecuje paznja sta je to sto je dovelo do toga da neko ko je rodjen u toj zemlji, za nekoliko nedelja verske indoktrinacije, postane spreman da ubija zemljake u zemlji u kojoj je rodjen, zarad alaha.
U slucaju SAD, postoji ozbiljno pitanje, zasto se iz latino populacije tako lako regrutuje u bande.
I SAD i Zapadna Evropa, na papiru su najliberalnije zemlje, daju podjednaku sansu svima, posebno to isticu kada nama divljim balkancima objasnjavaju kako su oni maksimalnom tolerancijom sredili stanja u njihovim zemljama. Dakle gde je to zapelo.
Kako sam gledao neke od dokumentaraca i kako sam citao tekstove, recimo za SAD govore da su „Pachucos“ pretece mnogih danasnjih meksickih bandi. Pachucos je termin koji je sirok, a u nekoj od interpretacija on oznacava generaciju, odnosno Meksikance koji su rodjeni u SAD, a koji su izgubili korene sa maticom (Meksikom) a koji se nisu uklopili ni u americko drustvo, koje je tamo 20ih i 30ih godina proslog veka bilo veoma rasisticki nastrojeno.
U toj krizi identiteta oni su stvarali neki svoj sopstveni identitet i osecaj pripadnosti. Stvarali su sopstvene komune, ekipe, soptveni sleng, nacin oblacenja, to je bio njihov odgovor na situaciju u kojoj su se nasli. Kasnije je nastala i „zoot suit“ kultura ovekovecena tim ekstravagantnim zoot suit odelima. To su bila ta prva mangupiranja, stvaranje bandi, ne u smislu kriminala, vec ekipe za druzenje. Meksikanci ih nikada nisu smatrali svojima, dok se ovi nikada nisu smatrali Amerikancima. Isli su uvek protiv zvanicne kulture, bili su bukvalno kontrakultura u tom nekom puritanskom predratnom obrascu. Posebno su dosli na udar tokom rata kada im na pamet nije padalo da se zrtvuju za SAD, zemljom kojom nisu smatrali svojim domom, a sto je izazivalo poseban gnev Amerikanaca koji su sluzili u Drugom svetskom ratu.
Poznati su zoot suit riots, neredi u Los Andjelesu, koji su izbili nakon sukoba americkih mornara i meksicke mladezi, a stalni sukobi su bili i u drugim veliki lukama gde su bili americki mladici koji su se borili u ratu i mladi Meksikanci koji su bili totalno nezainteresovani.
Dakle iz spleta raznih okolnosti rasla je citava jedna genracija, klinci ciji su se roditelji doselili iz Meksika u sredinu koja ih nije prihvatila i koja je imala prilicno negativan stav prema njima. Upuceni jedni na druge nasli su odgovor u stvaranju kontrakulture koja je kasnije iz Pachucosa prerasla u Chikano kulturu. Prve skupine koje su bile okupljene oko moto klubova i slicnih stvari bile su pretece mnogih ulicnih bandi. Ali tek rastom Meksicke mafije u kalifornijskim zatvorima, taj „gang culture“ je uzeo maha medju tom populacijom.
Slican put su presle i portorikanske i kubanske bande. Mladez koja je rodjena u zemlji koja ih nije smatrala svojima, a gde sa zemljom iz koje su roditelji dosli nisu imali nikakvih dodirnih tacaka stvarali su sebi soptvenu realnost.
U slucaju Evrope moze se reci da su stvari donekle iste. Ipak, napisacu prvo jednu bitnu razliku. Istorija emigracije u Americi je prepuna nasilja, gde su one grupe koje su uhvatile korene zestoko branile svoje pozicije u odnosu na ostale. Holandjani, Nemci i Englezi u odnosu na Irce, Irci u odnosu na Italijane, Italinani i Irci u odnosu na istocne evropljane, svi zajedno u odnosu na crnce, a kasnije i na latinosr.
U danasnjem vremenu lakse ce biti belom migrantu da se uklopi u americko drustvo nego crncu ili latinosu. Jednostavno, sve bele nacije su postale deo americkog drustva vrlo brzo nakon Drugog svetskog rata, ostali nisu.
Ipak, u zapadnoj Evropi nije bas tako. Nemam licnog iskustva, ali po onome sto sam pricao sa prijateljima koji zive tamo, sto cujem u razgovoru sa ljudima, jedan nemac, sved, francuz, englez, italijan, nikada te nece prihvatiti kao sebi ravnog. Mozda nikada nece reci protiv tebe, ne postoji zakon koji bi ti, ukoliko si tamo legalno, nesto diskriminsao, ali postoji ona prirodna diskriminacija koju nose sa sobom. Jednostavno za njih si uvek stranac pa makar se rodio tamo.
Situacija sa africkim i migrantima sa Bliskog istoka verujem da je jos gora. U smislu oni ce ti dati socijalnu pomoc, imaces priliku za posao, ali realno, nikada neces u potpunosti biti deo tog drustva. A kako nisi deo drustva, generacije posebno koje su tamo rodjene, nikada tu zemlju nece osetiti kao svoju.
Tako je i u zapadnoj Evropi narasla jedna citava generacija maldih nemaca, italijana, engleza, francuza, svedjana, koji su to samo u pasosu. Ti mladi koji su dosli sa severa Afrike, iz Somalije, Bliskog istoka ni sami sebe ne smatraju delom tog drustva i te drzave. Zato je i dovoljno malo samo da te u nekoj ekstremnijoj dzamiji indoktriniraju i ti si vec potencijalni terorista.
U krajnjem slucaju ti si problem u smislu da ces kao u Engleskoj da sprovodis serijat u tvom delu grada suprotno svakom realnom zakonu te drzave, ili ces ko u Rikenbiju u Stokholmu da imas svoju komunu gde sprovodis ono sto ti padne na pamet.
Da neko ne misli da je ovo sada velika kritika zapada sto nisu prihvatili male jadne migrante, ovo jeste kritika toga da su oni prihvatali i glumili ludilo totalno nespremni da ih totalno integrisu u drustvo. Osnovni razlog tome je sa jedne strane ogromna razlika koja postoji u kulturama i prirodna netrpeljivost koja postoji. Ovde ne govorim samo o rasizmu zapadnjaka, vec i o rasizmu i sovinizmu ovih doseljenika.
Ovo sa jedne strane i jeste cena koja se placa tom nekom privrednom razvoju gde ti je potreban stalan priliv radne snage, posebno kada zapadna drustva imaju ogroman pad nataliteta vec decenijama. U prevodu treba im neko da im cisti WC-e, ulice, da radi sve te manuelne poslove koje su gradjani tih zemalja da kazemo prerasli.
Smatram da ne postoji neka formula gde neko moze da integrise ogroman broj ljudi koji se koliko juce doselio u drugu drzavu. Ovde su u pitanju ogromni kulturni sokovi i za domace nacije ali i za doseljenike. Ipak, ako se neko doselio zato sto je bezao od rata i siromastva, njegovo dete je to koje ce biti ranjivo sa izgubljenim identitetom, koje ce utehu naci u nekoj vrsti kriminala ili verskog fanatizma.
Na kraju neki opsti zakljucak sto se mene tice je da su zapadna drustva i drzave apsolutno zasluzile sve sto im se desava i sto ce im se tek desavati. Ko od danas prognozira situaciju u narednih 10, 20, 50 godina, da li zaista moze da vidi neku harmoniju na zapadu ili je realnije da tamo bude neki haos manjeg ili viseg intenziteta u odnosu sa novom migracijom.
Ne verujem da je gost,pre bi rekao da zivi u Italiji,Napulju.
) od neke ribe koje bila na njihovoj žurci samo da bi joj uzeo takozvanu Manu. 
