За то време прочитао сам следеће.-Звонар Богородичине цркве, Виктор Иго. Одлична књига, занимљива, другачија. Док сам читао књигу имао сам осећај да слушам неку класичну композицију, тако савршено уклапа приче једну у другу. Одлични описи Богородичине цркве и ондашњег Париза, врло сликовито, слике које замислиш после онаквих описа остају урезане у сећању као да си их стварно гледао. Људске судбине, страсти, најузвишенија осећања и најнижи пориви, све на једном месту, и у истим људима.
-Каинов ожиљак, Стоиљковић и Кецмановић. Солидна књига, занимљива идеја. Мада Стоиљковић доста плитак и користи доста стереотипа у својим књигама.
-Луча микрокозма, Његош. Прочитао сам је два пута узастопно, што довољно говори о томе колико сам одушевљен. Како каже Владета Јеротић то је светски спев.
-2 приповетке Антона Чехова, Степа и Двобој. Шта рећи осим да је Чехов мајстор приповедања. Посебно ми се допала приповетка Двобој, зато што на свега стотинак страница доноси галерију ликова, њихових проблема, размишљања, схватања живота.
-Мајстор и Маргарита, Булгаков. Књига је одлична, али је мој проблем што сам очекивао много више слушајући људе који су ми је препоручивали. Очекивао сам да је већи део радње смештен у време Исуса и Понтија Пилата, а мањи део радње у Москви. У сваком случају вреди прочитати књигу.
-Проклета авлија, Андрић.Читао сам је у средњој школи, али ми је сада много боље легла. Шта рећи о Андрићу што се већ не зна.
