sećam se priča o MS13 mnogo pre Trampa
problem je dvostruk - niti su zapadna društva želela da uključe pripadnike tih manjina u svoje strukture, niti su te manjine želele da se asimiluju
Bande
Re: Bande
Ovo sto si napisao da je problem oko integracije obostran je istina. Samo moje misljenje je da je u slucaju SAD velika razlika u tome sto to drustvo nije htelo da prihvati manjine, dok je u Evrope mozda i podjednako sto tradicionalno belo drustvo nije prihvatilo manjine isto koliko manjine nisu zelele da budu integrisane.
U SAD pokusacu da obrazlozim nekim istorijskim cinjenicama. Kada je u drugoj polovini 19. veka ogroman deo Meksika pripao SAD, mnogi Meksikanci koji su se zatekli u tada drugoj drzavi nikada nisu bili punopravni gradjani. Sama drzava Meksiko je kao deo katastrofalnog mira trazila samo da Meksikanci koji ostanu da zive na teritorijama koje su pod kontrolom SAD dobiju americko drzavljanstvo.
Amerikanci su pristali formalno, ali u realnosti nikada nisu sproveli. Nije sporno da je meksicko stanovnistvo i dobijalo americke papire, ali nikada oni nisu bili deo americkog drustva. Od drzave i drustva su debelo sikanirani i zapostavljeni. D
Najbolji odnos SAD prema manjinama vidi se u periodima prosperiteta i ekonoskih kriza. Kada americka ekonomija prosperira i kada joj trebaju radnici, tada nije bitno da li si beo, crn ili braon. Tako je zapocela velika migracija crnackog stanovnistva sa juga na sever, kada je usled pojacane industrijalizacije bilo potrebno sve vise radnika.
Tako su i Meksikanci migrirali u Kaliforniju (pored onih koji su tu vec bili) i druge americke zapadne drzave, kada je zapocela „zlatna groznica“ i usponom rudarstva uopste. Ali onda u periodima kriza usledile su brutalne deportacije. Tako su nakon jednog strajka u rudniku uglja, nekoliko hiljada Mekikanaca, od kojih su mnogi bili drzavljani SAD, deportovani u Meksiko. Drzava tada rekla, jebe nam se za vase papire vi niste nasi drzavljani.
Tako je tokom velike Depresije u nekoliko godina vise od 2 miliona Mekikanaca od kojih su stotine hiljada bili legalni americki drzavljani, rodjeni u SAD, deportovani u Meksiko.
Da ne pisem ovde o kineskoj manjini koja je ucestvovala bukvalno u osvajanju zapada kao radna snaga u gradjenju infrastrukture, koji su odjebani preko noci. Sve njihove manuelne poslove preuzeli su tada upravo Meksikanci, a ovi su i raznim zakonnima iskljuceni iz americkog drustva.
Dakle u Americi je vise taj odnos drustva prema manjinama, ta rasna diskriminacija doprinela stvaranju sopstvenih zajednica koje funkcionisu nezavisno od ostatka drustva.
U Evropi je malo drugacije. Sustina je u principu ista, zapadno drustvo te ne gleda kao na deo tog drustva iako si beljli od Lukasovog nosa. Koliko znam, a ispravite me ako gresim, tamo i nase radnike koji su posteno tu, pa i decu tih radnika, gledaju kao na strance. Nekako ne verujem da se Nemci oduseve kada cuju da se prezivas na „ic“. A zajedno sa njima ni Englezi ni Francuzi itd. Tamo se i nasi drze u nekim komunama, sa ostalim balkancima. Jedino sto smo u poplavi novih migranata iz Afrike i Azije mozda pozeljnija radna snaga.
A ako na nas „bele“ tako gledaju, kako tek gledaju na ove koji su tamnoputi. A ovi sto se doseljavaju iz Afrike, Azije, raznih vukojebina i koji nikada nisu ziveli u nekom uredjenijem drustvu, jos manje su spremni da se potrude da se uklope u novo okruzenje. Posebno ako je to okruzenje u startu neprijateljski raspolozeno prema tebi.
Mislim da ce americko drustvo lakse prihvatiti belca sa prezimenom „ic“ nego zapadno-evrpopsko. A nijedno od ta dva drustva nece skoro uopste prihvatiti ako nisi bas beo „kako treba“.
Mada, ovo sto pisem su moji utisci koji su prikupljeni gledanjem filmova, dokumentaraca, citanjem na interenetu i ogranicenim razgovorima sa strancima. Najbolje znaju oni nasi ljudi koji su prolsli to i koji zive u takvim sredinama. Tako da se sam ogradjujem da je ovo sto sam napisao mozda i iskrivljena slika koju sam stvorio.
U SAD pokusacu da obrazlozim nekim istorijskim cinjenicama. Kada je u drugoj polovini 19. veka ogroman deo Meksika pripao SAD, mnogi Meksikanci koji su se zatekli u tada drugoj drzavi nikada nisu bili punopravni gradjani. Sama drzava Meksiko je kao deo katastrofalnog mira trazila samo da Meksikanci koji ostanu da zive na teritorijama koje su pod kontrolom SAD dobiju americko drzavljanstvo.
Amerikanci su pristali formalno, ali u realnosti nikada nisu sproveli. Nije sporno da je meksicko stanovnistvo i dobijalo americke papire, ali nikada oni nisu bili deo americkog drustva. Od drzave i drustva su debelo sikanirani i zapostavljeni. D
Najbolji odnos SAD prema manjinama vidi se u periodima prosperiteta i ekonoskih kriza. Kada americka ekonomija prosperira i kada joj trebaju radnici, tada nije bitno da li si beo, crn ili braon. Tako je zapocela velika migracija crnackog stanovnistva sa juga na sever, kada je usled pojacane industrijalizacije bilo potrebno sve vise radnika.
Tako su i Meksikanci migrirali u Kaliforniju (pored onih koji su tu vec bili) i druge americke zapadne drzave, kada je zapocela „zlatna groznica“ i usponom rudarstva uopste. Ali onda u periodima kriza usledile su brutalne deportacije. Tako su nakon jednog strajka u rudniku uglja, nekoliko hiljada Mekikanaca, od kojih su mnogi bili drzavljani SAD, deportovani u Meksiko. Drzava tada rekla, jebe nam se za vase papire vi niste nasi drzavljani.
Tako je tokom velike Depresije u nekoliko godina vise od 2 miliona Mekikanaca od kojih su stotine hiljada bili legalni americki drzavljani, rodjeni u SAD, deportovani u Meksiko.
Da ne pisem ovde o kineskoj manjini koja je ucestvovala bukvalno u osvajanju zapada kao radna snaga u gradjenju infrastrukture, koji su odjebani preko noci. Sve njihove manuelne poslove preuzeli su tada upravo Meksikanci, a ovi su i raznim zakonnima iskljuceni iz americkog drustva.
Dakle u Americi je vise taj odnos drustva prema manjinama, ta rasna diskriminacija doprinela stvaranju sopstvenih zajednica koje funkcionisu nezavisno od ostatka drustva.
U Evropi je malo drugacije. Sustina je u principu ista, zapadno drustvo te ne gleda kao na deo tog drustva iako si beljli od Lukasovog nosa. Koliko znam, a ispravite me ako gresim, tamo i nase radnike koji su posteno tu, pa i decu tih radnika, gledaju kao na strance. Nekako ne verujem da se Nemci oduseve kada cuju da se prezivas na „ic“. A zajedno sa njima ni Englezi ni Francuzi itd. Tamo se i nasi drze u nekim komunama, sa ostalim balkancima. Jedino sto smo u poplavi novih migranata iz Afrike i Azije mozda pozeljnija radna snaga.
A ako na nas „bele“ tako gledaju, kako tek gledaju na ove koji su tamnoputi. A ovi sto se doseljavaju iz Afrike, Azije, raznih vukojebina i koji nikada nisu ziveli u nekom uredjenijem drustvu, jos manje su spremni da se potrude da se uklope u novo okruzenje. Posebno ako je to okruzenje u startu neprijateljski raspolozeno prema tebi.
Mislim da ce americko drustvo lakse prihvatiti belca sa prezimenom „ic“ nego zapadno-evrpopsko. A nijedno od ta dva drustva nece skoro uopste prihvatiti ako nisi bas beo „kako treba“.
Mada, ovo sto pisem su moji utisci koji su prikupljeni gledanjem filmova, dokumentaraca, citanjem na interenetu i ogranicenim razgovorima sa strancima. Najbolje znaju oni nasi ljudi koji su prolsli to i koji zive u takvim sredinama. Tako da se sam ogradjujem da je ovo sto sam napisao mozda i iskrivljena slika koju sam stvorio.
-
lost&found
- Posts: 1116
- Joined: Wed Feb 03, 2016 10:40 pm
Re: Bande
Nazalost nemam vremena mnogo da se raspisujem, al ja generalno nisam osetio na svojoj kozi nikad to (sto ne znaci da nije bilo, al ocigledno ne u dovoljnoj meri da ja to primetim). Tj, sad kad razmislim bila je mozda jedna situacija, al nemam bas "dokaza" da je stvarno zbog mog istocnoevropskog porekla. A obzirom da sam bas u Kaliforniji ziveo, imas Meksikance koji su se itekako asimilovali, dok ima naravno i onih koji i dalje slusaju njihovu "kafansku" muziku odvrnutu do daske u musavim pikapovima, i znaju 30 reci engleskog (ili prosto se prave). E sad opet zavisi kako koji Amer gleda na njih (nas), uglavnom su problem beli ameri, al ima i onih kao prave se da su ok s tim, al uredno ce uvek izabrati da zive u belackim krajevima. Kalifornija je generalno liberalnija, tako da verujem da nije pravi primer prosecnog Amera, i da je u drugim drzavama uglavnom gore po tom pitanju. Inace, meni su jednom rentirali stan vlasnici Meksosi, koji su ziveli u kuci pored, prvo sto su mi rekli : "Ne brini mi smo jedini hispanosi u ulici" 
Bonus slika iz nekog muzeja dal Nju Jork dal Vasington, vise sam i zaboravio, al vezan za imigraciju u SAD:
https://imgur.com/a/FO9J4
Bonus slika iz nekog muzeja dal Nju Jork dal Vasington, vise sam i zaboravio, al vezan za imigraciju u SAD:
https://imgur.com/a/FO9J4
Re: Bande
To sam i mislio, u SAD tesko da ces osetiti neku vrstu diskriminacije, cak i ako si belac iz Istocne Evrope, da ne kazem, cak i ako si Srbin. U Evropi ces to mnogo vise osetiti.
Ali opet, to je neko moje misljenje, nemam iskustva. Voleo bih oni koji zive svuda preko da kazu sopstvena zapazanja.
Ali slika koju si ostavio, bem ti sunce kako znaju nasi seljaci da izgledaju ko psihopate na slikama. Ako sam lepo procitao dole pise da je deportovan iz SAD
Ali opet, to je neko moje misljenje, nemam iskustva. Voleo bih oni koji zive svuda preko da kazu sopstvena zapazanja.
Ali slika koju si ostavio, bem ti sunce kako znaju nasi seljaci da izgledaju ko psihopate na slikama. Ako sam lepo procitao dole pise da je deportovan iz SAD
Re: Bande
sećam se te slike, ona je u zbirci fotografija ljudi kojima je ulazak u SAD odbijen čim su sišli sa broda kojim su došli i odmah su vraćeni nazad
mislim da je slika sa kraja 19. ili početka 20. veka, a da je muzej na Menhetnu, ali nisam siguran
bio kolega pre dve godine, istu tu sliku fotografisao
mislim da je slika sa kraja 19. ili početka 20. veka, a da je muzej na Menhetnu, ali nisam siguran
bio kolega pre dve godine, istu tu sliku fotografisao
Re: Bande
Југо-запад.
Калифорнија је била подељена између Шпанаца/Мексика и Руса до половине 19. века. Скоро до данашњег Сан Франциска су држали Мексикнаци а северно су држали Руси.
Није цео југ САД.
Драве попут Цорџије или Алабаме нису биле у саставу Мексика. Флорида је била шпанска колонија а Луизијана француска.
Џорџија је била замишљена као казнена колонија за криминалце из Британије, као Аустралија, али се никада до краја то није остварило па се прешло на робове.
Добар део југо-запада већ добрим делом чине мексиканци.
Занимљиво је то како се окреће.
Тексас је насељен англо становништвом док је био формално под влашћу Мексика а сада се дешава обрнут процес.
У то време је Мексико можда био развијенији од САД или ту негде близу.
Калифорнија је била подељена између Шпанаца/Мексика и Руса до половине 19. века. Скоро до данашњег Сан Франциска су држали Мексикнаци а северно су држали Руси.
Није цео југ САД.
Драве попут Цорџије или Алабаме нису биле у саставу Мексика. Флорида је била шпанска колонија а Луизијана француска.
Џорџија је била замишљена као казнена колонија за криминалце из Британије, као Аустралија, али се никада до краја то није остварило па се прешло на робове.
Добар део југо-запада већ добрим делом чине мексиканци.
Занимљиво је то како се окреће.
Тексас је насељен англо становништвом док је био формално под влашћу Мексика а сада се дешава обрнут процес.
У то време је Мексико можда био развијенији од САД или ту негде близу.
Re: Bande
@1914
U principu nista posebno ne planiraju. Oni ne smatraju da je to neki veliki problem. I to sto ima buljuk Meksikanaca tamo to zaista nije problem za teritorijalni integritet SAD, posto cak ni oni koji su ludi ne bi pokusali da rade neki fazon otcepljenja, nezavisnosti i slicno, a da ne govorim sto sama drzava Meksiko nikada ne bi usla u tu pricu, jer je u sukobima sa SAD vise puta dobro izjebana.
Istina je da postoji par ekstremistickih udruzenja koji propagiraju povratak tradicionalnih meksickih teritorija koje su sada pod SAD, da se vrate Meksiku, ali to je daleko od neke ozbiljne price.
Stavise, latinosi su agresivni i sire se na racun crnaca. Ovi su u opadanju i oni se pred latinosimia sklanjaju iz nekih tradicionalnoh krajeva. Uvek dajem primer Komptona, nekad najzajebanijeg crnackog dela Los Andjelesa, sada su tamo pretezno Meksikanci i meksicke bande.
Ogroman broj Meksikanaca tamo moze da bude drustveni problem. Sad koliko kapiram, nisu problem sami Meksikanci, vec ogroman kriminal, droga na americkim ulicama i to vise nije samo u juznim drzavama, vec u mnogim drzavama SAD.
Meksicki karteli besomucno ubacuju ogromne kolicine raznih droga u SAD. Evo skoro smo pisali a i svakodnevno se pojavljuju vesti o ogromnoj opijumskoj epidemiji u SAD. Pocelo je lekovima za recept, kulminiralo u neke supstance poput Fentanila koji je nekoliko desetina puta jaci od heroina.
U 2015. godini vise o 52.000 ljudi crklo od overdoziranja, u 2016. godini više od 64.000. Dakle to je vise od mnogih ratova koje se trenutno vode u svetu. Za razliku od epidemije kreka i raznih drugih epidemija kroz istoriju koje su pogadjale crnacka geta ili latino krajeve, ova nova epidemija pogadja belu srednju klasu, jer se ljudi navlace lekovima na recept (lekovima protiv bolova). Onda traze to na crnom trzistu, a onda se okrenu heroinu kao jeftinijoj varijanti.
Evo Rodja ostavio link o Nju Hempsiru, jednoj drzavi sa stabilom belom srednjom klasom, koja je medju najteze pogodjenima. A sve to se dovlaci iz Meksika. Nju Hempsir i jos neke drzave srednjeg zapada pogodjene su jer se tu nalaze cvorista auto-puteva, pa mnoge droge koje se svercuju u SAD ostavljaju svoj trag.
Inace da je situacija alarmantna upozoravaju i DEA i mnoge institucije pa i sam Tramp jer je broj mrtvih strasan, cak i za zemlju velicine SAD. To je trenutno i najveci unutrasnji problem SAD. Dzaba si svetska sila ako imas bolesno drustvo.
U principu nista posebno ne planiraju. Oni ne smatraju da je to neki veliki problem. I to sto ima buljuk Meksikanaca tamo to zaista nije problem za teritorijalni integritet SAD, posto cak ni oni koji su ludi ne bi pokusali da rade neki fazon otcepljenja, nezavisnosti i slicno, a da ne govorim sto sama drzava Meksiko nikada ne bi usla u tu pricu, jer je u sukobima sa SAD vise puta dobro izjebana.
Istina je da postoji par ekstremistickih udruzenja koji propagiraju povratak tradicionalnih meksickih teritorija koje su sada pod SAD, da se vrate Meksiku, ali to je daleko od neke ozbiljne price.
Stavise, latinosi su agresivni i sire se na racun crnaca. Ovi su u opadanju i oni se pred latinosimia sklanjaju iz nekih tradicionalnoh krajeva. Uvek dajem primer Komptona, nekad najzajebanijeg crnackog dela Los Andjelesa, sada su tamo pretezno Meksikanci i meksicke bande.
Ogroman broj Meksikanaca tamo moze da bude drustveni problem. Sad koliko kapiram, nisu problem sami Meksikanci, vec ogroman kriminal, droga na americkim ulicama i to vise nije samo u juznim drzavama, vec u mnogim drzavama SAD.
Meksicki karteli besomucno ubacuju ogromne kolicine raznih droga u SAD. Evo skoro smo pisali a i svakodnevno se pojavljuju vesti o ogromnoj opijumskoj epidemiji u SAD. Pocelo je lekovima za recept, kulminiralo u neke supstance poput Fentanila koji je nekoliko desetina puta jaci od heroina.
U 2015. godini vise o 52.000 ljudi crklo od overdoziranja, u 2016. godini više od 64.000. Dakle to je vise od mnogih ratova koje se trenutno vode u svetu. Za razliku od epidemije kreka i raznih drugih epidemija kroz istoriju koje su pogadjale crnacka geta ili latino krajeve, ova nova epidemija pogadja belu srednju klasu, jer se ljudi navlace lekovima na recept (lekovima protiv bolova). Onda traze to na crnom trzistu, a onda se okrenu heroinu kao jeftinijoj varijanti.
Evo Rodja ostavio link o Nju Hempsiru, jednoj drzavi sa stabilom belom srednjom klasom, koja je medju najteze pogodjenima. A sve to se dovlaci iz Meksika. Nju Hempsir i jos neke drzave srednjeg zapada pogodjene su jer se tu nalaze cvorista auto-puteva, pa mnoge droge koje se svercuju u SAD ostavljaju svoj trag.
Inace da je situacija alarmantna upozoravaju i DEA i mnoge institucije pa i sam Tramp jer je broj mrtvih strasan, cak i za zemlju velicine SAD. To je trenutno i najveci unutrasnji problem SAD. Dzaba si svetska sila ako imas bolesno drustvo.
Last edited by riper on Mon Mar 26, 2018 3:02 pm, edited 1 time in total.
-
lost&found
- Posts: 1116
- Joined: Wed Feb 03, 2016 10:40 pm
Re: Bande
Nexon wrote:На разлоге због којег је убијен новинар.
Pisi malo o ovome ako si se informisao.
@riper
da,da deportovan, kako i da ne bude s onakvom njuskom!
Re: Bande
Iskreno nisam se nesto previse interesovao, mislim da se treca sezona Narkosa bavi time. Koliko znam isplivali su novi mocni karteli, ali jedna od posledica pada Eskobara je uspon meksickih kartela. Citao sam bas neku analizu famoznog americkog rata protiv droge, gde je izdvojeno kao primer neefikasnosti taj sto nakon Kolumbije i Eskobara taj rat nije dobijen, vec je droga samo nasla druge nacine da dodje do SAD.
Navodi se da pad jednog mocnog kartela ili lidera ne rusi citavu trgovinu narkoticima. Naprotiv, nakon obaranja jedne mocne narko organizacije ispliva druga jos mocnija. Danasnji meksicki narko karteli su mociji od Eskobara. Nemoguce ih je unistiti tako kako bi u potpunosti stopirali trgovinu narkoticima. Kako je praotav svih meksickih kartela Feliks „El Padrino“ Galjardo rekao u jednom intervjuu „dok god postoji potraznja za drogom, bice onih koji ce to obezbediti“. On je rekao Amerikancima, problem sa drogom nije na strani kartela, vec na strani onih koji konzumiraju. A kako je SAD najvece narko trziste na svetu, koje svake godine sve vise raste, tako su oni koji upumpavju gudru sve mocniji i bogatiji.
Konkretno u Kolumbiji, bilo je nekih emisija tamo i dalje se bave tim sranjima, ali ne znam u kojem obimu. Mozda je to i dalje puno, ali ostaju u senci meksickih kartela.
Navodi se da pad jednog mocnog kartela ili lidera ne rusi citavu trgovinu narkoticima. Naprotiv, nakon obaranja jedne mocne narko organizacije ispliva druga jos mocnija. Danasnji meksicki narko karteli su mociji od Eskobara. Nemoguce ih je unistiti tako kako bi u potpunosti stopirali trgovinu narkoticima. Kako je praotav svih meksickih kartela Feliks „El Padrino“ Galjardo rekao u jednom intervjuu „dok god postoji potraznja za drogom, bice onih koji ce to obezbediti“. On je rekao Amerikancima, problem sa drogom nije na strani kartela, vec na strani onih koji konzumiraju. A kako je SAD najvece narko trziste na svetu, koje svake godine sve vise raste, tako su oni koji upumpavju gudru sve mocniji i bogatiji.
Konkretno u Kolumbiji, bilo je nekih emisija tamo i dalje se bave tim sranjima, ali ne znam u kojem obimu. Mozda je to i dalje puno, ali ostaju u senci meksickih kartela.
Re: Bande
Malo jos pratim ono o cemu smo pisali, o opijatskoj krizi u SAD. Da podsetim, cifre su zastrasujuce, godisnje od overdoziranja umire sada i preko 60.000 ljudi. Da podsetim samo, da je koren epidemije u prekomernom koriscenju lekova protiv bolova, na koje se ljjudi prvo navuku, a da se posle toga prelazi na jeftiniju varijantu, heroin.
Samo ovo moze da se meri sa onom klanicom u Siriji, sa tom razlikom sto ce pre krljanje u Siriji da se zaustavi nego sto ce se zaustaviti ova opijatska epidemija.
Nemam neke nove podatke i ovi postojeci su dovoljno zastrasujuci, samo par konstatacija i nekih detalja koji su zanimljivi. Ovoga puta sam umesto dokumentaraca i tekstova malo pratio televizijske priloge. Neki zakljucak je da su mejnstrim mediji jako dugo izbegavali ovu temu, a da su poceli da obracaju paznju tek kada je broj zrtava na godisnjem nivou prebacio neka najveca stradanja u kompletnim ratovima u kojima je amerika ucestvovala. Kao sto sam pomenuo 2016. godine oko 64.000 ljudi je overdoziralo u Americi, do ih je toliko poginulo u citavom Vijetnamskom ratu. Godinu dana pre toga, 2015. godine, overdoziralo je vise od 52.000 ljudi. Za 2017. se cekaju zvanicni podaci, ali smatra se da je na nivou 2016.
Ova epidemija se razlikuje od mnogih prethodnih jer sada pogadja belacke zajednice, pogadja srednju klasu, razvaljuje neke zajednice koje su bile sigurne i izdvojene iz svih prethodnih ludila koja su se pojavljivala na americkim ulicama.
Da je ova epidemija po amerikance gora nego bilo koji rat u kojem su ucestvovali mozda najbolje govori procena strucnjaka da ce biti potrebno najmanje 20 godina da se opijatska epidemija obuzda.
Od nekoliko stvari koje sam procitao i video, meksicki karteli su se brzo prilagodili novim zahtevima svojih musterija (imajuci u vidu da su ameri najveci korisnici svih mogucih droga na svetu). Uz pomoc Kineza oni se trude da snabdeju americko trziste tim mocnim opijatima i oni jedva postizavaju. Imajuci u vidu da su pojedini opijati veoma opasni i da izazivaju i nekoliko stotina puta jacu zavinost od heroina (pre svega mislim na fentanyl), karteli daju popuste na met i slicne zajebancije, jer im ovi lekovi ubijaju trziste i to mislim bukvalno, jer fentanyl ubija korisnike u velikim brojevima.
Kartelima nije cilj naravno da korisnik njihove robe umre, vec da sto duze zivi i kupuje. Zato oni taj fentanyl stavljaju u heroin u dovoljnim dozama da se ovi jos vise navuku, a da ne crknu bas odma. mada fentanyl se nabavlja na razne nacine, od recepta legalnih i ilegalnih do kupovine u cistom obliku.
Citao sam neki intervju nekog od sefova DEA, koji je optuzio americke kompanije koje se bave distribucijom lekova, da su najodgovornije za opijatsku epidemiju. Pazite, ovde na govorim o proizvodjacima, jer su u pitanju lekovi koji imaju dozvolu, vec o distributerima.
On ih je optuzio da su namerno preplavili trziste opijatima, u ovom slucaju se misli pre svega na legalne lekove protiv bolova i da su agresivnom markentiskom kampanjom i lobiranjem kod doktora, pomogli da se ti lekovi, za koje se smatra da su veoma opasni, tako lako prepisuju ljudima.
Smatra se da je potrebno dve nedelje koriscenja oksikotina (leka protiv bola od kojoeg se najcesce zapocinje ciklus), kako bi telo razvilo zavisnost. Procenjuje se da su pojedinim srednjoskolcima fizijatri zbog razlicitih bolova (bilo da je zub ili neka sportska povreda) prepisivali i do 70 tableta. Jos gore je kada su u pitanju odrasli.
Taj sef DEA je dao jos neke neverovatne podatke, kako je tokom prve decenije 20. veka trziste preplavljivano ovim lekovima. Tako je dao primer nekog mesta od nekoliko stotina ljudi, gde je fizijatar koji tamo ima svoju kliniku narucio nekoliko miliona tablet. Iako su po americkim zakonima obavezni da prijave sve sumnjive transakcije, odnosno narudzbine, distributerske firme to nisu cinile.
DEA je jedno vreme istrazivala i da u saradnji sa tuzilastvom uspevala da napravi slucajeve protiv dobrog dela distributera.
Na zalost, mnogi tuzioci su umesto da se upuste u visegodisnja sudjenja, koja bi rezultirala nekim debelim odstetama, pristajali na nagodbe, gde su te kompanije placale neku sumu novca. Pominju se sume ne vece od 25 miliona dolara. Zapamtite ovu sumu, pomenucu je kasnije u drugom kontekstu. Uglavnom i te milionske sume mnogi tuzioci su koristili u licnu promociju kada se kandiduju pa se predstavljaju kako se bore za narod i kako staju na crtu velikima.
Onda su distrinuterske kompanije pocele da lobiraju po Kongresu i Senatu, tako da je 2011. godine DEA bila blokirana da ne radi istrage protiv tih kompanija.
Sam Obama je u tokom drugog mandata potpisao nekoliko akata koje i formalno zabranjuju ili veoma otezavaju istragu protiv distributera.
Taj novac za koji su se nagodili (da podsetim imajte u glavi cifru od 25 miliona dolara) za mnoge distributere farmaceutskih proizvoda su bukvalno bile sica. Da vam predstavim kakav je to red velicina. Kao jedna od najvecih kompanija u oblasti distribucije lekova i medicinskog materijala, koja se pominje kao najodgovornija za sirenje lekova na bazi opijata “McKesson Corporation” placala je neke milione. Na vikipediji sam nasao podatak da je ta kompanija tokom prosle godine imala promet od (dobro obratite paznju) 198,5 milijardi dolara. Za njih su te pocetne kazne i nagodbe zaita bile sica, kao sto su sica i milioni koje su pumpali politicarima.
A kako je radila ta kompanija. Dakle oni su prvo distribuirali, odnosno preplavljivali trziste opijatskim lekovima. Kako se ljudi navlace, koriste te opijate sve vise, pa posle prelaze na heroin. Onda su pojedine americke drzave napravile neki program “needle exchange program” gde se narkomanima obezbedjuju besplatni spricevi, igle, kasike za kuvanje heroina, svi rekviziti potrebni za bezbedno narkomanisanje samo kako bi se sprecilo sirenje side, hepatitisa i drugih bolesti. Naravno, to je besplatno za narkomane, ali drzava placa.
Sav taj material za besplatno narkomanisanje obezbedila je upravo “McKesson Corporation”. A cisto da se pomene da u svom asortimanu imaju i one lekove koje narkomani koriste kada se skidaju sa igle. Dakle do smrti oni zaradjuju na ljudima koje su navukli. Nije ni cudo sto imaju tolike milijarde.
I jos jedna zanimljiva stvar. Kako citam komentare na odredjenim prilozima na jutjubu, mnogi crnci likuju sto se ovo desava, jer kako sam pomenuo, ovo je sada epidemija koja se siri belim zajednicama.
Kada je pocela epidemija kreka, Bus stariji je tada zahtevao ostar odgovor u smislu slanja u zatvor i za posedovanje cak i manjih kolicina kreka. Tako je promovisana ona “three strike” doktrina, gde te nakon treceg puta ceka teska, bas teska dugogodisnja robija. Crnci sada traze da se to isto primenjuje (naravno ironicno), a ne da se, kao sto se najavljuje, podizu kapaciteti klinika koje rade na odvikavanju.
Uglavnom, Tramp mozda ima divne i pametne rakete, ne postoji mesto na planeti koje ne moze napasti, ima najjacu vojsku, ima najjacu ekonomiju iza sebe, ali ima drustvo koje se samo unistava. Dzaba glumi ludilo po Siriji, Iraku, Avganistanu, Jemenu kada u sopstvenoj drzavi ima ovakav strasan problem.
Moja konstatacija za kraj je da ne da Bog da se ovakvi “lekovi” pojave na nasem trzistu u nasim apotekama, odnosno da ne udju u ovako masovnu upotrebu.
Samo ovo moze da se meri sa onom klanicom u Siriji, sa tom razlikom sto ce pre krljanje u Siriji da se zaustavi nego sto ce se zaustaviti ova opijatska epidemija.
Nemam neke nove podatke i ovi postojeci su dovoljno zastrasujuci, samo par konstatacija i nekih detalja koji su zanimljivi. Ovoga puta sam umesto dokumentaraca i tekstova malo pratio televizijske priloge. Neki zakljucak je da su mejnstrim mediji jako dugo izbegavali ovu temu, a da su poceli da obracaju paznju tek kada je broj zrtava na godisnjem nivou prebacio neka najveca stradanja u kompletnim ratovima u kojima je amerika ucestvovala. Kao sto sam pomenuo 2016. godine oko 64.000 ljudi je overdoziralo u Americi, do ih je toliko poginulo u citavom Vijetnamskom ratu. Godinu dana pre toga, 2015. godine, overdoziralo je vise od 52.000 ljudi. Za 2017. se cekaju zvanicni podaci, ali smatra se da je na nivou 2016.
Ova epidemija se razlikuje od mnogih prethodnih jer sada pogadja belacke zajednice, pogadja srednju klasu, razvaljuje neke zajednice koje su bile sigurne i izdvojene iz svih prethodnih ludila koja su se pojavljivala na americkim ulicama.
Da je ova epidemija po amerikance gora nego bilo koji rat u kojem su ucestvovali mozda najbolje govori procena strucnjaka da ce biti potrebno najmanje 20 godina da se opijatska epidemija obuzda.
Od nekoliko stvari koje sam procitao i video, meksicki karteli su se brzo prilagodili novim zahtevima svojih musterija (imajuci u vidu da su ameri najveci korisnici svih mogucih droga na svetu). Uz pomoc Kineza oni se trude da snabdeju americko trziste tim mocnim opijatima i oni jedva postizavaju. Imajuci u vidu da su pojedini opijati veoma opasni i da izazivaju i nekoliko stotina puta jacu zavinost od heroina (pre svega mislim na fentanyl), karteli daju popuste na met i slicne zajebancije, jer im ovi lekovi ubijaju trziste i to mislim bukvalno, jer fentanyl ubija korisnike u velikim brojevima.
Kartelima nije cilj naravno da korisnik njihove robe umre, vec da sto duze zivi i kupuje. Zato oni taj fentanyl stavljaju u heroin u dovoljnim dozama da se ovi jos vise navuku, a da ne crknu bas odma. mada fentanyl se nabavlja na razne nacine, od recepta legalnih i ilegalnih do kupovine u cistom obliku.
Citao sam neki intervju nekog od sefova DEA, koji je optuzio americke kompanije koje se bave distribucijom lekova, da su najodgovornije za opijatsku epidemiju. Pazite, ovde na govorim o proizvodjacima, jer su u pitanju lekovi koji imaju dozvolu, vec o distributerima.
On ih je optuzio da su namerno preplavili trziste opijatima, u ovom slucaju se misli pre svega na legalne lekove protiv bolova i da su agresivnom markentiskom kampanjom i lobiranjem kod doktora, pomogli da se ti lekovi, za koje se smatra da su veoma opasni, tako lako prepisuju ljudima.
Smatra se da je potrebno dve nedelje koriscenja oksikotina (leka protiv bola od kojoeg se najcesce zapocinje ciklus), kako bi telo razvilo zavisnost. Procenjuje se da su pojedinim srednjoskolcima fizijatri zbog razlicitih bolova (bilo da je zub ili neka sportska povreda) prepisivali i do 70 tableta. Jos gore je kada su u pitanju odrasli.
Taj sef DEA je dao jos neke neverovatne podatke, kako je tokom prve decenije 20. veka trziste preplavljivano ovim lekovima. Tako je dao primer nekog mesta od nekoliko stotina ljudi, gde je fizijatar koji tamo ima svoju kliniku narucio nekoliko miliona tablet. Iako su po americkim zakonima obavezni da prijave sve sumnjive transakcije, odnosno narudzbine, distributerske firme to nisu cinile.
DEA je jedno vreme istrazivala i da u saradnji sa tuzilastvom uspevala da napravi slucajeve protiv dobrog dela distributera.
Na zalost, mnogi tuzioci su umesto da se upuste u visegodisnja sudjenja, koja bi rezultirala nekim debelim odstetama, pristajali na nagodbe, gde su te kompanije placale neku sumu novca. Pominju se sume ne vece od 25 miliona dolara. Zapamtite ovu sumu, pomenucu je kasnije u drugom kontekstu. Uglavnom i te milionske sume mnogi tuzioci su koristili u licnu promociju kada se kandiduju pa se predstavljaju kako se bore za narod i kako staju na crtu velikima.
Onda su distrinuterske kompanije pocele da lobiraju po Kongresu i Senatu, tako da je 2011. godine DEA bila blokirana da ne radi istrage protiv tih kompanija.
Sam Obama je u tokom drugog mandata potpisao nekoliko akata koje i formalno zabranjuju ili veoma otezavaju istragu protiv distributera.
Taj novac za koji su se nagodili (da podsetim imajte u glavi cifru od 25 miliona dolara) za mnoge distributere farmaceutskih proizvoda su bukvalno bile sica. Da vam predstavim kakav je to red velicina. Kao jedna od najvecih kompanija u oblasti distribucije lekova i medicinskog materijala, koja se pominje kao najodgovornija za sirenje lekova na bazi opijata “McKesson Corporation” placala je neke milione. Na vikipediji sam nasao podatak da je ta kompanija tokom prosle godine imala promet od (dobro obratite paznju) 198,5 milijardi dolara. Za njih su te pocetne kazne i nagodbe zaita bile sica, kao sto su sica i milioni koje su pumpali politicarima.
A kako je radila ta kompanija. Dakle oni su prvo distribuirali, odnosno preplavljivali trziste opijatskim lekovima. Kako se ljudi navlace, koriste te opijate sve vise, pa posle prelaze na heroin. Onda su pojedine americke drzave napravile neki program “needle exchange program” gde se narkomanima obezbedjuju besplatni spricevi, igle, kasike za kuvanje heroina, svi rekviziti potrebni za bezbedno narkomanisanje samo kako bi se sprecilo sirenje side, hepatitisa i drugih bolesti. Naravno, to je besplatno za narkomane, ali drzava placa.
Sav taj material za besplatno narkomanisanje obezbedila je upravo “McKesson Corporation”. A cisto da se pomene da u svom asortimanu imaju i one lekove koje narkomani koriste kada se skidaju sa igle. Dakle do smrti oni zaradjuju na ljudima koje su navukli. Nije ni cudo sto imaju tolike milijarde.
I jos jedna zanimljiva stvar. Kako citam komentare na odredjenim prilozima na jutjubu, mnogi crnci likuju sto se ovo desava, jer kako sam pomenuo, ovo je sada epidemija koja se siri belim zajednicama.
Kada je pocela epidemija kreka, Bus stariji je tada zahtevao ostar odgovor u smislu slanja u zatvor i za posedovanje cak i manjih kolicina kreka. Tako je promovisana ona “three strike” doktrina, gde te nakon treceg puta ceka teska, bas teska dugogodisnja robija. Crnci sada traze da se to isto primenjuje (naravno ironicno), a ne da se, kao sto se najavljuje, podizu kapaciteti klinika koje rade na odvikavanju.
Uglavnom, Tramp mozda ima divne i pametne rakete, ne postoji mesto na planeti koje ne moze napasti, ima najjacu vojsku, ima najjacu ekonomiju iza sebe, ali ima drustvo koje se samo unistava. Dzaba glumi ludilo po Siriji, Iraku, Avganistanu, Jemenu kada u sopstvenoj drzavi ima ovakav strasan problem.
Moja konstatacija za kraj je da ne da Bog da se ovakvi “lekovi” pojave na nasem trzistu u nasim apotekama, odnosno da ne udju u ovako masovnu upotrebu.
-
lost&found
- Posts: 1116
- Joined: Wed Feb 03, 2016 10:40 pm
Re: Bande
Riperu od velike cetvorke najjacih bandi u USA:Aryan Brotherhood,Mexican Mafia,Nuestra Familia i Black Guerrilla Family,zaboravio si poslednju da obradis.Skupi materijal da i o njima nesto procitamo istorijat i ostalo.Po njima je i serija Wire snimljena.
Re: Bande
fedayn wrote:Riperu od velike cetvorke najjacih bandi u USA:Aryan Brotherhood,Mexican Mafia,Nuestra Familia i Black Guerrilla Family,zaboravio si poslednju da obradis.Skupi materijal da i o njima nesto procitamo istorijat i ostalo.Po njima je i serija Wire snimljena.
Da, to je istina.Vise su me interesovale neke istorijske okolnosti, migracije crnackog stanovnistva, kako su oformljene odredjene zajednice. Taman si mi dao ideju gde da se fokusiram. Dok ne bude nesto smisleno i ozbiljno, evo jednog priloga o BGF. Lik je izdominirao
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 10 guests