Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[Nexon]

Био један хрват који је приступио партизанима 1941. Брата му као партизан погинуо 1943.
Нажалост њега четници нису убили јер је био највећи усташа иако партизан а звао се Фрањо Туђман.
Што није чудо јер комунистичка партија хрватске од тридесетих залаже за хрватску државу и нацију.
Још док су подржавали усташки устанак у Лици.

[јахач магле]

Комунисти нису Срби.

[Кудрави Гаучос]

Комунисти нису Срби.

Друже, ниси ни свестан колико грешиш. Ти ћеш овде да кажеш да СВИ комунисти нису Срби, неко други ће да каже да то нису Љотићевци, трећи трпа Четнике у вагон с усташама. А међу сваком од тих страна има искрених Срба.

Комуњаре ће да кажу четници и усташе су исто, четници комуњаре и усташе су исто, и једни и други ће то рећи за љотићевце. То је поражавајуће, то срамотно поређење којим се Срби дан данас између себе часте.

[Nexon]

Подршка комуниста устшама у побуни против Краљевине Југославије у Лици,



Одлазак комуниста у Загреб 1943, ндх, да се нуде немцима као курве да би се борили против четника,

У Загребу, у хотелу Експланада, они су вођени између њемачког опуномоћеног генерала у Хрватској, Глеза фон Хорстенауа и најистакнутијих људи партизанског покрета – Милована Ђиласа, члана Врховног штаба НОВЈ и Политбироа ЦК КПЈ, и Владимира Велебита. Прво је у Загреб из Сарајева долетио Владимир Велебит (под псеудонимом Владимир Петровић). Велебит је 17. марта имао преговоре са Глезом фон Хорстенауом, а касније и са шефом италијанске војне мисије генералом Ђанкарлом Реом. Дозвољено му је да полуслободно шета Загребом и тада су Њемци открили његов прави идентитет. Послије откривања идентитета Велебиту је било дозвољено да посјети своју породицу. Ђилас је (под псеудонимом Милош Марковић) у њемачкој пратњи преко Коњица дошао у Сарајево, а потом одлетио у Загреб на преговоре. Да су партизани ступили у некакве проговоре са Њемцима био је упознат и Драгољуб Михаиловић, јер су Ђиласа приликом проласка са њемачком делегацијом кроз Коњиц лако препознали. Дедијер је тврдио да су Ђилас и Велебит у предасима између преговора шетали Загребом под заштитом Њемаца, у партизанским униформама.

Историчар Бранко Петрановић се о суштини вођених преговора у Загребу позива на америчког историчара Волтера Робертса , гдје је Робертс тврдио следеће: “Партизанска делегација је нагласила да партизани немају разлога да се боре против њемачке војске”, и да “једино желе да се боре против четника”, те да ће се “борити и против Британаца уколико се ови доцнијe искрцају у Југослaвији.”

Додуше, љубав комуниста према немачким капиталистима траје од Лењина па до данас.

[revolucija]

Комунисти нису Срби.

Друже, ниси ни свестан колико грешиш. Ти ћеш овде да кажеш да СВИ комунисти нису Срби, неко други ће да каже да то нису Љотићевци, трећи трпа Четнике у вагон с усташама. А међу сваком од тих страна има искрених Срба.

Комуњаре ће да кажу четници и усташе су исто, четници комуњаре и усташе су исто, и једни и други ће то рећи за љотићевце. То је поражавајуће, то срамотно поређење којим се Срби дан данас између себе часте.

Da li je moguce da je neko ovo napisao? Pa mozda i nije sve tako crno kao sto izgleda. Mozda sam glup ili lud ali uvek me je zanimalo sta je to sa nama kad ne mozemo da u svojim istoriskim licnostima ili pokretima da nadjemo nesto dobro i nesto zajednicko sto su radili za Srbiju nego samo optuzbe, pretnje i vedjanje. Citam pre neki dan neki genije pise...sresces se sa svojom rodbinom(parizanima) u paklu. Pa da li starvno neko misli da je svako ko je poginuo sa crvenom zvezdom na celu ubica da je pisao granice da se uselio u neciju kucu ili pak da je svaki koji je rekao pred smrt ziveo kralj ubica da je saradjivao sa okupatorim da je nasledio kuce i imanje od kraljevevih burzua. Sto ne mozemo da nadjemo nesto sto su svi oni uradili dobro za Srbiju a sigurno nesto jesu pa i ako se nisu slagali. Opet kazem mozda sam lud ali mislim da nama nece biti bolje dok ne podignemo spomenenik jedan pored drugom Milosu i Karadjordju, Tucovicu i Moljevicu, Aleksandru i Petru, Titu i Drazi pa na kraju i Milosevicu i Djindjicu. Svako ima svoje mane neko ce da kaze za jednog a neko za drugog da su imali mracne strane i krvave ruke ali ja sam siguran da je svako od pomenutih uradio nesto dobro za Srbiju a preko postovanja ovih istoriskih licnosti postavacemo i decu koja su ginula za nase dobro i posovacemo njihuovu zrtvu ma koju kapu da su nosili!

[fedayn]

Revolucija ja sam prvi za to da dodje do pomirenja svih onih Srba koji nisu okrvavili ruke,koji nisu ubijali civile...i ne samo Srba vec i svih naroda na Balkanu.Na isti nacin kao sto je to uradila KPJ 1944 i 1945 godine.
Evo jedan primer vezan za naseg slavnog glumca Miju Aleksica.Naime,onaj ludi istoricar Milosav Samardzic pisao je kako je Mija na samom pocetku bio u cetnickom pokretu,ne znam za taj podatak on o tome nikada nije govorio,medjutim cak i da jeste,ne bi bio no prvi ni poslednji koji je to uradio.Meni je vrlo vazan patriotski karakter nekoga ko se naziva Srbinom,a Mija Aleksic to svakako jeste.Iz tog razloga postavicu vam kratak video gde Mija govori o streljanju u Kragujevcu i odlasku u partizane.Zato sto se upravo na tom krvavom Kragujevcu vidi ko je vera,a ko nevera.Na Kragujevcu se vidi koren nasih podela i bratoubilackog rata,iznecu podatke koje do sada niste procitali pa cete da prosudite sami ko je mirio,a ko svadjao...Jer kao sto nas narod kaze..
KO IZDA,TAJ JE PIZDA!



VIDEO:



EDIT:

Nexone,pokenjam ti se na izvore...deseti put stavljas taj clanak iz Proletera gde se nista sustinski nije desilo izmedju Ustasa i Komunista,a ovo o "saradnji partizana i nemaca" gde se Branko Petranovic,poziva na nekog Amerikanca Voltera Robertsa,a ovaj drugi na ko zna koji izvor,necu ni da komentarisem...

[vinjakboy]

Citam pre neki dan neki genije pise...sresces se sa svojom rodbinom(parizanima) u paklu. Pa da li starvno neko misli da je svako ko je poginuo sa crvenom zvezdom na celu ubica da je pisao granice da se uselio u neciju kucu ili pak da je svaki koji je rekao pred smrt ziveo kralj ubica da je saradjivao sa okupatorim da je nasledio kuce i imanje od kraljevevih burzua.

Ја сам то написао, зато што мрзим проклету стоку. И наравно да неће сви који су се клели у петокраку отићи у пакао, али ми часни изузеци не личе на неки превише битан фактор да бих због њих мењао општу слику. Е сад, фамилија и комплетно окружење овог Титовог лудака који пише овде ће свакако ићи у пакао, просто зато што је он сам превише залуђен својом цркнутом идеологијом да то не би примио од некога ко је још више залуђен. А такви су исти менталитет као и они који су се дружили са усташама и слали неистомишљенике на Голи оток.

И што се неког имагинарног помирења које многи призивају тиче, а са ким то мисле да се мире'? Како то треба да изгледа, свечани слет комуниста са једне стране и делегација свих осталих са друге, па да се изљубе и заракијају? Гив пис а ченс и сличне варијанте, као да има неке потребе за тим сада када комунисти нестају природним путем. Јесте, тачно је да су на власти деца комунизма, али неће бити њихови унуци, односно наредне генерације се коначно више неће сећати југословенске наказе, тако да тек они могу да просперирају, ми остали смо осуђени на пропаст и овакве расправе.

[riper]

Vinjak brate, sta je alternativa, dok je sveta i veka da se koljemo i da se ubijamo, da nastavimo rat koji je zavrsen pre 70 godina. Ima primera gde su se dva pokreta i pogleda na svet dovoljno dogovorila, kako bi zemlja mogla da nastavi ka nekom napretku. U Grckoj je bio gradjanski rat nakon Drugog svetskog rata izmedju partizana i ovih drugih. U Italiji, koja je pristupila zapadnoj interesnoj sferi, postojao je veoma jak partizanski pokret (ako se ne varam italijanski partizani su upravo streljali Musolinija). U Francuskoj otpor je postojao i kroz komunisticki pokret i kroz ovaj drugi.

Stavise, jedina evropska zemlja koja je Drugi svetski rat docekala kao komunisticka je SSSR. Svuda je nakon Drugog svetskog rata, milom ili silom, nametnut komunizam. Sve te zemlje su danas krenule napred. Osvrcu se oni na taj deo Drugog svetskog rata pa i nakon njega, ali nigde tako ogorceno kao mi.

Jer od 1945. do 1990. godine je vazilo da su samo partizani bili dobri momci, a cetnici susto zlo. Od 1990. do danas vazi da je svaki partizanski metak isao samo u Srbe a da su samo cetnici bili dobri. A oba pokreta imaju i krvave ruke, al ii primere pravog herojstva i zrtvovanja koje mi ne zelimo ni da pomenemo. Jer kod nas ne postoji ona istina koja je najcesce siva, kod nas si ili jedno ili drugo.

Koliko mi je nestvarna ova rasprava koju ovako zucno vodimo o cetnicima i partizanima 70 godina nakon rata. U danasnje vreme kada je komunizam skoro izumro, kada oni koji podrzavaju neki izvorni komunizam predstavljaju manje od promila i kada generacija koja se lozila na tu ideju je skoro izumrla.

Deda mi je bio partisan vise puta sam ponovio i nema potrebe to da krijem niti da se stidim. Otisao u rat da bi oslobadjao zemlju, a ne da void politiku. Koliko je tako ljudi prislo jednom ili drugom pokretu u onoj plemenitoj zelji da se oslobodis a ne da cekas oslobodjenje (sto je vecina drugih cekala). Ja nisam komunista, smatram sebe nacionalistom, ne delim najveci deo vrednosti. Smatram da je cetnicki pokret bio oslobodilacki i da mu je ucinjena strahovita nepravda. Jer da je bio kolaboracionisticki, ne bi nasa cetnicka emigracija u zemlje zapada isla sa punim imenom, prezimenom i ratnom istorijom, nego bi se kao ustase, pacovskim kanalima, pod laznim imenima krili po dzunglama i vukojebinama na ovoj planeti Ta nepravda prema cetnickom pokretu mora da se ispravi. Isto tako kao sto partizanskom pokretu niko ne moze da uzme antifasisticki karakter, bez obzira na velike greske koje su pravljene.

Ja mrzim period komunizma zbog posledica koje je to danas ostavilo na nas nacionalni korpus i na nase nacionalno pitanje. Ali isto tako nisam veliki fan perioda kraljevine, kada su klice svih problema posejane. One su samo proklijale u ratu a narasle posle Drugog svetskog rata. Mi Srbi koji smo mrzeli komunizam bili smo najvise opijeni njime, bili smo najlojalnija Titova vojska nakon rata. Kamo srece da je sve bio strah u pitanju. Mi smo i tada bili nacionalisti i to prilicno ekstremni, samo ne srpski nacionalisti vec jugoslovenski nacionalisti. Jer odrekli smo se srpstva zarad jugoslovenstva. I drugi su, ali niko ni blizu toga koliko smo mi.

Inace da komunisti mogu biti patriote i nacionalisti, a ne samo internacionalisti pokazali su mnogi. Vijetnam, Kina, Kuba. Da li je potrebno dalje da idem. Nasa tragedija, odnosno jedna od tragedija naseg komunizma je sto je on bio u multinacionalnoj drzavi. Skoro sve druge drzave bile su homogenije i nacionalno i teritorijalno od nase. Mi smo jedini imali taj multinacionalni eksperiment, ali ponovo, klice toga posadjene su posle Prvog svetskog rata, kada smo gradili drzavnu zajednicu sa onima protiv kojih smo ratovali.

Dakle nase istorijske greske koje su dovele do toga da se danas bukvalno borimo da opstanemo kao narod na delu teritorije koju smo nekada imali idu i dalje od 1945. godine. I to one teske strateske greske koje ti odrede sudbinu u narednim decenijama.

I na kraju, zbog nas samih bi trebali da se delimo na ove i one. Danas da smo sve najslozniji, da se u potpunosti kao narod slazemo oko svega, da smo svi braca i da se tako ophodimo jedni prema drugima, ponovo bismo bili ugrozeni kao nacija.

Jebeni amerikanci koje mrzimo zbog svega sto su nam ucinili, posle gradjanskog rata gde ih je izginilo nekih 600-700 hiljada na obe strane, prvog dana kada je rat zavrsen krenuli su napred. Ne vode oni vise ovakve rasprave da li je trebalo ono ili ovo. Danas je za njih gradjanski rat deo istorije. Stavise od tog rata oni prave romansiranu pricu, brendiraju ono najbolje, borba protiv ropstva (sto nema veze sa istinom) na jednoj strani i cuvanje nekih tradicionalnih vrednosti na drugoj. Dansa u njihovoj pop kulturi, istoriji i kulturi uopste nemate da oni prave pricu gde bi jedna strana bila ponizena. A mogli su to da ucine, da od juznjaka koji su izgubili, naprave naciste.

Samo smo mi Srbi valjda ovako pogani da smo u stanju jedni drugima da cinimo ono sto nam ni na jveci krvnici ne bi cinili.

[vinjakboy]

Vinjak brate, sta je alternativa, dok je sveta i veka da se koljemo i da se ubijamo, da nastavimo rat koji je zavrsen pre 70 godina. Ima primera gde su se dva pokreta i pogleda na svet dovoljno dogovorila, kako bi zemlja mogla da nastavi ka nekom napretku. U Grckoj je bio gradjanski rat nakon Drugog svetskog rata izmedju partizana i ovih drugih. U Italiji, koja je pristupila zapadnoj interesnoj sferi, postojao je veoma jak partizanski pokret (ako se ne varam italijanski partizani su upravo streljali Musolinija). U Francuskoj otpor je postojao i kroz komunisticki pokret i kroz ovaj drugi.

Stavise, jedina evropska zemlja koja je Drugi svetski rat docekala kao komunisticka je SSSR. Svuda je nakon Drugog svetskog rata, milom ili silom, nametnut komunizam. Sve te zemlje su danas krenule napred. Osvrcu se oni na taj deo Drugog svetskog rata pa i nakon njega, ali nigde tako ogorceno kao mi.

Jer od 1945. do 1990. godine je vazilo da su samo partizani bili dobri momci, a cetnici susto zlo. Od 1990. do danas vazi da je svaki partizanski metak isao samo u Srbe a da su samo cetnici bili dobri. A oba pokreta imaju i krvave ruke, al ii primere pravog herojstva i zrtvovanja koje mi ne zelimo ni da pomenemo. Jer kod nas ne postoji ona istina koja je najcesce siva, kod nas si ili jedno ili drugo.

Koliko mi je nestvarna ova rasprava koju ovako zucno vodimo o cetnicima i partizanima 70 godina nakon rata. U danasnje vreme kada je komunizam skoro izumro, kada oni koji podrzavaju neki izvorni komunizam predstavljaju manje od promila i kada generacija koja se lozila na tu ideju je skoro izumrla.

Deda mi je bio partisan vise puta sam ponovio i nema potrebe to da krijem niti da se stidim. Otisao u rat da bi oslobadjao zemlju, a ne da void politiku. Koliko je tako ljudi prislo jednom ili drugom pokretu u onoj plemenitoj zelji da se oslobodis a ne da cekas oslobodjenje (sto je vecina drugih cekala). Ja nisam komunista, smatram sebe nacionalistom, ne delim najveci deo vrednosti. Smatram da je cetnicki pokret bio oslobodilacki i da mu je ucinjena strahovita nepravda. Jer da je bio kolaboracionisticki, ne bi nasa cetnicka emigracija u zemlje zapada isla sa punim imenom, prezimenom i ratnom istorijom, nego bi se kao ustase, pacovskim kanalima, pod laznim imenima krili po dzunglama i vukojebinama na ovoj planeti Ta nepravda prema cetnickom pokretu mora da se ispravi. Isto tako kao sto partizanskom pokretu niko ne moze da uzme antifasisticki karakter, bez obzira na velike greske koje su pravljene.

Ja mrzim period komunizma zbog posledica koje je to danas ostavilo na nas nacionalni korpus i na nase nacionalno pitanje. Ali isto tako nisam veliki fan perioda kraljevine, kada su klice svih problema posejane. One su samo proklijale u ratu a narasle posle Drugog svetskog rata. Mi Srbi koji smo mrzeli komunizam bili smo najvise opijeni njime, bili smo najlojalnija Titova vojska nakon rata. Kamo srece da je sve bio strah u pitanju. Mi smo i tada bili nacionalisti i to prilicno ekstremni, samo ne srpski nacionalisti vec jugoslovenski nacionalisti. Jer odrekli smo se srpstva zarad jugoslovenstva. I drugi su, ali niko ni blizu toga koliko smo mi.

Inace da komunisti mogu biti patriote i nacionalisti, a ne samo internacionalisti pokazali su mnogi. Vijetnam, Kina, Kuba. Da li je potrebno dalje da idem. Nasa tragedija, odnosno jedna od tragedija naseg komunizma je sto je on bio u multinacionalnoj drzavi. Skoro sve druge drzave bile su homogenije i nacionalno i teritorijalno od nase. Mi smo jedini imali taj multinacionalni eksperiment, ali ponovo, klice toga posadjene su posle Prvog svetskog rata, kada smo gradili drzavnu zajednicu sa onima protiv kojih smo ratovali.

Dakle nase istorijske greske koje su dovele do toga da se danas bukvalno borimo da opstanemo kao narod na delu teritorije koju smo nekada imali idu i dalje od 1945. godine. I to one teske strateske greske koje ti odrede sudbinu u narednim decenijama.

I na kraju, zbog nas samih bi trebali da se delimo na ove i one. Danas da smo sve najslozniji, da se u potpunosti kao narod slazemo oko svega, da smo svi braca i da se tako ophodimo jedni prema drugima, ponovo bismo bili ugrozeni kao nacija.

Jebeni amerikanci koje mrzimo zbog svega sto su nam ucinili, posle gradjanskog rata gde ih je izginilo nekih 600-700 hiljada na obe strane, prvog dana kada je rat zavrsen krenuli su napred. Ne vode oni vise ovakve rasprave da li je trebalo ono ili ovo. Danas je za njih gradjanski rat deo istorije. Stavise od tog rata oni prave romansiranu pricu, brendiraju ono najbolje, borba protiv ropstva (sto nema veze sa istinom) na jednoj strani i cuvanje nekih tradicionalnih vrednosti na drugoj. Dansa u njihovoj pop kulturi, istoriji i kulturi uopste nemate da oni prave pricu gde bi jedna strana bila ponizena. A mogli su to da ucine, da od juznjaka koji su izgubili, naprave naciste.

Samo smo mi Srbi valjda ovako pogani da smo u stanju jedni drugima da cinimo ono sto nam ni na jveci krvnici ne bi cinili.

И мени је бураз деда био партизан, на њега сам свакако поносан, а још више због чињенице да је након рата одбио да се учлани у партију јер је то показало како је он био један од оних који су само желели да се боре против непријатеља, а нису били оптерећени идеологијом. Нисам ни ја, мени је небитно је ли нешто краљевина или република, комунизам или капитализам, битно је само да функционише и да не функционише на силу.

Да не улазим превише у те расправе, јер су много пута испричане и неће променити прошлост. Против сам помирења првенствено из разлога што је неизводљиво. Ниједна страна ни милиметар неће одступити од својих ставова, а такође ниједна од њих није значајан фактор за данашње српско друштво да би то помирење донело неки бољитак. Баналан пример је Благоје Јововић, кога ће комунисти увек исмевати и миноризовати његов значај само због тога што је био четник, а што је рокнуо Павелића нема везе. Ја ћу, са друге стране, увек да ценим људе попут Симе Дубајића, који је започео масакр усташа на Блајбургу, а после рата се вратио у родно село да чува овце и такође вратио чланску карту партије.

Лепо си рекао, обе стране су имале позитивне моменте и обе стране су окрвавиле руке. Е, док се не нађе критична бројка и са једне и са друге стране која може да призна ту једноставну чињеницу, помирења неће бити. А ја мислим да таква бројка никад не може да се достигне јер су већина они који мисле да су апсолутно исправни и да су други апсолутно кварни. Зато, уместо да усмеравамо напоре ка помирењу и тако губимо време (замисли само те хиљаде судских процеса за рехабилитацију ових или оних, јавне расправе, разне протесте и свега што би пратило такав процес), боље је да се помиримо са судбином и чекамо да све прође. Нико од нас који смо нека средња генерација неће своју децу учити о партизанима и четницима, већ о неким другим и битнијим стварима, а кад та деца буду једног дана преузела ствари у своје руке, неће бити оптерећена овим чиме смо ми били...

[јахач магле]

Часни и поштени комунисти су 90их схватили шта се дешава и окренули се, вратили се, како год, на страну свог, српског народа.

Они други су остали комунисти, пролетери, Југословени, сада и Европљани, све су осим Срба. Ти људи не воле свој народ и своју државу, не осећају никакву припадност народу и држави. Таквих је нажалост већина. Такви су сви који владају овом земљом.

У Србији данас имамо Југословене и имамо Европљане. У Србији данас најмање има Срба. То је први и основни разлог зашто живимо овако како живимо. Срби не воле своју земљу.

[riper]

vinjak

Sve se slazem, samo da ti kazem, mi smo ta kriticna brojka. Cetnika i partizana, onih izvornih koji su ucestvovali u ratu, nece vise biti. Kamo srece da to znaci da mi potomci jednih i drugih necemo nastavljati neke zestoke rasprave. Dakle na nama je da sagledamo istorijske cinjenice i da stvorimo neku sliku koja nas nece terati da napadamo jedni druge.

Ja sam zapanjen da smo mi kao narod spremniji da oprostima hrvatima, muslimanima, zapadu, svo zlo koje su cinili, ali nismo spremni jedni drugima. Tako da se trudim da realno sagledam neke cinjenice, istorija, koju nismo preziveli, podlozna je razlicitoj interpretaciji. I svi njome manipulisu u zavisnosti sta je cilj. Mislim da bi trebali da nadjemo kao narod one neke dobre stvari iz tog, verovatno najmracnijeg dela nase istorije.

[suburban rebel]

Citam pre neki dan neki genije pise...sresces se sa svojom rodbinom(parizanima) u paklu. Pa da li starvno neko misli da je svako ko je poginuo sa crvenom zvezdom na celu ubica da je pisao granice da se uselio u neciju kucu ili pak da je svaki koji je rekao pred smrt ziveo kralj ubica da je saradjivao sa okupatorim da je nasledio kuce i imanje od kraljevevih burzua.

Ја сам то написао, зато што мрзим проклету стоку. И наравно да неће сви који су се клели у петокраку отићи у пакао, али ми часни изузеци не личе на неки превише битан фактор да бих због њих мењао општу слику. Е сад, фамилија и комплетно окружење овог Титовог лудака који пише овде ће свакако ићи у пакао, просто зато што је он сам превише залуђен својом цркнутом идеологијом да то не би примио од некога ко је још више залуђен. А такви су исти менталитет као и они који су се дружили са усташама и слали неистомишљенике на Голи оток.

И што се неког имагинарног помирења које многи призивају тиче, а са ким то мисле да се мире'? Како то треба да изгледа, свечани слет комуниста са једне стране и делегација свих осталих са друге, па да се изљубе и заракијају? Гив пис а ченс и сличне варијанте, као да има неке потребе за тим сада када комунисти нестају природним путем. Јесте, тачно је да су на власти деца комунизма, али неће бити њихови унуци, односно наредне генерације се коначно више неће сећати југословенске наказе, тако да тек они могу да просперирају, ми остали смо осуђени на пропаст и овакве расправе.

Partizani nikad nisu saradjivali sa ustasama. Nema nijednog dokumenta i fotografije koja bi to mogla da potvrdi, za razliku od recimo cetnika Djurisica, Djujica, Kerovica ili Drenovica... Ustase za razliku od drugih jedinica ( izuzev SDK) nisu imali pravo na sudjenje, a nije ih obuhvatala amnestiji iz '44 i' 45. Komunistima se moze svasta prebaciti, ali saradnja sa ustasama je najprljavija laz i podvala.

[vinjakboy]

vinjak

Sve se slazem, samo da ti kazem, mi smo ta kriticna brojka. Cetnika i partizana, onih izvornih koji su ucestvovali u ratu, nece vise biti. Kamo srece da to znaci da mi potomci jednih i drugih necemo nastavljati neke zestoke rasprave. Dakle na nama je da sagledamo istorijske cinjenice i da stvorimo neku sliku koja nas nece terati da napadamo jedni druge.

Ja sam zapanjen da smo mi kao narod spremniji da oprostima hrvatima, muslimanima, zapadu, svo zlo koje su cinili, ali nismo spremni jedni drugima. Tako da se trudim da realno sagledam neke cinjenice, istorija, koju nismo preziveli, podlozna je razlicitoj interpretaciji. I svi njome manipulisu u zavisnosti sta je cilj. Mislim da bi trebali da nadjemo kao narod one neke dobre stvari iz tog, verovatno najmracnijeg dela nase istorije.

Да, на нама је, само је питање јесмо ли способни за тако нешто? Морали бисмо да школујемо потпуно нову генерацију историчара и да из корена променимо образовни материјал, а то је огроман посао и захтева пуно времена. Оно једино што би могло одмах да се уради своди се на ниво појединаца, то јест да они у својим срединама граде здравији менталитет.

А овима другима су људи спремни да опросте из једноставног разлога што су други. Иако се ратови са њима називају братоубилачким, они ипак нису браћа, већ други и то сви подсвесно осећају. Док је код нас буквално ударио брат на брата, то јест читаве фамилије су биле поцепане. Најбоље огледало тога је Црна Гора, како онда тако и сада, где су у истој породици некада били четници и партизани, а данас један брат Србин и други Црногорац. Чим се најближи закрве, такве ствари је најтеже касније испеглати...

[vinjakboy]

Partizani nikad nisu saradjivali sa ustasama. Nema nijednog dokumenta i fotografije koja bi to mogla da potvrdi, za razliku od recimo cetnika Djurisica, Djujica, Kerovica ili Drenovica... Ustase za razliku od drugih jedinica ( izuzev SDK) nisu imali pravo na sudjenje, a nije ih obuhvatala amnestiji iz '44 i' 45. Komunistima se moze svasta prebaciti, ali saradnja sa ustasama je najprljavija laz i podvala.

Да, Ђујић је баш сарађивао са усташама, толико да је његових 6.000 четника напустило фронт код Книна јер нису желели да стоје у истом строју са њима. Док на другој страни имамо чувени пример усташког генерала Марка Месића који је након рата рехабилитован и постао део режима. Заједно са још ко зна колико њих.

[riper]

Postoje elementi cetnickog pokreta koji su saradjivali sa okupatorom. Ali to ne moze diskreditovati antifasistiki i oslobodilacki karakter citavog pokreta.

Inace, u nasoj zelji da prikazemo ko je bio odvratniji, zaboravljamo i na onaj treci deo ljudi, koji je cekao oslobodjenje. Jedni i drugi i cetnici i partizani, sta god da su zeleli, uzeli su puske u ruke i za to su se borili.

Postoji dobar deo ljudi koji nije pripadao ni jednima ni drugima, ali je itekako voljno saradjivao sa okupatorom. Potkazivao ljude, surovao, prijavljivao i slicno.

Zgrozio me je komentar u jednom odlicnom dokumentarcu o pozorisnoj scenu u Beogradu za vreme rata, gde je neka babetina, tadasnja glumica rekla nesto u fazonu "i tada su sa brda sisli partizani onako neotesani i prljavi i (u fazonu preuzeli komandu". Pa picka ti materina izvini sto nisi mogla da igras pred nemackim oficirima predstave i dalje jebem li ti mamu maminu.

Naravno, u tom fokumentarcu ipak ima dobrih prica, jer su se tada predstave igrale, a novac je isao za nase ljude koji su u nemackim logorima, za izbegle iz NDH i druge unesrecene.

[Мићара]

Partizani nikad nisu saradjivali sa ustasama. Nema nijednog dokumenta i fotografije koja bi to mogla da potvrdi, za razliku od recimo cetnika Djurisica, Djujica, Kerovica ili Drenovica... Ustase za razliku od drugih jedinica ( izuzev SDK) nisu imali pravo na sudjenje, a nije ih obuhvatala amnestiji iz '44 i' 45. Komunistima se moze svasta prebaciti, ali saradnja sa ustasama je najprljavija laz i podvala.

Не нису сарађивали, они су били у партизанским редовима.
Четиници су иначе у ранијој српској историјиж(балкански рат, и први св. рат) били најоданији српски борци - добровољци, и као такви били су предмет највеће мржње код српских непријатеља, па и називање неке формације српске војске четницима, имало је за циљ сатанизацију Срба.

Као примјер у рату 91-95 читава ЈНА је названа четницима...

[fedayn]

А који то "ви"?

Mi,KOMUNISTI deo medjunarodne konferencije komunistickih radnickih partija sirom sveta (IMCWP) ciji se predstavnici okupljaju svake godine.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/International_Meeting_of_Communist_and_Workers_Parties

Clanstvo je milionsko,i mada ja nisam formalno clan vec simpatizer ovakvih inicijativa,mogu da kazem da su partije u okviru ove internacionale itekako uticajne.Sta imam da vam pricam pogledajte spisak partija...neke vladajuce,neke druge ili trece po snazi,neke parlamentarne,neke sa malim broken clanova,ali kompaktnim.Ukoliko vas zanima da pratite vesti I deovanje komunista u svetu,imate portal Medjunarodne komunisticke novine:

http://icp.sol.org.tr

Sto se ovih nasih prostora tice,postoje dve organizacije ciji stavovi mi se dopadaju:

http://www.nkpj.org.rs (Srbija)

http://www.srp.hr (Hrvatska)

E sad,ja necu da vam sugerisem da li bi trebalo da im pristupite ili ne,vec vas samo informisem o njihovom delovanju.Meni koji nisam clan su jako zanimljive vrednosti koje propagiraju..eto toliko...

ps.Riper ce biti postedjen,a ovaj carapan vinjakboy je zabelezen.

[vinjakboy]

Што се Србије тиче, чланство постоји виртуелно, дакле никакав проблем. Остајеш ограничен на интернет без приступа стварном свету.

[јахач магле]

Пази ово, одмах хоће да хапсе, и то уредништво Политикиног забавника.

[fedayn]

Што се Србије тиче, чланство постоји виртуелно, дакле никакав проблем. Остајеш ограничен на интернет без приступа стварном свету.

Ma tako je breeee Japanac...vidi se da da dobro poznajes situaciju,a bogami i na stadion cesto ides.Prva fotografija bilbord kod Marakane (sadasnjeg stadiona Rajko Mitic),a sto se ovog devetominutnog videa tice, u pitanju je ulicni protest koji se odrzava se odrzava svakog 1.maja. Ako vas zanima protest i setnja kroz BG,to pocinje od 6:20 minuta,posto pretpostavljam da vas komunisticki govori ne interesuju nego brojka.Nije nesto mnogo,nije ni malo...ali dosta bolje od skupova pojedinih parlamentarnih partija.



VIDEO:



Dodjite svratite ponekad....jbg...