Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[нуклеарни удар]

http://www.fakti.org/srpski-duh/u-rumuniji-su-ziveli-srbi-u-joj-se-vekovima-pisalo-cirilicom-i-zborilo-srpski-u-drzavnoj-upravi

[reziser]

Који црни Срби?! То су исте те комуњаре као и ови што су их мучили (не рачунајући оне који су невини завршили тамо, наравно), само су се ето мало размимоишли око великог вође. Жао ми их је исто онолико колико је њима било вероватно жао Срба које су њихови зверски мучили и убијали, отимали све што имају и шта све не свега пар година пре тога. Какав апсурд, на крају највећи Стаљинисти заврше осећајући на својој кожи Стаљинове методе.

Суштина је пријатељу,да су у комунистичким кон-логорима,углавном завршавали невини људи,чији је највећи "грех"био то што су на пијаци критиковали цену кромпира,или су се шапатом у биртији смејали свему.Не слутивши да су очи правоверних широм отворене.Јако мало људи из врха је завршило на Голом,чак и из средњег дела естаблишмента.Углавном,као и увек у животу,најебали су они на дну.Некада сам имао прилике,листати евиденцију занимања затвореника,углавном занатлије,ситни апаратчици,и понеки предратни комуниста-романтик.Парадоксално,они су се најбоље држали,остајући верни идеји која им се усрала у живот,док је "елита"брзо ревидирала ставове.

[fedayn]

Prilicno zanimljiv tekst sto je ostavio Nuklearni.

Inace sinoc je bio odlican dokumentarac o sukobu Tita i Staljina na RTS/u. Pre toga su imali dokumentarac o studentskim demonstracijama 60ih godina u Jugoslaviji. RTS je poceo da pravi prilicno kvalitetan dokumentarni program moram da priznam.

Ovo sinoc je bilo osvezenje, posebno za mene koji ne voli previse taj period nakon Drugog svetskog rata. Sagovornici su bili domaci, hrvatski, slovenacki i ruski istoricari koji su strucnjaci za taj period i odnose dve zemje. Da ne prepricavam, preporuka svima. Nastavak ne znam kada je, da li je veceras ili neki drugi dan, a tema nastavka je Goli otok (kao nesto sto je izaslo kao posledica sukoba Tita i Staljina).

Ono sto mogu da konstatujem nakon prvog dokumentarca je da je odmah nakon zavrsetka rata tadasnja Jugoslavija imala prilicno velike ambicije. I to govorimo o 1946, 47 i 48. godini. Savezi sa Bugarskoj i Albanijom, pokusaji stvaranja neke forme federacije sa zajednickom carinom i valutom, pomoc grckim partizanima u gradjanskom ratu a sve suprotno zeljama Staljina. Ne moze se reci da jugoslovenske komunjare nisu imale megalomanske snove i da su radili u tom pravcu.

Naravno, sve dobre stvari koje su radili, a kojih je bilo, ne abolira za sve ono sto je radjeno lose i zbog cega se na kraju u krvi raspala Jugoslavija, a najvise na stetu Srbije.

PS-ako je gledao, verujem da je Fedayn uzivao u dokumentarcu.

Нисам гледао све документарце,само сам одгледао онај о '68-осмашима из два дела на РТС-у, и то искључиво због улоге Добрице Ћосића,Стеве Жигона и Љубише Ристића који се логично једини и појављује јер је једини и жив од њих тројице.

То о чему сте дискутовали везано за период након рата '45, је велики пројекат БАЛКАНСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ.
О томе је написан одличан чланак на Википедији https://sh.wikipedia.org/wiki/Balkanska_federacija,па стога не би било лоше да га прочитате,јер се та тежња појавила још давно међу балканским социјалистима и левичарима уопште.Нажалост пројект није доживео реализацију због личних сујета Тита и Стаљина,али замисао јесте моћна - Југославија + Бугарска + Албанија + Грчка.



И ту можда и јесте кључ решавања проблема свих наших страдања,мржње и шовинизма међу балканским народима,бесконачне борбе за територију.Јер како је лепо приметио Димитрије Туцовић који се и сам залагао за Балканску федерацију :
''Неприродне претпоставке доводе нас у неприродан положај.Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити.И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде,балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе,због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа које историја изискује.никада ниједна класа није била кратковидија!ХОЋЕ СВИ ПРИСТАНИШТА,СВИ ДОВОЉНО ТЕРИТОРИЈА,СВИ СОЛУН,СВИ ВАРДАРСКУ ДОЛИНУ,ЈЕР СВЕ ЈЕ ТО ЈАКО ВАЖНО - А НЕ ВИДЕ ДА СВИ ТО МОГУ ДОБИТИ САМО У ЗАЈЕДНИЦИ!

[fedayn]

I da dodam jednog od prvih socijalista toga doba koji se zalagao ideju Balkanske Federacije, Svetozara Markovića:

Balkansko poluostrvo je mozaik od različitih naroda. Najveći brojem su Bugari; zatim dolaze Srbi i Grci skoro podjednako, zatim Turci, Arnauti i Cincari. Koji će od tih naroda pristati da se anektira srpskoj monarhiji? ... Ne, ne! Srbija ne sme biti žrtvovana interesima nekoliko vlastoljubaca. Srpski narod nema drugog izlaska do revolucije na Balkanskom poluostrvu, koja bi se zavrila uništenjem sviju država što danas smetaju da se ti narodi sjedine kao slobodni ljudi i ravnopravni radnici.

Jel volite vi revolucionarnu poeziju? Ako ste zakačili socijalistički period obrazovanja (rođen u SFRJ i detinstvo proveo kao klinac u toj državi,period adolescencije u SRJ,mladost i ludost u Srbiji i Crnoj Gori,zrelo doba u Srbiji, a duboku starost ću ko zna gde ...) onda mora da ste čitali Oskara Daviča.evo za one mlađe...

U spomen na tamnovanje Svetozara Markovića (XI)

Umesto rala, volovskih kola,
umesto gladi i mesto suza,
ah, jednog dana umesto bola,
umesto tuge i mesto uza,
ah, jednog dana, jednog dana,

umesto pljačke i pandura,
umesto kralja i mesto knjaza,
ah, jednog dana umesto bura,
umesto rata, mesto proteza,
ah, jednog dana, jednog dana,

umesto brava i mesto reza,
ah, jednog dana umesto noći,
blesnuće rafal iz mitraljeza
kad drukče svetlost ne može doći,
ah, jednog dana, jednog dana,

kad bukne ruža mesečine
i sunce srca, drugovi moji,
s njima sloboda i mašine,
ko ljubav što me s devojkom spoji,
ah, jednog dana, jednog dana,

biće sve lepo neizbežno,
i strasno, biće ko duša blaga
i kad je toplo i kad susnežno,
življenje biće svima ko draga,
jednoga dana, jednoga dana.

Oskar Davičo, Višnja za zidom, Nolit, Beograd, 1959, str. 30-31

[Nexon]

Чувена балканска бружуазија која није живела у заједници почетком деведесетих 20. века.
Шта све неће да се роди под сводом небеским.

Него, кажи ти нама што су твоји идоли, попут правог буржуја Коче(син богатог индустријалца), мучили комунисте који су углавном били из сиромашнијег слоја?

Ја сам читао мемоаре Владе Дапчевића(то је онај што је био народни херој Другог светског рата па га Броз мучио најдуже на Голом отоку, па га хапсио поново преко Румуније, па је све до 1989 био у Забели као политички затвореник, тврди комуниста до сржи, никада се није одрекао својих идеја и поред десетина година у затвору и мучења у разним државама), који се као млад СКОЈ-евац тукао по Београду тридесетих 20. века са нпр. ЗБОР-ашима, узгред СКОЈ-евци нису најбољи пролазили у тим окршајима по самој причи Владе Дапчевића.

При чему су улични комунистички борци били злато у односу на разну буржујску децу која су постали комунисти и преузели комунистичку партију(КПЈ) чисткама, подметањима, дојавама полицији и гестапоу, везама у држави преко својих богатих родитеља попут разних Коча, Иво Лола Рибара са којима се Броз окружио док је мажњавао лову КПЈ, због чега је био под истрагом, што се мало зна.
У ствари Броз је током тог времена био прилично непознат, много значајни међу комунистима тога времена, људи о којима се данас везе нема, су водили КПЈ тада попут Милетића, Кершованија, Лекића, Милан Горкић, Голубић итд.
Неким чудом, сва та опозиција Брозу унутар КПЈ је била елиминисана кроз хапшења, убиства и дојаве. Док су се напрасно појављивали тајни полицијски списи за дискредитацију код Брозових сарадника.

[fedayn]

Него, кажи ти нама што су твоји идоли, попут правог буржуја Коче, мучили комунисте који су углавном били из сиромашнијег слоја?

Откуд теби то Нексоне да сам ја близак тој титоистичкој фракцији? Колико ја знам Коча Поповић је пред смрт критиковао Слободана Милошевића и ту његову струју са Осме седнице,а ја сам овде то већ знаш писао да је цео наш 11 блок са Новог Београда био 1988 на митингу на Ушћу.Били су и неки људи са севера,ако ми не верујеш ступи некако у контакт са Ветераном првоборцем ''United Force''-а који је о томе писао на форуму...истицао је како није хтео те године са ''Ultras'''-има са севера да иде на којекакве комунистичке манифестације.Друго Коча Поповић је био навијач Партизана, Гробар по убеђењу,а ја сам навијач Црвене Звезде и видиш кога имам на аватару.

[Nexon]

Велики сиромах, добро да му се породица није повлачила преко Албаније.
Осим што је убио сопствену девојку, ској-евку, али то је само кап у мору убијених од дотичног.
Видим на ово остало немаш коментар.

То о чему сте дискутовали везано за период након рата '45, је велики пројекат БАЛКАНСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ.
О томе је написан одличан чланак на Википедији https://sh.wikipedia.org/wiki/Balkanska_federacija,па стога не би било лоше да га прочитате,јер се та тежња појавила још давно међу балканским социјалистима и левичарима уопште.Нажалост пројект није доживео реализацију због личних сујета Тита и Стаљина,али замисао јесте моћна - Југославија + Бугарска + Албанија + Грчка.

Нису личне сујете већ подела Европе након Другог светског рата на Јалти.
Грчка је припала капиталистичком свету тј. британској зони утицаја јер је Британија желела да контролише источни Медитеран због Суецког канала тј. пута према Индији, одакле је долазил економска моћ Британије. Што је Британија радила од 19. века, због чега су подржавали Турке против балканских правиславних народа, јер су Турци били брана руском ширењу према Суецком каналу. Зато су заједно са Турцима и Французима напали Русију у Кримском рату средином 19. века.

Броз је био алав и због тога је угрожавао безбедност СССР јер је постојала озбиљна могућност да САД баце атомску бомбу на СССР због комунистичког ширења ван договорених зона. То је време победе Мао у Кини што је озбиљно забринуло САД. СССР у то време још није имао оперативну атомку.
И то је цела суштина сукоба Тито-Стаљин.
Апсурдно је то што су Британци подржали Броза накона 1948 иако је управо он форсирао Грчку а не Стаљин. Али то није битно у ширем погледу на стратегију окруживања СССР, у чему је Броз учествовао, што ће Југославија страшно платити почетком деведесетих јер је тим потезом оставио државу без искреног савезника у руке САД и Британије, које су пустиле Југославију низ воду када више није било потребе за њеним постојањем да прави збрку међу комунистичким земљама.

[fedayn]

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG KOMITETA NKPJ – VRNJAČKA BANJA



http://www.nkpj.org.rs/clanci-la/clanak_id=455.php

U Vrnjačkoj Banji je u toku izmeštanje bisti narodnih heroja, Miodraga Čajetinca Čajke i Žike Valjarevića sa promenade, gde su prkosno stajali preko pola veka, na mestu gde se u Vnjačkoj Banji tokom Drugog svetskog rata nalazio štab i bunker nacističkog zapovednika Aleksandra Lera.

Od velike je istorijske važnosti i značaja napomenuti činjenicu da je u Vrnjačkoj Banji, u hotelu „Partizanka“, kreiran i vođen napad na Drvar, u takozvanoj akciji “Konjićev skok“. Tada je po Lerovom naređenju, vođi desanta na Drvar, prokopan postojeći lagum i stvoren bunker, sklonište Glavog štaba za jugoistok nemačkih okupatorskih trupa. Nacistički general Ler odgovoran je i za mučko bombardovanje Beograda 6. Aprila 1941 godine. To je bila prava „vučja jama“, sa više povezanih tunela, duzine 234m sa 7 prostorija, povezanih i sa samim hotelom „Partizankom“, danas preimenovanim u „Promenadu“ od strane vlasti posle 05. oktobra.

Na red su potom došli i narodni heroji, tj. njihove biste, čije je izmeštanje trenutno u toku, i protiv čega je naša Partija od samog početka odlučno digla glas. Pre konačne odluke o izmeštanju bisti narodnih heroja održana je javna rasprava. Na kojoj nije bilo prisustva predstavnika Vrnjačkog SPS i Subnora Vrnjačka Banja, jedini zainteresovani a da nije iz vladajuće partije je u ime NKPJ uzeo učešće član CK i Sekretarijata drug Teodor Stanković, i tom prilikom upozorio da svako izmeštanje van promenade, udaljavanje od samog bunkera, predstavlja simbolično oslobađanje Lerovog bunkera, jer će pobednici, oslobodioci, biti uklonjeni.

Do svega ovoga je došlo zbog konkursa Vlade, na kom su čelnici Vrnjačke Banje konkurisali i dobili sredstva za izgradnju velikog vodopada. Projektom su predvideli da vodopad prolazi tik uz bunker, kako bi se našao razlog i opravdanje za izmeštanje bisti heroja. Slično se desilo sa spomenikom DimitrijaTucovića u Beogradu, koji je izmešten zbog izgradnje fontane, kao jedan vid simboličnog „pranja“ istorije u režiji buržoaskih vlasti. DrugTeodor Stanković je izneo niz primedbi na javnoj raspravi, da je nemoguće „oprati“ istoriju, da se danas istorija siluje i prekraja, da biste heroja treba da ostanu gde jesu, ili ako baš nema mogućnosti zbog navedenog projekta, onda da se pomere u levo, gde već postoje dve ploče palim borcima u Drugom svetskom ratu i u zadnjim stradanjima 90-tih.

Opština je imala i tu mogućnost, predlog, tako da je posle rasprave drug Teodor dobio obećanje od strane predsednika opštine Bobana Đurovića, da će ostati u blizini bunkera na promenadi, kako ne bi došlo do takvih problema. Od ponuđene tri opcije za lokacije, jedna je bila izmeštanje na Popinu, području uz magistralu, gde se nalazi skroman do juče zarasto u trnje, spomenik Crvenoj Armiji, 10 km od Banje. Druga predložena lokacija je Batin zabran, takođe van centra Vrnjačke Banje, skrajnuta lokacija i za same Vrnjčane, a od gostiju i turista tu ne bi bilo ni traga. Stanje spomen obeležja Batin zabran, kao i spomen obeležja palim borcima u samim Vrnjcima, sve govore, sramno i jadno. Međutim, nakon poslednje sednice Opštinskog veća, na insistiranje predsednika Skupštine opštine Ivana Radovića, koji se isticao svojim revizionističkim stavovima, predsednik opštine i veće je donelo odluku o izmeštanju bista heroja na lokaciju Batin zabran. Navodno, gde će se praviti tematski kompleks posvećen Drugom svetskom ratu. Još da napomenemo da je u projekat ušlo uređenje samog bunkera i tunela, prostorija, gde bi bila stalna postavka o Vrnjačkoj Banji od Rimljana pa do danas. Nastavak započete inicijative stavljanje tunela u turističke svrhe 2005. godine , vladavine demokrataske stranke. Iz svih navedenih planova jasno se može konstatovati da je revizionističkoj vlasti zapravo cilj ulepšavanje vučje - Lerove jazbine, a pomeranje bista heroja, sa ulaza u bunker, njihovo odnošenje van centra Banje, u šumu , nije planirano 2005. godine. Može se konstatovati da je ovaj čin čista obnova fašitičkog nasleđa, u punom obimu jer se ide korak dalje od obnove tunela, izmeštaju naše vrnjačke heroje.

Napominjemo da je na samoj raspravi, od strane predsednika Skupštine opštine izneto niz kleveta, uvreda, na karakter Drugog svetskog rata, NOB-a, Tita, da su četnici jedini pravi oslobodioci, da su partizani pobili više nego Nemci i sve pripisivano i podmetao drugu Teodoru kao nasledniku tih ideja, dok ista vlast u koaliciji sa SPS-om drži vlast u Banji. Čiji je predstavnik Rodoljub Džamić 40 godina i više bio odan partizanskim idealima, od članstva u KP 70-tih, pa do SPS-a, a nije našao vremena biti prisutan na raspravi . Od strane Radovića iznet je i skandalozan komentar da su Nemački vojnici bili gospoda u Vrnjačkoj Banji, da nisu ni jedan zločin počinili, da je filharmonija svirala skoro svaki dan u paviljonu u parku Vrnjačke Banje, da su oni doneli kulturni i drugi preporod Banji. Čak je iznet podatak da su i pomenuti heroji bili četnici, i da je sve oko njih bila laž, da nisu poginuli kako se priča i kako istorija i svedoci govore. Na takve tvrdnje i uvrede, drug Stanković je odgovorio da su peći u Aušvicu i ostalim stratištima radile punom parom, dok su navodnu kulturu fašistički okupatori širili Vrnjačkom Banjom. Stanković je izneo i predlog da ako se mesne vlasti stide samih Vrnjčana, Čajetinca i Valjarevića, da se onda podigne spomenik ispred bunkera Lera, Crvrnoarmejcu. Pošto je Crvena armija oslobodila naše mesto, a u Banji takvog obeležja nema, dok vučijih jazbina glavnokomandujućih fašista ima. Između ostalog drug Teodor Stanković je izneo: „da pošto očigledno svoje Vrnjčane partizane ne cenimo, klevećemo, itd., možemo zaključiti da će poput npr. Moskve koja je poznata po Crvenom trgu, Vrnjačka Banja biti poznata po nacističkom Lerovom trgu, koji se ulepšava novim kockama, vodopadom, muzejsko-istorijskom postavkom u njemu. Užas jad i sram, Srbije i Vrnjačke Banje. Niko nije protiv ulepšavanja promenade, same Banje, ali smo protiv veličanja fašizma i brisanja partizanske prošlosti Banje, ma koliko mala i kakva bila. To su Naši Vrnjčani – narodni heroji.“ – istakao je drug Teodor Stanković.

Mi prkosno i ponosno ističemo da neće proći, da se istorija ne može prekrajati i falsifikovati.

Slava narodnim herojima!

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Gradski komitet NKPJ,

Vrnjačka Banja,

26.06.2018.

[pustinjska lisica]

Ок, позз.

[reziser]

Питам се да ли је НКПЈ Врњачка Бања у садејству са Друговима из интернационале издао ово саопштење,или опет нешто на своју руку?Може их неко прогласити за троцкисте,ионако намигују капитализму,издавајући апартмане.

[Nexon]

Професор са Универзитета у Загребу др Гордана Влајчић, која је била један од највећих стручњака за питање комунистичког покрета између два светска рата у Краљевини СХС/Југославији, говори о односу комуниста према српском националном питању,

https://www.youtube.com/watch?v=zsX7tjk ... .be&t=2510

Дакле на Србе се међу комунистима гледало на неког чије се национлано питање треба газити а свима осталима дати.
Што је најгоре дотични наследници комуниста добрим делом јашу и данас у Србији.

[Nikodije]

Ljudi moraju da shvate vreme i prilike tog vremena, dakle Drugi svetski rat i posle ratni period i komunisticki rezim kako bi objektivno sagledali politicke i drustvene prilike tog vremena. Srbi kao najbrojnija nacionalna grupa na prostoru Jugoslavije morali su se svim silama spustati, sputavati, ogranicavati jer moralo se na delu pokazati kako su svi narodi i narodnosti jednaki i isti. Naravno to je apsurd jer nisu Srbi krivi sto ih je pre svega bila neuporedljivo najvise. Druga stvar Srbi, kako god to danas gledali u tom periodu dakle za vreme i posle II svetskog rata su bili najsvesniji i najvise nacionalno osvesceni i kao takvi bili pretnja komunistickom rezimu. Od sporta preko politike do kulture se gledalo da ostale republike a pogotovo ostali narodi vestackim putem budu sto priblizniji Srbima. Naravno da su im i sami Srbi u tome pomagali. Klasican srpski mazohizam. Mogao bi da pisem jos mnogo konkretnih stvari iz sveta kulture, sporta ili po ulaganju u infrastrukturu i slicnim stvarima gde se jasno vidi favorizovanje drugih naroda kako bi sve republike bile dovedene sto vise u jednu ravan. Opet slozice se svako normalan da to ima logike i jasni su ciljevi takve rabote ali opet moramo se sloziti da je bolesno i steta koja nam je ucinjena je nepovratna. Radili smo i gradili Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu pa cak i Hrvatsku. Dizali u nebesa nekog Krlezu i neke osrednje pisce, umetnike, pesnike, ulagali u njihovu industriju, kombinate, infrastrukturu...

[riper]

Korene sputavanja srpskog nacionalnog bica nemojte traziti u komunistickoj Jugoslaviji. Oni su poceli za vreme Kraljevine Jugoslavije. Sustina je bila ista, nemoguce je bilo uskladiti takvu bogatu i dominanantnu istoriju, kulturu i tradiciju Srba (tu ubrajam i Crnogorce i Srbe iz Makedonije i BiH), sa hrvatima i slovencima, koji su u novu federaciju usli nakon sto su vekovima bili sluge Austro-ugarske.

Posebno je bila neshvatljiva politika kralja Aleksandra. Uza sebe je privukao Mestrovica, pa su po Srbiji dizali spomenike bez neke nacionalne srpske ornamentistike, a sve vise nekih nedefinisanih simbola, kako ne bi uvredili jadne male hrvate i slovence. Tako srpski interes koji je bio dominantan i jak, morao je da se osujeti kako bi opstala ta tvorevina zvana Kraljevina Jugoslavija.

Spomenik neznanom junaku na Avali, koji bi po nekoj logici stvari trebalo da puca od neke srpske patriotske simbolike, a koji je izgradjen nerazumnim rusenjem srednjevekovnog utvrdjenja Zrnovo, je klasican primer zanemarivanja srpske strane. Isto tako spomenik „Pobednik“ na Kalemegdanu u sebi nema jednu stvar za koju bi vezao neku srpsku tradiciju. Jos ima ono siptarsko kepce.

Kao sto smo mi na Avali izgradili onakav nerazumni spomenik neznanom junaku, jos gore je Mestrovic ucinio izgradnjom onakovog ogavnog mauzoleja Njegosu na Lovcenu, na mestu nekadasnje crkvice koja je netragom izbrisana.

Iako je izgradnja mauzoleja pocela 1951. godine, Ivan Mestrovic je radio po skicama koje je napravio jos 1924. godine. Tada je bio isti plan, unistiti kapelu, napraviti neki hibridni objekat koji nema nikakve veze ni sa srptvom niti sa crnogorstvom i tu smestiti Njegosa. Samo radovi nisu poceli tada jer nije bilo para.

Sa druge strane, postoji taj kompleks u Srba da se svidimo tom zapadu. Aleksandar i politicka elita onog doba uzivala je u druzenju sa elitom tog zapadnog dela drzave. Da ne nalazim ovde proglas ondasnjih srpskih radikala kako su mobilisali svoje pristalice za neku jugoslovensku ideju.

Dakle na jugoslovenstvu koje se zasnivalo na unizavanju srpstva, pocelo se na polju kulture, istorije i politike jos za vreme kraljevine. A nastavljeno je za vreme komunizma, samo ono sto je velika razlika je to sto je za vreme komunizma to cinjeno veoma brutalnim metodama.

[Nexon]

Питање стварања Краљевине СХС/Југославије је било далеко шире од Александра.
Ту је била практично цела српска елита са Пашићем на челу и међународни фактор.
Александар је чак од почетне залуђености 1918/19 када жели да има већу државу да би преузео и руску царску титулу, између осталог, релативно брзо почео да схвата да то не може тако да функционише.
А опет са друге стране, краљ Александр је имао договор са Ататурком да пребаци муслимане из Краљевине у Турску. И то је делимично кренуло са албанцима на КиМ.
Комунисти у то време прокламују идеју о припајању КиМ Албанији.

Оно што је био нејвећи проблем је што су српски комунисти терани искључиво да се баве класним питањима док су сви остали имали легитимно право на национално питање.
То ће имати разорне последице до дана данашњег. Јер су српски комунистички кадрови тако бирани да не размишљају о српском националном питању. У томе данас можемо препознати тзв. другосрбијанце, који су идеолошки наследници српских комуниста селектованих ненационално, попут њиховог идеолошког стуба-Латинке Перовић.
Сви наши данашњи проблеми настају из тога јер се све води да тај устав из 1974, па онда на цртање авној-евских граница а то је управо псоледица лоших српских комуниситчких кадрова по питању националног питања. То би све било супер да су комунсити из осталих нација били исти али нису. Штавише, они су охрабривани да се баве својим националним питањима због српске хегемоније, како су комунисти тада причали.

[riper]

Ne postoji nacin da se abolira krivica krune za zlo jugoslovenstva. Uvek je na ovim prostorima delovao medjunarodni faktor, ali nakon Prvog svetskog rata ipak smo se mi pitali da li cemo biti Srbija ili nesto vise. Nakon Drugog svetskog rata nismo se pitali nista, jednostavno smo predati komunistickom bloku.

Kada smo imali slobodu izbora, izabrali smo pogresno. Inace nije kralj Aleksandar bas odmah video da je losa drzava. Stavise, on je do svog ubistva radio na tome da stvori tu jugoslovensku naciju i to na racun srpstva, kao sto su to kasnije, brutalnijim metodama, cinili komunisti.

Kako su neki u ono vreme primecivali, kralj je mnogo vise voleo da uziva na Bledu i jadranskim ostrvima sa latinskom gospodom, nego sa seljacima sa kojima je ratovao.

U zlu jugoslovenstva ima mnogo nase krivice i kao naroda, ali pre svega politicke elite predvodjene Aleksandrom. A Nexone posebno si u pravu za politicku elitu. Ko prelistava "Politiku" iz tog perioda (sva izdanja imaju dostupna onlajn), videce Pasiceve radikale koji su su ponasali kao najveci jugosloveni.

A komunisticka Jugoslavija dolazi kasnije. Mada tada se nismo pitali nista. Koreni zla losih, u stvari katastrofalnih politickih odluka nalaze se u periodu od 1918. godine . Sve posle toga je nadgradnja, ili na zalost logican razvoj stvari.

[Nexon]

Нисмо се питали једино ми. Имаш пример Италије која је потписала тајни Лондоски уговор 1915, исти онај који је нама давао део Даламције, БиХ и део Војводине и Славоније. Због тога уговора је Италија издала Немачку и А-У и прешла на страну Антанте у Првом светском рату.
Тај уговор Британија и Француска нису испоштовале према Италији на крају рата и променили су га у Версају заједно са САД. Што ће бити разлог да Италија буде спонзор сепаратистичких покрета у Краљевини, пре свих усташа. Узгред, то је један од највећих разлога доласка Мусолинија на власт у Италији. Чак је симболика фашиста преузета од италијанских бораца у Далмацији.
Краљ Александар је имао унитаристичку државу са центром у Беоргаду. Нису постојале никакве државе унутар државе већ области. Бановине долазе након убиства Радића због огромног притиска Британије али ни оне нису биле претерано аутономне, све до стварања хрватске бановине, исто под притиском Британије, али тада је Александар већ мртав, убиле га усташе и вмро.
Већ код убиства Радића је краљ Александар почео да размишља да пусти Словенце и хрвате Немцима и Италији и створи већу Србију.
У међувремену је са Турцима потписао споразум о пресељењу муслимана из Краљевине у Турску и први албанци су пресељени са КиМ у Турску у том периоду.

Краљ Александар је имао заблуде, тачније мегаломанију, код стварања државе.
Али понављам, то није само његов пројекат. То је пројекат практично целе српске елите и међународних фактора.

[Nikodije]

Nexone i riperu slazem se sa vasim postovima sazeto i ukratko ste napisali razloge naseg nacionalnog poraza i ovog danas sto smo docekali. Ali treba biti realan i reci da je danas mnogo lakse iz ove perspektive gde se jasno vidi da ideja Jugoslovenstva i stvaranje zajednicke drzave(18 i 45 te) i pokusaj stvaranja zajednicke nacije bila potpuno pogresna jer ostali nisu bili iskreni u toj prici. Pa jbt nas Hrvati 3 puta sjebase i to na koji nacin i mi svaki put posle toga sa njima u jos jacem zagrljaju?! I pa II Svetski rat, pa na kraju rat 90-tih. Pitam se cesto sta jos treba da se desi da shvatimo da prosto nece sa nama? Pitam se isto cesto dali su Hrvati svesni da su im Srbi sacuvali zivote i zemlju a na kraju ce se ispostaviti i napravili drzavu? Nasa sreca je jedino sto smo u oba svetska rata bili na strani pobednika iako smo bili u jako losoj situaciji oba puta zajedno sa saveznicima, ipak je nasa strana oba puta pobedila, znaci necu ni da zamislim sta bi bilo sa Srbima da smo kao npr Hrvati 2 puta igrali i izgubili ja mislim ajde sto nebi imali drzavu danas, nego sigurno nebi kao narod ni postojali.

[riper]

Da Nikodije, to je valjda jedna od osnova istorije, stvari treba gledati u kontekstu vremena u kojem su se dogadjale, jer je realnija slika nego sa vremenske distance i posledica koje su proistekle. Pretpostavljam da nikome nije padalo na pamet te 1918. godine da ce ta nova drzava, koja je imala veliki elan, biti grobnica srpskog naroda. Opet, o toj novoj drzavi srpski narod nije ni odlucivao, vec elita. Ko zna, da je drzava opstala, da je ispunila neke svoje ambicije, mozda bi nasa snaga bila daleko veca. Ovako po zlu cemo je pamtiti.

Ipak, moja kritika ovde nije toliko upucena samom stvaranju drzave za vreme kraljevine, vec pokusaj stvaraanja jugoslovenske nacije, kulture i identiteta na stetu srpske kulture i identiteta. Problem mi je sto je srpski kralj radio na umanjivanju i srpskog nacionalizma i srpskih interesa i kulture i istorije i svega, zarad stvaranja univerzalne nacije. A onda su taj obrazac samo nastavili komunisti.

A da postoji taj neki kompleks nize vrednosti, gde mi zelimo da nas zapad pomazi da smo dobre kuce, a da se mi topimo, a pod zapadom mislim i te raspale hrvate koji su bili deo Austro/ugarske, to postoji i danas, a ogleda se u mnogobrojnim susretima nase politicke elite i sa najnizim birokratama, bilo EU, bilo SAD. Takodje postoji taj neki nacionalni mazohizam kod dela naroda, gde se vise ne zna koliko pokolja treba da pretrpimo kako bismo nekog smatrali neprijateljem.

Jebiga, mucna je ovo i komplikovana tema.

[andro saner]

Nexone i riperu slazem se sa vasim postovima sazeto i ukratko ste napisali razloge naseg nacionalnog poraza i ovog danas sto smo docekali. Ali treba biti realan i reci da je danas mnogo lakse iz ove perspektive gde se jasno vidi da ideja Jugoslovenstva i stvaranje zajednicke drzave(18 i 45 te) i pokusaj stvaranja zajednicke nacije bila potpuno pogresna jer ostali nisu bili iskreni u toj prici. Pa jbt nas Hrvati 3 puta sjebase i to na koji nacin i mi svaki put posle toga sa njima u jos jacem zagrljaju?! I pa II Svetski rat, pa na kraju rat 90-tih. Pitam se cesto sta jos treba da se desi da shvatimo da prosto nece sa nama? Pitam se isto cesto dali su Hrvati svesni da su im Srbi sacuvali zivote i zemlju a na kraju ce se ispostaviti i napravili drzavu? Nasa sreca je jedino sto smo u oba svetska rata bili na strani pobednika iako smo bili u jako losoj situaciji oba puta zajedno sa saveznicima, ipak je nasa strana oba puta pobedila, znaci necu ni da zamislim sta bi bilo sa Srbima da smo kao npr Hrvati 2 puta igrali i izgubili ja mislim ajde sto nebi imali drzavu danas, nego sigurno nebi kao narod ni postojali.

Samo po meni jedna bitna stvar, Srbi i Srbija NISU bili na strani pobednika u 2.svetskom ratu! Mi smo verovatno jedini narod na svetu koji uprkos tome sto 95% nije bio na strani trojnog pakta, se na kraju nasao na porazenoj strani! Govna komunisticka niti su Srbi niti su ikada se zalagali za srpske interese...

[njasvi]