Bande

[riper]

Gradski beom, nisam stigao ranije, da te pohvalim, zaista odlican tekst. Ako sam lepo procitao, napisao si da si to radio za agenciju AP u Srbiji. Imajuci u vidu da je ovo kombinacija reportaze i clanka, da li to znaci da si bio u Venecueli i na licu mesta sakupljao informacije. Ako jesi, daj jos .

Ovde me konkretno interesuje da li se uloga La Piedrite promenila nakon smrti Caveza i mandata Madura?

[lost&found]

I ja htedoh da pohvalim tekst, a jos vise me zanima ovo sto je riper pitao, o'kle info, jel si bio u Venecueli ? ako jesi, javi mi se na privatnu.

[riper]

U medjuvremenu u Meksiku, otet sin El Capa Guzmana. Ovo je mozda i stvarno totalni krah Sinaloa kartela i uzdizanje novih igraca. Inace to je normalno u Meksiku, neki kartel, koji se cini nedodirljivim, nakon gubitka vodjstva (ovog puta novim hapsenjem El Capa), pocinje da se raspada.

http://www.kurir.rs/planeta/video-rat-kraljeva-kokaina-rivalski-narko-kartel-oteli-el-capovog-sina-iz-restorana-u-meksiku-clanak-2401577

El Capo inace pokusava svim silama da obustavi proces izrucenja SAD, koje ga valjda traze zbog ubistva agenta DEA. Nocna mora za sve narkolordove u Meksiku nisu ni najstrozi meksicki zatvori (El Capo dokazao da i iz njega moze da se pobegne), vec transfer u americke zatvore. Ko tamo ode, taj je izgubio svaku kontrolu nad operacijama svoje kriminalne grupe.

[gradski_boem]

Raditi za AP,DW ili npr. VICE podrazumeva prenosenje njihovih agencijskih vesti.Nisam bio u Venecueli,mada i kad bi se profesionalno bavio time,mislim da bi se pre javio na konkurs neke ruske novinske agencije,pa da radim reportaze,nego kod pomenutih.

Hocu da kazem,uvek postoji mogucnost da te u takvim sredinama tretiraju kao "stranog placenika",pa ti posle dokazuj motive zasto radis za Zapadnu agenciju.E da "La Piedrita" i dalje postoji koliko znam.Nije se nista promenilo.

[Vinz]

Ako nije neko pisao, dajte dve-tri reci o Hells angelsima

[weekend offender]

bukvalno sve sto vaz zanima o temi bandi imate ovde. sve sto se pricalo ovde i mnogo sire. ako znate engleski jbg.

http://putlocker.is/watch-gangland-tvshow-online-free-putlocker.html

[Opie]

Ako nije neko pisao, dajte dve-tri reci o Hells angelsima

Ono sto su danas ,nema veze sa onim sto su bili u pocetku.Hunter S. Tompson "Hells Angels " vredi procitati ako te interesuje ta tematika.Mislim da sam platio tu knjigu oko 500 dinara ,pre jedno dve tri nedelje u TC Usce .Ima svasta interesantno da se procita ,posto je Hunter proveo godinu dana sa njima (Gonzo novinarstvo )U principu ,kad su se osnovali vecina njih je bila ex-army I bili su zaljubljenici u motore.Jebali su sve zivo ,musko ili zensko .Smrdeli kao lesevi ,radili LSD I pilule.Interesantna prica je u vezi njihovog imena ,koje su pokupili iz nekog filma o Drugom Svetskom ratu (mislim da su Hells Angels bili eskadrila RAF ili USAF)U vezi sa amblemom ,cuvenim krilima,ako HA ima crvenu boju na krilima ,znaci da je pocinio snosaj sa devojkom koja je imala menstruaciju .Ako ima braon boju ,znaci da je pocinio isto sa crnkinjom .U glavnom ,kad su nastali bili su prljavi odmetnici koji su zeleli da zive van granica drustva .Ako napadnes jednog Andjela ,znaci da si ih napao sve .Tako su se drzali ,I mislim da su zbog toga I preziveli ovoliko dugo .Ono sto su danas,mislim da niko od njih nije zamisljao ni u najludjim snovima

[Batke]

Sto se tice organizovanog kriminala meni je uvek u oci upadala Jakuza kao organizacija. Em sto je Japan zemlja apsurda, em sto je zemlja gde se cast i lojalnost najvise postuju. Tako da i ne cudi da Japan ima jednu od najvecih kriminalnih organizacija na svetu.
Jakuze su nastale na jedan veoma zanimljiv nacin. Niame tokom takozvanog Edo perioda (16-18) vek Japan je bio klasno drustvo i najniza klasa se zvala Burakumin.

Burakumini su pripadali oni najgori i najprljaviji poslovi (Grobari, djubretari, koljaci u mesarama itd itd) i uvek su bili meta zadirkivanja ostalih klasa i uvek su ih onako gledali ispod oka. Vremenom medju Burakuminima se pojavljuje jedan sloj sitnih trgovaca koji su prodavali kradenu robu ili na japanskom Tekiya. Tekiye su bili putujuci trgovci sa svojim kolicima koji su nudili mahom robu loseg kvaliteta, sa jeftinijom cenom (kao danas ove prodavnice sve za 99 din) te su uvek bili trn u oku stalnim gradskim trgovcima koji su ih stalno maltretirali tako da ubrzo oni sami osnivaju svoje bande za zastitu i unajmljuju druge kriminalce da ih stite. Vremenom su toliko ojacali da im Sogun daje za pravo da nose vakizasi kratke maceve, kontrolisu svoje krajeve (tada je bilo zabranjeno nositi mac u Japanu sem Samuraja i Plemica)i pocinju da nude zastitu velikim trgovcima kada su na putu od drumskih razbojnika. Tokom tog Edo perioda vecina Jakuza je bila izolovana. Japan je kao zemlja nije prihvatao modernizaciju i vecina Jakuza je radila samo svoje poslove u Japanu. Posle prvog svetskog rata sve se menja i Jakuza pocinje polako da ulazi u susedne zemlje. Najpre u Koreju (Koja je i bila tada u Japanu) Pa zatim u Kinu, Hong Kong, SAD itd itd... Tada upravo nastaju neki od najznacajnijih i najvecih klanova Jakuza (Jamaguci-gumi, Sumijosi-kai, Inagava-kai).

Posle drugog svetskog rata mnogi klanovi podsticu lanac prostitucije u svojim krajevima jer se tada u Japanu nalazilo skoro milion americkih vojnika te su poceli da zaradjuju kao ludi, da bi pocetkom japanskog ekonomskog buma polako ali sigurno ulazili u SAD i to najvise na Havaje gde je jedna trecina stanovnistva imala japansko poreklo.

Ubrzo pokrecu lanac krijumcarenja oruzja posto je oruzje tada bilo ilegalno u japanu Npr. Jedan revolver smit & weson revolver koji u americi vredi 500$ se u Japanu prodavao za 2500$. Jos jedan razlog uspeha Jakuza je taj sem sto su nudile zastitu trgovcima, takodje su uznemiravali radnike i menjace Tokijske berze. Najcesce se desava da sam klijent kada ima sastanak sa mesetarima sa berze pozove Jakuze kao ljude od poverenja u dogovoru za dobar manji procenat ugovora koji sleduje njima, a vlasnicima kompanija je najcesce mirna glava jer dobijaju zemljiste ili firmu po ceni koju oni zele. Naj taj nacin se Jakuza obogatila u stotinama miliona dolara, pocela da otvara svoje banke, menadzerske i savetodavne firme (hehe) i polako ulazi u legalan biznis u kome i dalje posluje u nekoj sivoj zoni. Koliko su jaki govori podatak da je posle zemljotresa 2011. prvi u pomoc unesrecenim ljudima dosao Jamaguci-gumi klan sa jos nekim saveznickim klanovima i poslali su 50 slepera pomoci.

Na vrh liste organizacije Jakuza se nalazi Ojuban sa svojim prvi i drugim pukovnicima. Ispod pukovnika su velika braca koja kontrolisu krajeve i mala braca koja rade iznude i sve ono sto cini kriminal. Takodje Jakuza ima posebnu granu administracije. Naime Jakuze imaju svoje veoma jake advokate i savetnike koji znaju zakon do konca i pronalaze im rupe kako bi mogli sto vise da zarade. Takodje zbog velikog novca koji se tu vrti imaju falsifikatore i racunovodje. Bukvalno deluju kao neka nasilna menadzerska firma koja drzi pola Japana. Kada budem imao vremena ima da napisem o Jamaguci-gumi klanu i njegovim vodjama jer su veoma zivopisni likovi.

[riper]

Batke odlican tekst o Jakuzama. Voleo bih da jos pises o tome kada imas vremena. Dobre je informacije i Opie ostavio o Hells Angels. Priznajem da me moto bande nisu toliko interesovale. One su po mnogim stvarima specificne. Neko neformalno clanstvo podrazumeva samo harli i voznja americkim predelima. Oni koji su "u prici" zaradjuju debeo kes raznim kriminalnim aktivnostima. Ono po cemu su specificne, mnoge moto bande imaju svoje pisane zakone, propise i slicne zajebancije. Dok sam davno gledao neki dokumentarac o Devils Desciples, moto bandi osnovanoj tamo negde 60ih godina, malo mi je bilo smesno sto imaju neke propise, sekretara, blagajnika isl. Nekako ne ocekujes tako nesto kada je u pitanju kriminalna organizacija. Onda kada razmislis, moto bande pokrivaju ogromne teritorije, stalno su u pokretu, imau bezbroj podruznica, to je izgleda bio jedini nacin da se upravlja jednom takvom komplikovanom strukturom. Ono sto bi neko mogao da napise kod moto bandi su oznake, odnosno prisivaci. Svaka banda ima posebna pravila sta sme da se prisije na jaknu i to pokazuje odredjen status, polozaj u organizaciji.

Opet, razlog zasto su moto bande pravi americki brend je cinjenica da je Amerika ogromna zemlja, sa razgranatom mrezom puteva. Jedino je na takvom mestu moguce funkcionisati kao moto banda. Znam da postoje mnoge podruznice bandi u Evropi, pa nedavno se pisalo i o nekom sukobu koji je sprecen u Srbiji izmedju podruznice dve rivalske grupe, ali to je bleda senka onoga u SAD.

U tekstu o Hells Angels i Jakuzama postoji dosta nekih zajednickih stvari koje su svojstvene skoro svim kriminalnim organizacijama, bilo da su ulicne bande ili neke druge kriminalne organizacije. U tekstu o Jakuzama Batke je napisao da su nastale od onog najnizeg, zapostavljenog sloja ljudi,koji su se udruzili i u jednom trenutku osetile snagu tog jedinstva.

Mnoge bande u SAD imaju slican put. Skoro sve su nastale od iskljucenih delova americkog drustva. Korene mnogih bandi nacicete tamo jos krajem 40ih i pocetkom 50ih godina, u crnackim i latino krajevima, koji su bili zapostavljeni i koji su cesto bili meta, sto drzave, sto belaca, sto drugih bandi u okviru sopstvene rase. Od lokalnih ekipa koje su se organizovale kako bi stitile svoj kraj i koje su imale plemenit cilj na pocetku, nakon sto su osetili snagu, cesto su se od branioca pretvarale u tirane, reketirajuci ljude u sopstvenim naseljima. Nakon sto je 60/ih godina dosla droga na americke ulice, bande, koje su vec bile organizaciono, pa i infrastrukturno spremne, prigrabile su sansu i postale ovo sto su danas.

Mnoge brutalne zatvorske bande takodje su na pocetku bile samo odbrambene skupine maltretiranih zatvorenika. Meksicka mafija, koja je danas pojam brutalnosti, 50/ih godina nastala je u zatvoru Sent Kventin. Banda je okupljala meksicke zatvorenike koji su bili zestoko terorisani od strane ostale populacije, crnacke i belacke. Za kratko vreme oni su od "maltretiranog deteta" postali sadisti. I oni su brzo pokazali kako se od odbrambene skupine lako pretvara u nekoga ko maltretira one koje je do juce branio.

Meksicka mafija je u zatvoru pocela da zestoko maltretira meksicku populaciju iz ruralnih delova Meksika, koji su u SAD radili na poljima, u prevodu seljake. Smatrali su ih nizom rasom i bili su brutalniji prema njima nego prema drugim rasama iz ciste obesti. Kao reakcija na tako nesto, oformljena je banda Nuestra Familia upravo od tih meksickih seljaka, koja je danas najveci protivnik Meksicke mafije. Oko te dve zatvorske bande okupile su se i ulicne bande, tako da se neka labava koalicija oko Meksicke mafije zove Surenios (juznjaci), dok je ekipa oko Nuestra Familia (Nortenios) ili severnjaci. Rat se i danas vodi na ulicama i u zatvoru izmedju njih.

Jedna od najbrutalnijih portorikanskih bandi “Netas” (cita se kao Njetas), koje su danas veoma bitne i aktivne u istocnom delu SAD, nastale su u zloglasnom portorikanskom zatvoru Oso Blanco. Banda je nastala pre svega kako bi se zastitila od do tada brutalne bande “G27” poznatije pod nadimkom “Insectos”. Nakon toliko maltretiranja, nova bande ja za kratko vreme raznela prethodne tlacitelje. Nakon sto su uz pomoc cuvara i vlasti, ubili vodju Netasa, Karlosa Toresa Irartea, ovi su se osvetili tako sto su vodju “G27” ubili u njegovoj celiji izbovsi ga vise od 150 puta. Telo su raskomadali na vise od 80 delova i slali u pismu odredjenim ljudima. Ovim potezom oni su maltene ugasili sve suparnike.

Aryan Brotherhood isto tako, grupa belih zatvorenika, koji su cinili tek nekoliko procenata zatvorske populacije, oni su stitili belce. Danas su odgovorni za vise od 30 odsto ubistava u americkim zatvorima, iako ih i dalje ima samo nekoliko procenata u okviru zatvorskog sistema. I oni su od odbrambene bande postali agresori, ne samo prema drugim rasama, vec i prema mogim belim zatvorenicima.

Pisao sam i u ruskim gulazima, kada su tamo 20ih, 30ih i 40ih godina, politicki zatvorenici punili radne kampove i zatvore, bili su meta zestokog maltretiranja klasicnih kriminalaca i to uz blagoslov cuvara. Onda kada su svi ti intelektualci, pesnici, politicari, uceni ljudi, poceli da se organizuju, sami da izradjuju oruzje, oni su postali glavne face. Oni su onda uspeli da dizu velike ustanke i da koriste klasicne kriminalce u svoju svrhu.

Kada su u pitanju moto bande, oni su prikupili ljude slicnih interesovanja. Zanimljivo je da su mnoge bande evoluirale od automoto klubova koji su se otvarali sirom zemlje 50ih godina. Te 50te godine u SAD su imale veliki zamah auto industrije i promovisanja kulture vozenja aubomobila. Otvarali su se mnogi neformalni auto-klubovi, koji su okupljali lokalne mangupe, koji su voleli brzu voznju i trke. To je onaj Dejms Dinovski nacin zivota, ludo i brzo. Od takvih neformalnih udruzenja evoluirale su kasnije mnoge bande. Primer je banda iz San Dijega, Logan Heights, dok ima mnogo drugih bandi koje su imale slican pocetak, od ljubitelja automobila i brze voznje do teskog kriminala.

Dok navijacke grupe u Evropi, kao imaju klub oko cega se ujedinjuju, bande u SAD, pa i u drugim delovima sveta imale su neke apstraktne stvari, strah, ponos isl.

[1958]

Neko iznad je spomenuo Tarnerove dnevnike, pa sam se setio Mcveigh-a koji je digao u vazduh zgradu fbi. To je bila osveta za neke upade na posed u mestu Ruby Ridge, porodice koja je bila u Aryan Nations valjda zbog zaplene oruzja. Pobili su djecu neku zandari valjda. Mogla bi da se razradi prica malo, izgleda da nisu sve belcuge u americi klovnovi.

[Bolesni^od^ljubavi]

Svaka čast i Batketu i Riperu na upisima. Ja toliko nemam blage veze o bandama, znam samo iz serije Sinovi Anarhije a neverovatno zanimljivo mi je čitatati o svemu ovome.

Da li možete da napišete nešto više o Jakuzama? Po ovome sam pohvatao osnovne stvari, ali bih voleo da pročitam i nešto o ratovima između klanova, kao što je na primer pisano ovde ranije o američkim bandama.

[Opie]

Mi smo ti jedan procenat, čoveče - jedan procenat koji se ne uklapa i to je sve.
Zato nemojte da mi kenjate o bolničkim računima i saobraćajnim propisima -
uzmi svoju ženu i bendžo i zajaši svoj motor: onda si slobodan. Prokrčili smo
svoj put tučom, ostali smo živi zahvaljujući našim jakim čizmama i pesnicama.
Mi predstavljamo kraljevstvo među motociklističkim bandama. (Anđeo Pakla
koji govori na policijskom ispitivanju)


Prvog maja 1964, ujutru, Prosjak Teri se probudio go sa ranama po celom
telu. Prethodne noći su stali da podmažu motore ispred jednog bara u Ouklendu
gde su sreli devetoricu Đavola (neprijatelji iz istočnog motociklističkog kluba).
„Prebio sam jednog od njih nekoliko godina ranije“, objašnjavao je, ,,i oni to nisu
zaboravili. Bio sam sa još dva Anđela, međutim, oni su otišli malo pre mene. Čim
su otpalili na svojim zverima, jebeni Đavoli su me napali ispred bara. Razglavili
su me prilično dobro, pa smo ostatak noći proveli tražeći smrdljive pičke.“
Potraga je bila uzaludna pa se nekoliko sati pre svitanja Teri odvezao nazad
do kućice svog drugara Kržljavog u San Leandru, gde je živeo sa ženom i dvoje
dece. Kada je tog leta Teri došao iz Sakramenta da traži postao u Bej Ejriju,
Kržljavi mu je ponudio da se preseli kod njega. Njihove žene su se lepo slagale,
a Teri je pronašao posao na montažnoj liniji u fabrici Dženeral Motorsa -
doprinoseći sopstvenim prisustvom da se kičma radničke snage još malo savije
pod teretom nezaposlenosti, kao kad bi ukrstili Džoa Paluku i lutajućeg Jevrejina.
On je visok oko dva metra i težak preko sto kilograma, sa ogromnim
masivnim rukama, velikom bradom i dugom crnom kosom do ramena. Njegov
ludački karakter verovatno još nije zabeležen u psihijatriji. Pored toga, za svojih
dvadeset I sedam godina života narokao je prilično dugačak dosije u policiji:
višestruka hapšenja, sitne krađe poput mažnjavanja baterije u marketu, do
silovanja i posedovanja ilegalnih opijata, kao i snošaja na javnim mestima - a sve
to bez ijednog stvarnog svesnog zločina, krivice koju je mogao da učini svaki
hrabriji građanin u pijanstvu i nasilničkim trenucima životinjske slabosti.
„Optužba za silovanje je potpuno sranje“, kaže on. ,,A i većina drugih optužbi
takođe. Nikada za sebe nisam pomislio da sam kriminalac. To ne ide tako - ja
nisam dovoljno pokvaren i ohol za te stvari. Sve što sam uradio, učinio sam zato
što sam smatrao da tako treba.“ A onda, malo kasnije: „Ali pretpostavljam da



10

suviše izazivam sreću, čak iako nisam kriminalac. Pre ili kasnije će me oterati iza
rešetaka za jednu od ovih prokletih optužbi, a onda doviđenja, Teri, za dugo dugo
godina. Mislim da je vreme da otpalim na istok, možda za Njujork, ili za
Australiju. Znaš, u mladosti sam bio član udruženja glumaca i živeo u Holivudu.
Do đavola, mogu da uspem bilo gde, čak i kad sam potpuno sjeban.“
Neke druge subote možda će se probuditi oko dva ili tri popodne, i onda otići
sa gomilom svoje braće da pronađu Đavole i lancima od njih naprave krvavi
ljudski žele. Ali Prvi maj je najvažniji događaj u kalendaru Anđela Pakla; to je
godišnje okupljanje cele motociklističke bande, ogromno trodnevno pijančenje
koje se uvek završi nekim divljačkim incidentom. Nijedan Anđeo nizašta na svetu
ne bi propustio ovo okupljanje. Čak ni po cenu zatvora ili ozbiljne telesne
povrede. Prvomajsko okupljanje bande je njihov odgovor novogodišnjoj večeri;
to je vreme za oblivanje nenormalnim količinama vina i masovno tucanje.
Zavisno od vremena i količine međugradskih poziva koji se obave te nedelje,
hiljade motociklističkih ludaka će se pojaviti već potpuno pijano u trenutku
dolaska.
Već oko devet izjutra Teri i Kržljavi su ustali. Osveta Đavolima je morala da
sačeka. Danas je dan proslave. Teri pali cigaretu, a onda proučava rane na svom
telu. Oblači masne i iznošene leviske bez ikakvih gaća, duboke teške čizmetine i
crvenu košulju koja zaudara na vino i motorna ulja. Kržljavi pije pivo dok njegova
žena pristavlja vodu za kafu. Decu su odveli rođacima još sinoć. Sunce je već
pržilo napolju. Preko zaliva, San Francisko je još uvek bio malo pokriven
maglom. Motori su bili ispolirani i naliveni gorivom. Sve što je ostalo da se uradi
je da se skupi lova i marihuana, pa da se na kraju obuku zloglasne „boje“.
Najvažnije od svega su „boje“... uniforma koja ističe prepoznatljiv identitet...
Javni tužilac Kalifornije ih opisao sa znatnom preciznošću, ali u nejasnom i
ograničenom zvaničnom dokumentu sa naslovom „Anđeli Pakla - motociklistički
klub“.

Amblem Anđela Pakla, tzv. „boje“, sastoje se prvenstveno od minijaturnih
šarenih lobanja koje su nalepljene na šlem. Malo ispod krila sa amblemom nalaze
se slova ,,MC“
2
. Preko ovoga nalazi se traka sa natpisom „Anđeli Pakla“. Ispod
amblema nalazi se zakrpa na kojoj se nalazi grad iz koga potiče član. Ove oznake
se obično nalaze na ramenima rukava teksas-košulja. Osim navedenog,
primećeno je da članovi nose i reprodukcije nemačkih kukastih krstova. Mnogi
od njih imaju brade i duge, neočešljane kose. Neki od njih nose i minđuše na
jednom uvetu. Primećeno je i učestalo nošenje kaiševa koji su napravljeni od
ispoliranih lanaca motora i mogu da posluže kao opasno oružje kada se skinu.
Anđeli Pakla vole velike teške američke motore (Harli-Dejvidson). Članovi kluba
obično koriste nadimak kao svoje „legalno“ ime, i nose ga ispod imena


2
– MC - Motociklistički klub. (Prim. prev.)

[Opie]

Neki članovi Anđela Pakla, baš kao i neki članovi drugih „ozloglašenih“ motociklističkih bandi, pripadaju elitnoj grupi koja se zove „Jedan procenat“ i sastaje se jednom mesečno na različitim lokacijama u Kaliforniji. Lokalni Anđeli Pakla se obično sastaju jednom nedeljno... Uslov za članstvo u elitnom klubu „Jedan Procenat“ je za sada nepoznat... Neki članovi nose simbol sa brojem „13“. U izveštaju je precizirano da simbol predstavlja trinaesto slovo alfabeta ,,M“ - znak raspoznavanja za one koji koriste marihuanu.

Ovaj kompaktni opis je pomalo užegao. Kriminalni portret je poprilično tačan, osim pokušaja hokus-pokusa oko „Jednog procenta“. Svi Anđeli nose ovu oznaku, baš kao i mnoge druge bande. Ta oznaka simboliše da su oni ponosi što pripadaju jednom procentu bajkera koje je „Američka motociklistička organizacija“ odbila da prizna. ,,A. M. O.“ je savez motocikala, skutera i svih drugih većih dvotočkaša, organizacija koja se brzo širi i kojoj je potreban ugledan imidž - imidž koji Anđeli Pakla neprestano kvare. ,,Mi njih osuđujemo“, tvrdi direktor ovog saveza. „Bili bi osuđivani čak i da jašu konje i mazge, voze skejtborde, bicikle ili daske za surf. Nažalost, oni voze motore.“
A.M.O. tvrdi da govori u ime svih pristojnih motociklista, a to je oko pedeset hiljada članova, što je manje od pet procenata od milion i po registrovanih motocikala u Sjedinjenim Državama. Kako je jedan ugledan časopis primetio - ostalo je mnogo nepobrojanih zločinaca.
Teri i Kržljavi su otišli od kuće oko deset sati, vozeći lagano, u niskoj brzini oko tri kilometra kroz centar Ouklenda, svesni pogleda ostalih vozača motora i ljudi na ulicama, poštujući sve saobraćajne znakove i ograničenja brzine, a onda, odjednom naglo ubrzavajući na pola bloka od kuće Tomija, potpredsednika lokalnog ogranka, gde su ostali čekali. Tomi živi u mirnom stambenom kraju u istočnom Ouklendu... u starom kraju sa malim, nekada belim kućicama i sićušnim travnjacima koji su se na pojednim mestima izlizali od generacija momaka koji raznose Ouklend Tribunal. Sada, u ovo praznično jutro, komšije su se nalazile na verandama ili prozorima dnevnih soba, gledajući kako se grozna parada postaje sve brojnija. Oko jedanaest i trideset, tridesetak Anđela Pakla je bilo tamo, blokirajući pola uzane ulice, pucajući, ispijajući pivo, farbajući svoje duge brade u drečavo zeleno, turirajući svoje motore, doterujući garderobu i nagovarajući sve ostale da im se pridruže. Devojke su stajale mirno u grupi, noseći kratke nezategnute majčice, marame i štrokave bluze, nakostrešene kose, svetle karmine, delujući kao oprezne duše koje su postale zlobne i nervozne od previše životne gorčine u mladosti. Kao i Anđeli, devojke su uglavnom bile u ranim dvadesetim - mada su neke očigledno bile tinejdžerke, a neke su bile dobrostojeće kurve u godinama koje su se nadale dobrom provodu za vikend.
Na bilo kom okupljanju Anđela Pakla, bilo da ih je petorica ili sto pedesetorica, jasno se znalo ko je glavni: Ralf „Soni“ Barger, Vrhovni Vođa, visok oko metar i osamdeset, težak osamdesetak kilograma, magacioner iz istočnog Ouklenda, najhladnija glava u masi uspaljenih ludaka, žilavi i inteligentni diplomata kad dođe do akcije. On je fanatik, filozof, svađalica i lukav kao političar. Naravno, svakoj odluci on daje konačnu dozvolu. Za ouklendske Anđele on je Ralf. Svi drugi zovu ga Soni... mada kad zabava postane suviše divlja i svi se totalno otkače, možete čuti da ga zovu i Prec, Papa i Tata. Bargerova reč se ne dovodi u pitanje, mada bi mnogi mogli da ga razglave za dva minuta ako bi došlo do tuče. Ali do sukoba nikada ne dolazi. On teško da kad i podiže glas - osim kada ima posla sa autsajderima. Bilo koji disident se ponaša pristojno na sastancima petkom uveče, ili se jednostavno utopi u sliku tako da se njegovo ponašanje nikada ne kosi sa ponašanjem grupe Anđela.
Okupljanje kod Tomija bilo je malo neorganizovano, a to je bilo zbog toga što je Soni bio u rehabilitacionom centru, služeći pola godine zbog posedovanja marihuane. Sa Sonijem u zatvoru, ostali su akciju održavali na minimumu - čak je i snažni Tomi vodio neorganizovanu masu poprilično dobro. Imao je dvadeset i šest, godinu dana manje od Bargera: plav, uredno obrijan, sa svojom ženom i dvoje dece, zarađujući oko sto osamdeset dolara nedeljno kao građevinski radnik. Znao je da on samo popunjava upražnjeno Bargerovo mesto, ali je takođe znao i da ouklendski Anđeli moraju da izgledaju jako i odlučno na prvomajskom okupljanju. Bilo Šta drugo, bio bi neoprostiv gubitak koji bi vratio duhovno vođstvo u južnu Kaliforniju, u San Bernardino (ili Berduu) ogranak - do osnivača
- koji su celu stvar i započeli hiljadu devetsto pedesete, osnivajući prvi i jedini ogranak skoro petnaestak godina. Ali, policija je ozbiljno pritisla jug, pa su
Anđeli morali da pronađu utočište u Bej Ejriju. Godine hiljadu devetsto šezdeset i pete, Ouklend je bio na putu da postane glavni grad carstva Anđela Pakla.
Pre polaska se puno razgovaralo o tome kako su se Đavoli usudili da učine fatalnu grešku i napadnu samog Anđela. Govorkalo se o nekom neobjašnjivom ludilu ili možda nekoj čudnoj drogi. Ipak, ovakvi planovi o klanju govedine odložili su se i zaboravili kada je grupa krenula autoputem na laganu dvosatnu vožnju do Montereja. Oko podneva je bilo toliko toplo da su mnogi Anđeli skinuli svoje košulje i raskopčali prsluke pa su „boje“ lepršale iza njih dok su ostali vozači u saobraćaju buljili u gole grudi. Trake autoputa bile su prepune poreskih obveznika koji se krenuli da uživaju u prvomajskim praznicima, a onda su se iznenada suočili s užasom dok su Anđeli prolazili... Životinjska rulja na velikim motorima, sa ogromnom bukom i dugim kosama, koja je spremna da sve što joj se nađe na putu polomi i siluje... mnogi od Anđela su skretali naglo ulevo i ulazili u makazice ostalim učesnicima u saobraćaju.
Kod San Hozea, na oko sat od Ouklenda, rulju su zaustavile dve patrole Saobraćajne policije, prouzrokujući polusatni zastoj na autoputu „17“ i „101“. Neki ljudi su zaustavili automobile samo da bi posmatrali. Mnogi drugi su usporili na dvadeset ili trideset kilometara na čas. Sav saobraćaj se usporio i zakrčio.
„Napisali su kazne svima kojima su to mogli“, kaže Teri. ,,Za gluposti kao što su: sedišta su suviše nisko, volani suviše visoko, nepostojanje oba ogledala, suvozač se ne drži rukama za vozača - zahtevali su sve moguće vrste jebenih priznanica i sve ostale proklete stvari koje su mogle da im padnu na pamet.
Saobraćaj se zbilja potpuno zakrčio, ljudi su samo buljili u nas, a onda, konačno, božja pomoć - pojavio se kapetan Saobraćajne policije i dobro natrljao nos prokletnicima što su izazvali saobraćajni kolaps, ili kako god je on to nazvao. Svi Anđeli su se slatko nasmejali, a onda otišli.“

[riper]

Opie, samo da potvrdim, da li su to odlomci knjige Hanter S. Tompsona koju si pomenuo nekoliko postova iznad. Ako jesu, da li ima negde da se skine onlajn.

Da se vratimo malo na Cikago, bio je pakleni avgust, najkrvaviji od 1996. godine. Za 30 dana 90 ubistava. Ukupno ubijeno i ranjeno 472 ljudi, oko 15 dnevno. Skoro pa kao Vijetnam. Mogao bi neko od brace iz Cikaga da se javi da kaze da li se ovome pridaje neki znacaj ili je to vec uobicajeno.

Puna vest je na Blicu, evo linka http://www.blic.rs/vesti/svet/avgust-najsmrtonosniji-mesec-u-cikagu-od-1996-godine/sk5ygdj

[Opie]

Opie, samo da potvrdim, da li su to odlomci knjige Hanter S. Tompsona koju si pomenuo nekoliko postova iznad. Ako jesu, da li ima negde da se skine onlajn.

Da se vratimo malo na Cikago, bio je pakleni avgust, najkrvaviji od 1996. godine. Za 30 dana 90 ubistava. Ukupno ubijeno i ranjeno 472 ljudi, oko 15 dnevno. Skoro pa kao Vijetnam. Mogao bi neko od brace iz Cikaga da se javi da kaze da li se ovome pridaje neki znacaj ili je to vec uobicajeno.

Puna vest je na Blicu, evo linka http://www.blic.rs/vesti/svet/avgust-najsmrtonosniji-mesec-u-cikagu-od-1996-godine/sk5ygdj

Evo trudim se da uplodujem knjigu nekako ....zeza lap top,moram da prebacujem formate I tako to .Uskoro ,obecavam .

EDIT

http://www.filedropper.com/cumentslidecomhunter-s-tompson-andjeli-pakla

Inace vredi procitati.Definitivno !Kako su nastali I kako je bilo od ranih dana ,ono sto se kaze sa lica mesta .Hunter je proveo dosta vremena sa njima I opisao je neke stvari kako jesu I kako su bile ,bez ulepsavanja .Na kraju je popio batine of Andjela I zato je prestao da ih prati .Mislim da je mogao da postane pocasni clan HA u jednom trenutku.Procesi inicijacije ,slavlja,zurke,seks droga I rat ,demonstracije ,sve je tu u toj knjizi pa cak I paralela kako su MC bande u stvari pomagale Harli Dejvisonu da naprave pare,posto su Americke bande uglavnom vozile Harlije .
Inace ,pitanja u vezi bandi na motorima mozete meni da uputite I ja cu probati da odgovorim na njih koliko god mogu .

[Batke]

Sto se tice ratova klanova u Japanu je trenutno tesko sranje sto se tice Jamaugi gumi klana. Naime jedna od glavnih grana iz Kobea (Mesto gde je Nastao Jamaguci Gumi klan, a i citav grad je vezan za Jakuze i Jamaguci klan uopste) se odvojila od ostatka i izbio je rat izmedju Kenici Sinoda,
trenutnog Kumicho ili Oyubana Jamaguci gumi klana, sa tri grupe koje su se odvojile i napravile Kobe Jamaguci gumi klan. Evo hapsenja od juce

https://www.rt.com/news/357967-yakuza-war-police-arrests/

https://www.rt.com/news/336681-japan-yakuza-war-conflict/

Situacija polako eskalira.

[Batke]

Sto se tice Jamaguci Gumi klana. Oni su u pocetku bili jedno obicno udruzenje radnika na dokovima grada Kobea (I danas jedna od najvecih luka u Japanu) nastalo 1915 koje je osnovao Harukichi Yamaguci. Poceli su polako da otvaraju kockarnice za druge lucke radnike ili takozvani batuko. Kobe je ipak lucki grad i to je znacilo da hiljade raspomamljenih mornara jednom nedeljno dolazi u luku posle meseci provedenih na moru, da pijanci, kocka, jebe po gejsa kucama i banci okolo te su lako poceli da opasno zaradjuju.

Takodje za batuko kockarnice se vezuje nastanak jednog obicaja veoma vezanog za Jakuze. Naime to je cuveno odsecivanje vrha malog prsta ili takozvani Jubicume. Naime kada duznik nema dovoljno para da vrati kockarnici, a u dugovima obicaj je da on uzme i odsece vrh malog prsta kao zalog i da ga vlasniku kockarnice kao zalog da je deo sebe umesto duga. Takodje mali prst je jako bitan deo vezbe u japanskom Kendo macevanju tako da oni bez njega nemaju tako jak stisak ka drugi borci.

Kada je Harukichi Yamaguci umro nasledio ga njegov sin Noboru. Noboru je jedan od prvih kriminalaca koji je poceo da kupi sirocice sa ulice Kobea i ubacuje ih u bandu. Ovo je jako bitno iz dva razloga. Prvi je taj posto u vreme svake industrijske revolucije kakva je bila ona u Japanu mnogi sirocici koji su ostali bez roditelja zbog losih uslova rada u fabrici pocinju da zive na ulici i da sami prave svoje bande i vec znaju za neku hijerarhiju te Jakuzama to dodje kao slag na tortu jer vec imaju regrute koje ne moraju sve da uce jer oni vec znaju kako da se biju, kradu i obavljaju prljave poslove.

Druga stvar je ta sto su sirocici uvek traze neku roditeljsku figuru u ljudima te Jakuze to veoma pametno iskoriscavaju tu njihovu filozofiju zivljenja i spremnosti na sve da bi se sam stigao do vrha i bio iznad svih. Jedan od takvih sirocica je bio i treci Kumicho Yamaguci gumi klana Kazuo Taoka.

Isto je odrastao kao siroce i ubrzo u krugovima sirocica u Kobeu je dobio nadimak Kuma (medved) zbog svojeg sadistickog oruzja (Rukavice se sa kandzama) Te veoma lako dolazi do tutorstva od strane Noboru Jamagucija koji ga je uveo u Jakuzu i stavlja ga za svog prvog pukovnika. Kazuo dobija mardelj od 1937 do 1943 zbog ubistva kada i Noboru umire te izlazi iz zatvora i zatice haos zbog drugog svetskog rata i americkog bombardovanja japana. Polako se probija kroz organizaciju i 1946 postaje i uvodi titulu kumicho Kobea. Nesto kao Bos nad bosovima.

Tajna njegovog uspeha je bila sledeca. U kobeu je tada bilo puno manjih jakuza klanova koji su se medjusobno klali i ubijali. Kada bi Kazuo ubio yubana jednog klana nije dirao ostale clanove. Taj klan bi nastavio da postoji, davao bi im pune privilegije zauzvrat jednog manjeg dela procenta koji ide njemu u fazonu vi radite na vasoj teritoriji sta god hocete samo mi dajte deo i nemojte da nesto gadno zaserete da to privuce paznju policije, a za sva ostala pitanja se zajedno dogovaramo. Veoma Brzo Jamaguci klan pocinje da se siri po citavom japanu da bi u jednom trenutku imao preko 45000 clanova sto je ukupno oko 55% clanova svih jakuza. Prva veca podela Jamaguci klana je pocela 1971 kada se klan Igakava kai iz Tokija odvojio ali su i dalje ostali u dobrim odnosima. Jos jedna odlicna stvar kod Jakuza je ta kada neko hoce da se odvoji ili kada se ima problem svi visoki clanovi se okupljaju i pokusavaju da sve rese mirnim putem za razliku od nekih latinoamerickih i crnackih bandi. Na sastanku 1972 u kuci Kazua Taoke stvara se savez izmedju Ikagava Kai i Jamaguci gumi.

Prvi rat izmedju klanova traje izmedju 1985 - 1989.

Naime kada je umro Kazup Takoa njega je po novim pravilima organizacije nasledio njegov prvi porucnik Kenichi Yamamoto. Medjutim posto je on bio u zatvoru ulogu vodje nje nasledila Kazuova zena (Jedina zena u Jakuzi kojoj se svi obracaju sa velika sestra). Onda stvari postaju jos gore kada Kenichi Yamamoto umire od otkazivanja jetre u zatvoru. I svi nizi se sada dogovaraju koga sada izbrati za novog Kumicha. Na predlog Kazouve udovice Fumiko bira se Masahisa Takenaka, verni drugi oficir Kazuoe, dok mesto drugog pukovnika piripada Kenichijevu bratu. Hisori Jamamoto.

Tada Hirosi iz ciste ljubomore i protesta se odcepljuje sa svojih 3000 clanova osnivajuci Ichiwa Kai klan te 26 januara 1985 napadaju i ubijaju novog drugog porucnika Kacumazu Nakajamu u lift svoje zgrade u kojoj je ziveo. To dovodi do rata u kome je zivot za jednu godinu izgubilo 36 ljudi sto je tada u Japanu bilo ravno skandalu i anarhiji. (Japan je tada ima stopu ubistava svega 5 ljudi od strane vatrenog oruzja zbog veoma velike kontrole istog).

U te cetiri godine je bilo preko 250 obracuna sa stotinama mrtvih. Cak su i neke novine vodile kladionice i tabele koje vise koga ubio. Na kraju se zavrsilo tako sto ih je policija sve provalila, a Neki clanovi Ichiwa kai su drukali Jamgucije muriji da bi se sve vremenom resilo samo od sebe jer su vecina clanova Ichiwa kai ili napustili klan ili usli u progam zastite svedoka.

Takodje 1995. kada je bio cuvenu razorni zemljotres u Kobeu prvih par dana pomoci nije bilo nigde i vec su pocele da se pojavljuju prve pljacke i provale da bi tada prvi na ulice za ocuvanje javnog reda i mira je izaso Jamaguci klan te sam vodilo bolnice i glumio policiju. Cak su dali gradskim vlastima dva svoja helikoptera za spasavanje najugrozenijih i dopremanje namirinica.

[Batke]

Kao sto je Riper pisao o ruskim tetovazama evo jedan dokumentarac o Japanskim



Evo ga ovaj i o ruskim tetovazama

[riper]

Opie, brate imam neki problem da otvorim knjigu koju si aploudovao, ali uspeo sam da nadjem verziju na engleskom, tako da nema problema. Da ne bude da te samo pitamo nesto o moto bandama, samo ovo sto si ostavio je veoma informativno i zanimljivo. Ajde pisi od nekih pocetaka, kod Hells Angelsa si se dotakao toga, kada su se pojavile druge bande, kakvo je rivalstvo, kakav je odnos moto bandi i drugih standardnih. Naravno, u skladu sa vremenom koje imas, nabaci ovde neki jos post, posto je zanimljiva materija.

Mene konkretno interesuje kakav je danas status bandi poput Hells Angelsa. Juce sam odgledao film sa Melom Gipsonom "Blood Father", Mel glumi bivseg moto bandita koji je odlezao mardelj. U medjuvremenu cerka mu upada u sranja sa kartelima, pa je on spasava. O filmu samo kratko, dobra zamisao, ali samo skroman film i nista vise. Inace film pominjem jer je tokom neke zurke, neki veteran te moto bande kojoj je Mel pripadao odrzao neki mini govor gde je izmedju ostalog pricao o komercijalizaciji odmetnistva , parafraziram "Hells Angelsi su se komercijalizovali, rep se komercijalizovao, jedino mi smo ostali prava stvar". Dakle, da li su danas Hells Angelsi samo senka nekadasnjih odmetnika, ili su i dalje hardkor krimosi.

Da pohvaim i Batketa, o Jakuzama sam znao samo iz onih nekoliko filmova koje sam odgledao, u prevodu nista. Posebno me interesuje da li su okrsaji medju jakuzama klasicne sacekuse i likvidacije vatrenim oruzjem, ili se koriste druga sredstva. Kada se pomenu jakuze, pretpostavljam da je vecini u glavama da oni vitlaju katanama i macuju se, tako nekako stereotipno razmisljamo o svemu sto dolazi iz japanske kulture.

Takodje, interesuje me da li oni nastavljaju obracune u zatvorima, kakav status tamo imaju. Koliko su se rasirili na druge kontinente, posto je Japan kao ostrvo, nekako skucen. Sa svojim tetovazama tesko da mogu da postanu neprimetni, da li su laka meta za policiju ili su zajebani.

I kakav status jakuze imaju u japanskom drustvu. Recimo kamora u Napulju, mafija na Siciliji, dozivljavaju se od lokalaca kao nesto prirodno, kao nesto sto je pozeljnije od prisustva drzave. Bande na americkim ulicama se kod obicnih ljudi obicno dozivljavaju kao posast. U brazilskim favelama recimo, mnogi lokalci vise veruju bandama i lokalnim bosovima nego policiji. U Meksiku su karteli tesko zlo, osim u pojedinim oblastima poput Sinaloe, gde zive ljudi koji su vekovima ranije bili pod zestokom represijom i koji dozivljavaju kartele, kao sto mi danas dozivljavamo pricu o hajducima.

[Batke]

Pazi svaki sedmi japanac podržava Jakuze jer u svojim kvartovima sprečavaju onaj klasičan ulični kriminal. (vandalizam, džeparenja i pljačke).

Naročito je podrška izražena u Kobeu zbog zemljotresa 1995. Najčešće koriste oružje ipak u vidu klasičnih sačekuša jer naravno žele da ostave što manje dokaza u muriji. Naravno koriste hladno oružje i treniraju nindžicu najčešće ali to samo kada se ubijaju jači članovi angažuju se nindže.

Što se tiče policije izgleda da su ih gadno pritisli. Što se tiče zatvora čine oko 70% zatvorske populacije ali da se rokaju unutra pojma nemam.

Što se tiče inostranstva jaki su na Filipinima gde nabavljaju sveže meso za prostituciju i na Tajlandu za opijate, dok su od skora počeli da sarađuju sa piratima iz Indonezije.

Po meni najveća budala među Jakuzama je bio jedan pukovnik jednog klana koji je hteo da napravi dil za metafetamine u SEVERNOJ KOREJI! Popio 50 godina robije