Nikodije wrote:Пријатељу,у Србији можеш да стрељаш 100 за једног ко Немци 1941-ве,нико реаговати неће.Народ је умро,не постоји промил воље,жеље,елана,плана,стратегије,наде.Све и када се тај промил,само промил,јави врло брзо лова,службе,притисци и понуде које се не могу одбити ураде своје.
Држте се би доле,а у нас се не надајте.
Mislim da vecina misli kao ti a ja ti garantujem da nisi u pravu!
U Srbiji fali jedna ali samo jedna iskra, jedna ideja, jedan cilj ili bilo sta oko cega bi se mogli okupiti a onda nema nazad do kraja! U CG na nasu nesrecu ili srecu mada to ruzno zvuči, udarilo se na SPC i tu je doslo do sabiranja svih ljudi u CG oko jedne jedinstvene ideje i zelje, cilja, kako god, da se spreci primena tog zakona. Medjutim naravno kada krene da se protestuje, da se izlazi na ulicu rezim svaki oseca ugrozenost i krece da radi sve da ugasi to. Medjutim u CG doslo je do razbuktavanja cele situacije i sada da se zakon i povuce sutra posle svega ovoga a i onoga od pre rezim Mila ne moze da opstane vise. Nama u Srbiji dakle fali nesto oko cega bi se sabrali svi! Kosmet je bio dugo ta karta na koju smo svi skakali i svi se skupljali, medjutim proslo je dosta godina došlo je do hladjenja i na temu Kosmeta neku ogromnu masu ne mozes okupiti sto je velika sramota! Gore neko pise ko bi izasao? navijaci?studenti? Itd... Navijaci u Srbiji su za nacionalu stvar, za nasu srpsku stvar uradili za poslednjih 30god vise od bilo koje partije, organizacije ili pojedinca zajedno! Od ratova 90tih,preko obaranja Slobe, akcija za Kosmet mali milion, sto na ulici u direktnom sukobu sa drzavom sto na Kosmetu, pomaganje Srba na Kosmetu nzm tacno kolko desetina akcija mozda cak i stotina akcija su odradili srpski navijaci. Većina organizacija humanitarnih, srpskih, nacionalnih u Srbiji su organizovali pojedinci iz navijackih grupa i dan danas rade za nasu stvar dole na Kosmetu! Koliko obilazaka mananstira, gradova, vidjanja sa ljudima dole pa to je nekoliko hiljada puta. Onda reci a ko ce da kod nas uradi bilo sta? Navijaci? Pa hoce ja verujem u to. Ima sada onih koji misle vucic drzi sve navijace, drzi moj kurac, kada se pojavi povoljna situacija i poklope se neke kockice kao braci dole ovde kada krene bice gadno, neko ce da plati od pada Krajine, preko gej parada, do Kosmeta i nazad! Samo mi kao narod ovde i braca dole moramo poceti verovati da zivot u Cg i Srb moze biti mnogo bolji! Idemo do slobode ne daj se narode moj!
Ти лепо пишеш,можда те води племенита жеља мисао,један здрав однос према сопственом народу итд.Али никада од 1990-те ниједна идеја,циљ,програм,ништа уоквирено,оивичено није постојало у Србији као доминантан програм елита и народа истовремено.Српски народ,са њим и ове несреће које нас воде,нема никакав план ни у једној сфери ни националној,ни културној ни економској,ни социјалној ни демографској.Никакав меморандум,начертаније,ништа дуготрајно,свеобухватно,ништа што тера на покрет акцију,ништа није постојало,нити постоји.Све пароле,идеје,идеологије(и њих беше код нас некада)све је упрљано,искомпромитовано,прљаво.Ем лошим поквареним људима који су "стајали"иза тих идеја,ем спољним фактором,који је често у сагласју са домаћим олошем прљао,и компромитовао било какву варијанту идеје,покрета,програма,свако зрно које би се појавило.
Гајио сам годинама,а Боме и деценијама,мисао и наду да је то привремено и краткотрајно,да ће доћи тренутак када ће се људи сабрати око минимума националних интереса,када ће грађанин-радник-домаћин,препознати тренутак и рећи-Е,дошло је до краја,не може се више трпети,сад ћемо вам јебати матер за све.Али,на жалост краја нема,национална беда,порази,Косово милион момената је прошло али ништа.И када би се маса скупила она би се "заводила"онуда куда је наводе,а не онуда куда је срце води.
Једина варијанта на крају баладе,је породица.Онако како је Калајић говорио.Једна кућа једна тврџава,једна мала национална,образована институција,са МЕНТАЛИТЕТОМ,(људским,карактерним,националним,образовним,животним)којом не може нико манипулисати јер је од старта на здравим ногама.Остало је утопија,то је моје мишљење на однову искуства,а волео бих да ме некад стварност демантује,али све ми се чини да неће.Поздрав.