Kockalone wrote:Мислим да управо у овој књизи од које си линк оставио аутор каже како је велики проблем представљало што су генерали ЈНА поријеклом из Крајине из Београда водили причу, омладина крајишка у великом броју у Београду, а оставили махом старије људе да бране куће. Као што рече Приштина многе књиге, документарци говоре о лошим стварима које су се тамо дешавале. Него је проблем што пола вас што сте узели да ме напушавате никад нијесте били тамо, нит са неким реалним човјеком причали о томе, него вам су вам главним извор информација пјесма БМКа, које је, гле чуда писао у Београду, а не у Крајини. Ево шта каже Милошевић о паду Крајине.
У РСК су се дешавале многе лоше ствари, нажалост многе наметане са стране. Примера ради, када је РСК била много јача него ли 1995 Милошевиће је потписао са западом 1992 Венсон мировни план против којег је био Милан Бабић. Због тога је Бабић смењен иако је имао највећу подршку у РСК. Венсов мировни план је разоружао РСК. И од тада су хрвати стално нападали РСК без јасне осуде са стране и одговара РСК. Прво Миљевачки плато 1992. Затим 1993 неколико оперција попут "Масленице" и "Медачки џеп" са тешким ратним злочинима. Чак је неке акције осудио СБ УН али никада није преузета нека значајнија акција према хрватима. И док војска РСК повучена, УН не штити зоне Крајине(тзв УНПА зоне-севе, југ, исток и запад)итд. морал страшно пада а број људи у РСК се значајно смањује због целокупног лошег стања.
Други пример, напад на Западну Славонију(сектор запад УНПА зона) маја 1995. Као одговор на ту акцију са Петрове горе се гађа Загреб.
Пошто си видим стручњак за рат у РСК, реци ти мени зашто се ниједан напад није десио у августу 1995 као одговор на напад на секторе југ и север УНПА РСК? Иначе из РСК се артиљеријски и ракетно могао гађати скоро сваки град у хрватској.
Трећи пример, почела хрватска акција у август 1995. Сектор југ УНПА(Далмација и већи део Лике) се брзо распао, што је посебна прича.
Међутим, сектор север УНПА(Кордун и Банија) дају добар отпор, одбијају хрватске нападе. Код Петриње хрватска војска има велике губитке и повлачи се из напада. То толико иде да Туђман мора да смени команданта који командује нападом на сектор Север УНПА.
Хрватски извор, тј. њихов домобрански лист-вечерњи,
Kako je general Ivan Basarac promijenio
plan i ugrozio Oluju
General Stipetić: Mi Petrinju nikad nismo planirali zauzimati direktnim udarom, nego obuhvatom s dvije strane
06. kolovoza 2015. u 14:55
Najveće odstupanje od postavljene zadaće prvog dana Oluje imale su postrojbe Zbornog područja (ZP) Zagreb, jer zapovjednik general-bojnik Ivan Basarac nije postupio po direktivi načelnika Glavnog stožera HV-a. Umjesto da Petrinju napada obuhvatno, zapovjeđenim smjerom Mošćenica – Češko Selo – Petrinja, Basarac je snagama 2. gardijske brigade i postrojbama taktičke skupine zapovjedio da na grad krenu izravno, krećući se uz komunikaciju Sisak – Petrinja. Taj smjeli manevar poduzeo je kako bi brzo oslobodio Petrinju i onemogućio neprijateljsko topništvo da tuče po Sisku. No neprijateljske snage 31. pješačke brigade iz 39. korpusa Srpske vojske krajine (SVK) u Petrinji bile su dobro pripremljene za zaustavljanje frontalnog napada i njezini protutenkovski topovi uništili su nekoliko tenkova HV-a na prilazu gradu te spriječili napredovanje pješaštva. Tom prigodom poginuo je i pukovnik Predrag Matanović. Na smjeru napada Bijela cesta – Rimsko vrelo neprijatelj je zaustavio 57. brigadu HV-a nanijevši joj znatne gubitke. Tada je poginuo i zapovjednik brigade bojnik Stjepan Grgac. Isto se dogodilo i na pomoćnom smjeru napada Sunja – selo Mrčaj – Kostajnica, kad su zaustavljene 103. i 151. brigada HV-a te 17. domobranska pukovnija.
Na pomoćnom smjeru napada selo Brkiševina – selo Viduševac – Glina 20. domobranska pukovnija i 153. brigada započele su napad nasilnim prelaskom rijeke Kupe, ali ih je dočekao dobro utvrđeni neprijatelj na drugoj strani rijeke i nanio im gubitke. Nakon što su ovladale manjim mostobranom na suprotnoj strani, hrvatske su postrojbe zaustavljene. Na tom bojištu ni drugog dana Oluje nije bilo znatnijeg pomaka. Unatoč gubicima te jakoj neprijateljskoj obrani, 2. gardijska brigada s taktičkom skupinom nastavila je napad prema Petrinji. Uvođenjem tenkovske postrojbe i pješaštva neprijatelj je krenuo u protunapad. Gubici 2. gardijske brigade s postrojbama taktičke skupine bili su zabrinjavajući pa su joj u pomoć stigle postrojbe Specijalne policije MUP-a. Zajedničkim snagama uspjeli su odbiti protunapad neprijatelja. Zbog zastoja i velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, general Basarac doveo je u pitanje provedbu Oluje pa je predsjednik Tuđman zapovjedio da se iz Đakova hitno premjesti general-pukovnik Petar Stipetić, kojeg je imenovao zapovjednikom sjevernog sektora bojišta. Stipetić je na bojište stigao uvečer 5. kolovoza 1995. i odmah uspostavio učinkovito vođenje i zapovijedanje, nakon čega su polučeni prvi uspjesi protiv 39. korpusa SVK.
На крају се десило да им хв, хво и 5 муслимански корпус из Бихаћа дођу са леђа јер су Црвене беретке нестале из Кладуше. Нажалост, онда су се десило стрељања у избегличкој колони. А део људи и војске на Кордуну стављен у окружење и на крају заробљен. Нажалост, ту није био крај њиховим мукама а многи су изгинули за спас западних делова РС у јесен 1995 нпр. на Мањачи.
Дакле, дошли су Банији и Кордуну из правца БиХ а не фронтално из хрватске.
Где је била помоћ?
Итд.
РСК је продана да би се завршио рат у БиХ. Исто су хрвати предали своје у БиХ, пропала ХР Херцег-Босна, када је Туђмна продао муслимана 1994.
Као што је Милошевић предао сектор Исток РСК УНПА(Источна Славонија и Барања тј. Вуковар) без борбе.
Све остало је лаж.
Нажалост, могло се делом сачувати РСК да се желело јер су хрвати суштински били лоши и поред свих помоћи НАТО и Американаца који су имали. А имали су огромну помоћ, све акције су им наређивали Американци и њихови генерали.
Где год је хв нашила на тврђе и није дошло до повлачења није се најбоље провела-Бенковац, Кордун, Банија, касније Уна и Сава итд.
РСК није могла онолика да опстане због очајних издужених граница али тврдим да је могла опстати на одређеним областима да је постојала жеља за тиме али онда санкције не би биле укинуте Србији тј СРЈ.
Мада то за тебе и није битно, јер ти само тролујеш.