Историјске заблуде + идеолошко препуцавање

[riper]

Ni meni ne smetaju kvalitetne rasprave na forumu, bez obzira na ideologiju koju neko zastupa, gde moze nesto i da se nauci.

Zelim da kazem da je ideja jugoslovenstva, koja nas je skupo kostala kao narod, daleko starija od udbastva i komunisticke Jugoslavije. I tu razlikujem onu renesansnu ideju ujedinjenja juznih Slovena u jednu drzavu, koja je zivela u glavama i srcima pesnika i umetnika jos od pocetka 19. veka. Ovde govorim o periodu odmah nakon zavrsetka Prvog svetskog rata kada je ta ideja, naprasno sprovedena u delo.

Mislim da ne postoji prevelika dilema da li je Jugoslavija bila dobra ili losa za Srbe. Posledice osecamo i danas, a izgleda kao kada bi pitao nekoga da li je pusenje dobro po zdravlje. Naravno da nije ni na pocetku, a jos manje kada se pojavi kancer i metastazira.

Udbastvo i komunisticku ideologiju verujemo za period od 1941. godine pa na dalje. Ali pre toga ljudi namerno ili slucajno previdjaju Kraljevinu SHS a zatim i Kraljevinu Jugoslaviju, kao pretecu mnogih problema. To je tvorevina za koju srpski narod nije ni glasao niti se borio. U krajnjem slucaju srpski narod nije ni pitan da li zeli ili ne u takvu tvorevinu, ona je nekako nametnuta.

Ne sumnjam da su nemere nase dinastije bile dobre, koje god da su namere i ambicije bile, ali definitivno su bile pogresne. I to ne govorim samo iz ugla posledica koje je ta tvorevina napravila nama kao narodu, da je bilo pogresno mnogi uceni ljudi su upozoravali jos tada.

Ipak, ono sto je mene najvise izverviralo, a o cemu se cuti ili se jako malo prica, to je sto se zanemaruje uticaj Aleksandra Karadjordjivica, da se na temelju srpskog nacionalnog bica izgradi nova jugoslovenska nacija. Sada se vec ponavljam, ali jugoslovenizacija Srba nije pocela sa komunistickom Jugoslavijom, vec je to krenulo u kraljevini. Samo je razlika, naravno bitna, sto ta jugoslovenizacija Srba nije bila tako nasilna i brutalna kao u komunizmu, vec je bila suptilna. Vidite to po nekim spomenicima koje je drzava pod patronatom Aleksandra dizala u to vreme. Mestrovic je konstrisao onaj mauzolej neznanom junaku na Avali, gde ne postoji jedan srpski motiv. A za tu potrebu je unistena srednjevekovna tvrdjava koja je postojala na Avali, Zrnov, suprotno bilo kakvoj logici. Pogledajte spomenik Pobednik na Kalemegdanu, sa siptarskom kapicom i bez bilo kojeg srpskog motiva, a slavi proboj Solunskog fronta i nasu pobedu u Prvom svetskom ratu.

Najveca tragedija je ucinjena na Lovcenu, gde je po Mestrovicevom projektu podignut onaj zlokoban mauzolej Njegosu, na mestu gde je unistena kapela. Iako je mauzolej podignut 50ih godina, radjen je po Mestrovicevom projektu 20ih godina proslog veka. U tom mauzoleju nema nijedan motiv koji slavi srpsku Crnu Goru, pa ni CG uopste. Skroz van vremena i prostora, bukvalno kao da je namenjen za neki drugi deo planete. Pomalo komicno zvuci ali je u seriji „Montevideo“ dobro prikazan detalj kada na onom balu fudbaleri mole kralja za novac da odu na Mundijal, a on ih odbija jer njemu ne treba ekipa sa Srbima vec sa Jugoslovenima (mislivsi sto su bojkotovali Hrvati).

Da ne kazem kakav je Kraljevina imala odnos prema Makedoniji pa i Kosmetu, o cemu je mozda i najbolje pisao Arcibald Rajs.

Temelji nase propasti udareni su pre dolaska komunista na vlast. Komunizam je Jugoslaviji bio manje vise nametnut, jer podelom interesa velikih sila mi smo pripali komunistickom bloku. Dok smo se nakon Prvog sv. rata nesto i pitali da li cemo biti Srbija ili nesto vise, u drugom slucaju nas niko nista nije pitao.

Ali trebali bismo biti malo manje zagrizeni za neke stvari. Jedna smo od retkih zemalja koja je imala dva pokreta otpora. I partizanski i cetnicki su bili pokreti otpora okupatoru, pa tek onda sve ostalo. Nasa tragedija je sto su se u sred onog pokolja jos klali medjusobno.

Meni je deda bio partizan, pisao sam i ranije i ne pada mi na pamet da ga se odricem. Sa juga Srbije gde su Bugari spalili njegovo selo i poubijali brdo ljudi, prva vojska koju je nasao prikljucio joj se. On sa svojih 20 godina je bio pastir, nije bio komunista ili neki ideoloski fanatik, vec neko ko je isao da oslobodi zemlju. Indoktrinacija je krenula tokom rata, ali je sprovedena efikasno tek nakon oslobodjenja.

Postoje jos neke istine koje ne bi smele da se zaborave. Iako mi razgovaramo samo o tome, nije bas svaki cetnicki metak isao u partizane, kao sto se govorilo od 45te do 90te, niti je svaki partizanski metak isao samo u cetnike kao sto propagiramo od 90te do danas. I jedni i drugi su sa manje ili vise uspeha ratovali protiv najvece svetske sile. Dok se u nekim drzavama snimaju filmovi kako su hrabri njihovi gradjani digli strajk jer nisu da hteli da rade u fabrikama koje proizvode materijal za nemacku ratnu masineriju, mi se i danas svadjamo ko je bio u pravu cetnici ili partizani.

Velika, ogromna nepravda je ucinjena prema cetnickom pokretu koji je dobar deo sveta smatrao, i dalje smatra, antifasistickim. Mi smo se spustili na to da dopustamo hrvatima da ustase poistovecuju sa cetnicima. Cetnicka migracija koja je bezala od komunizma sa punim imenom i prezimonom u gradove zapada i ustaska koja je pod laznim imenima, pacovskim kanalima, bezala po dzunglama i drugim vukojebinama.

Inace porazeni dozivljavaju istu sudbinu svuda. Grcka je nakon rata pripala zapadnoj interesnoj sferi, tamo je gradjanski rat nastavljen nakon toga. Tadasnja Jugoslavija je pomagala grcke partizane, sve dok nas Sovjetski Savez nije pritisao i rekao da nije predvidjeno da Grcka bude zemlja proletera. Veliki broj grckih komunista je izbegao tada bas u Jugoslaviju. Moja kuma ona je potomak grckih komunista kojima je tek negde pocetkom 21. veka dozvoljena poseta toj zemlji, ali i dalje ne moze da ostvari prava na porodicna imanja na Kefaloniji. Ili sto bi valjda Rimljani rekli „Tesko pobedjenima“.

Sustina ovog upisa je da su koreni nasih problema i kao naroda i kao drzave dublji i od komunizma, samo sto su pod komunizmom oni dovedeni do ekstrema. Sve dok krajem 80ih i pocetkom 90ih nismo doziveli jedno bolno nacionalno budjenje.

A danas rasprave i podele na cetnike i partizane su tek besmislene. Toliko smo jadni i slabi da smo i najslozniji bili bismo niko i nista. Umesto da istorijske rasprave prepustimo istoriji i ostavimo ih da budu samo deo istorije, mi te podele uvek ponovo uzdizemo i predstavljamo kao da je to od najvece vaznosti.

Inace, naseljavanje Vojvodine je jedna od retkih dobrih stvari koje su komunisti ucinili. Da se zna, iz Vojvodine su proterane dunavske Svabe, a ne Srbi starosedeoci. Te Svabe koje su imale veoma predan Hitler Jugend, gde je dobar deo bio u zloglasnoj Princ Eugen diviziji. Tako da ko place za njima, neka se tera u picku lepu materinu.

[MisterNO]

Браво Рипер, дотакао си се многих тема и лепе закључке извукао, посебно о болести званој југословенизам у који су очигледно до даске веровали само Срби. Тај неки пансловенизам је мртво слово на папиру, а за то се се пре свега побринуо Ватикан, успевши на тај начин да постисне православље из овог дела света.

Слажем се да "секире" између партизана и четника треба закопати и да једина идеологија Срба треба да буде српство, и то без идеолошког и верског. За почетак треба тежити да се народ уједини око минимума, а то је опстанак, суверенитет, тежња за уједињењем свих Срба и борба за сваки, па и најмањи интерес Србије и Срба.

Помирење нам је свима у интересу и бацање на ђубриште те приче (фалсификовања) о непогрешивости комуниста, а о четницима као злу, поготово ако знамо да је и на самом крају рата Србија већински подржавала Краљевину и четнике.

Наш народ је у већини толико слаобосвестан о свој нацији, српству, националној историји да је то невероватно, и као такви смо склони лакој асимилацији која нас често произведе у крволоке сопственог народа за генерацију, две.

[Nexon]

Први српски вођа који је пригрлио југословенску идеју има споменик у самом центру Београда-Кнез Михаило Обреновић.
Нису само пацовским каналим ишле усташе у џунгле. Артуковић је живео у Калифорнији под заштитом САД. А Павелић и ужа група око њега се извукла уз помоћ Британаца и Ватикана.

Проблем са комунистима је што су они од мислим Дрзденског конгреса 1928 заузели антисрпске ставове у Краљевини СХС-Југославији. Отворено су ишли са усташама и бугарашима све до 1935. Називали су Краљевину српском хегемонијом. Краља Александра су звали српским фашистичким хегемоном који гура Србе на штету других итд. . Прво што су урадили 1945 је федерализација, разбијање, државе на 6 република по накарадним границама. Стварање нових индентитета и нација-Македонија, Муслимани...све скоро на штету Срба.
Да би 1974 рзбуцали и окрњену Србију авној-евским границама на три дела, што ниједна друга тзв. република у СФРЈ није доживела.
И то су корени свега што нам се десило.
Комунисти су направили велико зло Србији. И нема потребе да се то правда.

[Nexon]

Ипак, није све што је рађено током комунистичког периода лоше али шта вреди када је оно важно-организација државе, економија, било катастрофа и све повукло са собом.
Примера ради, спорт или образовање су били бесплатни. Што је велика ствар. Свако дете је могло да тренира спорт који жели без обзира на статус.

Што се тиче времена доброг живота.
Ова земља је била под окупацијом стотинама година. За време турске централна Србија је опустела и постала шума(одатле назив-Шумадија). Све до кнеза Александра Карађорђевића средином 19 века били смо изузетно неписмена држава, без било какве индустрије. За то носе кривицу како наши владали тако и нпр. Грци али пре свега Турци.
Држава која тек треба да отера Турке са своје земље.
Некако то успемо само делимично кроз Хатишерифе 1830их али шта ће бити са Србима у Нишу, Пироту, Врању, Лесковцу, Рашкој области, КиМ, БиХ, Војводини, Далмацији, ЦГ, Славонији? Они су и даље поробљени под различитим јармом Аустрије и Турске.
Па мешетарање великих сила, па ратови. Мислмим да ниједна држава у Европи(сим Русије и Турске) није имала толико војних сукоба од 1876 до данас као Србија. И то су све непродуктвни ратови јер смо ратовали на сопственој земљи. Али да ли је било другог избора?

Током Првог светског рата Србија је девастирана страшно. Покрадена, пруге однешене, сточни фонд поклан и покраден, рудници потопљени.
Ужас.
И колику смо добили ратну репарацију од Немачке?
Још нам дугују. Али то не сме нико да спомене данас.

Није лако онда бити богат.

Шта да вам кажем, Србија није био неки шупак планете типа Америке изловане океанима од остатка света.
Налазимо се, историјски гледано, на месту где су од стварања људске врсте била сталне миграције-кретање људи и цвилизација.

Није све до нас. Шта смо ми могли да утичемо на жељу Аустрије да пороби већи део Балкана и изађе на солунску луку?!

[MisterNO]

Ево још мало из наше историје, конкретно о "спосбности" политичара (свака сличност а данашњима је очигледна)...

О једном другачијем погледу на српску епопеју у Првом светском рату...

Стојановић тврди да је Пашића целог живота занимала само гола власт. Био је вођа против кога се устајало, али који је прихваћен као неминовност. И који је народом владао простим марифетлуцима. Говорио је против чиновника, а окруживао се најгорим и најкорумпиранијим. Сваку критику приказивао је као шпијунажу, па је током рата чак своје противнике опањкавао савезницима.

Цео текст ОВДЕ.

[Nexon]

Епопојеа је огромна у Првом светком рату.
Оно што се дешаваало након и током због одређених одлука се може расправљати али не и велика храброст и жртва.
Ми смо преко Албаније ишли због тога што је оригинални план повлачења и успотаваљење државе на југу данашње Македонији како би имали контакт са Савезницима осујећена. Слично се десило 1941 у Априлском рату. План повлачења преко Албаније није постојао, колико је мени познато, био је изнуђен. Чак је покушано у јесен-зиму 1915 да зауставимо напредовање Немаца, Аустро-Угарске и Бугара на КиМ, и тако задржимо део ЦГ и Албаније под нашом контролом те излаз на море и везу са савезницима, и била је тамо валика битка али нисмо успели.

[Далтон]

http://www.idn.org.rs/limesurvey/index.php/102

[Nexon]

Сто година од ослобођења Крагујевца

Поводом 100 година од ослобођења Србије и града Крагујевца у Првом светском рату, представници крагујевачког Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. данас су, у знак пијетета, положили венце крај Споменика палим Шумадинцима.

[Nexon]

Археолог Душан Борић, истраживач Универзитета Колумбија, са двоје колега из Србије, Андрејем Старовићем и Драганом Антоновићем, дошао је до нових сазнања о ДНК и геномима древних популација. Реч је о изненађујућим закључцима о пореклу европског становништва, до којих су дошли на локалитетима Лепенски Вир и Власац.

Научна студија обухватила је геноме 225 древних људи који су живели до краја последњег миленијума старе ере. Њихова ДНК сачувана је у лобањи, у веома тврдој петрозној кости, објашњава Борић.

„Доказали смо оно у што се сумњало дуго времена, али није било чврстих доказа, да се десила значајна популациона миграција са подручја северозападне Анадолије, данашње Турске, у Европу и да на овом месту, пре свега у Ђердапу, имамо занимљив процес мешања придошлица — земљорадника, са локалним ловцима — сакупљачима. Они су на тим просторима вероватно већ живели хиљадама година, од леденог доба“, каже Борић.

Интеракције популација у прошлости велики су изазов за палеогенетичаре, а ово истраживање је важно јер је прва студија која се тиче разумевања геномске слике југоисточне Европе. Дошљаци изгледају и живе другачије, познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку. Међутим, о мешању домаћина, ловаца — сакупљача и придошлица из Анадолије не говори само ДНК, каже Борић.

„У Лепенском виру постоје чак особе које су сахрањене на мезолитски начин, нашли смо елементе тог погребног процеса, из чега се види да су то земљорадници, односно дошљаци у Ђердап. Такође, имамо један занимљив скелет са локалитета Падина који има по 50 одсто од оба наслеђа, што највероватније говори о томе да се ради о потомку везе између две индивидуе са потпуно различитим генетским наслеђем из две различите популације“, открива саговорник Спутњика.

Његов тим последњих година ради на још једном важном пројекту на овим просторима, у Врбичкој пећини код Никшића. Трагови коришћења пећине стари су 24 хиљаде година. Пронађен је и људски скелет стар око 3.600 година. Значајан проналазак представљају фрагменти костију мрмота и опрема за лов. У пећини су живели ловци на мрмоте, а ловци — сакупљачи дуго су ловили крупну дивљач, објашњава археолог.

„Иако у италијанским, швајцарским и француским Алпима постоје локалитети где има специјализације у лову на мрмоте, то се све дешава много касније од овога што смо ми нашли у Врбичкој пећини. Мислимо да је у питању еволутивни процес фокусирања на одређене врсте попут мрмота, кога су вероватно лако ловили. Шалим се да је то можда питање лењости тих црногорских ловаца — сакупљача. Било им је лако да улове мрмоте који су живели по тадашњем пејзажу те регије“, каже Борић уз осмех.

Истраживања његовог тима откривају да је Балкан одувек био специфичан регион, да се налази на раскршћу између истока и запада Европе, а први „модерни људи“ на наше просторе долазе пре 40 хиљада година. Археологија, међутим, још није нашла одговор на питање зашто су из плодне Анадолије дошли на подручје данашње Србије, са кога су се касније селили на север Старог континента. Најчешћа претпоставка је да их је на то натерала промена климе.

Борић каже да је тешко рећи колико гена данас делимо са тим људима и да пример мешања становништва које је истраживао најбоље говори у прилог чињеници колико је илузорно говорити о континуитетима по генетској линији од праисторије до данас.

„Оно што се десило накнадно, после неколико хиљада година од њиховог ширења, јесте талас степских популација које долазе са истока из подручја Украјине, Русије, централне Азије. Те популације крајем бакарног доба, око 3.000 година пре наше ере, скоро у потпуности мењају тај популациони субстратум који постоји на европском континенту“, објашњава он.

На крају разговора за Спутњик, Борић каже да је, са научне тачке гледишта, прича о пирамидама у Високом измишљотина, али и тужна прича о нама, јер постоји јако пуно културног наслеђа у Босни, Србији, Црној Гори, на целом простору југоисточне Европе, које је веома богато и значајно.

Борић је докторирао на Кембриџу, две године је био кустос у Музеју Војводине у Новом Саду, а донедавно и стални професор на Универзитету у Кардифу.

https://rs.sputniknews.com/nauka/201810271117631372-arheolog-Srbija-otkrice-pracovek-genetika-/

[čompika]

https://www.youtube.com/watch?time_cont ... J2VwFDV4-g

Video od 30-ak minuta koji objašnjava suludu ideju (mada mozda ne i nenamernu), regrutovanja ljudi sa niskim IQ za Vijetnamski rat. Suočavajući se sa manjkom ljudstva, prvenstveno zbog gomile ljudi koji su izbegavali draft, krili se, neki se namerno povredjivali, pretvarali da su heroinski zavisnici, namerno se gojili, ili čak i pravili decu - pošto su u tom slučaju izuzeti sa drafta, sekretar odbrane Robert Meknamara dolazi na ideju kako da popuni redove.
Ljudi bukvalno su dovodjeni iz zabiti, nisu mogli da skontaju šta je levo a šta desno, o vezivanju pertli na čizmama, o bacanju bombe na metu, ili rukovanju oruzjem da se ne priča. Stopa smrtnosti im je bila 3 puta veća nego normalnom vojniku, a slučajevi gde su se sami doveli u situaciju da budu ubijeni, ili čak ubili svog saborca su tragikomični.
Zanimljivo je, kao što i svi znamo, da sirotinja se šalje u rat da gine. Od skoro 1000 profesionalnih igrača američkog fudbala, regrutovano je samo dvoje. Nacionalnu gardu isto nisu hteli da regrutuju, kao ni sinove funkcionera. Sve to zbog političke podrške koju bi izgubili u tom slučaju.

[Nexon]

УШЛИ СМО У БЕОГРАД. ТАЧНО ЈЕ 10.30 ЧАСОВА

31. октобра 1914. Дунавски коњички батаљон Дунавске дивизије војске Краљевине Србије је изводио своје операције у Рипњу као последњем месту пре уласка у Београд. Након 45 дана од пробоја Солунског фронта, српска војска је пред Београдом.
Јутро 1. новембар 1918. 5 сати ујутро. Дунавски коњички батаљон је дигнут на ноге. Као извидница они су одређени да први уђу у Београд.
Код Торлака и желазничке станице Ресник су раним јутром имали први сусрет са окупаторском немачком и аустро-угарском војском али то је био мали отпор. Брзо је савладан. Избија се на Бањички пут, дуж пута народ слави и јавља где се налазе швабе.
Ескадрон се креће према Топовским шумама и Карађорђевом парку.
Народа је све више, отпора шваба нема.
На Славији не може да се прође од људи.
Код Официрског дома написан је први извештај српске војске из Беoграда након 3 године и страшног страдања који је прослеђен Врховној команди:

УШЛИ СМО У БЕОГРАД. ТАЧНО ЈЕ 10.30 ЧАСОВА

[riper]

Pokojna baba nam je uvek pricala pricu o njenoj majci, nasoj prababi. Moja baba je rodjena 1912. godine i bila je cetvrta od sest sestara. Pradeda je naravno bio u ratu, Solunac, preziveo citav pakao i vratio se kuci. Nekoliko dana nakon oslobodjenja Beograda isao je proglas da narod, ako primeti strane vojnike, odmah prijavi. Jer za Beograd nisu bile borbe, okupatori su se povukli bez otpora, ali nisu bas svi stigli da pobegnu.

Uglavnom baba je zivela na Cukarici i nekoliko dana od oslobodjenja otisla je da trazi muza (pradedu) u kafani . Ostavila je moju babu koja je tada imala 6 godina, da vecera sa sestrama. Kada je prababa izasla iz dvorista, neki madjarski vojnik koji je pratio situaciju uleteo je u kucu. Baba mi je hiljadu puta pricala pricu da je madjar vitlao nozem i vikao nesto "azanja zuriste..." i jos neka sranja. One su pocele da vriste. Sva sreca njihova majka nije toliko daleko odmakla i cula ih je kako vriste. Uletela je u dvoriste i zgrabila sekiru koju je uvek drzala kod vrata i sa ledja zveknula madjara dva tri puta u potiljak. Ovaj je pobegao. Komsiluk se valjda skupio i zandarmerija, a madjara su pronasli dan kasnije u nekom podrumu gde je umro od zadobijenih povreda. Ta moja prababa je dobila i neko priznanje, ne znam da li je odlikovanje ili nesto slicno. Znam samo da smo nasu babu terali hiljadu puta da nam prica tu istu pricu.

Ono sto jos znam a da je vezano za Prvi svetski rat je to da su dobar deo rata baba i njene sestre boravile u Manastiru Rakovica. Manastir je valjda bio udaljen odnosno van dometa austrijskih topova u borbama za Beograd. Mnogo mi je zao sto nisam iskoristio priliku da sa babom pricam dok je bila ziva. Jer je zena zivela u Beogradu i kada je bilo bombardovanje u Drugom svetskom ratu i razna sranja je prezivela. Jebiga, sad je kasno.

[MisterNO]

Uletela je u dvoriste i zgrabila sekiru koju je uvek drzala kod vrata i sa ledja zveknula madjara dva tri puta u potiljak. Ovaj je pobegao. Komsiluk se valjda skupio i zandarmerija, a madjara su pronasli dan kasnije u nekom podrumu gde je umro od zadobijenih povreda.

Сикира јој се позлатила.

[njasvi]

zasto jovovic nije ubio pavelica u argentini ?

[навијај]

био је атентат али је преживео

[МГП]

Утврђено је касније да је умро од посљедица рањавања, метак је након атентата остао заглављен у тијелу што је проузроковало смрт 2 године касније ако се не варам.

[друг члан]

Крепо негде у Шпанији

[друг члан]

Да ли је неко читао књигу Два метка за павелића? Нађох пдф неких 60ак страница,да ли је то све,или је то само део књиге? Да не крећем ако није

[SickOfItAll]

И ја сам читао тај ПДФ, не знам постоји ли нека друга верзија.

[друг члан]

Нисам мислио на верзију,него да ли је то 1/2,1/3 или цела књига. Не бих читао ако је само део