Душевна болница

[Brdja]

I proverenih dojava na kladži

[Пери]

Sivih nike suskavaca

[Далтон]

I rasnih nejednakosti u Engleskoj

[pertla]

proslo je nekoliko dana, nije se stiglo jbg, ali da ipak kazem sta imam kad sam se vec napatio da iskucam iz 8 puta.

ja sam prakticno odrastao kao i kudravi(a verujem i jos brdo ljudi ovde), njegov i moj kvart deli samo jedna ulica.i sam sam mislio da cu tu i tako ziveti do kraja zivota.moja sreca je sto sam imao babu i dedu u gradu, kod kojih sam proveo ogroman komad vremena do polaska u osnovnu skolu, kao i babu i dedu na selu, kod kojih sam takodje odlazio bar jednom mesecno, uglavnom za vikend.zivot na selu veoma cenim, oba roditelja su mi sa sela, i dok sam bio mali obozavao sam da idem tamo i osetim sve cari odrastanja u seoskim uslovima.doduse, niko iz moje familije(koja je bila prilicno brojna) se nije bavio iskljucivo poljoprivredom, iako imamo nesto zemlje.do pre par godina je bilo i krava, razne zivine i svinja, sad samo tovimo par komada za klanje i to je sve.tako da o ovim pricama kako se zivi na selu i od sela ne znam dovoljno, o kukuruzima, kravama i ostalo, ali predpostavljam da moze da se zivi sasvim solidno.jednom sam ovde procitao pametnu stvar-kad pitas seljaka kako je, nikad ti nece reci da je sve sjajno i da ubija sa parama, ali se zato slava pravi 3 dana za 200 ljudi

ja licno nikad ne bih mogao da zivim na selu, eventualno u kuci u nekom mestu blizu grada.mozda sam tvrdoglavi debil a mozda je i stvar navike.cak i da nemam dete, mislim da bi mi bilo predosadno.ne pronalazim zadovoljstvo u fizickom radu bilo koje vrste (ne racunam kosenje trave, sitne popravke i slicne pizdarije), ne umem da radim vecinu tih poslova koji se rade na selu, a iskreno ni nemam zelju da ih naucim.mozda mogu da prihvatim da je selo zdravija sredina za podizanje dece, ali mislim da je i to veoma upitno.da ne pricamkoliko selo kaska u svemu, vec sam pominjao strane jezike, bavljenje sportom, lecenje, razne druge drustvene aktivnosti...

trenutno zivim u kuci u gradu i smatram da je to na neki nacin "zlatna sredina", ma koliko grad bio toksican.do pre tri i po godine sam ziveo sa matorcima u 60m2, i nisam ni pomisljao da cu se preseliti u kucu, iako sam kontao da ce mi se takva sansa ukazati u narednom periodu.posle godinu dana sa tadasnjom devojkom, a danas zenom, u 25m2 kao podstanar, selim se u kucu i mogu reci da mi je to jedna od pametnijih stvari koju sam uradio u zivotu, uz sve mane i probleme, i gomilu para potrosenih na renoviranje kuce, i jos vecu gomilu koju tek treba da potrosim.ceo dan mi po dvoristu vitlaju deca, sto "nasa" sto komsijska, familija, prijatelji, kumovi, macka (r.i.p.) , ker, rostilj, kotlic, razanj.o parkingu vise ne razmisljam, a dok sam bio podstanar par puta sam bio na ivici nervnog sloma zbog toga, niko mi ne divlja celu noc ispod prozora, ne moram da slusam upravnika zgrade kako me umara sa glupostima, nemam komsiju seljaka koji misli da i dalje zivi u djurdjevu i tako se ponasa, onda komsiju narkomana sto rastavlja kevu od batina i jos xy pozivitnih stvari.imam svoju kucu i dvoriste i boli me stojko.generalno po meni mnogo lepse spavam od kad sam u kuci, da se tako izrazim.

sa druge strane, ja sam u sve to usao totalno nenaviknut na zivot u kuci sa dvoristem, i to relativno staroj kuci koju treba odrzavati.nisam bas neki majstor za popravke i za vecinu stvari mi treba pomoc ili zovem majstora.jos uvek nisam dosao u period zivota kad ce me zategnuto dvoriste, sa sredjenom bastom i pokosenom travom ispuniti srecom i kao ja sednem i otvorim pivo dok se divim mom prelepom dvoristu.takodje mislim da je odrastanje u kvartu kao sto je moj jako dobro dok su deca mala, jednostavno svi izadju u dvoriste i tu je milion dece, isto kao sto je bilo dok sam i ja bio klinja, cak je i teren sredjen, ima teretana, igraliste za decu...

da ne davim, obe varijante imaju prednosti, ali po meni kuca mnogo vise od zivota u zgradi.mislim da bi mi bilo jako tesko da se sada vratim u stan, osecao bih se kao u zatvoru u odnosu na kucu.

[Мићара]

Кућа је кућа... Много више предности у односу на стан! А о разлици у трошковима, причају само они што никада нису живели у кући па се тјеше на тај начин... И обавезама ако их можемо тако назвати, ма да их ја зовем " рутина " , а не обавезе... Ја сам у БГ зренутно са женом и ђетићем као подстанар, а имам кућу тј. моји у Бијељини, и на селу 2... Понекад се запитам, шта који курац ја радим овде у 45м2 , али имам неке планове... Јбг нема грађевински факс у Бијељини...

[riper]

Bem li ga, kako mi se blizi 40ta godina, mene sve vise privlaci zivot u mom selu. Iako sam rodjen u Beogradu i ceo zivot tu ziveo. Ipak, one tinejdzerske dane i mladalacke, najlepse sam proveo na selu. Mislim, selo mi je u Backoj, od Sombora manje od 30km, od NS manje od 80km, ima oko 3.000 ljudi, diskoteke, kafice. Kada sam tamo poceo da provodim letnje raspuste more mi nije trebalo i na njega nisam ni isao dok nisam usao u vezu sa tadasnjom devojkom a danasnjim zenom. U selu sam imao dane bez treznjenja, lude zurke i provode, gomilu riba (jer je popularno kada si iz Beograd). Svaki dan mi je tamo bio cisto uzivanje.

Dobri prijatelji odande su mi se cudili sto ja od tolikog Beograda toliko vremena provodim u selu, a ja se cudio kao klinac njima sto uopste zele da odu negde odande. A onda kada sam malo odrastao video sam da tamo prvo ne mozes ziveti od zemlje, odnosno uz pakleni rad i neko imanje solidne velicine mozda i mozes, ovako ne. Ako nemas dodatni posao ti si na rubu da budes socijalni slucaj. Ko u familiji ima penzionera cuva ga ko suvo zlato jer je to jedini stabilan izvor Prihoda.
Naravno, mojim drugarima je smetalo sto im je svaki dan isti. Selo u odnosu na mnoga druga, moze dosta da ponudi, ali to ti je zivot svaki dan sa istim ljudima koje vidjas, sa istim pricama. Veze prijateljske su mozda prisnije, ali ako nisi dobar sa nekim ti i njega svaki dan vidjas. Takve stvari brzo eskaliraju od nekog pickaranja do toga da te neko bukvalno ubije na kucnom pragu. Selo je imalo veliki broj tragedija koje su teske cak i za vece sredine a kamoli za tako male zajednice. Naseg drugara i njegovu sestru je ubio bivsi muz od te njegove sestre kojeg je ona napustila. Ziveo je bukvalno 200 metara dalje od njih. Uzeo kalas jedan dan i ubio ih, a zatim ubio i sebe. Hvala Bogu ostalo dete.

Dakle to je mala sredina koja mladom coveku ko u njoj zivi ne moze da ponudi nista vise od monotonije. Cak i da imaju plate od 1.000 evra mnogi bi napustili, jer svako zeli da oseti nesto vise od male sredine. Zato su mnogi od njih po Subotici, Somboru, Novom Sadu, Beogradu i preko.

Ipak, smatram da je coveku koji je u srednjim godinama takvo selo nesto sto moze da ga ispuni. Nije izolovano, ako imas kola na pola sata su ti mnoge ok stvari. Selo je lepo cak i za nase uslove, nemacke kuce, pokoseni travnjaci, kanal koji Dunav-Tisa-Dunav.

Nakon toliko vremena u gradu nije mi nezamisliva misao da tamo zivim, naravno, ukoliko bih imao platu makar koliko lazu da je prosek u Srbiji. Imajte u vidu, ja nikada nisam imao svoju sobu, uvek sam delio sa bratom nekih 12 kvadrata (dugi niz godina u istoj sobi je zivela i nasa baba sa nama), kao sto sada sa zenom i detetom delim jednosoban stan kao podstanar.

Meni bi prijala sirina kuce i ogromnog dvorista kakva su inace tamo. Imao bih krug dobrih prijatelja koje znam jos iz tih momackih dana sa kojima sam i dan danas dobar. Mislim da mi ne bi nedostajao bioskop, pozoriste, kafici i slicne jer ni ovde vise ne zivim nesto previse aktivnim zivotom, bukvalno osim utakmica nemam nesto bogat drustveni zivot.

Opet, to selo mom detetu ne bi moglo puno toga da ponudi. Mozda odrastanje u nekoj siturnijoj sredini, ali svakako bi dete kada poraste, srecu potrazilo negde u nekom vecem naselju.

Uglavnom mastanje o zivotu na selu izgleda da cu sacuvati za vreme kada odem u penziju. Do tada krvolocna borba za egzistenciju u BDG-u.

[подвала]

Кућа је кућа... Много више предности у односу на стан! А о разлици у трошковима, причају само они што никада нису живели у кући па се тјеше на тај начин... И обавезама ако их можемо тако назвати, ма да их ја зовем " рутина " , а не обавезе... Ја сам у БГ зренутно са женом и ђетићем као подстанар, а имам кућу тј. моји у Бијељини, и на селу 2... Понекад се запитам, шта који курац ја радим овде у 45м2 , али имам неке планове... Јбг нема грађевински факс у Бијељини...

Evo ja sam pricao o razlici u troskovima, a ziveo sam u kuci skoro ceo zivot, a sada u stanu, a ziveo sam i u stanu tokom studiranja. Nemam sta da se tesim, moja kuca je napravljena bila pocetkom 20. veka i to je jedan pakao za odrzavanje. babina kuca napravljena jos ranije. Jesu to ekstremi, vecina kuca je kasnije pravljena, ali generalno odrzavanje mnogo vise kosta od stana 1/1. Nisam imao selo nikad, ceo zivot sam se smarao kad svi za vikend odu kod babe i dede, a moja baba u susednoj ulici zivi, a druga kod mene kuci. (zli jezici bi rekli da je Valjevo selo, ali na to se necu obazirati ) Sad imam jednu mini vikendicu od 6 kvadrata i dvoriste na 10km od grada i koristim svaku priliku da zapalim tamo, doduse ne da radim bilo kakve poslove, nego da legnem na lezaljku.
Druga stvar, nemam poroblem sa kvadratima u stanu jer je dovoljno velik, tako da mi nije da delim sobu sa bilo kime. Ok, od petog osnovne sam u kuci imao zaseban ulaz i maltene ziveo sam potpuno, ukucane sam vidjao kad odem da rucam do dnevne, ali i sad sam odvojen na spratu.
I opet cu ponoviti, kuca je super, ali je i mnogo skuplja od stana, po meni u danasnje vreme privilegija bogatih. Samo vreme koje treba da ulozis da to lici na nesto je preveliko, a mene licno bole kurci da se bavim tim trivijalnim glupostima. Kad se bude imalo za poslugu, tad palim u kucu, do tad - jok.

[Rođaci]

ima jedna stvar oko troškova, a to je činjenica da su stanari gotovo svih zgrada navikli da ne rade i ne plaćaju ništa oko održavanja, pa im se fasade, liftovi i krovovi raspadaju
kad bi svi redovno održavali zgrade onako kako treba, imali bi dosta veće troškove
ovako komšije iz prizemlja zabole za lift i krov, a ovima sa vrha šište jaja da li su dole sjebana vrata i interfon i da li može da ulazi ko god hoće

[1958]

Evo ja placam sva odrzavanja u zgradi, to nije nikakav trosak. 300 din za odrzavanje ulaza, 700 din vojni servis (tu spada lift, krov, sve instalacije) i jednom u par meseci se da soma za neko majstorisanje po ulazu. Toliko izadju mesecni prikljuci za vodu u kuci, mozda malo manje.

Ako to ubrajate u troskove, onda stan nije za vas.

[riper]

Mnogi ljudi ne znaju (nisam znao ni ja do skoro), ali postoji tekuce odrzavanje i ono se jedino do sada placalo. To je za te sitne popravke sve od promene sijalice u hodniku do kvara lifta (pod uslovom da ne treba da se menja). Ali kada su potrebni radovi na sanaciji krova, zameni lifta, radovi na fasadi, to nije tekuce vec investiciono odrzavanje. Niko do sada nije, koliko mi je poznato, uplacivao za investiciono odrzavanje.

Tako da kada je potrebno da se sanira krov ili fasada ili nesto te velicine, naravno da nema novca. Izadje ti Gradsko stambeno i odvali ti cenu od 20 do 40.000 evra, podelis po stanovima i vidis da naredne dve godine treba da placas mesecno od 1 do 5.000, naravno da ce svi odustati. Onda ce ceh placati ovi sto zive na poslednjim spratovima. Ili ako ne daj Boze, fasada koja se odvali i ubije ili povredi nekoga, e tada placaju svi od prizemlja do poslednjeg sprata.

Ziveo sam i u kuci i u stanu (sada zivim kao podstanar), pa mi je smesno kada sada stanari smatraju da je obaveza drzave da ti sve to resava. Ko je mene u kuci pitao da li mi curi krov ili da li mi fasada kuce propada. Sve sam placas. Zasto bi drzava bila duzna da placa odrzavanje necije zgrade. Kupis stan, to je privatna svojina i dalje su troskovi odrzavanja zgrade u nadleznosti stanara.

A kao sto Rodja kaze, trebace jos vremena da nasem narodu udje u glavu da to treba da se plati i da nece niko drugi osim njih samih resiti taj problem.

[Rođaci]

^^
mda, baci pogled i na fasade po centru grada, a gde su zamene krovova, zamene liftova ugrađenih pre 50 godina itd

[riper]

Kako mi je rekao neki lik iz Gradskog stambenog, u 99 odsto zgrada liftovi su nekoliko decenija prevazisli vek trajanja, tako da je pravo cudo da uopste i dalje rade. A kada budu stajali jedan po jedan, bez mogucnosti popravke, vec samo zamene, e onda ce tek boleti glava.

[prcko]

Kod stana volim sto se ne smaram oko dvorista, i sto ne moram da lozim jebeni kotao i drkam se sa pepelom, a svidja mi se i sto mogu da odradim kompletnu generalku za jedno popodne. Kod kuce mi je super sto mi niko ne busi iznad glave nedeljom u 7 ujutru, i sto nocu ne cujem one ludake ispod koji se vecito svadjaju, a i fino je kad se iskupi drustvo i zarostilja, plus uvek ima mesta za parkiranje.

[pertla]

@riper

koji ces kurac u srpskom mileticu?

jos jedan primer, meni je ujak (54 godine, zdrav, prav ) iz apatina umro od posledica infarkta pre mesec dana, zato sto apatinski dom zdravlja ne moze da salje pacijente direktno u novi sad, vec prvo mora u somborsku bolnicu pa dalje za novi sad.dok je on prosao sve te peripetije stigao je u kamenicu skoro mrtav, a da su mu u somborskoj bolnici ugradili stentove verovatno bi preziveo.zanimljivo je da u somborskoj bolnici postoje uslovi za taj zahvat, odnosno postoji kompletno opremljena angio-sala, ali nema lekara koji bi ugradjivao stentove, katetere... i slicno, vec dolazi dva puta mesecno doktor iz novog sada.ovaj moj nesrecnik se borio 3 nedelje i nije uspeo da se izvuce

[riper]

@riper

koji ces kurac u srpskom mileticu?

Brate najjace selo na planeti. Tvin Piks je kurac za Miletic

[Мићара]

Има село ђе је Сићи рекао једном изгубљеном београђану, као одговор на његово питање, "Извините јесу ли ово Амајлије, јесам ли промашио село?". У ствари то је село поред села, а он се налазио у овом другом непријатељском окружењу , тј. у Поповима! "Ниси ти промашио село, ти си промашио континент, ово је Јапан, а ја сам последњи самурај!!!"

[riper]

U sustini, mnoga sela mogu da budu zajebanija od brazilskih favela ako ne znas nikog a glumis mangupa. Znam da je Miletic na losem glasu, Prigrevica na jos gorem, mada svako selo ima svoje price. Doduse, sada je situacija bolja nego nekih ranijih godina, ali opet, najbrutalnije tuce, van stadiona, video sam i prisustvovao bas u selu.

[друг члан]

Očigledno nisi bio u Gajdobri ili Bačkom Novom Selu.To je što kaže Čvarkov РУНК!

[riper]

Imam bracu u Staparu. To jeste starosedelakcko selo, lale, ali ne bas one mirne lale. Koliko znam Stapar je nekad bio na Dunavu ili su ti ljudi ziveli na Dunavu. Zbog gusarenja (ono, pljackali ladje) Marija Terezija im je nekim dekretom zabranila da vise pridju reci, pa je Stapar sada tu gde jeste. A on je odmah do Prigrevice gde su Licani.

Uglavnom, nakon neke pizdarije gde je i moj brat ucestvovao kada je istresao nekog lika u diskoteci u Staparu gde je radio kao obezbedjenje, sutra je doslo par traktora sa prikolicama Prigrevcana koji su tukli sve sto se krece po ulici. I tu ne mislim na klince, vec od tinejdzera pa tamo do 60 i neke godine.

Opet, situacija se smirila jer je moj teca (otac tog mog brata) sluzio kod cetnickog vojvode Jova Ostojica iz Prigrevice, pa kada su se raskusurali ko je umesan, situacija se zavrsila samo sa jednim uletanjem u Stapar.

Po selima u Vojvodini su se dogadjale stvari koje se granice sa zdravim razumom. Lokalni fudbalski derbiji tih beton liga gde ti 5 pandura odrzava red, to je posebna prica. Znam da su u Mileticu razlupana sva vozila Prigrevcana, zajedno sa busom i da su ovi dobili dobre batine, kada su igrali fudbalsku utakmicu.

A ovako ko je dosao sa strane da izadje u Miletic a da ne zna nikog, znao je da slavi taj dan kao rodjendan, jer su batine bile prosto neminovne.

[Brdja]

Seljačka posla.