U Gvatemalu brale samo furaj u sortsu i papucama
Bande
-
Сотир Миливојевић
- Posts: 14
- Joined: Mon Jun 13, 2016 8:58 pm
Re: Bande
Jeste Cikago kul kad blejis po centru i nekim studentskim krajevima... ali ako si na konaku u nekom zeznutijem delu grada prilicno je napeto.
U Gvatemalu brale samo furaj u sortsu i papucama
U Gvatemalu brale samo furaj u sortsu i papucama
Re: Bande
Nexone,
Ne znam sto toliko ostrasceno pises na ovoj temi. Kada sam i na starom forumu poceo da pisem o bandama, nije to zato sto sam bio fasciniran, vec sam naleteo na to pitanje kada sam citao neke druge teme. Zainteresovalo me je fenomenoloski, kako je moguce da u zemlji kakva je Amerika, postoji takav nivo ulicnog kriminala. Kako sam citao dalje, gledao dokumentarce, bande, ulicni kriminal i druge devijacije samo su posledica mnogih drustvenih anomalija koje su postojale i dalje postoje u americkom drustvu. Nisam posebno opcinjen bilo kojom bandom, ne lozim se na taj nacin, ali ako shvatimo da su bande posledica, onda su uzroci nastanka i postojanja mnogo bitni. I naravno, ne samo bande vec is vi drugi oblici organizovanog kriminala.
U tom svetlu itekako ima smisla pisati o crnackim bandama, krajevima, zasto je stanje takvo kakvo je. Voleo bih da kada imas vremena napises o Detroitu, jer me interesuje, ali dotle da ti dokazem da prica o crncima u Americi nije ni blizu tako jednostavna kakvom je predstavljas.
Mnogo puta ranije je pomenuto da su danasjne bande posledica mnogih ranijih drustveno-istorijskih okolnosti. Dobar deo etnickih bandi prvobitno su bile skupine koje su sluzile kako bi odbranili krajeve. I tu ne mislim samo na crnce i latinose, krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka takve su bile i razne belacke bande, pre svega irske, poljske, dok je u italijanskim gradovima to radila mafija.
Sve te skupine su nastajale iz straha od napada, jer Amerika ima dugu istoriju netrpeljivosti prema bilo kojim pridoslicama. Irci, Italijani, Sloveni, svi su trpeli neki nivo diskriminacije po dolasku u SAD, pre svega od anglo-saksonskih starosedelaca. Mnogi ne znaju, ali recimo grcka zajednica je unistena u Severnoj Omahi 1909. godine zbog navodnog zlocina koji je neki lokalni Grk pocinio. Citava jedna zajednica je proterana, domovi unisteni, ljudi ubijani i to govorimo o pocetku 20. veka. Da ne pominjem sta je sve ucinjeno crncima, latinosima, kinezima.
Ipak, uz sva moguca sranja koja su se dogadjala, belci bez obzira na nacionalnost, su se na kraju potpuno integrisali u americko drustvo. Zbog toga danas ima jako malo belih bandi, tacnije organizovanih kriminalnih grupa koje se povezuju po tom principu. Naravno da postoje Arian Brotherhood i mnoge slicne bande koje su odatle proistekle, ali one su nastale u zatvorima, iz istog razloga zbog kojeg vecina bandi nastaje, kako bi se zastitili od drugih etnickih zatvorenika. Kasnije je ta plemenita uloga zamenjena cistim kriminalom.
Kakav je odnos bele Amerike prema crnim sugradjanima nije potrebno nagadjati. U svakom delu istorije crnci su bili najmanje pozeljna etnicka grupa. Od trenutka kada je ukinuto ropstvo i kada je krenula migracija crnaca na severo-istok SAD, sirio se i rasizam. Sve do pocetka 70ih godina 20. veka postojali su neki zakoni koji su crncima nesto uskracivali ili su neka prava koja su svi drugi Amerikanci imali.
Crnci danas mozda deluju kao bahati, bezobrazni, skloni kriminalu, neradnici i slicno. Ne znam da li je to zaista tako ili je stvar percepcije, ali po onome kako se odvijala istorija, lako je dokazivo da kroz istoriju neke prethodne generacije nisu bile takve.
Da ovde ne izigravam advokata za prava crnaca, ali treba znati da crnci sigurno nisu bili neradnici kao robovi. Kada je ropstvo ukinuto, prvi period su ostali da rade za mizeriju od novca na poljima juga SAD. U periodima pojacane industrijalizacije velikih gradova na severoistoku SAD, kada je falilo radne snage, oni su bili pozeljna manuelna radna snaga. Radili su za daleko manje novca nego bele kolege, zloupotrebljavani su kao strajhbrejkeri, navlacili su dodatni bes belih kolega.
U periodu ekonomskih kriza bili su prvi koji su ostajali bez posla. U periodu ratova opet su bili pozeljna radna snaga, pa onda po povratku belih veterana ponovo su bili meta besa.
Dakle crnci su uvek bili tretirani tek malo nesto vise od robova, kao jeftina radna snaga koja ce za neku mizeriju raditi teske poslove. Te ranije generacije crnaca su bile sve osim neradnicke. Crni kriminal, kakav postoji danas, bio je nezamisliv sve do negde 60ih godina 20. veka. Koliko je lincovanja bilo samo zbog sumnje da je neki crnac pocinio neki trivijalan zlocin, tome se ne zna broj, a kamoli da su bili gengbengeri kakve danas vidjamo po filmovima. Dakle to nije bila populacija sklona kriminalu, kao sto se obicno etiketira. Kriminal koji je i postojao bio je striktno u okviru sopstvene zajednice i nije imao ni blizu razmere ovoga danas.
Na primeru nereda u Talsi 1921. godine, verovatno najbrutalnijih rasnih nemira u dugoj istoriji rasnih nemira u SAD, mozda se najbolje vidi odnos tadasnjih belaca prema crncima. Zasto je Talsa posebno zanimljiva u moru od nekoliko stotina rasnih nemira koji su se u periodu od vek i po dogadjali u SAD.
U tom periodu u Talsi je postojao deo grada Grinvud, koji su naseljavali crnci doseljeni sa juga, bivso robovi i njihovi potomci. Taj deo grada je u to vreme bio najprosperitetnija crnacka zajednica u SAD. Ljudi su stvorili sopstveni ekonomiju, bili su ekonomski samoodrzivi, imali su srednji stalez, otvoren veliki broj biznisa. Imali su svoje doktore, advokate, bolnice, politicare, biblioteke, novine, skole. Taj deo Talse nazivali su u to vreme “Negro Wall Street”. Ni u cemu nisu zavisili od belaca, sami su razvijali svoju lokalnu zajednicu.
Lokalni crnacki biznismeni poput O.W Garlija, smatrali su da je Talsa primer kako crnci treba da se organizuju sirom SAD, da prave sopstene zajenice gde ce praviti sopstvene biznise i biti samoodrzivi, odnosno da nece zavisiti od belaca. Ta Talsa je bila veliki trn u oku, ne samo lokalcima, vec mnogim belim politicarima, Kju Klluks Klanu i slicnim organizacijama. Niko nije zeleo da vidi da se crnci samoorganizuju da ne zavise od milosti drugih.
Onda se negde u leto 1921. godine dogodio incident, tacnije navodni zlocin, gde je crni cistac cipela optuzen da je u liftu silovao 17-godisnju devojku. Prica je od pocetka bila itekako suplja, devojka je svedocila da ju je ovaj silovao, da ne pominjem sta je sve tu bilo suplje, to su naknadno utvrdili istoricari, niz nelogicnosti iskaza koji je dat policiji. Taj crnac je priveden, a vest o tome se prosirila gradom. Lokalni list “The Tulsa Tribune” imao je bukvalno naslov “To Lynch the Negro Tonight” (zanimljivo je da je iz arhiva i sa mikrofilmova uklonjena ta strana koja ozbiljno optuzuje list za poziv na lincovanje).
I nije trebalo puno da besna masa trazi ulicnu pravdu. Samo sto su ovoga puta crnci iz Grinvuda, pre svega veterani koji su se borili u Prvom svetskom ratu, odlucili da odbrane svog komsiju, jer se do tada desavalo po citavoj Americi da rulja bez problema lincuje bilo kog crnca za koga se pomisli da je nesto ostetio bilo kog belca.
U gradu su poceli okrsaji, crnci su donekle pruzili otpor. Borbe su trajale dva dana, kada su belci prodrli u Grinvud, poceli da pale i ubijaju. Stavise, neki beli veterani iz Prvog svetskog rata su prodrli na lokalni aerodrom i pokrenuli avione dvokrilce, pa su iz vazduha bombardovali taj deo grada. Konacni bilans prema zvanicnoj statistici govori od mislim 39 mrtvih, ali istoricari su utvrdili da je u nemirima poginulo vise od 300 ljudi. Uhapseno je vise od 6.000 crnaca, skoro citava populacija Grinvuda.
Konacan bilans je bio taj da je u unistenju Grinvuda unisteno 191 lokalni biznis koji su pokrenuli cnrci, zatim osnovna skola, spaljeno je nekoliko crkava u tom delu grada, jedina bolnica u tom delu grada. unisteno je 1.256 kuca gde su ziveli crnci dok je 215 opljackano. Bez krova nad glavom ostalo je 10.000 ljudi, koji su prethodno zivelin zivotom srednje klase. Citav kraj se vise nikada nije oporavio i imao status kakav je ranije imao.
Mozda je najveca steta bila ta sto je ovo bila poruka da je za crnce nemoguce da naprave kako bi bili samoodrzivi ili kako bi se integrisali. Crnacki Volstrit je nepozeljan, crnci kao produktivan deo tadasnjeg drustva su nepozeljni. Dobrodosli su samo kao jeftina radna snaga, daleko od ociju belaca. I da se razumemo , slican odnos je vladao i prema drugim etnickim manjinama.
Dakle kada se prica kako su danasnji crnci ovakvi ili onakvi, americka drzava, a jos vise americko drustvo, im od uskracivanja ropstva pa sve do 70ih godina 20. veka, nije pruzilo ozbiljnu sansu da budu deo drustva. Kada su u 60ih godina 20. veka, u vremenu pojave raznih pokreta za ljudska prava, to pokusali da ucine, vec je bilo kasno. Vec si imao jednu novu ogorcenu generaciju koja nema puno ljubavi prema zemlji u kojoj je rodjena, a jos manje prema drustvu u kojem zivi. Iz nekog besa i prezira i frustracije, skoro da je unisten onaj deo koji vidi sebe kao deo bilo cega veceg do kraja u kojem zivi.
U izolovane krajeve (koji jos nisu bili geta kakva danas znamo), 60ih godina dosla je droga. Eksplozija narkomanije i kriminala krimnala, sve to vise nije moglo da se zaustavi. Pisao sam i ranije o krek epidemiji za koju mnogi sa pravom optuzuju CIA, da je posejala drogue prvo u crnacke krajeve odakle se dalje prosirilo, kako bi se sakupile pare za finansiranje operacija u Nikaragvi itd…
Cak i ovo sto sam napisao nije citava prica, koliko je cela tema kompleksna. Zasto je danas tako, ne moze se objasniti ni time da su crnci debili i neradnici i da se zato bave ili ni sa cim ili kriminalom, kao sto nije uvek ni opravdanje da su jebani od strane drzave odnosno drustva. Mnogo je faktora zasto su neke stvari takve kakve jesu.
Izmedju ostalog pazlivo citam sta ljudi pisu na ovoj temi, posebno kakva su iskustva imali po inostranstvu, uklapam sa nekim stvarima o kojima citam, sa nekim istorijskim dogadjajima, okolnostima itd. Amerikanci verovatno znaju najbolje zasto su stvari kakve jesu, ali za to je potrebno biti politicki nekorektan i napisati neki naucni rad na tu temu, sto je nemoguce, posebno u ovom periodu.
Ne znam sto toliko ostrasceno pises na ovoj temi. Kada sam i na starom forumu poceo da pisem o bandama, nije to zato sto sam bio fasciniran, vec sam naleteo na to pitanje kada sam citao neke druge teme. Zainteresovalo me je fenomenoloski, kako je moguce da u zemlji kakva je Amerika, postoji takav nivo ulicnog kriminala. Kako sam citao dalje, gledao dokumentarce, bande, ulicni kriminal i druge devijacije samo su posledica mnogih drustvenih anomalija koje su postojale i dalje postoje u americkom drustvu. Nisam posebno opcinjen bilo kojom bandom, ne lozim se na taj nacin, ali ako shvatimo da su bande posledica, onda su uzroci nastanka i postojanja mnogo bitni. I naravno, ne samo bande vec is vi drugi oblici organizovanog kriminala.
U tom svetlu itekako ima smisla pisati o crnackim bandama, krajevima, zasto je stanje takvo kakvo je. Voleo bih da kada imas vremena napises o Detroitu, jer me interesuje, ali dotle da ti dokazem da prica o crncima u Americi nije ni blizu tako jednostavna kakvom je predstavljas.
Mnogo puta ranije je pomenuto da su danasjne bande posledica mnogih ranijih drustveno-istorijskih okolnosti. Dobar deo etnickih bandi prvobitno su bile skupine koje su sluzile kako bi odbranili krajeve. I tu ne mislim samo na crnce i latinose, krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka takve su bile i razne belacke bande, pre svega irske, poljske, dok je u italijanskim gradovima to radila mafija.
Sve te skupine su nastajale iz straha od napada, jer Amerika ima dugu istoriju netrpeljivosti prema bilo kojim pridoslicama. Irci, Italijani, Sloveni, svi su trpeli neki nivo diskriminacije po dolasku u SAD, pre svega od anglo-saksonskih starosedelaca. Mnogi ne znaju, ali recimo grcka zajednica je unistena u Severnoj Omahi 1909. godine zbog navodnog zlocina koji je neki lokalni Grk pocinio. Citava jedna zajednica je proterana, domovi unisteni, ljudi ubijani i to govorimo o pocetku 20. veka. Da ne pominjem sta je sve ucinjeno crncima, latinosima, kinezima.
Ipak, uz sva moguca sranja koja su se dogadjala, belci bez obzira na nacionalnost, su se na kraju potpuno integrisali u americko drustvo. Zbog toga danas ima jako malo belih bandi, tacnije organizovanih kriminalnih grupa koje se povezuju po tom principu. Naravno da postoje Arian Brotherhood i mnoge slicne bande koje su odatle proistekle, ali one su nastale u zatvorima, iz istog razloga zbog kojeg vecina bandi nastaje, kako bi se zastitili od drugih etnickih zatvorenika. Kasnije je ta plemenita uloga zamenjena cistim kriminalom.
Kakav je odnos bele Amerike prema crnim sugradjanima nije potrebno nagadjati. U svakom delu istorije crnci su bili najmanje pozeljna etnicka grupa. Od trenutka kada je ukinuto ropstvo i kada je krenula migracija crnaca na severo-istok SAD, sirio se i rasizam. Sve do pocetka 70ih godina 20. veka postojali su neki zakoni koji su crncima nesto uskracivali ili su neka prava koja su svi drugi Amerikanci imali.
Crnci danas mozda deluju kao bahati, bezobrazni, skloni kriminalu, neradnici i slicno. Ne znam da li je to zaista tako ili je stvar percepcije, ali po onome kako se odvijala istorija, lako je dokazivo da kroz istoriju neke prethodne generacije nisu bile takve.
Da ovde ne izigravam advokata za prava crnaca, ali treba znati da crnci sigurno nisu bili neradnici kao robovi. Kada je ropstvo ukinuto, prvi period su ostali da rade za mizeriju od novca na poljima juga SAD. U periodima pojacane industrijalizacije velikih gradova na severoistoku SAD, kada je falilo radne snage, oni su bili pozeljna manuelna radna snaga. Radili su za daleko manje novca nego bele kolege, zloupotrebljavani su kao strajhbrejkeri, navlacili su dodatni bes belih kolega.
U periodu ekonomskih kriza bili su prvi koji su ostajali bez posla. U periodu ratova opet su bili pozeljna radna snaga, pa onda po povratku belih veterana ponovo su bili meta besa.
Dakle crnci su uvek bili tretirani tek malo nesto vise od robova, kao jeftina radna snaga koja ce za neku mizeriju raditi teske poslove. Te ranije generacije crnaca su bile sve osim neradnicke. Crni kriminal, kakav postoji danas, bio je nezamisliv sve do negde 60ih godina 20. veka. Koliko je lincovanja bilo samo zbog sumnje da je neki crnac pocinio neki trivijalan zlocin, tome se ne zna broj, a kamoli da su bili gengbengeri kakve danas vidjamo po filmovima. Dakle to nije bila populacija sklona kriminalu, kao sto se obicno etiketira. Kriminal koji je i postojao bio je striktno u okviru sopstvene zajednice i nije imao ni blizu razmere ovoga danas.
Na primeru nereda u Talsi 1921. godine, verovatno najbrutalnijih rasnih nemira u dugoj istoriji rasnih nemira u SAD, mozda se najbolje vidi odnos tadasnjih belaca prema crncima. Zasto je Talsa posebno zanimljiva u moru od nekoliko stotina rasnih nemira koji su se u periodu od vek i po dogadjali u SAD.
U tom periodu u Talsi je postojao deo grada Grinvud, koji su naseljavali crnci doseljeni sa juga, bivso robovi i njihovi potomci. Taj deo grada je u to vreme bio najprosperitetnija crnacka zajednica u SAD. Ljudi su stvorili sopstveni ekonomiju, bili su ekonomski samoodrzivi, imali su srednji stalez, otvoren veliki broj biznisa. Imali su svoje doktore, advokate, bolnice, politicare, biblioteke, novine, skole. Taj deo Talse nazivali su u to vreme “Negro Wall Street”. Ni u cemu nisu zavisili od belaca, sami su razvijali svoju lokalnu zajednicu.
Lokalni crnacki biznismeni poput O.W Garlija, smatrali su da je Talsa primer kako crnci treba da se organizuju sirom SAD, da prave sopstene zajenice gde ce praviti sopstvene biznise i biti samoodrzivi, odnosno da nece zavisiti od belaca. Ta Talsa je bila veliki trn u oku, ne samo lokalcima, vec mnogim belim politicarima, Kju Klluks Klanu i slicnim organizacijama. Niko nije zeleo da vidi da se crnci samoorganizuju da ne zavise od milosti drugih.
Onda se negde u leto 1921. godine dogodio incident, tacnije navodni zlocin, gde je crni cistac cipela optuzen da je u liftu silovao 17-godisnju devojku. Prica je od pocetka bila itekako suplja, devojka je svedocila da ju je ovaj silovao, da ne pominjem sta je sve tu bilo suplje, to su naknadno utvrdili istoricari, niz nelogicnosti iskaza koji je dat policiji. Taj crnac je priveden, a vest o tome se prosirila gradom. Lokalni list “The Tulsa Tribune” imao je bukvalno naslov “To Lynch the Negro Tonight” (zanimljivo je da je iz arhiva i sa mikrofilmova uklonjena ta strana koja ozbiljno optuzuje list za poziv na lincovanje).
I nije trebalo puno da besna masa trazi ulicnu pravdu. Samo sto su ovoga puta crnci iz Grinvuda, pre svega veterani koji su se borili u Prvom svetskom ratu, odlucili da odbrane svog komsiju, jer se do tada desavalo po citavoj Americi da rulja bez problema lincuje bilo kog crnca za koga se pomisli da je nesto ostetio bilo kog belca.
U gradu su poceli okrsaji, crnci su donekle pruzili otpor. Borbe su trajale dva dana, kada su belci prodrli u Grinvud, poceli da pale i ubijaju. Stavise, neki beli veterani iz Prvog svetskog rata su prodrli na lokalni aerodrom i pokrenuli avione dvokrilce, pa su iz vazduha bombardovali taj deo grada. Konacni bilans prema zvanicnoj statistici govori od mislim 39 mrtvih, ali istoricari su utvrdili da je u nemirima poginulo vise od 300 ljudi. Uhapseno je vise od 6.000 crnaca, skoro citava populacija Grinvuda.
Konacan bilans je bio taj da je u unistenju Grinvuda unisteno 191 lokalni biznis koji su pokrenuli cnrci, zatim osnovna skola, spaljeno je nekoliko crkava u tom delu grada, jedina bolnica u tom delu grada. unisteno je 1.256 kuca gde su ziveli crnci dok je 215 opljackano. Bez krova nad glavom ostalo je 10.000 ljudi, koji su prethodno zivelin zivotom srednje klase. Citav kraj se vise nikada nije oporavio i imao status kakav je ranije imao.
Mozda je najveca steta bila ta sto je ovo bila poruka da je za crnce nemoguce da naprave kako bi bili samoodrzivi ili kako bi se integrisali. Crnacki Volstrit je nepozeljan, crnci kao produktivan deo tadasnjeg drustva su nepozeljni. Dobrodosli su samo kao jeftina radna snaga, daleko od ociju belaca. I da se razumemo , slican odnos je vladao i prema drugim etnickim manjinama.
Dakle kada se prica kako su danasnji crnci ovakvi ili onakvi, americka drzava, a jos vise americko drustvo, im od uskracivanja ropstva pa sve do 70ih godina 20. veka, nije pruzilo ozbiljnu sansu da budu deo drustva. Kada su u 60ih godina 20. veka, u vremenu pojave raznih pokreta za ljudska prava, to pokusali da ucine, vec je bilo kasno. Vec si imao jednu novu ogorcenu generaciju koja nema puno ljubavi prema zemlji u kojoj je rodjena, a jos manje prema drustvu u kojem zivi. Iz nekog besa i prezira i frustracije, skoro da je unisten onaj deo koji vidi sebe kao deo bilo cega veceg do kraja u kojem zivi.
U izolovane krajeve (koji jos nisu bili geta kakva danas znamo), 60ih godina dosla je droga. Eksplozija narkomanije i kriminala krimnala, sve to vise nije moglo da se zaustavi. Pisao sam i ranije o krek epidemiji za koju mnogi sa pravom optuzuju CIA, da je posejala drogue prvo u crnacke krajeve odakle se dalje prosirilo, kako bi se sakupile pare za finansiranje operacija u Nikaragvi itd…
Cak i ovo sto sam napisao nije citava prica, koliko je cela tema kompleksna. Zasto je danas tako, ne moze se objasniti ni time da su crnci debili i neradnici i da se zato bave ili ni sa cim ili kriminalom, kao sto nije uvek ni opravdanje da su jebani od strane drzave odnosno drustva. Mnogo je faktora zasto su neke stvari takve kakve jesu.
Izmedju ostalog pazlivo citam sta ljudi pisu na ovoj temi, posebno kakva su iskustva imali po inostranstvu, uklapam sa nekim stvarima o kojima citam, sa nekim istorijskim dogadjajima, okolnostima itd. Amerikanci verovatno znaju najbolje zasto su stvari kakve jesu, ali za to je potrebno biti politicki nekorektan i napisati neki naucni rad na tu temu, sto je nemoguce, posebno u ovom periodu.
Re: Bande
Inace, kada sam pomenuo da Amerika ima dugu istoriju etnicki inspirisanih nemira, to mozda najboze moze da se ilustruje konkretnim podatkom. Savetujem vam, kada imate vremena i ako vas interesuje, da otvorite stranicu Vikipedije "Mass Racial VIolence in USA". Izadje lista od nekoliko stotina dokumentovanih nemira koji su se dogodili u periodu od poslednjih 160 godina. Lilsta je ogromna, zapanjucuju ogromna. Ne govorimo o srednjem veku, govorimo o drugoj polovini 19. veka, citavom 20. veku i ovom 21. veku do danasnjeg dana. Nasumicno sam otvarao pojedine nerede (nisu svi rasni, neki su etnicki) i videcete kakvi su sve uzroci koji su doveli,kakve su istorijske okolnosti i slicno. Ovo ako nemate sta da radite, a interesuju vas ove teme, mozete kvalitetno ubiti vreme. Ponavljam, ovo nisu ratovi, ovo su nemiri u okviru jedne drzave, gde su se jedni gradjani borili protiv drugih.
https://en.wikipedia.org/wiki/Mass_raci ... ted_States
Nativist period 1700s–1860
for information about riots worldwide, see List of riots.
1763: Pontiac's War
1829: Cincinnati riot of 1829 (Cincinnati, Ohio)
Rioting against African Americans results in thousands leaving for Canada.
1829: Charlestown anti-Catholic riots (Charlestown, Massachusetts)
1831: Slave rebellion of slaves and free blacks (Southampton County, Virginia)
1834: Massachusetts Convent Burning
1835: Five Points Riot (New York City)
1841: Cincinnati riot of 1841 (Cincinnati, Ohio)
1844: Philadelphia Nativist Riots (May 6–8/July 5–8)
1851: Hoboken anti-German riot
1855: Bloody Monday (Louisville, KY Anti-German riots)
Civil War period 1861–1865
1863: Detroit race riot
1863: New York City Draft Riot
Post–Civil War and Reconstruction period: 1865–1889
1866: New Orleans riot (New Orleans, Louisiana)
1866: Memphis riots of 1866 (Memphis, Tennessee)
1868: Pulaski riot (Pulaski, Tennessee)
1868: Opelousas massacre (Opelousas, Louisiana)
1868: Camilla, Georgia
1868: Ward Island riot
Irish and German-American indigent immigrants, temporarily interned at Wards Island by the Commissioners of Emigration, begin rioting following an altercation between two residents, resulting in thirty men seriously wounded and around sixty arrested.[17]
1870: Eutaw, Alabama
1870: Laurens, South Carolina
1870: Kirk-Holden war: Alamance County, North Carolina
Federal troops, led by Col. Kirk and requested by NC governor Holden, were sent to extinguish racial violence. Holden was eventually impeached because of the offensive.
1870: New York City orange riot
1871: Meridian race riot of 1871, Mississippi
1871: Second New York City orange riot
1871: Los Angeles anti-Chinese riot
1871: Scranton coal riot
Violence occurs between striking members of a miners' union in Scranton, Pennsylvania when Welsh miners attack Irish and German-American miners who chose to leave the union and accept the terms offered by local mining companies.[18]
1873: Colfax, Louisiana
1874: Vicksburg, Mississippi
1874: New Orleans, Louisiana
1874: Coushatta massacre, Coushatta, Louisiana
1875: Yazoo City, Mississippi
1875: Clinton, Mississippi
1876: Statewide violence in South Carolina
1876: Hamburg, South Carolina
1876: Ellenton, South Carolina
1885: Rock Springs, Wyoming
1885: Tacoma, Washington
1886: Pittsburgh riot
1886: Seattle, Washington
1887: Denver riot of 1887
In one of the largest civil disturbances in the city's history, fighting between Swedish, Hungarian and Polish immigrants resulted in the shooting death of one man and several others were injured before it was broken up by police.[19]
1887: Thibodaux massacre, Thibodaux, Louisiana—strike of 10,000 sugar-cane workers was opposed by whites, who rioted and killed an estimated 50 African Americans
Jim Crow period: 1890–1914
Further information: Nadir of American race relations
See also: Ku Klux Klan
1891: New Orleans anti-Italian riot
A lynch mob storms a local jail and hangs 11 Italians following the acquittal of several Sicilian immigrants alleged to be involved in the murder of New Orleans police chief David Hennessy.
1891: 1st Omaha race riot
10,000 white people storm the local courthouse to beat and lynch Joe Coe, alleged to have raped a white girl.
1894: Buffalo, New York riot of 1894
Two groups of Irish and Italian-Americans are arrested by police after fighting following a barroom brawl. After the mob is dispersed by police, five Italians are arrested while two others are sent to a local hospital.[20]
1894: Bituminous coal miners' strike
Much of the violence in this national strike was not specifically racial. In Iowa, where employees of Consolidation Coal Company (Iowa) refused to join the strike, armed confrontation between strikers and strike breakers took on racial overtones because the majority of Consolidation's employees were African American. The National Guard was mobilized to avert open warfare.[21][22][23]
1895: 1895 New Orleans dockworkers riot
1898: Wilmington race riot
A group of Democrats sought to remove African-Americans from the political scene, and went about this by launching a campaign of accusing African-American men of sexually assaulting white women. About five hundred white men attacked and burned Alex Manly's office, a newspaper editor who suggested African-American men and white women had consensual relationships. Fourteen African-Americans were killed.[24]
1898: Lake City, South Carolina
1898: Greenwood County, South Carolina
1899: Newburg, New York riot
Angered about hiring of African-American workers, a group of 80-100 Arab laborers attack African Americans near the Freeman & Hammond brick yard, with numerous men injured on both sides.[25]
1900: New Orleans, Louisiana: Robert Charles riots
1900: New York City
1902: New York City
Anti-Semitic riots initiated by Irish factory workers and city policemen against thousands of Jews attending Jacob Joseph's funeral
1906: Little Rock, Arkansas
Started after a white police officer in Argenta (North Little Rock) killed a black musician, and another black was killed; racial tensions rose with exchange of gunfire, resulting in half a block of buildings burned down; whites rioted and some blacks fled the city.[26]
1906: Atlanta riots, Georgia
In September after two newspapers printed stories about African-American men assaulting white women anti-African-American violence broke out. Roughly 10,000 white men and boys took the street, resulting in the deaths of 25 to 100 African-Americans, along with hundreds injured.[27]
1906: Wahalak & Scooba, Mississippi[28]
1907: Bellingham riots, Washington
1908: Springfield, Illinois
1909: Greek Town riot
A successful Greek immigrant community in South Omaha, Nebraska is burnt to the ground by ethnic whites and its residents are forced to leave town.[29]
1910: Nationwide riots following the heavyweight championship fight between Jack Johnson and Jim Jeffries in Reno, Nevada on July 4
1910 Slocum, Texas massacre, between eight and two hundred black residents around Slocum, Texas were killed by hundreds of armed white men. Eleven white men were arrested, none went to trial.[30]
War and Inter-War period: 1914–1945
Further information: Nadir of American race relations
1917: East St. Louis, Illinois
On July 1st, an African-American man was rumored to have killed a white man. Violence against African-American continued for a week, resulting in estimations of 40 to 200 dead African-Americans. In addition, almost 6,000 African-Americans then fled East St. Louis.[31]
1917: Chester, Pennsylvania
1917: Philadelphia
1917: Houston riot
Red Summer of 1919
Tension in the summer of 1919 stemmed significantly from white soldiers returning from World War I and finding that their jobs had been taken by African Americans who had migrated to the North.[32]
1919: Washington, D.C.
1919: Chicago, Illinois
1919: Omaha, Nebraska
1919: Charleston, South Carolina
1919: Longview, Texas
1919: Knoxville, Tennessee
1919: Elaine, Arkansas
1920: Ocoee, Florida
1920: West Frankfort, Illinois
1921: Tulsa, Oklahoma
Between May 31st and June 1st, a young white women accused an African American man of grabbing her arm in an elevator. The man Dick Rowland was arrested and police launched an investigation. A mob of armed white men gathered outside the Tulsa County Courthouse, where gunfire ensued. During the violence 1,250 homes were destroyed and roughly 6,000 African-Americans were imprisoned after the Oklahoma National Guard was called in. The state of Oklahoma reports that twenty six African-Americans died along with 10 whites.
1923: Rosewood, Florida (area is now an outgrowth of Cedar Key, Florida)
1927: Little Rock, Arkansas - Lynching of John Carter, a suspect in a murder, was followed by rioting by 5,000 whites in the city, who destroyed a black business area[33]
1927 Poughkeepsie, New York – A wave of civil unrest, violence and vandalism by local White mobs against Blacks, as well Greek, Jewish, Chinese and Puerto Rican targets in the community.[citation needed]
1930: Watsonville, California
1935: Harlem race riot
1943: Detroit race riot
In late June a fistfight broke out between an African-American man and a white man at an amusement park named Belle Isle. The violence escalated from there and led to three days of intense fighting, in which 6,000 United States Army troops were brought in. This resulted in twenty five African-Americans dying, along with nine white deaths and a total of seven hundred injured persons.[34]
1943: Harlem race riot
1943: Zoot Suit Riots, Los Angeles
1944: Agana race riot, Guam
Civil Rights Movement: 1955–1973
1963
Birmingham riot of 1963; Birmingham, Alabama - May
Cambridge riot of 1963; Cambridge, Maryland - June
1964
Rochester 1964 race riot; Rochester, New York – July
New York City 1964 riot; New York City – July
Philadelphia 1964 race riot; Philadelphia – August
Jersey City 1964 race riot, August 2–4, Jersey City, New Jersey
Paterson 1964 race riot, August 11–13, Paterson, New Jersey
Elizabeth 1964 race riot, August 11–13, Elizabeth, New Jersey
Chicago 1964 race riot, Dixmoor riot, August 16–17, Chicago
1965
Watts riots; Los Angeles, California – August
This predominately African-American neighborhood exploded with violence from August 11th to August 17th after the arrest of 21-year old Marquette Frye, a black motorist who was arrested by a white highway patrolman. During his arrest a crowd had gathered and a fight broke out between the crowd and the police, escalating to the point in which rocks and concrete were thrown at police. 30,000 people were recorded participating in the riots and fights with police, which left thirty four people dead, 1,000 injured and 4,000 arrested.
1966
Hough riots; Cleveland, Ohio – July
Hunter's Point riot; San Francisco
Division Street riots; Chicago, Illinois – June
1967
1967 Newark riots; Newark, New Jersey – July
1967 Plainfield riots; Plainfield, New Jersey – July
12th Street riot; Detroit, Michigan – July
1967 New York City riot; Harlem, New York City - July
Cambridge riot of 1967; Cambridge, Maryland - July
1967 Rochester riot; Rochester, New York - July
1967 Pontiac riot; Pontiac, Michigan - July
1967 Toledo riot; Toledo, Ohio - July
1967 Flint riot; Flint, Michigan - July
1967 Grand Rapids riot; Grand Rapids, Michigan - July
1967 Houston riot; Houston, Texas - July
1967 Englewood riot; Englewood, New Jersey - July
1967 Tucson riot; Tucson, Arizona - July
1967 Milwaukee riot; Milwaukee, Wisconsin – July
Minneapolis North Side riots; Minneapolis-Saint Paul, Minnesota – August
1967 Albina Riot Portland, Oregon - August 30[35]
1968
Orangeburg massacre; Orangeburg, South Carolina – February
King assassination riots: 125 cities in April and May, in response to the murder of Martin Luther King, Jr. including:
Baltimore riot of 1968; Baltimore Maryland
1968 Washington, D.C. riots; Washington, D.C.
1968 New York City riot; New York City
West Side Riots; Chicago
1968 Detroit riot; Detroit, Michigan
Louisville riots of 1968; Louisville, Kentucky
Hill District MLK riots; Pittsburgh, PA
Summit, Illinois, race riot at Argo High School, September 1968
Miami, Florida riots
1968 Democratic National Convention
1969
1969 York race riot; York, Pennsylvania – July
1969 Hartford Riots, September 1–4, Hartford, Connecticut
1970
Augusta riot; Augusta, Georgia – May
Jackson State killings; Jackson, Mississippi – May
Asbury Park riot; Asbury Park, New Jersey – July
Chicano Moratorium, an anti Vietnam War protest turned riot in East Los Angeles – August
1971
East LA Riots, January 31, East Los Angeles, California
Bridgeport Riots, May 20–21, Bridgeport, Connecticut
Chattanooga riot, May 21–24, Chattanooga, Tennessee
Albuquerque Riots, June 13–14, Albuquerque, New Mexico
Oxnard Riots, July 19, Oxnard, California
Riverside Riots, August 8–9, Riverside, California
Camden riots, August 19–22, Camden, New Jersey
1972
Escambia High School riots; Pensacola, Florida
Blackstone Park Riots, July 16–18, Boston, Massachusetts
1973
Santos Rodriguez riot, Dallas, Texas July 28, 1973
Post-Civil Rights Era: 1974–1988
Boston busing crisis
1977
New York City Blackout riot
1978
Moody Park riots; Houston, Texas
1980
Miami riot 1980 – following the acquittal of four Miami-Dade Police officers in the death of Arthur McDuffie. McDuffie, an African-American, died from injuries sustained at the hands of four white officers trying to arrest him after a high-speed chase.
This list is incomplete; you can help by expanding it.
Since 1988
1991: Crown Heights riot – May – between West Indian immigrants and the area's large Hasidic Jewish community, over the accidental killing of a Guyanese immigrant child by an Orthodox Jewish motorist. In its wake, several Jews were seriously injured; one Orthodox Jewish man, Yankel Rosenbaum, was killed; and a non-Jewish man, allegedly mistaken by rioters for a Jew, was killed by a group of African-American men.
1991: Overtown, Miami – In the heavily Black section against Cuban Americans, like earlier riots there in 1982 and 1984.
1992: 1992 Los Angeles riots – April 29 to May 5 – a series of riots, lootings, arsons and civil disturbance that occurred in Los Angeles County, California in 1992, following the acquittal of police officers on trial regarding the assault of Rodney King.
1995: St. Petersburg, Florida riot of 1996, caused by protests against racial profiling and police brutality.
2001: 2001 Cincinnati riots – April – in the African-American section of Over-the-Rhine.
2005: Toledo, Ohio – Neo-Nazis and white supremacists marched in North Park, a mostly African-American section of town.
2009: Oakland, CA – Riots following the BART Police shooting of Oscar Grant.
2012 Anaheim, California Riot—followed the shooting of two Hispanic males
2014: Ferguson, MO riots – Riots following the Shooting of Michael Brown
2015: 2015 Baltimore riots – Riots following the death of Freddie Gray
2015: Ferguson unrest – Riots following the anniversary of the Shooting of Michael Brown
2016: 2016 Milwaukee riots – Riots following the fatal shooting of 23 year old Sylville Smith.
2016: Charlotte riot, September 20–21, Riots started in response to the shooting of Keith Lamont Scott by police
https://en.wikipedia.org/wiki/Mass_raci ... ted_States
Nativist period 1700s–1860
for information about riots worldwide, see List of riots.
1763: Pontiac's War
1829: Cincinnati riot of 1829 (Cincinnati, Ohio)
Rioting against African Americans results in thousands leaving for Canada.
1829: Charlestown anti-Catholic riots (Charlestown, Massachusetts)
1831: Slave rebellion of slaves and free blacks (Southampton County, Virginia)
1834: Massachusetts Convent Burning
1835: Five Points Riot (New York City)
1841: Cincinnati riot of 1841 (Cincinnati, Ohio)
1844: Philadelphia Nativist Riots (May 6–8/July 5–8)
1851: Hoboken anti-German riot
1855: Bloody Monday (Louisville, KY Anti-German riots)
Civil War period 1861–1865
1863: Detroit race riot
1863: New York City Draft Riot
Post–Civil War and Reconstruction period: 1865–1889
1866: New Orleans riot (New Orleans, Louisiana)
1866: Memphis riots of 1866 (Memphis, Tennessee)
1868: Pulaski riot (Pulaski, Tennessee)
1868: Opelousas massacre (Opelousas, Louisiana)
1868: Camilla, Georgia
1868: Ward Island riot
Irish and German-American indigent immigrants, temporarily interned at Wards Island by the Commissioners of Emigration, begin rioting following an altercation between two residents, resulting in thirty men seriously wounded and around sixty arrested.[17]
1870: Eutaw, Alabama
1870: Laurens, South Carolina
1870: Kirk-Holden war: Alamance County, North Carolina
Federal troops, led by Col. Kirk and requested by NC governor Holden, were sent to extinguish racial violence. Holden was eventually impeached because of the offensive.
1870: New York City orange riot
1871: Meridian race riot of 1871, Mississippi
1871: Second New York City orange riot
1871: Los Angeles anti-Chinese riot
1871: Scranton coal riot
Violence occurs between striking members of a miners' union in Scranton, Pennsylvania when Welsh miners attack Irish and German-American miners who chose to leave the union and accept the terms offered by local mining companies.[18]
1873: Colfax, Louisiana
1874: Vicksburg, Mississippi
1874: New Orleans, Louisiana
1874: Coushatta massacre, Coushatta, Louisiana
1875: Yazoo City, Mississippi
1875: Clinton, Mississippi
1876: Statewide violence in South Carolina
1876: Hamburg, South Carolina
1876: Ellenton, South Carolina
1885: Rock Springs, Wyoming
1885: Tacoma, Washington
1886: Pittsburgh riot
1886: Seattle, Washington
1887: Denver riot of 1887
In one of the largest civil disturbances in the city's history, fighting between Swedish, Hungarian and Polish immigrants resulted in the shooting death of one man and several others were injured before it was broken up by police.[19]
1887: Thibodaux massacre, Thibodaux, Louisiana—strike of 10,000 sugar-cane workers was opposed by whites, who rioted and killed an estimated 50 African Americans
Jim Crow period: 1890–1914
Further information: Nadir of American race relations
See also: Ku Klux Klan
1891: New Orleans anti-Italian riot
A lynch mob storms a local jail and hangs 11 Italians following the acquittal of several Sicilian immigrants alleged to be involved in the murder of New Orleans police chief David Hennessy.
1891: 1st Omaha race riot
10,000 white people storm the local courthouse to beat and lynch Joe Coe, alleged to have raped a white girl.
1894: Buffalo, New York riot of 1894
Two groups of Irish and Italian-Americans are arrested by police after fighting following a barroom brawl. After the mob is dispersed by police, five Italians are arrested while two others are sent to a local hospital.[20]
1894: Bituminous coal miners' strike
Much of the violence in this national strike was not specifically racial. In Iowa, where employees of Consolidation Coal Company (Iowa) refused to join the strike, armed confrontation between strikers and strike breakers took on racial overtones because the majority of Consolidation's employees were African American. The National Guard was mobilized to avert open warfare.[21][22][23]
1895: 1895 New Orleans dockworkers riot
1898: Wilmington race riot
A group of Democrats sought to remove African-Americans from the political scene, and went about this by launching a campaign of accusing African-American men of sexually assaulting white women. About five hundred white men attacked and burned Alex Manly's office, a newspaper editor who suggested African-American men and white women had consensual relationships. Fourteen African-Americans were killed.[24]
1898: Lake City, South Carolina
1898: Greenwood County, South Carolina
1899: Newburg, New York riot
Angered about hiring of African-American workers, a group of 80-100 Arab laborers attack African Americans near the Freeman & Hammond brick yard, with numerous men injured on both sides.[25]
1900: New Orleans, Louisiana: Robert Charles riots
1900: New York City
1902: New York City
Anti-Semitic riots initiated by Irish factory workers and city policemen against thousands of Jews attending Jacob Joseph's funeral
1906: Little Rock, Arkansas
Started after a white police officer in Argenta (North Little Rock) killed a black musician, and another black was killed; racial tensions rose with exchange of gunfire, resulting in half a block of buildings burned down; whites rioted and some blacks fled the city.[26]
1906: Atlanta riots, Georgia
In September after two newspapers printed stories about African-American men assaulting white women anti-African-American violence broke out. Roughly 10,000 white men and boys took the street, resulting in the deaths of 25 to 100 African-Americans, along with hundreds injured.[27]
1906: Wahalak & Scooba, Mississippi[28]
1907: Bellingham riots, Washington
1908: Springfield, Illinois
1909: Greek Town riot
A successful Greek immigrant community in South Omaha, Nebraska is burnt to the ground by ethnic whites and its residents are forced to leave town.[29]
1910: Nationwide riots following the heavyweight championship fight between Jack Johnson and Jim Jeffries in Reno, Nevada on July 4
1910 Slocum, Texas massacre, between eight and two hundred black residents around Slocum, Texas were killed by hundreds of armed white men. Eleven white men were arrested, none went to trial.[30]
War and Inter-War period: 1914–1945
Further information: Nadir of American race relations
1917: East St. Louis, Illinois
On July 1st, an African-American man was rumored to have killed a white man. Violence against African-American continued for a week, resulting in estimations of 40 to 200 dead African-Americans. In addition, almost 6,000 African-Americans then fled East St. Louis.[31]
1917: Chester, Pennsylvania
1917: Philadelphia
1917: Houston riot
Red Summer of 1919
Tension in the summer of 1919 stemmed significantly from white soldiers returning from World War I and finding that their jobs had been taken by African Americans who had migrated to the North.[32]
1919: Washington, D.C.
1919: Chicago, Illinois
1919: Omaha, Nebraska
1919: Charleston, South Carolina
1919: Longview, Texas
1919: Knoxville, Tennessee
1919: Elaine, Arkansas
1920: Ocoee, Florida
1920: West Frankfort, Illinois
1921: Tulsa, Oklahoma
Between May 31st and June 1st, a young white women accused an African American man of grabbing her arm in an elevator. The man Dick Rowland was arrested and police launched an investigation. A mob of armed white men gathered outside the Tulsa County Courthouse, where gunfire ensued. During the violence 1,250 homes were destroyed and roughly 6,000 African-Americans were imprisoned after the Oklahoma National Guard was called in. The state of Oklahoma reports that twenty six African-Americans died along with 10 whites.
1923: Rosewood, Florida (area is now an outgrowth of Cedar Key, Florida)
1927: Little Rock, Arkansas - Lynching of John Carter, a suspect in a murder, was followed by rioting by 5,000 whites in the city, who destroyed a black business area[33]
1927 Poughkeepsie, New York – A wave of civil unrest, violence and vandalism by local White mobs against Blacks, as well Greek, Jewish, Chinese and Puerto Rican targets in the community.[citation needed]
1930: Watsonville, California
1935: Harlem race riot
1943: Detroit race riot
In late June a fistfight broke out between an African-American man and a white man at an amusement park named Belle Isle. The violence escalated from there and led to three days of intense fighting, in which 6,000 United States Army troops were brought in. This resulted in twenty five African-Americans dying, along with nine white deaths and a total of seven hundred injured persons.[34]
1943: Harlem race riot
1943: Zoot Suit Riots, Los Angeles
1944: Agana race riot, Guam
Civil Rights Movement: 1955–1973
1963
Birmingham riot of 1963; Birmingham, Alabama - May
Cambridge riot of 1963; Cambridge, Maryland - June
1964
Rochester 1964 race riot; Rochester, New York – July
New York City 1964 riot; New York City – July
Philadelphia 1964 race riot; Philadelphia – August
Jersey City 1964 race riot, August 2–4, Jersey City, New Jersey
Paterson 1964 race riot, August 11–13, Paterson, New Jersey
Elizabeth 1964 race riot, August 11–13, Elizabeth, New Jersey
Chicago 1964 race riot, Dixmoor riot, August 16–17, Chicago
1965
Watts riots; Los Angeles, California – August
This predominately African-American neighborhood exploded with violence from August 11th to August 17th after the arrest of 21-year old Marquette Frye, a black motorist who was arrested by a white highway patrolman. During his arrest a crowd had gathered and a fight broke out between the crowd and the police, escalating to the point in which rocks and concrete were thrown at police. 30,000 people were recorded participating in the riots and fights with police, which left thirty four people dead, 1,000 injured and 4,000 arrested.
1966
Hough riots; Cleveland, Ohio – July
Hunter's Point riot; San Francisco
Division Street riots; Chicago, Illinois – June
1967
1967 Newark riots; Newark, New Jersey – July
1967 Plainfield riots; Plainfield, New Jersey – July
12th Street riot; Detroit, Michigan – July
1967 New York City riot; Harlem, New York City - July
Cambridge riot of 1967; Cambridge, Maryland - July
1967 Rochester riot; Rochester, New York - July
1967 Pontiac riot; Pontiac, Michigan - July
1967 Toledo riot; Toledo, Ohio - July
1967 Flint riot; Flint, Michigan - July
1967 Grand Rapids riot; Grand Rapids, Michigan - July
1967 Houston riot; Houston, Texas - July
1967 Englewood riot; Englewood, New Jersey - July
1967 Tucson riot; Tucson, Arizona - July
1967 Milwaukee riot; Milwaukee, Wisconsin – July
Minneapolis North Side riots; Minneapolis-Saint Paul, Minnesota – August
1967 Albina Riot Portland, Oregon - August 30[35]
1968
Orangeburg massacre; Orangeburg, South Carolina – February
King assassination riots: 125 cities in April and May, in response to the murder of Martin Luther King, Jr. including:
Baltimore riot of 1968; Baltimore Maryland
1968 Washington, D.C. riots; Washington, D.C.
1968 New York City riot; New York City
West Side Riots; Chicago
1968 Detroit riot; Detroit, Michigan
Louisville riots of 1968; Louisville, Kentucky
Hill District MLK riots; Pittsburgh, PA
Summit, Illinois, race riot at Argo High School, September 1968
Miami, Florida riots
1968 Democratic National Convention
1969
1969 York race riot; York, Pennsylvania – July
1969 Hartford Riots, September 1–4, Hartford, Connecticut
1970
Augusta riot; Augusta, Georgia – May
Jackson State killings; Jackson, Mississippi – May
Asbury Park riot; Asbury Park, New Jersey – July
Chicano Moratorium, an anti Vietnam War protest turned riot in East Los Angeles – August
1971
East LA Riots, January 31, East Los Angeles, California
Bridgeport Riots, May 20–21, Bridgeport, Connecticut
Chattanooga riot, May 21–24, Chattanooga, Tennessee
Albuquerque Riots, June 13–14, Albuquerque, New Mexico
Oxnard Riots, July 19, Oxnard, California
Riverside Riots, August 8–9, Riverside, California
Camden riots, August 19–22, Camden, New Jersey
1972
Escambia High School riots; Pensacola, Florida
Blackstone Park Riots, July 16–18, Boston, Massachusetts
1973
Santos Rodriguez riot, Dallas, Texas July 28, 1973
Post-Civil Rights Era: 1974–1988
Boston busing crisis
1977
New York City Blackout riot
1978
Moody Park riots; Houston, Texas
1980
Miami riot 1980 – following the acquittal of four Miami-Dade Police officers in the death of Arthur McDuffie. McDuffie, an African-American, died from injuries sustained at the hands of four white officers trying to arrest him after a high-speed chase.
This list is incomplete; you can help by expanding it.
Since 1988
1991: Crown Heights riot – May – between West Indian immigrants and the area's large Hasidic Jewish community, over the accidental killing of a Guyanese immigrant child by an Orthodox Jewish motorist. In its wake, several Jews were seriously injured; one Orthodox Jewish man, Yankel Rosenbaum, was killed; and a non-Jewish man, allegedly mistaken by rioters for a Jew, was killed by a group of African-American men.
1991: Overtown, Miami – In the heavily Black section against Cuban Americans, like earlier riots there in 1982 and 1984.
1992: 1992 Los Angeles riots – April 29 to May 5 – a series of riots, lootings, arsons and civil disturbance that occurred in Los Angeles County, California in 1992, following the acquittal of police officers on trial regarding the assault of Rodney King.
1995: St. Petersburg, Florida riot of 1996, caused by protests against racial profiling and police brutality.
2001: 2001 Cincinnati riots – April – in the African-American section of Over-the-Rhine.
2005: Toledo, Ohio – Neo-Nazis and white supremacists marched in North Park, a mostly African-American section of town.
2009: Oakland, CA – Riots following the BART Police shooting of Oscar Grant.
2012 Anaheim, California Riot—followed the shooting of two Hispanic males
2014: Ferguson, MO riots – Riots following the Shooting of Michael Brown
2015: 2015 Baltimore riots – Riots following the death of Freddie Gray
2015: Ferguson unrest – Riots following the anniversary of the Shooting of Michael Brown
2016: 2016 Milwaukee riots – Riots following the fatal shooting of 23 year old Sylville Smith.
2016: Charlotte riot, September 20–21, Riots started in response to the shooting of Keith Lamont Scott by police
-
Сотир Миливојевић
- Posts: 14
- Joined: Mon Jun 13, 2016 8:58 pm
Re: Bande
Apropo crnaca da bacim i ja svoje misljenje.
Slazem se sa svime sto si izneo, svaka cast na detaljnosti i informacijama, verovatno je tako bilo ranijih godina ali ne znam koliko im je to razlog da danas zive kako zive. Mislim da bar upola mogu da promene stvari da hoce.
Sretao sam se sa njima u vecem broju u Londonu,Majamiju i Cikagu i uvek ista prica. Krajevi u kojima zive su uzasni a bezbednost nikakva. Oni kao pojave deluju odvratno, nekulturno, ponasaju se bahato i naravno ne rade nista. U Londonu na primer sam bas obratio paznju ko cini sljakere na ulici, majstore, komunalce itd. Uglavnom su to belci.
Ne kazem da crncima sve cveta i da im je lako ali jebem mu mater pa ako nekk odavde moze da zapali tamo posebno u SAD, bez papira, gajbe, posla i da se snalazi od 0 onda ne vidim zasto to oni ne mogu nesto da naprave pozitivno u zivotu. Upoznao sam ih dosta i sretao svuda i mogu da se setim mozda 3 normalnih. Tu pritom mislim i na ribe i na likove. Ne bih da zvucim kao rasista ali zaista ljudi deluju odvratno. Sto neko rece na netu, mozes da ih stavis u najlepse naselje ugradu oni ce ga pretvoriti u "D hood". I mi smo u proseku kao narod slabo obrazovani da ne nabrajamo koliko smo sranja preziveli, pa se nekako borimo i ponasamo normalnije. Oni tamo se drze svojih tripova ko pijan plota. I bas ce neko da ga zaposli kad ne moze ni da ga razume kako prica onim idiotskim slengom.
Zato i ne cudi da se Latinosi sire po SAD i preuzimaju dominaciju u raznim pogledima. Prvo su vredniji i normalniji, a zatim i u ulicnom smislu organizovaniji.
Slazem se sa svime sto si izneo, svaka cast na detaljnosti i informacijama, verovatno je tako bilo ranijih godina ali ne znam koliko im je to razlog da danas zive kako zive. Mislim da bar upola mogu da promene stvari da hoce.
Sretao sam se sa njima u vecem broju u Londonu,Majamiju i Cikagu i uvek ista prica. Krajevi u kojima zive su uzasni a bezbednost nikakva. Oni kao pojave deluju odvratno, nekulturno, ponasaju se bahato i naravno ne rade nista. U Londonu na primer sam bas obratio paznju ko cini sljakere na ulici, majstore, komunalce itd. Uglavnom su to belci.
Ne kazem da crncima sve cveta i da im je lako ali jebem mu mater pa ako nekk odavde moze da zapali tamo posebno u SAD, bez papira, gajbe, posla i da se snalazi od 0 onda ne vidim zasto to oni ne mogu nesto da naprave pozitivno u zivotu. Upoznao sam ih dosta i sretao svuda i mogu da se setim mozda 3 normalnih. Tu pritom mislim i na ribe i na likove. Ne bih da zvucim kao rasista ali zaista ljudi deluju odvratno. Sto neko rece na netu, mozes da ih stavis u najlepse naselje ugradu oni ce ga pretvoriti u "D hood". I mi smo u proseku kao narod slabo obrazovani da ne nabrajamo koliko smo sranja preziveli, pa se nekako borimo i ponasamo normalnije. Oni tamo se drze svojih tripova ko pijan plota. I bas ce neko da ga zaposli kad ne moze ni da ga razume kako prica onim idiotskim slengom.
Zato i ne cudi da se Latinosi sire po SAD i preuzimaju dominaciju u raznim pogledima. Prvo su vredniji i normalniji, a zatim i u ulicnom smislu organizovaniji.
-
Улични ратник!
- Posts: 187
- Joined: Thu Dec 29, 2016 1:45 am
Re: Bande
Riperu svaka čast za ove tekstove bukvalno sam svaki pročitao temeljno(svaka čast i ostalima naravno). Mogao bi brate da otvoriš novu temu "Terorističke organizacije" verujem da bi imao materijala kao i za bande.
Re: Bande
@sotir
To sto si napisao, to sam cuo od mnogih drugih ljudi, pa i od svog kuma koji je sest meseci ziveo u Pitsburgu. Dakle nemam razloga da ne verujem da je tako. Ovde sam pisao samo o nekim istorijskim momentima koji su uticali. Mi danas kada gledamo sopstvene mane, pa se vracamo od kosovskog boja do komunizma. Sve ima neke svoje korene
Moja teorija je ta da je izrasla generacija idiota, koji da li iz prezira ili nesposobnosti, ne koriste ono sto zemlja popout Amerike moze da pruzi. Ja sam se recimo zapanjio kada sam na pocetku filma, ne secam se da li je "Boys n the Hood" gledao uvodnu scenu kako helikopter leti preko Kamptona. Ocekujes dole Liban, kad ono kuce sa travnjakom ispred, dvoristem iza, ulice 90 stepeni, a deo grada totalna jazbina. Stvarno se zapitas sta je potrebno da bi se pokrenuli.
Kum mi je pricao njegovo iskustvo. Isao je da radi kao student tamo onih sest meseci. Pocetni posao naravno Mekdonalds. Kada je krenuo da radi drugi posao, bio je dobar sa jednim crncem. Ovak ga je uputio u neki italijsanski restoran da radi kao basboj. Ortak mu se zahvalio, ali ga je pitao zasto ovaj ne ide ('posto je isto trazio drugi posao). Lik mu odgovorio "Man, I'm black", u smislu gazda (italijan) ga nece zaposliti. Drugi ortak je radio u Njujorku, ali mu je bilo preskupo za zivot. Njegov kolega Amer ga savetovao da ode u neki grad u Arizoni ili Kaliforniji. Grad je poznat po jakoj softverskoj industriji koja je u ekspanziji. Ortak mu rekao da nema veze sa programiranjem ili slicnim zajebancijama, ovaj lik mu rekao u fazonu "ma nema veze, 70 odsto stanovnistva su latino, 10 odsto crnci, 20 odsto belci. Belci drze sva radna mesta. Samo kad se pojavis tamo ima da te prime". U fazonu vece su ti sanse da se snadjes ako si belac migrant, nego rodjeni crnac.
Sustina je, mislim da je ovde u pitanju odlika poslednje dve tri generacije crnaca, koji su verovatno izgubili i radne navike i zelju da se kroz posao integrisu u drustvo. Mislim da Britancki imaju slican problem gde je dosla njihova generacija mladih belih neradnika. Ranije sam ostavljao ispovesti britanskih poslodavaca koji sve vise priznaju da izbegavaju da zaposle rodjene bele engleze, jer su to mladi bez ikakve radne etike i vestina. Oni sa zadovoljstvom zaposljavaju migrante, pre svega sa Balkana, Istonce Evrope, Indije, jer dolaze zeljni posla.
Sa druge strane postoji ona potreba viktimizacije, da neko ko je pretrpeo neku nepravdu u proslosti, uvek to koristi kao alibi za buduce neuspehe. Mislim da je to ovde u pitanju. To recimo postoji i kod bosanskih muslimana, vecito placu i kukaju kako su ih veliki zli Srbi satrli, pa misle da sada imaju pravo na nesto, cekaju da se neko sazali na njih, da ih neko drugi vadi iz bule, bez trunke inicijative da sami pokusaju nesto da promene.
@ulicni ratnik
Hvala brate
To sto si napisao, to sam cuo od mnogih drugih ljudi, pa i od svog kuma koji je sest meseci ziveo u Pitsburgu. Dakle nemam razloga da ne verujem da je tako. Ovde sam pisao samo o nekim istorijskim momentima koji su uticali. Mi danas kada gledamo sopstvene mane, pa se vracamo od kosovskog boja do komunizma. Sve ima neke svoje korene
Moja teorija je ta da je izrasla generacija idiota, koji da li iz prezira ili nesposobnosti, ne koriste ono sto zemlja popout Amerike moze da pruzi. Ja sam se recimo zapanjio kada sam na pocetku filma, ne secam se da li je "Boys n the Hood" gledao uvodnu scenu kako helikopter leti preko Kamptona. Ocekujes dole Liban, kad ono kuce sa travnjakom ispred, dvoristem iza, ulice 90 stepeni, a deo grada totalna jazbina. Stvarno se zapitas sta je potrebno da bi se pokrenuli.
Kum mi je pricao njegovo iskustvo. Isao je da radi kao student tamo onih sest meseci. Pocetni posao naravno Mekdonalds. Kada je krenuo da radi drugi posao, bio je dobar sa jednim crncem. Ovak ga je uputio u neki italijsanski restoran da radi kao basboj. Ortak mu se zahvalio, ali ga je pitao zasto ovaj ne ide ('posto je isto trazio drugi posao). Lik mu odgovorio "Man, I'm black", u smislu gazda (italijan) ga nece zaposliti. Drugi ortak je radio u Njujorku, ali mu je bilo preskupo za zivot. Njegov kolega Amer ga savetovao da ode u neki grad u Arizoni ili Kaliforniji. Grad je poznat po jakoj softverskoj industriji koja je u ekspanziji. Ortak mu rekao da nema veze sa programiranjem ili slicnim zajebancijama, ovaj lik mu rekao u fazonu "ma nema veze, 70 odsto stanovnistva su latino, 10 odsto crnci, 20 odsto belci. Belci drze sva radna mesta. Samo kad se pojavis tamo ima da te prime". U fazonu vece su ti sanse da se snadjes ako si belac migrant, nego rodjeni crnac.
Sustina je, mislim da je ovde u pitanju odlika poslednje dve tri generacije crnaca, koji su verovatno izgubili i radne navike i zelju da se kroz posao integrisu u drustvo. Mislim da Britancki imaju slican problem gde je dosla njihova generacija mladih belih neradnika. Ranije sam ostavljao ispovesti britanskih poslodavaca koji sve vise priznaju da izbegavaju da zaposle rodjene bele engleze, jer su to mladi bez ikakve radne etike i vestina. Oni sa zadovoljstvom zaposljavaju migrante, pre svega sa Balkana, Istonce Evrope, Indije, jer dolaze zeljni posla.
Sa druge strane postoji ona potreba viktimizacije, da neko ko je pretrpeo neku nepravdu u proslosti, uvek to koristi kao alibi za buduce neuspehe. Mislim da je to ovde u pitanju. To recimo postoji i kod bosanskih muslimana, vecito placu i kukaju kako su ih veliki zli Srbi satrli, pa misle da sada imaju pravo na nesto, cekaju da se neko sazali na njih, da ih neko drugi vadi iz bule, bez trunke inicijative da sami pokusaju nesto da promene.
@ulicni ratnik
Hvala brate
-
Сотир Миливојевић
- Posts: 14
- Joined: Mon Jun 13, 2016 8:58 pm
Re: Bande
Kad si pomenuo Mek...zaboravih jedan dogadjaj iz Cikaga.
Mek u samim centru grada je kao zatvor. Na prozorima resetke, ima obezbedjenje gosti velikim delom crnci. Uglavnom jednom banem unutra i tu kulira neka ekipa. Pojavljuju se dvojica crnih trandzi i krece haos. Ekipa se navrzla na njih, sprdaju ih dobacuju, guraju, kad jedan od dvojice pomenutih vadi iz zenske torbe koju je nosio neki cekic za meso sa nekakvim secivom na jednoj strani nalik na sekiricu. Naravno krece jurnjava po prostoriji ...
Mek u samim centru grada je kao zatvor. Na prozorima resetke, ima obezbedjenje gosti velikim delom crnci. Uglavnom jednom banem unutra i tu kulira neka ekipa. Pojavljuju se dvojica crnih trandzi i krece haos. Ekipa se navrzla na njih, sprdaju ih dobacuju, guraju, kad jedan od dvojice pomenutih vadi iz zenske torbe koju je nosio neki cekic za meso sa nekakvim secivom na jednoj strani nalik na sekiricu. Naravno krece jurnjava po prostoriji
...Re: Bande
[quote="riper"]@sotir
. Ja sam se recimo zapanjio kada sam na pocetku filma, ne secam se da li je "Boys n the Hood" gledao uvodnu scenu kako helikopter leti preko Kamptona. Ocekujes dole Liban, kad ono kuce sa travnjakom ispred, dvoristem iza, ulice 90 stepeni, a deo grada totalna jazbina. Stvarno se zapitas sta je potrebno da bi se pokrenuli.
[youtube]http:www.youtube.com/watch?v=gonAZk5lUVI[youtube]
ako si riperu mislio na ovo na pocetku rijec je o filmu menace II society i u pitanju je watts
. Ja sam se recimo zapanjio kada sam na pocetku filma, ne secam se da li je "Boys n the Hood" gledao uvodnu scenu kako helikopter leti preko Kamptona. Ocekujes dole Liban, kad ono kuce sa travnjakom ispred, dvoristem iza, ulice 90 stepeni, a deo grada totalna jazbina. Stvarno se zapitas sta je potrebno da bi se pokrenuli.
[youtube]http:www.youtube.com/watch?v=gonAZk5lUVI[youtube]
ako si riperu mislio na ovo na pocetku rijec je o filmu menace II society i u pitanju je watts
Re: Bande
Пре 70 година дражављане САД јапанског порекла су трпали у логоре по САД зато што су сви, без икаквог доказа, осуђени као сарадници Царевине Излажећег сунца. Кинезе су масовно убијали и депортовали са Западне обале крајем 19. века. Италијане, Ирце, Пољаке, Јевреје...су истеривали по расним имиграционим законима који су уведени двадесетих где је само Германима дозвољено да улазе у САД. Уосталом, маса Јевреја је тако страдала јер их САД или Британија није хтела примити иако је Хитлер био спреман да их пребаци. Пошто оригинални план за Јевреје није био да су убијају(то се одлучује 1942 после краха Блицкрига на Источном фронту) него да се изместе из континенталне Европе. САД нису хтеле да их приме. Има ту трагичних прича као са оним бродом са богатим немачким Јеврејима што је испловио из Хамбурга према Северној Америци крајем тридесетих па је одбијен да пристане у САД, Кубу и Британију.
Није мени потребно објашњавати историју САД. Штавише, добро сам упознат са целом причом око трговине робовима које су споровдили црнци у Африци(црне поглавице су продавале белцима и Арапима заробљене црнце из поробљених племена). Те приче можеш да причаш либерално-левој екипи на овоме форуму, они се јако трумирај на те приче.
Гледај овако.
Илиноис, Чикаго, има највећу стопу црне незапослености. Један од разлога је што људи неће да их запошљавају јер хоће да те израде на расизам. Примера ради, погледаш га некако или му нешто кажеш јер не ради добро одмах виче расизам и позива адвоката преко црначких група.
Један пример.
Црнци имају позитивну афирмацију у школству. Зна се да постижу ниже поене у просеку на тестовима и зато црнац може да има бољи статус при упису на неки универзитет са нижем бројем бодовима на тесту од белца.
На сваки начин покушавају да их укључе у заједницу. Преко спорта, музике, серија, чак и порнографије. Да хоће да их нема не би ни присмрдели НБА или озбиљним музички студијима итд.
Имају далеко већа права од многих заједница у САД, наколоност медија итд. Покушавају да их интегришу. Па један до главних разлога, није једини, зашто је дебил Обама гуран је управо то.
Али он хоће да живи у худу и узима социјалу и да буде много опасан и ако може да опали белкињу јер у његовој глави тако се свети белцима. И све је расизам чак и када је председник један од њих.
Један од главних разлога зашто је Трамп победио јер је људима пун андрак тога.
Није мени потребно објашњавати историју САД. Штавише, добро сам упознат са целом причом око трговине робовима које су споровдили црнци у Африци(црне поглавице су продавале белцима и Арапима заробљене црнце из поробљених племена). Те приче можеш да причаш либерално-левој екипи на овоме форуму, они се јако трумирај на те приче.
Гледај овако.
Илиноис, Чикаго, има највећу стопу црне незапослености. Један од разлога је што људи неће да их запошљавају јер хоће да те израде на расизам. Примера ради, погледаш га некако или му нешто кажеш јер не ради добро одмах виче расизам и позива адвоката преко црначких група.
Један пример.
Црнци имају позитивну афирмацију у школству. Зна се да постижу ниже поене у просеку на тестовима и зато црнац може да има бољи статус при упису на неки универзитет са нижем бројем бодовима на тесту од белца.
На сваки начин покушавају да их укључе у заједницу. Преко спорта, музике, серија, чак и порнографије. Да хоће да их нема не би ни присмрдели НБА или озбиљним музички студијима итд.
Имају далеко већа права од многих заједница у САД, наколоност медија итд. Покушавају да их интегришу. Па један до главних разлога, није једини, зашто је дебил Обама гуран је управо то.
Али он хоће да живи у худу и узима социјалу и да буде много опасан и ако може да опали белкињу јер у његовој глави тако се свети белцима. И све је расизам чак и када је председник један од њих.
Један од главних разлога зашто је Трамп победио јер је људима пун андрак тога.
Re: Bande
Узгред, пошто помњеш стално ниску цену црне радне снаге, је л знаш како је настао апартхејд систем у Јужној Африци? Он је имао расну компоненту али много више социјалну јер су богати белци били спремни да запошљавају црнце а не белце. То неће нико да прича већ сви потенцирају расизам.
Мада како данас многи црнци живе у ЈА много старији говоре да је боље за време апартхејда.
То је земља где на сваких сат времена има 7 силовања. У просеку 15 000-20 000 силовања малолетница годишње. И такви се пуштају у Европу и онда се чудиш што имаш масовна силовања као у Келну.
Мада како данас многи црнци живе у ЈА много старији говоре да је боље за време апартхејда.
То је земља где на сваких сат времена има 7 силовања. У просеку 15 000-20 000 силовања малолетница годишње. И такви се пуштају у Европу и онда се чудиш што имаш масовна силовања као у Келну.
Re: Bande
Nexon wrote:Мада како данас многи црнци живе у ЈА много старији говоре да је боље за време апартхејда.
Мени лично ово рече један црнац чувар хотела (око 40-50 година старости) кад сам био у Јоханезбургу. Каже да су раније могли да негују своје племенске језике пошто ваљда причају разноразним дијалектима, језицима јебем ли га углавном као било боље за време апартхејда јер сад се само енглески форсира. Исто тако од кад је уведена демократија милиони избеглица из околних земаља и остатка Африке им се уселило што им очигледно смета
ТРАЖИМО ПРАВДУ, АЛИ И ОСВЕТА ЋЕ БИТИ ДОВОЉНА !
Re: Bande
Nexone
Da se ovde ne predstavlja kao neki advokat crnaca ili slicno, samo zelim da dokazem da su i bande i geta i mnoge druge anomalije americkog drstva pre svega posledica, a ne uzrok. Nekako mi se cini da ti pojedine pojave pokusavas da olako opravdas neke komplikovane stvari. Crnci su takvi jer su lenji, vole da se zajebavaju u hudu i ne interesuje ih da rade, mozda je to samo jedna strana price.
Sa druge strane apsolutno si u pravu da liberal i livicari u SAD pokusavaju da kao odgovor na rasizam i na neke teske teme, ponude politicku korektnost. Oni tripuju da ako zabranis da nekog nazoves niger, a kazes afro/amerikanac, da si ti resio probleme, sto je naravno suludo. Sa druge strane, mnoge nevladine organizacije u SAD problemu kriminala i rase prilaze na najretardiraniji moguci nacin. Medju tim organizacijama spade i famozni Black lives metter. Oni pokusavaju da nateraju policiju da prema crncima ima laksi pristup. To jeste krenulo od mnogih neopravdanih ubistava neduznih crnaca od strane policije, ali mnoge organizacije krenule su da presiraju vlasti da se uvede red u policiju.
U pojedinim americkim gradovima lokalne vlasti su ubacile neku civilnu organizaciju da nadgleda aktivnosti polciije. Utvrdjeno je da policijci vrse daleko veci nasumicni pretres crnaca nego belaca. Policajci su bili u obavezi da nakon svakog rutinskog pretresa (pre svega crnaca) popune neke upitnike za sta im je trebalo pola sata jebade, kako bi opravdali zasto su nekog pretresli.
Reakcija policije je bila ta da su iz aktivnog moda (gde oni ulaze u opasne krajeve i pretresaju lokalce nasumicno), presli u pasivan mod, odnosno da samo patroliraju i da se odazovu samo ako dobiju poziv da je neki zlocin u toku. I naravno, dogodilo se ocigledno. u takvim mestima doslo je do eksplozije kriminala. Ulicni kriminalci, dileri, to su prilicno snalazljive zivotinjke. Cim izvalili da se nesto promenilo, oni to maksimalno eksploatisu. Tako je i u ovom slucaju, videli su da je policija pasivna, dovoljno je bilo samo da izbegnu da sami prave velike pizdarije tipa pucanja isl, i imaju slobodnu prodaju gudre.
Na tom primeru se video razarajuc uticaj svih tih organizacija za ljudska prava. Jer ako crnci u nekoj zajednici imaju 30 odsto stanovnika, a vrse 80 odsto kriminala, policija ih pretresa daleko vise nego druge zajednice. To je logika kojom se boris protiv kriminala, a sto mnogi pokusavaju da predstave kao rasizam. Dakle to nije primer rasizma.
Ali zato ima bezbroj drugih primera gde su zatvorske kazne brutalno visoke za iste ili daleko manje zlocine, u kojima ucestvuju crnac ili belac. Stavise, kada je nakon epidemije kreka 80ih godina utvrdjeno da tu, kako se cesto zove “crnacku drogue” ili “kokain za siromasne”, korist pre svega crnci, Ronald Regan je 1984. godine uveo zakon kojim je predvijena i do 100 puta veca kazna za POSEDOVANJE kreka, nego kokaina. Jer kokain koriste bogati vukovi sa Volstrita, glumci , politicari, a krek sirotinja. Tako je doslo do situacije da masa ljudi dobije dugogodisnje zatvorske kazne zbog posedovanja kreka (dakle ne dilovanja), koji vredi tek nekoliko dolara.
Ovo je samo primer, ali princip je bio taj da se zakonima diskretno targetira odredjena zajednica. Ranije, svi zakoni (ili neki drugi zakonski akti) koji su bili eksplicitno rasisticki, nazivali su se “Jim Crow Laws”. Njih je bilo i na federalnom i na drzavnom nivou, i u lokalu, pa i u pravilmnicima kompanija, firmi, ugostiteljskih objekata i slicno. Poslednji je ukinut negde valjda pocetkom70ih godina i tada vise u Americi ne postoji takozvani institucionalni rasizam, dakle onaj rasizam koji potice od same drzave.
Ali kada je 1971. godine poceo famozni “War on Drugs” donesn je citav set zakona kojim se, kao sto sam naveo, diskretno ciljaju manjinske grupe. Takav set zakona deo pravnika i analiticara naziva “New Jim Crow Laws”, a pomocu njih se ogroman broj manjinskih skupina olako salje na duge robije. O tome cu zaista neki drugi put, jer sam rat protiv droga u Americi je toliko kontroverzan da je to tema za sebe.
Ovde cu dati samo primer kako se kroz rat protiv droga sprovode neke mere rasne politike. Svima nama je u glavi kada pricamo o kriminalu Los Andjeles, Njujork, Cikago, Detroit i slicni veliki gradovi. Ali ono sto se 1999. godine desilo u nekoj selendri u Teksasu, mozda najbolje govori o karakteru borbe protiv droge.
Pazite, prica je toliko neverovatna, da nikome ne bi palo na pamet da tako nesto, na pragu 21. veka, moze da se dogodi u Americi.Ovo o cemu cu pricati dogodilo se u mestu TUlija u teksaskoj vukojebini. Mesto ima nesto manje od 5.000 ljudi, dakle na nivou nekog malo veceg vojvodjanskog sela. Mesto koje je na na umoru, nekada se vadila nafta, sada vise toga nema. U toj vukojebini zivelo je manje od 10 odsto crnaca, naravno u svom delu grada, jer je i ovde, koliko god mesto bilo malo, podeljeno ko gde zivi.
Dogodilo se da je policija jednog dana uhapsila 40 crnaca zbog trgovine drogom. U ovoj picki lepoj materini, zbog droge je palo 15 odsto crnackog stanovnistva. Da malo produbim podatak, uhapsena je trecina crnih muskaraca tog mesta (iako je medju uhapsenima bilo i zena).
Ono sto je ovde zanimljivo je nacin na koji su oni osumnjiceni za trgovinu drogom. Citavu operaciju je sproveo mutan policajac Tom Kolmen. Operaciju je sproveo na sopstvenu inicijativu, infiltriravsi se u crnacku zajednicu kao “uncercover cop”. To zvuci neverovatno, da u tako malom gradu neko bude undercover, ali Tom Kolmen je nosio epitet “gipsy cop” koji se daje onim policajcima koji zbog cestih prestupa i losih rezultara, cesto menjaju mesto gde rade. Dodje mu nesto kao putujuci policajac.
Tako je Tom Kolmen putovao Teksasom, nudio se da radi na farmama ili gdegod, za male pare i navodno sakupljao dokaze. Na osnovu njegovog svedocenja doslo je do ovog velikog hapsenja u Tuliji. Problem je bio taj sto je Kolmen bio jedini svedok, bez snimljenog materijala da je trgovina drogom zaista postojala u toj zajednici, bez bilo kakvog materijalnog dokaza da se prica potkrepi, osim njegove izjave da je to video.
Stavise, lokalna policija nije nasal nikakvu drogue kojom se trgovalo, nije nasal oruzje, nije nasla nikakve listinge da su uhapseni imali kontakt sa sumnjivim osobama van tog mesta. Dalje, nisu nadjene neke vece sume novca koje bi postojale da je postojala trgovina narkoticima, a na racunima uhapsenih nije se takodje nalazila neka znacajnja suma novca. Kolman je priznao da nije snimao dilere, ali da je uzimao beleske koje je pisao na svojoj butini i nadlaktici. Pored svega toga, na samom sudjenju Kolman je cak dao i pogresan opis osoba koje su navodno bili dileri.
Imajuci u vidu da se ovde radilo o optuzbama vezanim za trgovinu narkoticima, da je porota u sudu u Oklahomi bila sastavljena od iskljucivo belih porotnika.a da su optuzene branili drzavni branioci (u prevodu niko) tih 40 uhapsenih je ponaosob dobijalo visedecenijske robije.
Tek kada su se neke nevladine organizacije ukljcucile u slucaj, uspele su nakon nekoliiko godina da obore presude i da oslobode najveci deo osumnjicenih. Price tih ljudi su nadrealne, kako su se nasli osudjeni kao dileri.
Mnogi smatraju da je u toj vukojebini u Teksasu na delu bilo bukvalno etnicko ciscenje stanovnistva. I podsecam, ovde govorimom o 1999. godini. Oslobodjeni su na kraju dobili odstetu (prilicno skromnu), koju su placali poreski obveznici iz nekoliko okruga, posto su to sve manja mesta koja ne generisu sami toliko novca. Vlasti i policija Tulije nikada nije priznala gresku, da ne govorim o sudu.
Mnogi pokazuju da se na slucaju Tulije najbolje vidi kako se zakoni koji se odnose na borbu protiv droge zloupotrebljjavaju u rasne svrhe i koliko je lako da sa 0 dokaza osudis nekoga na visegodisnju i visedecenijsku robiju. Dakle to postoji, to je realnost u Americi, ovde ne govorimo o periodu od pre nekoliko vekova ili makar pola veka, ovde govorimo o modernom dobu, o najjacoj drzavi sveta, bastionu demokratije itd, itd…
Taj rat protiv droge u realnosti je rat protiv crnaca ili bolje receno rat protiv rasa, ili najbolje receno, to je sredstvo da se pod kontrolom drze sve manjine koje bi mozda demografskom snagom mogle da postanu neki bitniji faktor u SAD.
PS-Na kraju, pandur koji je radio underocer i koji je razbio ovaj navodni kriminalni lanac, pomenuti Tom Kolmen, kasnije je hapsen zbog laznog svedocenja, dobio je 10 GODINA USLOVNOG i nekih 7.5 hiljada dolara kazne.
@Niolas
Brate u pravu si, dosta mesam filmove, a bio sam uveren da je Kompton, mada isti kurac realno.
Da se ovde ne predstavlja kao neki advokat crnaca ili slicno, samo zelim da dokazem da su i bande i geta i mnoge druge anomalije americkog drstva pre svega posledica, a ne uzrok. Nekako mi se cini da ti pojedine pojave pokusavas da olako opravdas neke komplikovane stvari. Crnci su takvi jer su lenji, vole da se zajebavaju u hudu i ne interesuje ih da rade, mozda je to samo jedna strana price.
Sa druge strane apsolutno si u pravu da liberal i livicari u SAD pokusavaju da kao odgovor na rasizam i na neke teske teme, ponude politicku korektnost. Oni tripuju da ako zabranis da nekog nazoves niger, a kazes afro/amerikanac, da si ti resio probleme, sto je naravno suludo. Sa druge strane, mnoge nevladine organizacije u SAD problemu kriminala i rase prilaze na najretardiraniji moguci nacin. Medju tim organizacijama spade i famozni Black lives metter. Oni pokusavaju da nateraju policiju da prema crncima ima laksi pristup. To jeste krenulo od mnogih neopravdanih ubistava neduznih crnaca od strane policije, ali mnoge organizacije krenule su da presiraju vlasti da se uvede red u policiju.
U pojedinim americkim gradovima lokalne vlasti su ubacile neku civilnu organizaciju da nadgleda aktivnosti polciije. Utvrdjeno je da policijci vrse daleko veci nasumicni pretres crnaca nego belaca. Policajci su bili u obavezi da nakon svakog rutinskog pretresa (pre svega crnaca) popune neke upitnike za sta im je trebalo pola sata jebade, kako bi opravdali zasto su nekog pretresli.
Reakcija policije je bila ta da su iz aktivnog moda (gde oni ulaze u opasne krajeve i pretresaju lokalce nasumicno), presli u pasivan mod, odnosno da samo patroliraju i da se odazovu samo ako dobiju poziv da je neki zlocin u toku. I naravno, dogodilo se ocigledno. u takvim mestima doslo je do eksplozije kriminala. Ulicni kriminalci, dileri, to su prilicno snalazljive zivotinjke. Cim izvalili da se nesto promenilo, oni to maksimalno eksploatisu. Tako je i u ovom slucaju, videli su da je policija pasivna, dovoljno je bilo samo da izbegnu da sami prave velike pizdarije tipa pucanja isl, i imaju slobodnu prodaju gudre.
Na tom primeru se video razarajuc uticaj svih tih organizacija za ljudska prava. Jer ako crnci u nekoj zajednici imaju 30 odsto stanovnika, a vrse 80 odsto kriminala, policija ih pretresa daleko vise nego druge zajednice. To je logika kojom se boris protiv kriminala, a sto mnogi pokusavaju da predstave kao rasizam. Dakle to nije primer rasizma.
Ali zato ima bezbroj drugih primera gde su zatvorske kazne brutalno visoke za iste ili daleko manje zlocine, u kojima ucestvuju crnac ili belac. Stavise, kada je nakon epidemije kreka 80ih godina utvrdjeno da tu, kako se cesto zove “crnacku drogue” ili “kokain za siromasne”, korist pre svega crnci, Ronald Regan je 1984. godine uveo zakon kojim je predvijena i do 100 puta veca kazna za POSEDOVANJE kreka, nego kokaina. Jer kokain koriste bogati vukovi sa Volstrita, glumci , politicari, a krek sirotinja. Tako je doslo do situacije da masa ljudi dobije dugogodisnje zatvorske kazne zbog posedovanja kreka (dakle ne dilovanja), koji vredi tek nekoliko dolara.
Ovo je samo primer, ali princip je bio taj da se zakonima diskretno targetira odredjena zajednica. Ranije, svi zakoni (ili neki drugi zakonski akti) koji su bili eksplicitno rasisticki, nazivali su se “Jim Crow Laws”. Njih je bilo i na federalnom i na drzavnom nivou, i u lokalu, pa i u pravilmnicima kompanija, firmi, ugostiteljskih objekata i slicno. Poslednji je ukinut negde valjda pocetkom70ih godina i tada vise u Americi ne postoji takozvani institucionalni rasizam, dakle onaj rasizam koji potice od same drzave.
Ali kada je 1971. godine poceo famozni “War on Drugs” donesn je citav set zakona kojim se, kao sto sam naveo, diskretno ciljaju manjinske grupe. Takav set zakona deo pravnika i analiticara naziva “New Jim Crow Laws”, a pomocu njih se ogroman broj manjinskih skupina olako salje na duge robije. O tome cu zaista neki drugi put, jer sam rat protiv droga u Americi je toliko kontroverzan da je to tema za sebe.
Ovde cu dati samo primer kako se kroz rat protiv droga sprovode neke mere rasne politike. Svima nama je u glavi kada pricamo o kriminalu Los Andjeles, Njujork, Cikago, Detroit i slicni veliki gradovi. Ali ono sto se 1999. godine desilo u nekoj selendri u Teksasu, mozda najbolje govori o karakteru borbe protiv droge.
Pazite, prica je toliko neverovatna, da nikome ne bi palo na pamet da tako nesto, na pragu 21. veka, moze da se dogodi u Americi.Ovo o cemu cu pricati dogodilo se u mestu TUlija u teksaskoj vukojebini. Mesto ima nesto manje od 5.000 ljudi, dakle na nivou nekog malo veceg vojvodjanskog sela. Mesto koje je na na umoru, nekada se vadila nafta, sada vise toga nema. U toj vukojebini zivelo je manje od 10 odsto crnaca, naravno u svom delu grada, jer je i ovde, koliko god mesto bilo malo, podeljeno ko gde zivi.
Dogodilo se da je policija jednog dana uhapsila 40 crnaca zbog trgovine drogom. U ovoj picki lepoj materini, zbog droge je palo 15 odsto crnackog stanovnistva. Da malo produbim podatak, uhapsena je trecina crnih muskaraca tog mesta (iako je medju uhapsenima bilo i zena).
Ono sto je ovde zanimljivo je nacin na koji su oni osumnjiceni za trgovinu drogom. Citavu operaciju je sproveo mutan policajac Tom Kolmen. Operaciju je sproveo na sopstvenu inicijativu, infiltriravsi se u crnacku zajednicu kao “uncercover cop”. To zvuci neverovatno, da u tako malom gradu neko bude undercover, ali Tom Kolmen je nosio epitet “gipsy cop” koji se daje onim policajcima koji zbog cestih prestupa i losih rezultara, cesto menjaju mesto gde rade. Dodje mu nesto kao putujuci policajac.
Tako je Tom Kolmen putovao Teksasom, nudio se da radi na farmama ili gdegod, za male pare i navodno sakupljao dokaze. Na osnovu njegovog svedocenja doslo je do ovog velikog hapsenja u Tuliji. Problem je bio taj sto je Kolmen bio jedini svedok, bez snimljenog materijala da je trgovina drogom zaista postojala u toj zajednici, bez bilo kakvog materijalnog dokaza da se prica potkrepi, osim njegove izjave da je to video.
Stavise, lokalna policija nije nasal nikakvu drogue kojom se trgovalo, nije nasal oruzje, nije nasla nikakve listinge da su uhapseni imali kontakt sa sumnjivim osobama van tog mesta. Dalje, nisu nadjene neke vece sume novca koje bi postojale da je postojala trgovina narkoticima, a na racunima uhapsenih nije se takodje nalazila neka znacajnja suma novca. Kolman je priznao da nije snimao dilere, ali da je uzimao beleske koje je pisao na svojoj butini i nadlaktici. Pored svega toga, na samom sudjenju Kolman je cak dao i pogresan opis osoba koje su navodno bili dileri.
Imajuci u vidu da se ovde radilo o optuzbama vezanim za trgovinu narkoticima, da je porota u sudu u Oklahomi bila sastavljena od iskljucivo belih porotnika.a da su optuzene branili drzavni branioci (u prevodu niko) tih 40 uhapsenih je ponaosob dobijalo visedecenijske robije.
Tek kada su se neke nevladine organizacije ukljcucile u slucaj, uspele su nakon nekoliiko godina da obore presude i da oslobode najveci deo osumnjicenih. Price tih ljudi su nadrealne, kako su se nasli osudjeni kao dileri.
Mnogi smatraju da je u toj vukojebini u Teksasu na delu bilo bukvalno etnicko ciscenje stanovnistva. I podsecam, ovde govorimom o 1999. godini. Oslobodjeni su na kraju dobili odstetu (prilicno skromnu), koju su placali poreski obveznici iz nekoliko okruga, posto su to sve manja mesta koja ne generisu sami toliko novca. Vlasti i policija Tulije nikada nije priznala gresku, da ne govorim o sudu.
Mnogi pokazuju da se na slucaju Tulije najbolje vidi kako se zakoni koji se odnose na borbu protiv droge zloupotrebljjavaju u rasne svrhe i koliko je lako da sa 0 dokaza osudis nekoga na visegodisnju i visedecenijsku robiju. Dakle to postoji, to je realnost u Americi, ovde ne govorimo o periodu od pre nekoliko vekova ili makar pola veka, ovde govorimo o modernom dobu, o najjacoj drzavi sveta, bastionu demokratije itd, itd…
Taj rat protiv droge u realnosti je rat protiv crnaca ili bolje receno rat protiv rasa, ili najbolje receno, to je sredstvo da se pod kontrolom drze sve manjine koje bi mozda demografskom snagom mogle da postanu neki bitniji faktor u SAD.
PS-Na kraju, pandur koji je radio underocer i koji je razbio ovaj navodni kriminalni lanac, pomenuti Tom Kolmen, kasnije je hapsen zbog laznog svedocenja, dobio je 10 GODINA USLOVNOG i nekih 7.5 hiljada dolara kazne.
@Niolas
Brate u pravu si, dosta mesam filmove, a bio sam uveren da je Kompton, mada isti kurac realno.
Re: Bande
Kratki dokumentarac o slučaju o kojem je Riper pisao u predhodnom postu.
http://www.youtube.com/watch?v=b8zGIakh2QU
http://www.youtube.com/watch?v=EzyCjlRSc4Y
http://www.youtube.com/watch?v=b8zGIakh2QU
http://www.youtube.com/watch?v=EzyCjlRSc4Y
Re: Bande
У данашњим САД расизам је израженији према Латиносима, нарочито Мексиканцима, него ли према црнцима. Са друге стране, чак и црни послодовац ће често пре да запосли илегалног Мексиканца него ли легалног црнца иако тиме ризикује многе казне и није само због плате. Кажу да је гудра(вутра, мет, лсд...)толико растурила те црне заједнице да су клинци постали морони. То полако прелази и на беле заједнице.
Што се тиче расизма према црнцима, има га још углавном у руралним областима базних Конфедералних држава(South will rise again) типа: Алабама, Луизијана, Јужна Каролина, Мисисипи, Тексас, Џорџија тј. оно што се зове deep south. Али њихо утицај на полтиику САД је слаб.
Либерали буквално сисају гениталије црнцима по источној и западој обали тј. њихови медији и може се рећи да су ту можда и привилеговани од белаца.
Све сиромшане заједнице су увек изложене иживљавањем оних изнад. Није то само случај црнаца. Већ сам наводио примере изнад. Али црнци никако да се издигну. Чак и Латиноси иду горе јер људи много раде иако се мисли да су они само криминлаци. То није тачно. Латиноси у огромној мери изузетно рмбаче и држе економије разних САД савезних држава попут Калифорније. Тако је некада било са Италијанима, Јеврејима...сви су они били на маргини али чак и њихов криминал је постао легални и софистициранији. Јевреји данас владају медијима у САД од Холивуда до порнографије.
А, црнци се и даље вијају по гетоима и кољу за пар $.
Што се тиче расизма према црнцима, има га још углавном у руралним областима базних Конфедералних држава(South will rise again) типа: Алабама, Луизијана, Јужна Каролина, Мисисипи, Тексас, Џорџија тј. оно што се зове deep south. Али њихо утицај на полтиику САД је слаб.
Либерали буквално сисају гениталије црнцима по источној и западој обали тј. њихови медији и може се рећи да су ту можда и привилеговани од белаца.
Све сиромшане заједнице су увек изложене иживљавањем оних изнад. Није то само случај црнаца. Већ сам наводио примере изнад. Али црнци никако да се издигну. Чак и Латиноси иду горе јер људи много раде иако се мисли да су они само криминлаци. То није тачно. Латиноси у огромној мери изузетно рмбаче и држе економије разних САД савезних држава попут Калифорније. Тако је некада било са Италијанима, Јеврејима...сви су они били на маргини али чак и њихов криминал је постао легални и софистициранији. Јевреји данас владају медијима у САД од Холивуда до порнографије.
А, црнци се и даље вијају по гетоима и кољу за пар $.
Re: Bande
lider wrote:Nexon wrote:Мада како данас многи црнци живе у ЈА много старији говоре да је боље за време апартхејда.
Мени лично ово рече један црнац чувар хотела (око 40-50 година старости) кад сам био у Јоханезбургу. Каже да су раније могли да негују своје племенске језике пошто ваљда причају разноразним дијалектима, језицима јебем ли га углавном као било боље за време апартхејда јер сад се само енглески форсира. Исто тако од кад је уведена демократија милиони избеглица из околних земаља и остатка Африке им се уселило што им очигледно смета
Јужна Африка је за време апртхејда била најбогатија земља Африке, доста људи и са ових простора је тамо отишло да живи. Када је апартхејд пао много црне популације из околних држава је ушло у ЈА. И сада имаш да се домицилни црнци буне и убијају црне дошљаке.
South Africa clashes at anti-foreigner protest in Pretoria
http://www.bbc.com/news/world-africa-39076751
Јужна Африка је постала пакао на земљи осим за мали део корумпиране црне класе која се издигла и заузела места белаца у администрацији. Права "Животињска фарма"
Број убистава, силовања, криминала уопште је толико скочио да је то незамисливо. Влада епидемија сиде. Толико је то отишло да старији црнци почињу да причају да је апартхејд био бољи а тај систем није био добар за њих, држао их је подређено у то нема сумње. Али чак и тада је било више безбедности и сигурности него данас.
И сада се такве црне масе крећу према Европи. Није то исто као када дође неки студент из Африке да се образује. Ово се дивља улица креће. А рађају се невероватном брзином. Ја бих волео када би неке афричке државе постале мало уређеније и богатије да се то мало примири.
Re: Bande
Batke wrote:Može slobodno i ovde
“Народни одисај”, Белешке М. Пироћанца:
“Видело од 17. јуна 1887, 87. број донело је неке од случајева изгреда који су се десили приликом весеља за долазак нове владе. Ови случајеви морају се сматрати као истинити јер Видело не би смело да их донесе иначе, пошто би било за то оптужено. Ево тих случајева: у Витошевцу, у Срезу бањском општинском писару разбијена је глава и не зна се да ли ће остати жив. У Алексиначкој Бањи су једног човека осамарили и ваздан јахали, док увече није умро. Начелнику који се са женом шетао отели су и одвукли жену. Г. Сретену Вукомановићу, дежурном писару у начелству ужичком, разбили су главу. Ово весеље организовали су, како се вели, Дамњан Орловић и г. Средоје Фанулус. Попу Животи из Рабровца разорена је кућа и једном сељаку одсечене уши.”
“У Пожаревачком округу:
1) У Петки упаљена два салаша
2) У Дубровици кмет избоден ножем
3) У Костолцу кмет бијен на мртво име
4) У Пољани писар општински избоден ножевима и једном сељаку откинуто уво
5) У Лучици један сељак који је казао да је напредњак избијен на мртво име
6) У Кличевцу кмет тешко повређен, а тако исто и један одборник
7) У Десини два сељака избодена ножевима зато што су бранили кмета
8) У Барама разбијена судница и однети сви општински документи
9) У Раброву, осим попа Животе коме је кућа порушена, порушено је још десет кућа и то тако да су сви диреци, врата, прозори, јастуци и поњаве секирама исечени. Поред тога рањена су два човека и један је убијен.
10) Обрен Росић, пензионисани учитељ из Тропоња, убијен кољем, свучен го наг, натакнут на ражањ и тако бачен на друм (...)
Убиство Јована Живкића, писара Општине Бобовик овако је извршено. Док су га тукли у механи гомила је водила коло и кад је Јован почео обамирати, онда су га изнели напоље, бацили га пред механу, полили водом и повратили у живот. И ту је играло коло. Ово је поновљено више пута. Кад је Јован умро, одсекли су му уши и нос, расцепили доњу вилицу, а затим бацили га на друм (...)”
Evo ovde još podataka o nemirima u prestonici.
Ako se ne računaju ratovi, ustanci i bune, prvi masovni nemiri u Beogradu dogodili su se 14. maja 1889. Tog dana u beogradskoj Velikoj pivari, u današnjoj Gepratovoj ulici, naprednjaci Milutina Garašanina održali su veliki zbor.
Dve godine ranije pali su s vlasti i od tada trpeli osvetu liberala i radikala za progone iz doba kad je Garašanin bio predsednik vlade. Osveta liberala i radikala za četiri godine stradanja u opoziciji bila je surova. Ubijeno je 140 naprednjaka, pedeset njihovih kuća je srušeno, a sedamdeset imanja spaljeno. Po selima su mnogi bivši kmetovi završili u jarku, premlaćeni kočevima, a pričalo se i da je jedan naprednjak bio nabijen na ražanj...
Da bi ovo zaustavio, Garašanin je za narečeni 14. maj zakazao zbor da pokaže da su „naprednjaci živi“. U zlo doba! Prvo su ih za ručkom prosjaci i skitnice - naočigled policije! - zasuli kamenjem, a onda ih je ministar policije Kosta Taušanović, radikal, nagovorio da se preko Finansijskog parka i današnjom Ulicom Kneza Miloša evakuišu ka Terazijama... Niko im nije rekao da je vlast duž ovog puta izvela „narod“: kamenice su na povorku predvođenu Garašaninom padale „kao da ih neko posipa žitom“.
Na Terazijama je došlo do tuče u kojoj su potezani bodeži i pištolji, ali mrtvih nije bilo.
Protest je okončan uveče, a u službenom saopštenju radikalske vlasti stajalo je da su neredi bili spontani pokret mase, koju su „izazvali naprednjaci svojom nepopularnošću“.
Samo dve godine kasnije pašće i prva demonstrantska glava.
Na prestolu je maloletni kralj Aleksandar Obrenović, a vladu vodi Nikola Pašić. Želeći da onemoguće uticaj Beča na srpsku politiku, Pašić i ruski dvor daju veliku sumu novca prezaduženom kraljevom ocu Milanu da napusti Srbiju. Milan, međutim, traži da se iz Srbije odstrani i kraljica Natalija, od koje se razveo, da ne bi „uticala na maloletnog kralja“, pa vlada 6. maja donosi odluku o njenom proterivanju.
Rano popodne žandarmi su je silom izveli iz stana kod današnje „Beograđanke“, ugurali u zatvorene kočije, koje su pod pratnjom konjanika krenule ka savskom pristaništu. Narod je, zasipajući ih povađenom kaldrmom, nagrnuo za njima, a žandarmi su neuspešno pokušavali da se odbrane mašući kao toljagama teškim i širokim noževima koje su nosili kao oružje. Kod Saborne crkve svetina im je otela kraljicu, ispregla konje i na rukama je vratila u stan.
Tada je vlast na ulice izvela vojnike. Narod opijen pređašnjim uspehom, na raskrsnici kod „Londona“, i na njih je počeo da baca kamenje, ali su ovi zapucali. Od plotuna su poginula dva šegrta i jedan stariji građanin. Masa se razbežala, a vojska je zaposela ceo kraj oko kraljičine kuće. Oko četiri sata ujutru, ne želeći da se i dalje proliva krv zbog nje, Natalija je vozom otputovala u Zemun.
Naređenje vojsci da puca u narod - prvo takve vrste u istoriji moderne Srbije - izdao je, potpuno neovlašćeno, lično Pašić, ali zbog toga nikada nije odgovarao.
Kraljevina Jugoslavija i Vatikan potpisali su 1935. u Rimu Konkordat, sporazum kojim bi bio uređen položaj Katoličke crkve u Jugoslaviji. Uoči njegove ratifikacije u Skupštini u Beogradu, SPC je povela oštru i glasnu kampanju protiv ovog ugovora. Najglasniji je bio sam patrijarh Varnava, koji je u poslanici za 1937. godinu pozvao narod: „... da ustanemo i zbijemo se u redove, kao vojska Božja protiv vojske satanske“. Vlasti su zabranile štampanje ove poslanice poglavara SPC.
Odmah posle toga on se teško razboleo, zbog čega se proneo glas da je otrovan.
Za 19. jul 1937. godine, kad je bilo najavljeno glasanje o Konkordatu u Skupštini, bilo je zakazano i moletestvije za ozdravljenje Varnave, a potom i litija u Beogradu od Saborne crkve do Hrama Svetog Save.
Strahujući od nereda, policija je zabranila litiju, ali je na poziv sveštenika narod izašao na ulice. Intervencija policije, čiji je ministar bio Slovenac Anton Korošec, odlikovala se brutalnošću. Neki hroničari tvrde da su žandarmi bili Hrvati i Slovenci i da su tukli sveštenstvo i narod „psujući mu srpsku majku“.
Učesnici ove „krvave litije“ uzvratili su krstovima i ripidama, a episkopa šabačkog Simeona žandarmi su onesvestili kundacima. Dok je vožen u bolnicu, sveštenici su iz kola vikali: „Narode, razbojnici i ubice ubiše ti vladiku!“
Protest je nastavljen i naredna dva dana, a iz Beograda se proširio i u Kragujevac, Šabac, Užice i Mladenovac. Konkordat je ipak izglasan 23. jula, ali sledeće noći umro je u svojoj 57. godini patrijarh Varnava, pa je Milan Stojadinović, bojeći se daljeg zaoštravanja odnosa sa SPC, odustao od njegovog sprovođenja.
Već naredne demonstracije koje su vlasti podstakle otele su se kontroli. Povod je bilo ubistvo prvog premijera nezavisnog Konga Patrisa Lumumbe. Kolonijalni gospodari ove afričke zemlje Belgijanci streljali su ga 17. januara 1961. sa još dva člana vlade, a sutradan njihova tela rastvorili u kiselini. Zločin je ipak obznanjen svetskoj javnosti 13. februara, a u večernjem dnevniku na jedinom televizijskom kanalu u Jugoslaviji saopšteno je da će „sutra građani izraziti svoj protest pred belgijskom ambasadom“.
Demonstranti su, međutim, upali u ambasadu i izazvali diplomatski incident, ali je veći problem predstavljao njihov broj na beogradskim ulicama i odbijanje da se povinuju naredbama milicije. Osetivši otpor mase, socijalističke snage bezbednosti izvele su konjicu i prvi put u suzbijanju protesta upotrebile vodene topove. Kod Tašmajdanskog parka demonstranti su se tukli s milicijom, ležali okolo krvavih glava, a kad su uključeni vodeni topovi, učesnici protesta, prema zapisu jednog očevica, „padali su kao kegle na kuglanju“.
Ima razloga da se veruje da je u osnovi ovog sukoba ležalo nezadovoljstvo naroda ekonomskom situacijom u zemlji, ali samo mesec dana kasnije narod je na ulice izašao zbog pesme.
U javnosti su poznate studentske demonstracije iz juna 1968. Mnogo manje se zna za protest akademaca održan dve godine ranije. Sve je počelo iz najbolje namere, i opet uz diskretnu podršku vlasti: beogradski studenti zakazali su za 23. decembar 1966. miting protiv rata u Vijetnamu.
Došlo je 3.000 ljudi, Sala heroja na Filološkom fakultetu bila je krcata. Među učesnicima je bio i Ivo Andrić, a među govornicima Dobrica Ćosić. Studenti su klicali: „Živeo narod Vijetnama! Dole agresija! Napolje svi Amerikanci iz Jugoslavije!“, a Dragoljub Mićunović, tada asistent Filozofskog fakulteta, sastavio je protestno pismo Ambasadi SAD u Beogradu, koje su učesnici skupa usvojili aklamacijom.
Posle čitanja pisma, mimo plana, pao je predlog da se pismo ne šalje već da se lično dostavi osoblju ambasade. Raspoloženi studenti krenuli su ka izlazu, ali ih je na Studentskom trgu dočekao kordon milicije. Na naređenje da se raziđu, odgovorili su povicima: „Ua, rankovićevci! Ua, džonsonovci!“ Aleksandar Ranković je nekoliko meseci ranije smenjen, a Lindon Džonson bio je aktuelni predsednik SAD.
Većina studenata, međutim, poslušala je naređenje i odšetala sa Studentskog trga, ali je grupa od oko tristotinak njih zaobilaznim ulicama izbila pred zgradu Američke čitaonice u Knez Mihailovoj. Tu ih je dočekao kordon milicije na konjima.
Studenti su krenuli da telima probiju kordon, a milicioneri su upotrebili šmrkove s vodom i bombe sa suzavcem. Nekoliko desetina milicionera prodrlo je u zgradu fakulteta, jureći i tukući studente koji su se razbežali po učionicama i kabinetima.
Stotinak studenata je i posle intervencije milicije došlo pred američku ambasadu. Tokom puta do zgrade u Ulici kneza Miloša niko ih nije ometao, ali ih je milicija rasterala pendrecima kad su pred ambasadom počeli da uzvikuju parole. Grupa od dvadestak najglasnijih uhapšena je i osuđena na po mesec dana zatvora zbog „bacanja snega na milicionere i građane“, „ulične galame“ i sličnog.
Posle je došla 1968. godina, pa 9. mart 1991, šetnje i mitinzi 1997, Peti oktobar, sramni miting za Kosovo i patike... Nema razloga da verujemo da će protesti zbog fantomki biti poslednji...
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 38 guests