srpskatribina.net

Да су Срби као неки други народи лако савијали врат пред сваким освајачем вероватно би нам историја била сакупљена у једну књигу. Међутим, слободарски народ као српски, који ће увек, ма какаве тешкоће биле тежити слободи и збацивању ланаца, има толико богату историју да често многе наше јунаке, битке и епизоде за понос, заборављамо. Не дозволимо да нашу историју својатају (као што то чине новонастали народи из нашег комшилука) због наше небриге. Проћи ће и ова окупација, а ми до тада усмено чувајмо ватру слободе, и учимо ненаучене. Томе у прилог покрећем тему која је у ствари историјска сваштара.

Срцем на НАТО – тајне операције војске СРЈ – аеродром Ринас

25. априла 1999. пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране. На том аеродрому била је смештена америчка борбена група „Соко” са 24 хеликоптера типа „апач”, као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 „супер-галеб” југословенског РВ, иначе из састава акро-групе „Летеће звезде”. Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање... цео текст ОВДЕ.

Срцем на НАТО – тајне операције војске СРЈ – аеродром Тузла

О нападима наше авијације 1999. године у време НАТО агресије на аеродроме у Тузли и Тирани НАТО није изустио ни једну реч. Крије се то, јер како би таква сила признала да су јој неки српски пилоти очитали лекцију из тактике и вештине летења наневши јој при том и значајне губитке.

Цео текст ОВДЕ.

Ваше величанство, ја сам овде да браним Србију! Шта ће ми све ако Србије нема…

Милићу су навирале сузе радоснице кад год је причао о ратним дешавањима, а нарочито када је на Солунском фронту био контузован од топовске гранате. Однели су га у болницу и чим је дошао свести одмах је пожело да иде на фронт. Француски лекари му нису дали, јер му је срце било узнемирено. Али, Милић је био упорнији и одговорио им је:

– Није мени срце узнемирено због контузије, већ зато што се ја овде излежавам а моји се боре за Србију. Идем ја на фронт, а ви пишите у те цедуље лекарске шта ’оћете….

Цео текст ОВДЕ.

Најстарији српски записи о Kосовском боју

Запис на Диоптри је један од најстаријих записа о Косовском боју. У Народној библиотеци чувала се књига у којој су били заједно Шестоднев Јована Златоустог и Диоптра. Диоптра је била рукопис бугарске рецензије коју је крајем XVI века преписао јеромонах Варнава. У њој су се налазили записи српске рецензије.

Цео текст ОВДЕ.

Редовници змајевог одличја

Пре него што је сванула зора, Ђурађ и његови људи извели су јуриш на зидине опсађеног града, а кад су стигли до капије она се неочекивано, али по претходно припремљеном договору с Грцима, отворила и примила бегунце. Све се то одиграло пред очима запањеног Мусе и његове војске који су у неверици посматрали овај несвакидашњи призор.

Цео текст ОВДЕ.

Седморица српских витезова одјахало је у прохладни сутон...

Ово предање свакако је у великој мери аутентично сачувано и говори о седморици српских витезова, који су после смрти деспота Лазара Бранковића (1458) отпуштени из војне службе.

Цео текст ОВДЕ.

Српски властелин Николa Скобаљић – први Србин ког су Турци набили на колац

Никола Скобаљић био је последњи владар Дубочице пре коначног пада под турску власт. Његова тврђава био је Зелен Град код Вучја. Било је то време последњег отпора моћном освајачу са Истока. Српска властела је или већ била побијена, или се предала или разбежала. Један од последњих који су се борили били су Никола Скобаљић и његов стриц...

Цео текст ОВДЕ.

Да ли знате ове чињенице из српске историје?

Да је на краљевској свадби југословенског краља Александра I Карађорђевића и румунске принцезе Марије 8. јуна 1922. након свадбеног ручка нестала половина кашика, виљушака и ножева тако да је после тога на двору решено да се свечани обеди са толиким бројем званица у будућности избегавају.

Цео текст ОВДЕ.

Ђорђе Рош, српски херој међу анђелима

Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у обнови Хиландара. Тамо и данас почива, у сенци Свете Горе, као једини који није носио монашку одору за живота.

Цео текст ОВДЕ.

Најнеобичнија прича Првог светског рата: Вучица са Таре

Одједном су фијукнули меци, обијајући кору дрвећа. Чета се брзо расула по заклонима, заметнула се борба. А Ленка је први пут у животу држала пушку.

Цео текст ОВДЕ.

Термопили, а код Љига: 13. пешадијски пук добио је наређење да 24 часа држи положај по сваку цену…



Официр који је командовао тим аустроугарским истуреним одељењем питао је:
- Где је 13. пешадијски пук?

Бацић је смогао снаге да одговори на немачком, све кроз смешак:
– Тринаести пешадијски пук сам ја.

Непријатељски официр је рекао:
- Предајте се!

Бацић је подигао револвер:
- Није допуштено вређати српског пуковника предлажући му да се преда!

Потом је уследила последња команда:
- Паљба!

Цео текст ОВДЕ.

Брате Мистер Но, можеш ли обновити ове старије линкове. Не могу да се отворе