Отаџбина

[Мићара]

У ову тему би сврстао све што се тиче наше отаџбине наше земље и људи који је воле поштују и цјене, овде можете постављати слике, видеа текстове, све оно што наша земља има драгоцјено и садржи сву љепоту која је неописива и коју је немогуће сву приказати.

ИЗ РУСИЈЕ С ЉУБАВЉУ: Пешчана анимација посвећена Србији
Ксенија Симонова, руска уметница која је пореклом са Крима, представила је свој нови филм „Живи, Србија!“, жанра пешчана анимација.
„Ова анимација приказује живот велике земље, која верно чува своју веру и умеће да се радује и пева упркос свим тешкоћама и проблемима. Урађена је након моје посете градовима и манастирима у Србији. Тада сам заволела и заувек ћу волети ову земљу и њене невероватне људе“, написала је уметница на свом званичном сајту.
Према њеним речима, идеја за анимирани филм о Србији се родила раније, али је реализована тек након посете и боравка у Србији. У филму су две добро познате српске народне песме „Тамо далеко“ (написана током Првог светског рата) и „Дан Светог Ђорђа“ (Ђурђевдан, из времена Другог светског рата).
Ксенија Симонова је посебно везана за песму „Ђурђевдан“ која говори о љубави коју не може сломити затвореништво, концентрациони логори и рат.
„Ту песму сам раније заволела када сам је чула у филму Емира Кустурице „Дом за вешање“, али је песма у филму на ромском језику. Постоји и њена пољска верзија у извођењу Горана Бреговића и пољске певачице Каје — нас две се знамо. Али сам српску верзију и историју настанка ове песме чула тек у Србији. Јежила сам се слушајући о томе. Срби су нам најбратскији народ, и вероватно ниједан други народ у Европи, осим њих и нас није кроз историју прошао тако страшне и крваве путеве… Живи Србија!“, рекла је Ксенија Симонова.
Ксенија Симонова је стекла светску славу после победе у телевизијском такмичењу „Украјина има таленат“ 2009. године. Наступала је у краљевском Алберт холу у Лондону, на Евровизији, снимила је филм за модну кућу „Кристијан Диор“, кратак филм за заштиту белих медведа за WWF (Светски фонд за очување дивље природе), наступала је са Тосканским симфонијским оркестром у Фиренци, учествовала на затварању Специјалне Олимпијаде у Атини, наступала у једној сцени са маестром Валеријем Георгијевим на Међународном оперском фестивалу у Ротердаму. Овај списак би се могао наставити. Део њеног стваралаштва је о деци оболелој од рака, о трагедијама избеглица, судбини царске породице, светитељу Луки (Војно-Јасенецком) и преподобномученици Јелисавети, Великом Отаџбинском рату.

[Мићара]

[Мићара]

Цар Стефан Душан Немањић, српски владар од 1331. до 1355. године. За вријеме његове владавине, српска средњовековна држава је значајно проширена на југ и запад Балканског полуострва, Српска црква је уздигнута на ранг патријаршије, а држава на ранг царевине.
Поред тога, 1349. године донешен је Закон благовјернаго цара Стефана (познатији као Душанов законик), најзначајнији правни акт средњовијековне Србије.

[Мићара]

Православни Божић код Срба 7 јануар.

Један од највећих празника српског народа и православне вјере. Сваки прави човјек и Србин га слави у кругу своје породице и оних најближих. Рођење Исуса Христоса сина Господа Бога који је подарио живот на земљи и све оно видљиво и не видљиво. Уз тај читав дан осјети се благостање код људи и присуство оца сина и св. духа.
Прије него што божић наступи 2 дана прије је Туцин дан 5 јануар, назван је туцин дан (па када се ушицама удари прасе чује се тај звук напрскања лобање тј туц! немојте ко мој стари да гађате карабином на 1 метар па да му развалите вилицу и онда га јури 10 људи а прасе скаче 10 метара у ваздух без вилице... ) из разлога што се баш на тај дан приноси жртва господња како ми зовемо печеница или јање.
Када се животиња уреди и очисти набије на ражањ, остави се на хладно мрачно мјесто мало посоли да не би месо привукло оно што не треба, и затим се захвали богу и окади се.


Сутрадан свиће Бадњи дан (обавезан пост!) 6 јануар.
Прије него што сунце изађе, једно од најмлађих и најстаријих глава породице, унук и деда крећу у шуму како би нашли бадњак и принјели га уз кућу. Бадњак је храстова младица или младо дрво, сматра се светим јер су апостоли донјели то дрво у пећину како би се огрејао син Божији Исус Христос који је тек био рођен. Бадњак се приноси уз повике "Домаћине, стигао ти бадњак твој пријатељ, да ти донесе здравља среће, љубави твојој породици и да те прате добри и мудри људи итд." уз то се баца жито уз кућни праг како би била родна година. Тада се спрема посни ручак риба, пшеница, воће, поврће итд. за породичну вечеру уз коју се помало весели и ложи бадњак. Тог дана се пече и печеница која је припремљена претходног дана туцин дана, уз пуцање из танџара и зоља по нека бомба зеленкаста и петардица а обавезно уз то наздравља се са домаћом ракијом, да би се најавило рођење сина Божијег. Бадњак се насјече тај исти дан након што мало остоји уз кућу и ложи се, већином га дјеца ложе уз то пјевају : "колико варница толико здравица, колико варница толико парица, колико пламена толико знамења итд... " Неко ложи кући некона градском тргу или испред цркве.





Рођење Господа сина Божијег Исуса Христоса Божиђ дан!
У саму сумрак свитања иде се на уранак прије него што сунце изађе, обавља се у свакој православној светињи цркви манастиру богослужење у част и славу сина Божијег. Требало би сваки човек православни Србин да иде на уранак то је само један дан који би требало да испрати како треба у години дана, ма да је тога све мање. Да се причести уколико је постио Божићни пост, и узме нафору свети колач, иако није постио и подјели га са својим најближима. Нешто прије подне око 12 сати поставља се продични ручак уз богату софру храну и пиће и већином уз радост породице и благостања... Најстарија особа лепшег пола тј. бака уноси у кућу сламу и баца је испод стола, а у њу сакрива бомбоне и новчану сићу, како би дјеца пијукала и тражила бомбоне и слатикише у слами. Тако се код Срба слави, све до касних вечерашњих сати, а бога ми неко и до раних јутарњих. Уз мирбожење, Христос се роди!
Живи били!

[Jason Fly]

https://www.youtube.com/watch?v=eH-cZ86fK-M

[Космет је Србија]

Фотка од које се јежим дуго времена и ако неко зна где је сликана замолио бих да напише... одавно је већ имам у компу али никако да се наканим да окачим овде.

[Vicste97]

Braca goloruki tjeraju Sforovce raspale !

[Odan]

[Мићара]

[несуна реса]

Било је већ постављано , треба да се поставља још милион пута !

[MisterNO]

Србски градови у старој Србији – данашња Албанија

Свака боља и потпунија географска карта и данас бележи на албанским просторима, посебно на правцу Корча-Валона много Српских оронима и хидронима.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Приче из Великог рата: Из боја у бој, из јуриша у јуриш...метак ме, стварно, није хтео…

… Узеше ме у јуришни батаљон. Ја – срећан! Већу част, сигуран сам, нисам могао да доживим. Као да сам окрилатио… Еј, кажем себи: срећан си ти човек, Андрићу! Бићеш, значи, први у отаџбини, први ћеш пољубити своју земљу… Знате ли ви, молим вас, шта значи бити – јуришник? Ево, овако: носиш о пасу десетак бомби, о бокове окачиш ашовчић и маказе, а поврх свега карабин…

… И тако: из боја у бој, из јуриша у јуриш, с људске кланице на кланицу, без иједне ране на телу… Метак ме, стварно, није хтео…

Цео текст.

[MisterNO]

Српски јунаци бранили Европу, Русију и Америку

Срби су познати по томе да су увек храбро бранили своју домовину, али они уједно спадају у малобројне народе који су, сразмерно бројности, дали изузетно велики број хероја у војскама Русије, Европе и Америке.

У руској војсци је било 70 генерала и адмирала. У великој дворани “Ермитажа” посвећеној Наполеоновим ратовима, са портретима свих руских команданата, чак седморо људи је нашег порекла. А у Америци, Срби су национална мањина са процентуално највећим бројем хероја

Цео тескт ОВДЕ.

[MisterNO]

Зашто је сваки Немањић био Стефан?

У нашој најпознатијој средњевековној династији било је једанаест владара који су себи додали име Стефан. Само, то није било лично име, већ је по среди нешто сасвим друго.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Истина о транспорту српске војске на Крф

О транспорту српске војске са албанских обала на Крф постоји данас много нејасноћа, забуна и митова. Коначно у тексту који је пред вама моћи ћете да пратите историјска документа и сазнате све детаље ове мукотрпне акције транспорта српске војске и народа на острво спаса, како су касније називали Крф.

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Kако је пропао покушај претварања Дечанa у џамију

По заузећу Србије, Турци су многе српске цркве претворили у своје џамије, па су то хтели да учине и са дечанском манастирском црквом.За ову сврху доведена је у Дечане силна турска војска и много њихових верских великодостојника са њиховим поглаваром да би тај чин био што свечанији.

Да ово не би изазвало буну околних Срба Турци су распоредили своју војску око манастира и донели доста муниције коју су сместили у кулу звонару на великој капији. Главни војсковођа са доглавницима смести се у најбоље одаје конака и онда позва игумана и монахе и предложи им да се потурче; у противном да одмах напусте манастир. Пошто су одбили да се потурче, игуман и братија молили су, преклињали, плакали, обећавали злато, само да Турци оставе манастир на миру, али ништа није помогло.

Цео текст ОВДЕ.

[UE031]

https://youtu.be/16M65f2br7Y

[Odan]

[MisterNO]

Данашњим Србима за наук: Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима

Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да се Албанци не мешају у сукобе и додатно отежавају борбу нашим јединицама. С тога је Српска влада послала своје најистакнутије официре да преговарају о уздржаности Албанаца приликом рата Србије и Турске. Чак је и Апис долазио, тражећи бесу од Исе Бољетинца.

Он је иначе био тада најмоћнији Албанац, био је најуваженији војсковођа који је имао и највећи утицај у целом албанском народу. Иако се Апис вратио у Београд са обећањем поменутог албанског првака, нико у влади и војсци није веровао Арбанасима и њиховој речи.

Због тога је војвода Танкосић самоиницијативно одлучио да преузме ствари у свој руке...

Цео текст ОВДЕ.

[MisterNO]

Српски Хајдуци, Ускоци и њихове дружине

У вековима робовања под Турцима, без своје државе и владара, народ је изложен на милост и немилост освајача. Као једини вид отпора јављају се групе „одметника“ које крстаре по горама и густим шумама српских земаља. У долине и на путеве силазе лети – да би опљачкали богате трговце, углавном Турке, и зими – да би се склонили и презимили код својих кућа или код људи који су их скривали и помагали им (јатаци).

Цео текст ОВДЕ.