Заувек у сећању!

[Dan Aykroyd]

Пре тачно 17 година, 17. априла 1999. године, НАТО агресори убили су малу Милицу Ракић. Тачно у 21:45 престало је да куца срце ове девојчице, коју су док је била на ноши убили гелери који су улетели кроз прозор и врата на купатилу. Милица Ракић је тада имала само три године, три месеца и осам дана, и од невиног детета постала је симбол српских страдања те ратне 1999. године. Нека јој је вечна слава!

[Мићара]

На дан, 19. децембра 1992. године, на Светог Николу, муслимански терористи су упали у село Горња Јошаница код Фоче и масакрирали 60 Срба, међу којима је било 27 жена и троје деце. Најстарија жртва је имала 90 година. Злочинци су уз повике „Алаху егбер“ започели са ритуалним убијањем српских цивила. Најмлађа жртва масакра је била двогодишња девојчица Данка Тановић, затим брат и сестра Дражен (7) и Драгана Вишњић (10). Недељу дана раније, у Фочи је масакрирана породица Секуловић, укључујући и двоје деце од 2 и 7 година.
За све ове злочине нико није одговарао. Тужилаштво БиХ је глуво и слепо за српске жртве и свирепо убијену децу.
Нажалост, и српски политичари су потпуно незаинтересовани за ове масакре и злочине тероризма. И Тадић и Вучић су се поклањали погинулим муслиманским терористима у Сребреници али никада нису дошли да одају почаст за 32 страдале деце у Фочи. Они се неће поклонити жртвама Јошанице!
Где су сада оне „хуманитарне“ организације и удружења што су обележевале страдање муслимана у Сребреници и то на сред Београда?
Да ли ће у Београду бити обележено страдање ове невине деце? Макар симболичним паљењем свећа?
Да ли ће неко од представника међународне заједнице или муслимана доћи на обележавање овог злочина?
Раширите објаву, нека млади широм Републике Српске и Србије знају на чему и зашто је настала Република Српска! Настала је да би се спречило и зауставило страдање српске деце и цивила!
ЖИВЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

[Мићара]

Слава прецима, и жртвама Јасеновца!
На част великим сташама домобранима, који су крволочно убијале Српску немоћну чељад.
И на част свим партизанима и комуњарама коју су их током комунизма, прихатили као браћу.
И за оне који уздижу Хитлера!

[Мићара]

Spoiler:

На данашњи дан пре 17 година, терористичка група ,,НАТО" је убила пилота хероја Миленка Павловића. Миленко Павловић је управљао авионом МиГ 29 9.12Б, 9.12Б је извозна варијанта оригиналне совјетске 29.ке (9.12) и разликује се по томе што има слабији радар, слабији систем распознавања пријатељ-непријатељ (ИФФ) и слабији систем за електронско ратовање/заштиту (ЕЦМ), по неким изворима чак ни нема ИФФ и ЕЦМ... Другим речима нема шансе ни против оригиналне совјетске 29.ке, а камоли против модернизованих Ф-16, Ф-15, Ф-18,итд. Сваки пилот који је полетео те 1999. је знао то и свесно је летео у смрт, а Миленко не само да је полетео, већ му је у току лета и отказао радар, па ипак он и даље није одустајао.

[grobarizsrpske]

Не знам гдје би могло, па контам да може и овдје.
На данашњи дан 1992. формирана је Војска Републике Српске.
Вјечна слава свим страдалим борцима у протеклом рату. Дали су највриједније што су имали за слободу властитог народа и својим животима уткали темеље Републике Српске.

[Мићара]

2002 године, на улазу у здање Дома Народне Скупштине Србије (тадашње Скупштине СРЈ) у Београду, бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио је самоубиство, непосредно пошто је и Веће грађана усвојило Закон о сарадњи са Хашким трибуналом.

Његов овоземаљски опроштај није само потресно сведочење о „демократизацији“ Србије, већ и својеврсна визија Србије данас, речи о нама самима…

И зато нека је вечна слава Влајку Стојиљковићу, жртви глобалистичког освајања Србије и мртвом сведоку нашег „живог“ времена…

„И данас када дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
ја ћу дати живот отаџбино моја,
знајући шта дајем и зашто га дајем“.

И мртав видим и чујем досовску оркестрирану медијску кампању тумачења и објашњења, са злурадим коментарима, моје трагичне смрти, у коју се укључују острашћени натовски новинари, муцави самопроизведени политички аналитичари, зајапурени портпароли досовских политичких странака под диригентском палицом леченог наркомана Чеде Јовановића, са циљем да се и овај догађај, који се тиче „блиског сарадника“ Слободана Милошевића, искористи за сатанизацију херојске борбе српског народа и његовог руководства вођене за очување мира, за опстанак и живљење на овим просторима, за сигурнију, богатију и срећнију будућност наших потомака.

Одговорио бих им једним Његошевим стихом:

„Човек се роди да једном умре,
а част и образ остају довијека“.

Ovim cinom hocu da se svrstam u redove
heroja, mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda,
koji su ispoljavajuci patriotizam, besprimerni
heroizam, spremnost i odlucnost dali svoje
zivote braneci zemlju i narod od zlikovaca:
albanskih terorista i NATO agresora 19 zemalja na
celu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu
od januara 1998. godine do septembra 2000. godine
teroristi i agresori na Kosovu i Metohiji ubili preko
2000 Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, od toga
preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko 2.500
lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali
preko 1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a).
Za ove postradale i njihove porodice, dosovska vlast
ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u isto vreme,
servilno sprovodeci zahteve stranih nalogodavaca
pusta na slobodu, pravosnazno osudene,
najvece kriminalce i osvedocene albanske
teroriste.
Svoj zivot dajem kao poslanik Savezne
skupstine, na samom ulazu u zgradu Skupstine
(koju su dosovci vec skrnavili), kao simbol
trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i
nacionalno dostojanstvo. Moja smrt ce biti i mali
doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore, na
kojima ce pobediti oni koji ce predstavljati
i zastupati istinske interese radnika, seljaka i svih
gradana patriota ove zemlje.
Sada je vec svima jasno, da dosovska vlast i nije
vlast ovoga naroda. Oni su, obecavajuci
bolji zivot, obmanuli i prevarili deo
gradana koji su glasali za njih. Dosovska vlast
je, u stvari, produzena ruka vlada NATO zemalja
sa Amerikom na celu, ciji je zadatak da
poslusno, ne vodeci racuna o nasim
nacionalnim i drzavnim interesima realizuju,
ovde, strane vojne, politicke i ekonomske
interese. Te obaveze su ranije preuzeli i za to su
dobro placeni.

[zrno]

Јебо те он.

[фикрета]

ne zameri mu
nije on kriv sto je dete sa posebnim potrebama

[Мићара]

Љубиша Савић Маузер (1958-2000)

Заједно са Арканом одлучујуће допринео ослобађању Бијељине, од муслимана. Постаје командант гарде "Пантери", која је била једна од најелитнијих јединица у РС. Иако један од оснивача СДС-а, почетком 1996. напушта владајућу партију, због како сам каже "лопова који су је упропастили".

Критичне вечери Маузер је пошао у село Велика Обарска да врати џип семберском млинару Чеди Павловићу. Километар од центра, код жељезничке станице, кад је стао да прими у кола времешну Јелисавету Љубојевић која је стопирала, изрешетан је из аутоматског оружја. Полиција је саопштила да су убице биле у црвеној тојоти, регистарска таблица "099-Ј-206", за коју се испоставило да је украдена и да је власништво бијељинског ДП "Напредак". Аутомобил, два калашњикова и одјећа нападача, пронађени су на магистралном путу за Угљевик, у селу Хасе.
Неколико дана касније, начелник бијељинског Центра јавне безбедности Саво Цветиновић саопштава да није утврђено коме припадају отисци пронађени у аутомобилу, да ће све зависити од тога куда буду водили трагови, те да је затражена помоћ СФОР-а, који је тог дана изводио вежбе. И то би, што се тиче полиције, било све.

На Маузеровој сахрани хиљаде људи у родним Ковачићима. Опело служи владика зворничко-тузлански Василије, присутни и представници МУП РС и ВРС, ветерани из "Пантера"... Присутан и ловац на Тита, Никола Каваја. Пита, јел’ смо комуњарски или четнички лист, кад сазна, каже да оно што од њега чујемо, можемо да публикујемо. Маузера упознао преко "поште", док је био у затворима САД, по повратку у Отаџбину срео се са тим човеком, јунаком и српским патриотом неколико пута. Био му је брат, и по пушци, и по крви, и по идеологији, тешко му пала његова смрт, воли јунаке. Завршава упозорењем – "Ово што сам ти каза', немој да ми окренеш, ја ћу те потражит"...

Саговорници блиски Маузеру упознају нас са "генезом" његове ликвидације. Сметао и Палама и Београду, знао како иде линија командовања. Био опасан зато што није само говорио, рецимо, да је Слободан Милошевић највеће зло српског народа, имао муда и да нешто уради, и то се знало, то су понајбоље знали они горе. Иако му је, због прекорачења овлашћења у истрази поводом убиства Срђана Кнежевића доживотно забрањен рад у полицији, његова реч и информација су у круговима владе, па међународне заједнице, имали снагу функције. Наводно му је Додик понудио место саветника за националну безбедност.

Како се много шпекулисало са тим да ли је Маузер на хашкој листи, Хаг се није изјашњавао, у неким круговима је "проваљено" да он има специјалан статус сведока оптужбе. И мада је, кажу, Маузер одбијао све врсте контакта са таквим полазиштем, многи су се уплашили његовог евентуалног добровољног одласка у Хаг. Сам је, у шали, говорио да ако оде, биће градоначелник затвора, а Момчило Крајишник његов заменик.

Познаваоци прилика кажу и да је истрагом око убиства Срђана Кнежевића дошао и до података о убиствима у Србији, да је то главни разлог његовог смењивања са места начелника Управе полиције РС , у чему су се поклопили интереси домаће мафије и међународне заједнице. Да је знао много, и све бележио. Да је све на "сигурном". Међу знаке упозорења убрајају скорашњу ТВ изјаву "под Палмом" радикалног србијанског политичара да је Маузер био јунак у рату, али да је после рата почео да потказује друге да би се лично опрао, те емисију фантомске паљанске Телевизије С, у којој су двојица које је Маузер оптужио за убиство Кнежевића, поводом његове одговорности због малтретирања и лажних оптужби, изјавили да за Маузера постоје три правде – правосуђе, божанска и земаљска правда. На крају ће нам рећи да је Маузеровим убиством атмосфера страха и несигурности пресељена из Србије у РС, а у вези са адресом убица, да је у бројним убиствима у Србији "било доста мобе из РС – дошло време да се мобе врате".

БОРБА СА КОПИЈОМ: Један од седам свештеника говори над одром Маузера да се може претпоставити да његовим убицама није ни први, ни последњи, да је рафал испаљен у њега рафал у све честите Србе и патриоте, да су све велике империје пропале онда кад су се превише осилиле, а поготову су пропале злочиначке групе и појединци злочинци...

Сунце упекло, километарска колона се пружила ка породичном гробљу у Ковачићима. Пред раком говори начелник општине Драгомир Љубојевић (СДС), чиновнички, о оцу, супругу, сину, команданту, политичком раднику који је у срцу увек био социјални радник; генерал ВРС у пензији Будимир Гајић износи "личну процену и оцену" да је Маузерова смрт проистекла из његове борбе за правду и ред у овој држави.
У име "Пантера" се опрашта Душко Тузланчић, који рече да за све што је покојник урадио од ’92. до 2000, а урадио је много, од државе није добио ни хвала, и рече да кад би хтео да запрети убицама, како би им требало запретити, рекао би, пожурите ако хоћете још кога да убијете, имате времена, можете нас наћи у реду пред неком од амбасада земаља које су то заслужиле, ова то сигурно није...

Бројна сарајевска гласила су га оптуживала за злочине и писала писма Хашком Трибуналу, али га нико из Хага није позвао.
17. априла 2010. године, Тужилаштво БиХ је осудило осумњиченог криминалца Ђорђе Ждрале на 20 година робије за убиство Љубише Савића Маузера.
Међутим, није речено ко су налогодавци убиства Маузера.

[Мићара]

Паклено пролеће, тог 15. маја 92 године, један у низу доказа кукавичлука муслимана, и масакра војника тадашње ЈНА, који су под договором људским и морланим, нападнути без икаквог разлога.

[Мићара]

Једна слика из колекције.
Жељко, Гавро, Љубиша.
Стадион ФК Пантери Бијељина, данас ФК Радник.
Вјечна им слава.

[prcko]

http://nasasloboda.rs/ivan-vasojevic-he ... 04-1999-g/

[MisterNO]

Рус Виктор Малишев, херој којег треба да памтимо

Синоћ (24.10.2018) се у Господу упокојио један од најмлађих руских добровољаца у редовима Војске Републике Српске. Кда је НАТО напао Србију, оставио је код куће супругу и двогодишњу ћеркицу и отишао као добровољац на Косово и Метохију.... цео текст

[riffoman]

Od Atlantika do Palestine ne postoji ugroženija manjina od srpske manjine na Kosovu. U kakvim uslovima žive danas Srbi i u kakvom su stanju srpske svetinje u ovoj pokrajini čitajte u priči koja je nastala u malenom kosovskom selu pored Vučitrna. Ovo je priča o kontinuiranom kulturocidu i nasilju koje se u 21. vijeku transparentno sprovodi u srcu Evrope. Ovo je priča o jednoj malenoj crkvi i jednom velikom poniženju i strahu koje sam toga dana lično doživio. Ovo je moja lična i najdraža priča koju sam napisao

http://www.easttothesun.com/2018/03/06/ ... samodreza/

[riffoman]

prvi dio priče o autostoperskom putovanju na Kosovo:

http://www.easttothesun.com/2015/11/10/ ... -bog-i-ti/

drugi dio:

http://www.easttothesun.com/2015/11/13/ ... vo-decani/

[MisterNO]

Када сам Слађану Станковић питала шта је по занимању рекла је… ратник

Призрен, 1999. године. Bila sam sama у канцеларији у епархији где сам радила. Ушла је Слађана, рекла је да je дошлa да се венча. Након завршеног венчања, дошли су да их упишем у књигу венчаних. Када сам питала шта су по занимању, она ми је одговорила РАТНИЦИ.

Пар дана касније дошао је њен муж Јуриј са осталим добровољцима и рекао да је погинула.

Цео текст ОВДЕ.