Млада Босна

Патриотске теме, расправе, текстови, фотографије, филмови, књиге...
User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Млада Босна

Postby gradski_boem » Fri Apr 01, 2016 1:59 pm

За нас Србе сигурно један од најјзначајнијих национално ослободилачких покрета.И не само за српски народ већ и за све остале народе на Балкану,па и за Словене у централној и источној Европи.Али шта је то што је инспирисало младобосанце,којим идејама и идеолошким стремљењима су нагињали? Да би на та питања одговорили,морамо да кренемо од самог почетка,морамо дати објашњење шта је то панславизам и када је учињен први пробој анархистичких идеја у балканским земљама.

Анархизам код Јужних Словена

Image

Анархистичке идеје стижу у југословенске земље у другој половини 19 века, пре свега посредством Југословена који су радили или се школовали у европским земљама, у којима је раднички и социјалистички покрет био развијенији. Тако је један од првих присталица идеја Прудона био српски социјалист Живојин Жујовић (1838-1870), који се са њима упознао за време студија у Минхену и Цириху, где је изучавао правне и економске науке. Он је био уједно и први социјалиста у Србији и учитељ организатора и теоретичара српског радничког покрета Светозара Марковића (1846-1875). У Швајцарској је била бројна колонија јужнословенских студената и револуционара, која се налазила у контакту са Бакуњином и Словенском секцијом Јурске федерације. Ту су се налазили и Јован Жујовић, Манојло Хрваћанин, Пера Тодоровић и други. Почетком јула 1872. одржан је у Цириху и конгрес српских социјалиста коме је присуствовао и Бакуњин и на коме је усвојен програм Српске социјалистиèке партије.
Борба јужнословенских земаља за национално ослобођење (пре свега против окупације ових земаља од стране Аустроугарске и Турске империје) подстиче и шире прихватање слободарских идеја. Тако је у Босанско-херцеговачком устанку 1875. постојала и јака лева струја са наглашеним социјалним програмом, коју је предводио Васа Пелагић, а у којој су деловали и анархисти Манојло Хрваћанин (1849-1909), Коста Угринић (1848-1933) и други. У овом устанку су учествовали многи анархисти из Италије (чак је и Малатеста покушао два пута да уђе у Босну и Херцеговину, али без успеха), Русије и других европских земаља.
Почетком априла 1871. у Љубљани је боравио Јохан Мост и ступио у везу са члановима тамошњег Радничког друштва. Матија Кунц је, као председник овог друштва, ширио Мостове идеје. У бројним процесима против радикалног крила аустроугарских социјалиста у Загребу 1884, те у Целовцу и Грацу страдали су и хрватски и словеначки анархисти.

Хрватска и Далмација

Преко Трста и Анконе стижу анархистички утицаји у Далмацију, Истру и Словенију, посредством Р. Голоуха, Ђованиа Марцетиа, Ивана Ендлихера и других. У Ровињу (1904.) и Сплиту (1908.) долази до јавних анархистичких манифестација. У Сплиту је основан чак и фудбалски клуб „Анарцхос“ који је радио више деценија. Хрватски учитељ Милош Крпан одржава везе са швајцарским анархистима још од 1898, ширећи анархистичке идеје у групи тзв. независних социјалиста у Славонском Броду. У селу Дубовику, у околини Славонског Брода, он је покушао основати и међународну анархистичку колонију 1909. и 1910. Власти Мађарске и Аустрије забрањивале су уношење и ширење анархистичких листова и књига у јужнословенским земљама које су биле под њиховом окупацијом.

Македонија

Слободарске идеје стижу у Македонију преко македонских омладинаца који су крајем 19. века студирали у Швајцарској и Бугарској. У Женеви су 1897.-1898. они издавали и два анархистичка листа: „Глас“ и „Одмазда“ (Отмацхтение), у оквиру тзв. Македонског тајног револуционарног комитета, који се борио за ослобођење од Турске и за стварање Балканске социјалистичке федерације. Идеје руског народњаштва и анархизма прихвата и први македонски социјалист Васил Главинов (1869-1929), са којим се у Софији упознао и Гоце Делчев (1872-1903), водећа фигура у борби за ослобођење Македоније, оснивач Тајне македонско-одринске револуционарне организације (октобра 1893. у Солуну) и вођа револуционарног Илинденског устанка 1903. Овај устанак је довео до стварања Крушевске републике, прве социјалистичке републике на Балкану, која је трајала скоро три месеца. Делчев је био у блиским везама и пријатељству са истакнутим бугарским анархистима Михаилом Гержиковим и Врбаном Килифарским. Око Делчева су се окупили и многи други борци за независну Македонију - анархисти, међу којима су и Петар Манџуков (1879-1966), који је у Скопљу објавио „Азбуку анархистичког учења“ (1898), Даме Груев (1871-1906), Јане Сандански (1872-1915), Никола Карев (1877-1905), Димо Хаџидимов (1875-1924) итд. Македонским анархистима припада и тајна терористичка група „Бродара“ из Солуна (Јордан Попјорданов, Марко Бо1наков, Димитар Мечев, Константин Кирков, Павел Жатев, Милан Арсов, Владимир Пингов, итд.) који су низом атентата на јавне објекте и установе хтели да привуку пажњу светске јавности на борбу Македоније за независност, током априла 1903. Неки од ових атентатора су погинули, а остали су ухваћени, осуђени на смрт или на прогонство у Малу Азију (у Турску). Између 1910. и 1912. делује анархистичка Међународна револуционарна балканска асоцијација „Црвена браћа“, са огранцима у Солуну, Струмици, Куманову и Кратову, борећи се против Турске а за слободну Македонију.

Босна и Херцеговина

Image

Борба за национално и социјално ослобођење Босне и Херцеговине, која се налазила под аустроугарском окупацијом од 1878. године, кулминира у појави омладинског револуционарног покрета анархистичке инспирације познатог као "Млада Босна". Прво је Богдан Жерајић (1886-1910), велики поклоник Кропоткина, пуцао на поглавара Босне и Херцеговине генерала Варешанина, јуна 1910. Последњим метком убио је себе, док је генерал остао неповређен. Полиција је са Жерајићевог леша откинула главу и задржала је у полицијској збирци као специмен (узорак) главе анархисте, а труп је тајно сахранила. Омладина је пронашла његов гроб, посећивала га, китила цвећем и на њему се заклињала да ће радити на остваривању идеала слободе. Овај култ Жерајића први је започео Владимир Гаћиновић. Други омладинац - Лука Јукић - пуцао је на бана Цуваја у Загребу јуна 1912, али без успеха. Јукић је осуђен на доживотну робију, коју је издржавао до пропасти Аустроугарске. Са њиме је осуђен на пет година робије и Аугуст Цесарец (1893-1941), књижевник и будући уредник левичарских часописа ("Пламен“, 1919). Атентат на аустроугарског престолонаследника и последњег изданка династије Хабзбурга Франца Фердинанда, организовала је у Сарајеву 28. јуна 1914. група Младобосанаца. Прво је на престолонаследника бацио бомбу типографски радник Недељко Чабриновић (1895-1916), али бомба није одмах експлодирала, па је Фердинанд продужио вожњу аутомобилом. Онда је Гаврило Принцип (1894-1918) пуцао из револвера на престолонаследника и убио га. Због тога је осуђено 25 завереника. На смрт је, поред осталих, осуђен и Данило Илић (1890-1915), вешањем, а остали на доживотну или тешку дугогодишњу тамницу, где су уморени глађу или болешћу. Сам Принцип је осуђен на двадесет година тешке робије где је, мучен и болестан, и умро. Чабриновић је на суђењу навео своје анархистичко уверење као разлог атентата. Умро је и он у затвору, од глади и душевних патњи, у својој двадесетој години живота. Духовни зачетник младобосанске анархистичке инспирације је био Владимир Гаћиновић (1890-1917), који се на студијима у Женеви и Лозани највише дружио са руским револуционарима, који су емигрирали из своје земље након револуције из 1905. Био је поборник Бакуњина, Кропоткина, руских народновољаца, пријатељ Виктора Сергеја, Натансона, Мартова, Троцког. Отрован је у августу 1917. у Фрајбургу (Швајцарска), уз сарадњу аустријске, српске и француске полиције. Револуционарни и књижевни рад Димитрија Митриновића (1887-1953) такође је снажно утицао на национално-ослободилачке идеје јужнословенске омладине и садржао је у себи изражену анархистичку компоненту. Митриновић се од 1914. настањује у Лондону, где је и умро, а био је и у пријатељству са Кропоткином, Густавом Ландауером, Хербертом Ридом и другим анархистима.

Словенија

Са младобосанцима је у тесној вези била и група „Препород“ из Љубљане, окупљена 1911-1912 око истоименог листа. У тој групи најактивнији су били Франце Фабијанчић и Иван Ендлихер, са којима је везу одржавао и Гаћиновић. Ове две групе је, нарочито између 1910. и 1914. године, спајала идеја ослобођења и уједињења Југославије и рад на стварању јединственог југословенског револуционарног омладинског покрета. Ендлихер је умро у затвору у ГрацГрацу (Аустрија) 1915. године, јер је и он био ухапшен после сарајевског атентата.

Војводина

Револуционарни синдикализам из Угарске прихватају у Војводини анархисти окупљени око Крсте Искруљева (1881-1914), који је био најприснији сарадник Ервина Сабоа, истакнутог мађарског теоретичара анархосиндикализма.

Србија

У Србији после Јована Жујовића либертерске идеје прихватају Драгиша Станојевић (1844-1918), Мита Ценић (1851-1888), Пера Тодоровић (1851-1907) - оснивач првог социјалистичког часописа „Рад“ (1874) и пријатељ Бакуњина из циришких дана, где је студирао педагогију - затим Јован Зујовић (1856-1936), чувени геолог и председник Српске академије наука, Сава Поповић (1898-1942), сликар и пријатељ Д. Митриновића и Херберта Рида, бунтовни песник експериментатор (1899-1943), итд. У првој деценији 20 века у Србији се јавља и анархосиндикализам (листови „Пролетер“, 1906, „Радничка борба“, 1907) и присталице директне акције ("директаши") као лево крило Српске социјалдемократске партије. Ту су главни актери Крсто Цицварић (1879-1944), покретач многих листова ("Хлеб и слобода“, 1905, „Радничка борба“, 1907), оснивач анархистичких клубова и писац књиге „Из анархистичког програма“ (1909). После Првог светског рата повукао се из покрета. Милорад Поповић (1874-1905) је у Паризу основао Југословенско радно друштво и одбор за социјалистичку акцију 1900, а онда је прешао у Будимпешту где је уређивао српске социјалистичке листове, да би се 1904. вратио у Србију. Увек је био доследан идеји револуционарног синдикализма, коју је остварио оснивањем више независних синдикалних савеза. „Директаши“ су анархосиндикалистичка група која се јавља око 1909. године у крилу Српске социјалдемократске странке (Недељко Дивац, Влајко Мартиновић, Сима Марковић, Васа Кнежевић, итд.). Ова група је касније искључена из странке. Сима Марковић је касније постао секретар Комунистичке партије Југославије, водио полемике са Стаљином око националног питања, и осуђен је на робију у СССР у време „чистки“, где је и умро око 1939. године.

Краљевина Југославија

Између два светска рата анархистички покрет због својих републиканских, федералистичких и социјалистичких идеја није могао да се легално развија у монархији краља Александра и под репресијом његове отворене диктатуре. Постојале су мање групе, међусобно неповезане, како међу радништвом тако и међу интелектуалцима. Међу Југословенима који су отишли да се боре у Шпанију (1936-1939) било је и анархиста или оних који ће, захваљујући Шпанском искуству, прихватити либертерски социјализам.

СФРЈ

После Другог светског рата у Југославији је на власти Комунистичка партија Југославије, једина која је уставом призната. Увођење извесних облика самоуправљања (после раскида са Стаљином 1948. године), као и студентски покрет из 1968, који је у јавни живот довео нову генерацију, пробудили су и широко интересовање за анархизам (преводе се књиге и списи Прудона, Бакуњина, Кропоткина, Д. Гуерина, Букцчина, итд.), пише се и јавно расправља о идејама и пракси анархизма. Све израженија критика и незадовољство тзв. „реалним социјализмом“, ограничења и неприхватање праксе ауторитарног социјализма, подстићу шири интерес и за идеје либертерског комунизма, социјализам савета и анархосиндикализам.

User avatar
Влада Паликућа
Posts: 380
Joined: Thu Feb 18, 2016 12:54 am

Re: Млада Босна

Postby Влада Паликућа » Sat Apr 02, 2016 5:40 pm

Једна занимљивост, не знам дал сам погодио тему али Гаврило Принцип је рођен на истом географском простору где и истакнути певач патриотских песама Баја Мали Книнџа


User avatar
Лудак из луднице
Posts: 162
Joined: Wed Mar 02, 2016 7:14 am

Re: Млада Босна

Postby Лудак из луднице » Sat Apr 02, 2016 8:57 pm

Ajde bre ti gradski boem teraj se u picku materinu sa svojim anarho sektasenjem. Dokona moroncino.

Ako je i bilo anarho elemenata u njegovom/njihovom delovanju, bilo je upuceno ka Austrougarskoj drzavi koju nisu smatrali svojom. Dakle borba protiv drzave - koju ne smatraju svojom (i koja nije njihova) a ne anarhizam kao definitivan ideoloski pravac.

User avatar
Мићара
Posts: 1481
Joined: Tue Feb 09, 2016 8:07 pm
Location: Преко Дрине.

Re: Млада Босна

Postby Мићара » Mon Apr 04, 2016 1:11 pm

Лудак из луднице wrote:Dokona moroncino.
:lol:

Плус не знам шта који курац покушава са тим копирањем са википедије на странице трибине, ако хоћеш да допринесеш нечему почни са писањем нечега за шта још нисмо чули ни прочитали,нити може да се нађе на нету осим на овом форуму а не представљањем "Анархизма јужних словена" и копирањем са викија.... Чуј јужних словена...
Село моје мало је на бријегу, ту се браћо све мангупи легу!

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Mon Apr 04, 2016 3:37 pm

Doticni koji je napisao clanak na wikiped. koristi reference i ima "Mladu Bosnu" u malom prstu.Prvo se raspitajte ko je Vladimir Gacinovic,ideoloski inspirator organizacije pa onda komentarisite.Nije sramota ne znati,vec se prsiti neznanjem.

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Mon Apr 04, 2016 3:43 pm

Inace nisam u BG,ali pratim kako pojedinci prosipaju pamet.Ubedljivo vodi Micara koji "nije juzni sloven",dok je na visokom drugom mestu Ludak koji ima svoju alternativnu istoriju.Pozdrav,bicemo na vezi..za nedelju-dve..

User avatar
Мићара
Posts: 1481
Joined: Tue Feb 09, 2016 8:07 pm
Location: Преко Дрине.

Re: Млада Босна

Postby Мићара » Mon Apr 04, 2016 5:05 pm

Ти си тај који просипа памет словен, једноставно се не слажем са тим "Анархизмом јужних словена", и Бугари су јужни словени па су ти забили нож у леђа. Под појмом јужни словени се обухвата више народа, а не један једини који се борио против те змије звана "Аустроуграска"...
Село моје мало је на бријегу, ту се браћо све мангупи легу!

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Tue Apr 12, 2016 2:16 pm

Лудак из луднице wrote:Ako je i bilo anarho elemenata u njegovom/njihovom delovanju, bilo je upuceno ka Austrougarskoj drzavi koju nisu smatrali svojom. Dakle borba protiv drzave - koju ne smatraju svojom (i koja nije njihova) a ne anarhizam kao definitivan ideoloski pravac.


Идеолошки правац ''Младе Босне'' заснован је на програмским начелима двојице њених духовних зачетника Владимира Гаћиновића и Димитрија Митриновића.Гаћиновић и Митриновић су били под утицајем идеја Михаила Бакуњина (кога многи сматрају оцем модерног анархизма),Петра Кропоткина,Лава Троцког,руских социјалних револуционара,поборника идивидуалне акције.О њима ћу нешто касније.И сам Гаврило Принцип једном приликом је рекао како су припадници њихове организације:

''Наручивали из Социјалистичке књижаре у Београду дела руских анархиста,Маркса,Кауцког,Ничеа..а међу њима су се истицала Најамни рад и капитал и Тако је говорио Заратустра''...

Image

ШТРАЈКАЧКИ ОДБОР МЛАДЕ БОСНЕ:СРБИ,МУСЛИМАНИ,ХРВАТИ...

Знам,вама је тешко да превалите преко уста израз ''југословентство'',међутим потпуно је ирелевантно да ли се теби и Мићари нешто свиђа или не, ако се има у виду да је ''Млада Босна'' организација која се борила за уједињење Јужних Словена.Њени припадници су схватили да само јединствени могу да се боре за национално ослобођење, невезано за разлике по питању конфесије и припадности различитим народима.
Да ли вам је познато да су огранак ''Младе Босне'' из Травника чинили 100% Муслимани, а да је огранак који је преводио Иво Андрић имао велики број Хрвата у својим редовима?

User avatar
Лудак из луднице
Posts: 162
Joined: Wed Mar 02, 2016 7:14 am

Re: Млада Босна

Postby Лудак из луднице » Thu Apr 14, 2016 12:22 am

Dobro dobro brate, pre no sto ti dam opsirniji odgovor na temu ideoloske opredeljenosti samo mi napisi, dal ikakva paralela moze da se povuci izmedju "Mladobosanskog anarhizma" i ovog danasnjeg , domaceg ili evropskog?

User avatar
Serbon AB
Posts: 131
Joined: Fri Jan 29, 2016 11:44 pm

Re: Млада Босна

Postby Serbon AB » Thu Apr 14, 2016 8:10 am

Svakom je jasno da bi danasnji anarhista, komunista i onaj sto zastupa lijevicu ekstremnije od ostalih prvi zavrsio u radnom logoru. Svi danasnji anarhisti su skup besposličara, ljudi koji u svom zivotu ne rade nista vec prosipaju iz supljeg u prazno.. Po neko zavrsi na platnom spisku neke od Nvo ili razno raznih fondova i ambasada...

Da ne skrecem i ne pominjem vise nekog ko nije vrijedan da se pominje na ovakvoj temi slobodno se moze zakljuciti da ti ljudi jesu imali revolucionarne ideje i neke stavove bliske lijevici ali cilj im nije bio kontra interesa Srpskog naroda cilj je bio sloboda. Pa da su zastupali i vodili se idejama samog djavola uradili su ono sto je trebalo otvorili put ka slobodi.

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Fri Apr 15, 2016 12:58 pm

Dobro dobro brate, pre no sto ti dam opsirniji odgovor na temu ideoloske opredeljenosti samo mi napisi, dal ikakva paralela moze da se povuci izmedju "Mladobosanskog anarhizma" i ovog danasnjeg , domaceg ili evropskog?


По неким питањима ДА, док по другим питањима НЕ.Идеје социјалне једнакости и правде, карактеришу и данашње анархистичке групе,као што су карактерисале Младу Босну.Нека друга питања као што су борба за ''права'' хомосексуалаца или затирање сопствене културе и традиције су нешто што нити има везе ни са изворним анархизмом,нити са оним за шта се залагала Млада Босна.Знам ја добро на шта ти алудираш.Али то је више питање за ове данашње организације,тј. њихове припаднике,да ли заиста могу сматрати анархистичким?!

Serbon AB wrote:Da ne skrecem i ne pominjem vise nekog ko nije vrijedan da se pominje na ovakvoj temi slobodno se moze zakljuciti da ti ljudi jesu imali revolucionarne ideje i neke stavove bliske lijevici ali cilj im nije bio kontra interesa Srpskog naroda cilj je bio sloboda. Pa da su zastupali i vodili se idejama samog djavola uradili su ono sto je trebalo otvorili put ka slobodi.


Image

Тачно,али бити патриота није исто што и шовиниста.Мислио сам да ово оставим за касније,међутим изгледа је сада права прилика да напишем нешто што ће вам верујем бити јако интересантно.Млада Босна није само долазила у сукоб са муслиманским, односно хрватским шовинистима, већ и са СРПСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ која је гајила мржњу према Муслиманима и Хрватима.Рецимо најбољи пријатељ Гаврила Принципа у сарајевској Трговачкој школи је био Хрват Иво Крањчевић,који му је помагао током школовања,па је Гаврило Принцип једном приликом рекао, да иако су били различитих националности, једноставно су исто мислили и осећали.Омладинске ђачке организације којима су припадали биле су сачињене од Срба,Муслимана и Хрвата блиских југословенској орјентацији.У писму Марку Маглову 1912 год. Гаврило Прицип каже следеће:

''Они су нас (српски радикали) отпочели одмах да нападају свим могућим изразима и нарочито су нам пребацивали да нисмо Срби.Настао је међу нама дубок јаз и мржња''.

Јел вам ово звучи познато? Какав третман имају левичари у Србији данас и није ли исти однос српских (десних) националиста према левичарима,потпуно идентичан овоме који описује Гаврило Принцип?Ајмо даље...На хрватским студентским и ђачким демонстрацијама у Сарајеву 18.фебруара 1912 год. које је организовао босански Хрват Лука Јукић,против мађарског насиља у Хрватској и противзаконитих аката бана Цуваја,један ђак Салих Шахинагић (Муслиман) је теже рањен.Међу лакше повређенима од полицијског коњичког напада на демонстранте прве вечери је био и Гаврило Принцип,кога је један од жандара закачио сабљом.Принцип је након тога још истрајније апеловао да се други српски ученици придруже демонстрацијама.Принцип приликом организовања протеста ђака у Сарајеву, ишао од разреда до разреда и претио металним боксером свима који су се колебали да дођу на нове демонстрације.Идућег дана је организован скуп у знак солидарности са тешко рањеним другом муслиманске вероисповести и опет је у првим борбеним редовима стајао Гаврило Принцип.Као припадник групе које неговала српско-хрватско пријатељство,он је жестоко осуђивао групу ''српских националиста'' на челу са Јашом Томићем што се нису солидарисали са хрватском браћом, већ са како је он то назвао ''апсолутистичким маџарством''.И још један врло битан податак.Пре атентата на Франца Фердинанда, десетак припадника Младе Босне (укључујући и Принципа), отишло је на обуку руковања ножем,пиштољем и ручном бомбом у кланцу Градске реке око три километра изнад Врања.Становници овог града навели су у мемоарима како је ту сем Срба такође било и припадника остала два народа.Све заједно их је зближила мржња према Аустроугарској,а саме припреме су биле строго конспиративне.

bojan23
Posts: 317
Joined: Fri Feb 05, 2016 10:17 am

Re: Млада Босна

Postby bojan23 » Sat Apr 16, 2016 10:02 pm

Нема сумње да је млада босна била организација вођена пан-југословеснком идејом, али не видим чему инсистирање на братству са хрватима и муслиманима, да смо били икаква браћа не би се онако клали почетком 90-тих година, једноставно треба заборавити на такве фантазије и кренути својим путем.
З В Е З Д А Л Е !

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Fri May 13, 2016 4:12 pm

Мало сам запоставио ову тему.Идеолози ''Младе Босне'' Димитрије Митриновић, међу друговима познат као Мита Динамита и Владимир Гаћиновић.

Димитрије Митриновић

Image

Димитрије Митриновић (Доњи Поплат, 1887 — Ричмонд код Лондона, 1953) је био српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, песник и преводилац.

Живот

Рођен је у Поплату(у данашњој Општини Берковићи). Детињство је провео у Зовом Долу код Невесиња где су његови родитељи били учитељи. Основну школу завршио је у Благају, гимназију у Мостару, а студије филозофије, психологије и логике у Загребу, Београду, затим у Бечу и Минхену. Апсолвирао је у Тибингену 1914. године.

Радио је у уредништву Босанске виле (1910 — 1913). Први светски рат провео је у Лондону, где је покренуо и уређивао часопис New Age (Ново доба), који је касније прерастао у часопис New Europe. Митриновић је такође и иницијатор Антибарбарус клуба, Адлеровог друштва за студије индивидуалне психологије.

Прву своју песму, Ленто долоросо, објавио је у Босанској вили 1905, под псеудонимом М. Димитријевић, под којим је и касније углавном објављивао поезију. Поред тог, користио је и псеудоним Антицус.

Поред Босанске виле, објављивао је песме и у часописима: Бранково коло (1906 — 1907, 1909 — 1911), Дело (1906), Нова искра (1906-1907), Срђ (1906-1908), Српски књижевни гласник (1906, 1908, 1911), Словенски југ (1908), Вардар (1910), Зора (1910), Хрватски ђак (1908-1909, 1911), Одјек (1912), Савременик (1911).

Митриновић је творац футуристичког манифеста у српској књижевности (Естетске контемплације, Босанска вила, 1913).

Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је Предрага Палавестре. Он је, у хрестоматији Књижевност Младе Босне (Сарајево, 1965), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст српске авангарде. У том смислу, значајна је и Палавестрина монографија Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде (Београд, 1977).

Био је једно од осморо деце учитеља Мијајла и Видосаве. Димитрије је првенац, а потом су на свет долазили Предраг, Чедомил, Љубивоје, Миливоје, Вера, Софија и Милица. Отац му се поново оженио после смрти прве жене и са другом, Јованком, имао је петоро деце, али иза многобројног порођаја, нажалост, није остало наследника породице - прича Никола Митриновић - Тешко је говорити о Димитрију, човеку и рођаку који је оставио огромно стваралаштво које није у довољној мери проучено.

Митриновић су лимарска породица, а деда Шћепан био је чувени херцеговачки казанџија. Његов син Мијајло, наочит момак, пленио је лепотом. Завршио је учитељску школу, и поседовао је библиотеку, што је било права реткост у оно доба.

Димитрије се борио за социјалну једнакост, па је око себе окупљао Србе, Муслимане и Хрвате. Пут га је одвео у Немачку где се упознаје са умним људима. Размењивао је идеје са руским сликаром Василијем Кандинским, који је такође једно време живео у тој земљи. Познавао се он и са нашим нобеловцем Ивом Андрићем, често су знали да размене мишљења, али су углавном остајали заробљеници својих ставова. Због сазнања да је члан "Младе Босне", али и филозофских размишљања која су били у супротности са актуелном политиком, постао је сумњив немачкој полицији, која га је прогањала. То је био разлог његове селидбе у Лондон, где је сарађивао у неколико часописа. Писао је о Марксу и Ничеу и њиховом утицају на психоаналитиеара Адлера, чије идеје је следио. Опробао се Димитрије и у сликарству, где је стварао дела прожета косовским митом, која су се нашла у престижним галеријама Париза и Рима.

Цео Други светски рат провео је у Лондону, где је био на "вези" са нашим конзулатом. После рата Димитрије је само једном дошао у Југославију. Разочаран, наручио је да се више никада неће вратити. Смрт га је затекла у Лондону 1953. Његови земни остаци почивају у источном делу лондонског гробља Хајгејт, поред Карла Маркса. Својевремено је тим гробљем безуспешно лутао Борислав Пекић, трагајући за вечном кућом Димитрија Митриновића. Слично је прошао и Предраг Палавестра, који је приредио његова сабрана дела. Никола Митриновић, боравећи у Лондону, ипак је пронашао гроб претка.

Владимир Гаћиновић

Image

Владимир Владо Гаћиновић (Качањ код Билеће, 25. мај 1890 — Фрајбург, 11. август 1917) је био српски књижевник и духовни зачетник српске ослободилачке анархистичке инспирације покрета Млада Босна или једног њеног најактивнијег и најборбенијег дијела те аутор дјела (брошуре) „Смрт једног хероја“ и зачетник култа Богдана Жерајића која ће индиректно довести до кулминације незадовољства и отвореног оружаног револта припадника већинског српског народа и других у окупираној аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини посебно израженој у Сарајевском атентату наспрам бруталних репресија које је над народом и провинцијом силом спроводила наметнута окупациона Аустроугарска царевина из Беча.

Биографија

Владимир Гаћиновић рођен је у Билећи 1890, у српској свештеничкој породици. Школовао се у Мостару, Београду, Бечу и Лозани. Био је активиста Младе Босне, Црне руке, Народне одбране и других српских националних организација које су се бориле за ослобођење и уједињење српског народа.

Студије

1910. године завршава матуру у Београду и уписује се на Правни факултет Универзитета у Београду, а од фебруара 1911. студије наставља у Бечу, а затим у Лозани. Гаћиновић се већ у ђачко доба формирао интелектуално и политички, када сарађује у листовима Српска ријеч, Народ и Отаџбина. Тада је био под утицајем Петра Кочића и идеја чешког политичара и научника Томаша Масарика раширеним у круговима демократске универзитетске омладине свих словеских народа, земаља и провинција у ропству под Аустроугарском. Масарикова идеологија као израз грађанске хуманистичке мисли заговарала је обраћање народним масама, уздижући их просвјећивањем и тако их политички активише и уводи у политички живот и борбу за ослобођењење из наметнутог ропства. Као присталица овакве слободарске идеологије Гаћиновић се предао стрпљивом, дуготрајном и упорном раду у српским народним масама чије резултате треба чекати. У Швајцарску одлази 1911. године гдје долази у додир са руском политичком емиграцијом са Лавом Троцким на челу те прихвата идеје руских социјалних револуционара есера који су заступали методу индивидуалне акције. На студијима у Женеви и Лозани највише се дружио са руским револуционарима, који су емигрирали из своје земље након револуције из 1905. Био је поборник Бакуњина, Кропоткина, руских народновољаца, пријатељ Виктора Сергеја, Натансона, Мартова, Троцког.

Политички рад

Након Швајцарске, Гаћиновић се враћа у свој родни крај у Херцеговини под аустроугарском окупацијом а потом одлази у слободни Београд те ступа у новоосновану српску организацију Уједињење или смрт која је почињала да развија своје активности. Из Београда одлази у Сарајево и тамо ступа у контакт са родољубном, слободарском и револуционарном српском омладином која се борила за ослобађење под аустроугарском окупацијом а након тога у Беч гдје ради на организовању слободарске борбе међу тамошњим студентима српског и јужнословенског поријекла. Тада у Бечу пише своје познато дјело (брошуру) под насловом „Смрт једног хероја“ у коме говори о дјелу Богдана Жерајића (атентат на аустроугарског генерала и поглавара провинције Маријана Варешанина 2. (15.) јуна 1910. године у Сарајеву) и излаже свој програм борбе за ослобођење првобитно српског, али и других јужнословенских народа под аустроугарском влашћу. Из Беча је отишао у Београд гдје штампао брошуру „Смрт једног хероја“, коју потом тајно односи у Сарајево, па потом одлази у Херцеговину гдје је радио на успостављању повјереника и веза са руководством Народне одбране у Београду.

У оно вријеме слободарске активносту су биле строго кажњаване бруталним аустроугарским окупаторским законима, а велики број Срба је бивао свакодневно затваран, мучен, кажњаван и убијан за најмањи прекршај те се Гаћиновић као и остали српски родољуби излагао свакодневним опасностима. Гаћиновић је био изузетна личност и особа снажног и немирног духа те је схвативши да се прилике у његовој отаџбини окрећу у правцу потпуног и коначног поробљавања српског народа у провинцији под аустроугарском окупацијом, оцјенивши да се грађанска политика све више губи у каљузи опортунизма и борбе за ситне интересе, да се у круговима грађанских политичара све више испољава дух помирења и „конструктивне“ сарадње са наметнутом аустроугарском царевином о чему и пише у својој слободарској брошури. Гаћиновић се потпуно предао борби за ослобођење српског народа из ропства видјевши у омладини народну снагу која ће разбити летаргију, опортунистичку и комформистичку политику отаца те повести поробљени српски народ ка слободи и свјетлијој будућности. Ондашња српска интелигенција и универзитетска омладина је била врло активна, већ пробуђена и узнемирена, јављала се на позорници српског народног живота, јавним протестима, организовала у многобројним српским друштвима и часописима посебно активним у Сарајеву, Мостару, Бањалуци, Требињу и другим градовима, те јасно показивала свој слободарски, антиокупациони и антиаустријски став али је под ригорозним аустроугарским окупационим законима и мјерама бруталног кажњавања свих слободарских активности и националног духовног препорода међу српским народом уједно владао и велики страх и велика храброст те потреба за бољом организацијом и већом пожртвованошћу у борби за ослобођење коју је Гаћиновић заговарао у својој брошури „Смрт једног хероја“.

Први балкански и Први светски рат

У Првом балканском рату борио се као добровољац у црногорској војсци. У Првом свјетском рату како није могао да се врати након Сарајевског атентата, борио се неко вријеме у француској морнарици након чега је отпутовао у Америку да прикупља помоћ и добровољце за борбу у Србији. Отрован је арсеником у августу 1917. у Фрајбургу (Швајцарска), уз сарадњу аустријске, француске и по неким претпоставкама, полиције Србије или једне њене политичке фракције. (в. Солунски процес и Драгутин Димитријевић Апис)

Након хапшења црнорукца Велимира Вемића 1916, код њега је нађена листа чланова организације „Уједињење или смрт“, где је Гаћиновић је заведен као члан бр. 217, у групи бр. 203.

Nexon
Posts: 2258
Joined: Wed Feb 17, 2016 8:19 pm

Re: Млада Босна

Postby Nexon » Mon May 16, 2016 12:56 am

Велики анархисти иза којих стоји организација "Уједињење или смрт"(Црна рука, организација у оквиру војне обавештајне Краљевине Србије).
Мухамед Мехмедбашић, заврбован од стране великог тепача Мустафе Голубића. Мустафа Голубић, човек Црне руке, велики пријатељ Аписа, због монтираног процеса против Аписа у Солуну 1917, обећава да ће се осветити Карађорђевићима, те тако постаје главни црвени играч на овим просторима, иако он то никада није био идеолошки. Где лично усмерава оног ретарда Броза, прави му мрежу, пошто је Голубић постао НКВД(учествовао у организацији убиства Троцког у Мексико Ситију). Дакако, црвени друг и велики херој црвене Југославије, Иван Крајачић, га је издао Гестапу, где је тешко мучен и напослетку стрељан. Као што су усташки црвени играчи стално радили.
А, колико је било Мехмедбашића који су били на школовању у Београду где су се упознавали са правим људима.
Главне тачке Устава и Правилника организације „Уједињење или смрт“ односно Ц. Р. ове су:

Чл. 1. У циљу остварења народног идеала, уједињења Српства, ствара се организација, чији члан може бити сваки Србин, без обзира на пол, веру, место рођења, као и сваки онај, који искрено буде служио овој идеји.
Чл. 2. Организација претпоставља револуциону борбу културној, стога јој је институција апсолутно тајна за шири круг.
Чл. 3. Организација носи назив „Уједињење или смрт“.
Чл. 4. За испуњење овога задатка, организација, према карактеру свога бића, утиче на све службене факторе у Србији, као Пијемонту, и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој«

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Tue May 17, 2016 12:40 pm

Супер Нексоне.Само превидео си једну ситницу.Када се у програму Црне руке наводи ''уједињење српства'', треба имати у виду да уједињење Босне и Србије,односно уједињење и ослобођење српског народа на просторима на којима је он чинио већину,треба посматрати као уједињење и са свим осталим јужнословенским земљама и народима.Програмска начела Младе Босне и Црне руке не супротстављају идеје ''великосрпства'' и ''југословенства'' једну другој,већ напротив те две идеје једна другу допуњују.Велика Србија у великој Југославији!

И када смо већ код Црне руке...

Солyнски процес

Никола Пашић је на Солунском фронту одлучио да уклони најистакнутије припаднике Црне руке, тада већ званично распуштене.Драгутин Димитријевић Апис и неколико десетина његових сарадника су ухапшени због наводног атентата на престолонаследника-регента Александра и председника владе. Код ухапшеног генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића-Аписа, члана Врховне централне управе, нађен је оригиналан Устав организације од 9/5 1911, а међу стварима оптуженог потпуковника Велимира Вемића нађен је списак чланова организације. Пресудом војних судова од 23. маја чланови организације пуковник Драгутин Димитријевић-Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић су проглашени кривим за издају и осуђени на смрт. Остали оптужени осуђени су на дугогодишњу робију, од које су доцније помиловани, осим потпуковника Витомира Цветковића, који је умро у затвору за време истраге, и Богдана Раденковића, који је умро, пошто је пресуда изречена. Аписа је стрељан месец дана касније, 24. јуна 1917.

Врховни суд Србије је 1953. поновио суђење и Димитријевић и други оптужен су постхумно ослобођени, јер није било доказа за њихово наводно учешће у завери.

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ РЕХАБИЛИТОВАЛА ПРИПАДНИКЕ ''ЦРНЕ РУКЕ'' ТО НЕКА СВАКОМЕ БУДЕ ЈАСНО!

Nexon
Posts: 2258
Joined: Wed Feb 17, 2016 8:19 pm

Re: Млада Босна

Postby Nexon » Tue May 17, 2016 11:41 pm

Рехабилитовали су га због горе наведених разлога, Мустафа Голубић. Уосталом, принц Ђорђе Карађорђевић је преживое долазак комуниста, као симбол против породице, који је требао комунистима, као и Црна рука.
Прича о Солунском процесу је компликована, има пуно везе са иностранством.
Говорим ти да Млада Босна била организација која није била анархистичка, осим по неким вашим црвеним романтизованим схватањима.

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Wed May 18, 2016 12:16 pm

Nexon wrote:Рехабилитовали су га због горе наведених разлога, Мустафа Голубић. Уосталом, принц Ђорђе Карађорђевић је преживое долазак комуниста, као симбол против породице, који је требао комунистима, као и Црна рука.
Прича о Солунском процесу је компликована, има пуно везе са иностранством.
Говорим ти да Млада Босна била организација која није била анархистичка, осим по неким вашим црвеним романтизованим схватањима.


Прво морамо да дефинишемо ''унитаризам'' као појам.Унитаризам подразумева тежњу за јединством државе у којој вођство припада најјачој држави.У овом случају то је Србија која би предводила Југославију.То су основне смернице програма Младе Босне и Црне руке и оног болдованог што си навео.Нема ту никакве експанзионистичке политике једног народа који је супериоран над осталима.Оно што је карактерисало Младу Босну су анархизам, социјализам,национално ослободилачке идеје и касније упливи бољшевизма.А сад ћу да наведем један од примера који показује колико људи имају погрешну представу о организацији.

Форумаш Влада Паликућа је поменуо Бају Малог Книнџу,а ја бих поменуо још и Сафета Исовића,певаче који су на најлепши начин опевали Гаврила Принципа.Добри естрадни уметници,али као људи две нуле!Први је четнички месар,а овај други исламски фундаменталиста,шта да кажем сем да нису свесни своје несвести!





Ако је некада неко имао дилему како се изјашњавала породица Принцип, довољно је рећи да је та породица припадала партизанском покрету.Један од најистакнутијих хероја је био је Слободан Принцип.

Слободан Принцип Сељо

Image

Слободан Принцип Сељо (Хаџићи, код Сарајева, 25. маја 1914 — Шћепан Поље, код Фоче, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 25. маја 1914. године у месту Хаџићима, код Сарајева. Његов отац Јово, био је рођени брат Гаврила Принципа - припадника „Младе Босне“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда, 1914. године.

За време похађања гимназије у Сарајеву, прикључио се омладиснком револуционарном покрету и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учествовао је у формирању илегалних омладинских организација, културно-просветних и спортских друштава у Сарајеву и селима родног краја. Током школских распуста, политички је деловао и међу радницима, у свом родном крају, доносећи им илегалне летек, партијску штампу и марксистичку литературу.

Политички рад је наставио и као студент Техничког факултета у Београду. Због ангажованог политичког рада примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а касније је и изабран за председника Удружења босанскохерцеговачких студената „Петар Кочић“. Ово друштво је имало значајну улогу у окупљању и организовању студената и успостављању веза са радничком, школском и сељачком омладином. Током школских распуста, Слободан је с члановима Удружења, обилазио места широм Босне и Херцеговине, где су одржавали приредбе и манифестацијске зборове. Током 1938. године, обишли су Тузлу, Добој, Дервенту, Бању Луку, Приједор, Сарајево и Мостар. На Београдском универзитету, Слободан је активно сарађивао са другим истакнутим омладинским руководиоцима, а пре свега са - Ивом Лолом Рибаром, Вељком Влаховићем, Османом Карабеговићем, Махмутом Бушатлијом и другима. Због револуционарног рада више пута је хапшен и прогањан од полиције.

У току напада Немачке на Краљевину Југославију, 6. априла 1941, Принцип је служио као резервни потпоручник Војске Краљевине Југославије. После капитулације, избегао је заробљавање и вратио се у Сарајево, где је активно радио на припремама устанка. Јуна 1941. именован је за члана Војног руководства за БиХ, а у јулу исте године постао је командант Обласног војног штаба за сарајевску област. Убрзо након тога, заједно са Хасаном Бркићем, Славишом Вајнером и другим партијским активистима отишао је на Романију, где је покренуо општенародни устанак. Под његовом командом формиран је Романијски партизански одред и изведене су прве оружане акције на Романији, а касније и борбе за ослобођење Рогатице. Почетком фебруара 1942. године, именован је за команданта Оперативног штаба НОВ И ПО за источну Босну.

У току Треће непријатељске офанзиве, разболео се од пегавог тифуса, од чега је и умро. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 6. новембра 1942. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. У „Билтену Врховног штаба“ бр 20-22 о проглашењу Слободана Принципа за народног хероја пише:

„По одлуци Врховног штаба НОВ и ПОЈ даје се назив народног хероја другу Слободану Принципу (Сељи), команданту Оперативног штаба за Источну Босну и члану Главног штаба за Босну и Херцеговину. Друг Сељо је организовао одреде партизана око Сарајева и подигао устанак у овом крају.

User avatar
Занемарујем тактику
Posts: 652
Joined: Wed Feb 03, 2016 1:31 am
Location: Источно од раја

Re: Млада Босна

Postby Занемарујем тактику » Thu May 19, 2016 7:55 pm

gradski_boem wrote:]''Наручивали из Социјалистичке књижаре у Београду дела руских анархиста,Маркса,Кауцког,Ничеа..а међу њима су се истицала Најамни рад и капитал и Тако је говорио Заратустра''...

Ово је доказ да је то била група идеолошки неизграђених клинаца, а и ко је уопште изграђен идеолошки у тинејџерском периоду. Читали све и свашта, нису били ни анархисти ни комунисти, чак ни они сами нису знали шта су, окупљала их је борба против Аустро-угарске, Панславизам и ослобођење Јужних Словена.
...Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

User avatar
gradski_boem
Posts: 117
Joined: Wed Feb 17, 2016 10:57 am

Re: Млада Босна

Postby gradski_boem » Thu Aug 11, 2016 3:02 pm

Занемарујем тактику wrote:
gradski_boem wrote:]''Наручивали из Социјалистичке књижаре у Београду дела руских анархиста,Маркса,Кауцког,Ничеа..а међу њима су се истицала Најамни рад и капитал и Тако је говорио Заратустра''...

Ово је доказ да је то била група идеолошки неизграђених клинаца, а и ко је уопште изграђен идеолошки у тинејџерском периоду. Читали све и свашта, нису били ни анархисти ни комунисти, чак ни они сами нису знали шта су, окупљала их је борба против Аустро-угарске, Панславизам и ослобођење Јужних Словена.


Mozda nisu mogli da se opredele izmedju anarhizma i komunizma, i da su lutali u tom pogledu,ali svakako nisu podpali pod uticaj desnih ideja.Danas sam bas pricao sa drugarom vezano za Gavrila Principa, kako je bio iz svestenicke porodice, da se izjasnjavao kao ateista.Ne zbog toga sto je mrzeo ovu ili onu religiju,vec zbog toga sto je kriticki bio nastrojen prema kojekakvim dogmama.Do pre neki 100-150 godina ti bre nisi mogao da rusis vlast,da se bunis protiv vladajuce klase i kralja,jer je cuj sad ovo ''kralj dat od boga''...Jadno je igrati na kartu bogobojazljivosti,jer ako se pobunis protiv nekoga ko je dat od boga spalice te grom :roll: :D
Racunam da ste svi ovde navijaci,da koliko toliko znate sta se desava na domacoj navijackoj sceni.Veliki broj navijaca slavi Gavrila Principa i Mladu Bosnu zbog cega? Zato sto su oni sta? Srbi,posveceni pravoslavci,konzrvativci? Nista od toga!



Da nije bas tolika pomracina uma na nasoj navijackoj sceni i medju muzickim grupama pobrinuo se bend,interesantnog naziva ''Gavrilo Princip'' sa svojom pesmom ATEISTA.Za one koji nisu bas toliko upuceni ovaj bend je snimio himnu za navijacku grupu FK Smedereva ''Ultra Semendria''.Dovodili su hrvatske punk bendove u Srbiju (cini mi se da su u bas dobrim odnosima sa zagrebackim Sankom),svirali i u Zagrebu,tako da je ovo ona prava slika tog pokreta koji ovaj smederevski bend predstavlja.Na tekst mozete i sami da obratite paznju.

User avatar
fedayn
Posts: 458
Joined: Thu Nov 16, 2017 1:06 pm

Re: Млада Босна

Postby fedayn » Mon Dec 18, 2017 11:32 am

Бранио сам Младу Босну

Image

Бранио сам Младу Босну је српски филм из 2014 у режији и по сценарију Срђана Кољевића.Филм је своју премијеру имао 14.октобра 2014 године.
Године 2015,на РТС-у је приказана серија од четири епизоде под истим називом од материјала снимљеног за филм.

Радња

28.јун 2014 године Гаврило Принцип и његови другови,младићи који снивају о слободи,извршиће атентат на престолонаследника Аустроугарске монархије Франца Фердинанда.На суђењу које следи,у најважнијем судском процесу 20.века,браниће их млади правник Рудолф Цистлер.Кад упозна заносе и идеале својих брањеника,наћи ће се у вртлогу емотивне драме,спреман на највећи ризик.Ово је прича о Сарајевском атентату из његовог угла.

Улоге:Никола Ракочевић,Вук Костић,Небојша Глоговац,Ваја Дујовић,Милош Ђуровић,Марко Грабеж,Марко Павловић,Борис Исаковић,Бранислав Лечић,Драган Петровић,Радослав Миленковић,Новак Билбија,Бранислав Томашевић,Вучић Перовић,Љубомир Бандовић,Марко Јанкетић.

Цео филм:



Један од момената који даје посебан ефеката филму је сам почетак,где су убацили оригинални део документарца о уласку Адолфа Хитлера у Сарајево у априлу 1941. и сцена када овај издаје наређење да се скине табла,спомен обележје где је Гаврило Принцип пуцао на Франца Фердинанда.Никола Ракочевић и Небојша Глоговац феноменално су изнели улоге Рудолфа Цистлера односно Леа Пфефера.Такође Марко Јанкетић ме је пријатно изненадио у одиграној роли Иве Андрића.Све у свему један од најбољих филмова који је код нас снимљен.
Нажалост код нас у Србији филм није промовисан колико је требало и на начин како је требало из разлога што је истакнута југословенска црта организације Млада Босна.Из личног искуства могу да кажем да је рецимо приликом скупљања новца међу Делијама,док још филм није снимљен, расположење да се помогне пројекту спласло баш из разлога што се зна став људи који воде трибину о Југославији.Али то је већ наш проблем када је реч о односу према сопственој историји.


Return to “Српство изнад свега”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 1 guest