На слици припадници "Млада Босна" на четничкој обуци у Врању са Ацом Благојевићем, 1908.године.
Горњи ред: Богдан Жерајић, главни Аца Благојевић, Јанко Бошковић Средњи ред: Ацо Богдановић, Милорада Зевић, Ђуро Орлић
Доњи ред: Владимир Гаћиновић ,Драгутин Кокановић, Јована Гашић, Спасо Прича
ГАВРИЛО ПРИНЦИП И МЛАДОБОСАНЦИ НА ЧЕТНИЧКОЈ ОБУЦИ У ВРАЊУ 1908.
Гаврило Принцип и десетак припадника Младе Босне научили су да рукују пиштољима и бомбама у Врању, две године пре сарајевског атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 28. јуна 1914. године. Младобосанци су учили да пуцају и бацају бомбе у кланцу Градске реке који Врањанци зову Казанђол. После неуспелог покушаја да га 1912. године Војислав Танкосић у Прокупљу прими у Школу четничког покрета, због болести и слабе грађе конституције, Принцип се враћа у Београд где упознаје Врањанца Живојина Рафајловића, једног од оснивача покрета, који га са десетак припадника Младе Босне шаље у Центар за обуку четника у Врање. Они су се у Врању јавили управитељу основне школе Михајлу Стевановићу Цупари, првом инструктору у то време првих српских специјалних јединица-четника. Траг о томе остао је записан у хронологији породице Цупара, а о том догађају, који је пола века у Врању био велика тајна,обелоданила је ћерка Михаила,Мирјана. Гаврило Принцип становао баш код инструктора Стевановића, а Центар за обуку припадника Младе Босне био је два-три километра изнад Врања, у кланцу Градске реке, који мештани зову Казанђол. Ту је Гаврило до савршенства овладао руковањем камом, пиштољем и ручном бомбом. А када су са инструкторима Цупаром и Ацом Благојевићем завршили обуку, поново су се запутили ка Београду, где ће вештину гађања демонстрирати Воји Танкосићу код пиваре Wајферт (данас пивара БИП).
Принцип је једно време у Врању становао у кући војводе Махајла Стевановића-Цупаре, сокаку који се данас зове Улица Гаврила Принципа.Припадници,, Младе Босне,, у Врање стигли на основу добрих препорука и веза са четницима из јужне Србије.После Оснивачке скупштине четничког покрета у Београду 1903. године, у Врању је исте године, у просторијама основне школе основан Извршни одбор. Тако је седиште Извршног одбора све до 1912. било у Врању, а Горског штаба на планини Козјак изнад манастира Светога Оца Прохора Пчињског.