Искључиво навијачке теме, извештаји, дискусије, фотографије, видео снимци
User avatar
Posts: 562
Joined: Thu Aug 18, 2016 8:29 pm
Location: Brdo


Postby Batke » Tue Feb 04, 2020 1:56 am

Била је ово јако популарна тема на старом форуму, пошто видим да и даље има људи који су у контакту са иностраним навијачима било би лепо да се и они активирају и узму интервју од члана неких група широм европе и света. Нашао сам овај интервју на руском сајту Околофутбола са навијачима Сиднеја.
Ofnews: Hello! Please introduce yourself to our readers. Which club do you support and which ultras group do you represent?
W: Hello! You can imagine me as W. We represent the group of active supporters of The Cove and support FC Sydney. First of all, we want to note that as such "ultras" in Australia do not exist. There is fanaticism, and we represent the podium and the club, to whose glory we sing. We, the main representatives / leaders of The Cove core, but we make our group and name not only for ourselves. We allow anyone on the platform (even though the sectors outside the core are sedentary) to sing with us, as long as the person believes that he is connected with our club. I would really like to be honest and accurate with you so that you truly understand what an active Australian fan scene is. It would be easy for me to say that we are Australian ultras, but, as I noted earlier, it seems to us that this is not entirely true.

Ofnews: And can you elaborate a little - what is your difference from ultras in the general sense of the word?
It would be much easier to answer that we are simply Sydney ultras, but in reality we are not. We have created something special, something unique. And we don’t want to do any classifications, relate ourselves to anything, we just have our own style of supporting our beloved club. There is no Ultras in Australia, there is fanaticism and an excellent support, but not ultras. People who call themselves “ultras” here are just a diligent imitation, but they are not even close to those who are considered to be real ultras. And unlike these people, we are proud of what we are. We do not care that we support the team not in the style of ultras, but in our own style. Sydney style.

Ofnews: What can you say about your ultras group when it was founded? What style of support do you follow?
W: Our active support sector was founded in 2005, and in 2020 we will celebrate our 15th anniversary. When we started, we adhered to the English style of pain. However, as we grew and times changed, our style evolved into something of our own and became much more active. We do not like to connect us with any other styles of support for the team around the world, we are what we are. But for simplicity and understanding, we could describe our rostrum as a mixture of European styles. Although, as mentioned earlier, this is not how we think about ourselves, we still have our own style of support.

Ofnews: Do you have any associations / ultras groups from other Australian teams with whom you maintain friendly relations or are hostile? If so, who is it?
W: In Australia, we do not have friendly relations with any of the clubs. Our mentality can be described with the phrase "Sydney against all." Outside the country, we take a softer position in this regard. The only official friendship we have with Freiburg supporters, which began in 2012. Some people from the core have personal friendships with guys from Lyon, FC Paris, Palmeiras and Ajax, but all this is not at the level of movement. Because Sydney is a fairly popular tourist destination, we receive a lot of messages offering friendship and some kind of relationship. But we do not support this, we need people to be first and foremost not indifferent to FC Sydney. If we even met with someone in person, then this would be enough for us, we don’t want to just chat on Instagram. For bands we don’t like, that biggest rivalry connects us with Western fans Sydney Wanderers and Melbourne Victory. The feud with Melbourne lasts longer. However, at the moment, I would say that we have more hatred for the scum from Western Sydney - their fans, including the first capo, used to support our team, but overstepped as soon as a new club was created.

Ofnews: Tell me more about Western Sydney fans.
W: Western Sydney fans constantly write on the Internet that they are the only ultras in Australia, but in fact everything is exactly the opposite. Before Western Sydney Wanderers entered the league, there was one top-level team in Sydney - FC Sydney. But in 2012, the APU reached the big leagues. When this happened, a group of FC Sydney fans left us to support the newly created rival club. The main group of supporters of Western Sydney, RBB, was created by old fans of FC Sydney. There are many photos of the first RBB capo, where he in the form of our team supports FC Sydney (until 2012). Admittedly, the RBB had some powerful seasons when Western Sydney just started playing in the big leagues. Then for them it was something new. But if you compare the photographs of those years and the current pictures of their stands, then you won’t believe your eyes. We heard that RBB annually receive a lot of money from the club, despite this, over the past two seasons, they have muddied only one perf. We don’t get anything from the club and rely only on the sale of our T-shirts and other merchandise, and for this season we have already muddied two performances.

They (RBB) have encountered problems with the police and stewards and will now blame them for the death of their rostrum. But in fact, most of the responsibility for failing lies with themselves.

Ofnews: Do you have clashes between fans of different teams? Do you follow fair play rules?
W: Yes, there are clashes and rules that we adhere to.

Ofnews: In Russia, practically nothing is known about fanaticism in Australia, what could you tell us? What ultras groups / associations are considered your main ones? How often do you use pyrotechnics?
W: The use of pyrotechnics in Australia is objectively a much rarer phenomenon than in Europe. However, we recently agreed with a club and league to allow us to use safe smoke and strobe lights in the stadium. This issue was discussed for a long time, and one of our main conditions was that the pyro-show should be conducted by us, and not by some outside professionals. This condition has been met, and now we are at an early stage in the legalization of pyrotechnics. We started small, but now that the league, stadiums and club saw that there is practically no danger from legal pyro, we can begin to stir up more ambitious topics. Before the legalization of pyro, the punishment for this was extremely severe. All those caught were given bans for 5 years. If we burned in the stadium, this would mean for us the loss of the ability to stir up the choreo. After long discussions among ourselves, we decided that we did not want the consequences of using pyro to prevent us from supporting our beloved Sydney and to prefer performances / choreos to all these pyro shows. This does not mean that we completely abandoned pyrotechnics, but we drastically reduced its number. To people who are not in the topic of Australian fanaticism, I would suggest a deeper understanding of this issue. The topics that we do and the similarities that we have with you may surprise you.

Ofnews: What is your relationship with the cops? Does the police make it difficult to support the team?
W: I think that problems with the police are what we all face. I could list a lot of incidents with our cops, but I’m sure that something similar is happening to you, and you heard about it earlier. We have selected representatives who participate in meetings with the police on our behalf. Such meetings need to be held so that we have the opportunity to stir up performances and passes to the stadium during the derby and principal games. Over the past couple of years, we have made positive changes by creating a security system at the stadium. Now the problems on the podium are solved by stewards, and the police have almost no effect on what is happening at the stadium. Despite this, unfortunately, we do not have as much freedom on the podium as, for example, in Europe.

Ofnews: Do you think Australian fan culture is progressing? How would you compare this progress to European?
W: I think that Australian fanaticism is progressing at an excellent pace, especially our tribune. I do not want to comment on our progress in comparison with Europe, because I do not know enough about what is happening in Europe. It is easy to judge from the outside, but in order for your opinion to be worth something, you need to experience it for yourself.

Ofnews: Have you heard anything about Australian fan culture in Australia? What does Australia say about Russians?
W: That they are * crazy crazy guys.

Ofnews: Have you heard anything about Russian football? Maybe you know some football clubs, firms, etc.?
W: We follow some events online through international fan resources. But we never heard anything about Russian football from personal communication.

Ofnews: How popular are footballers in Australia? They are recognized on the streets, take autographs?
W: Not really. Football is not the most popular sport. But I believe that this makes us even more passionate about our club and team, because we continue to support them despite the close attention ( from the law enforcement agencies - editorial note ) for football fans in Australia. The coolest footballer ever playing for our team was Alessandro Del Piero, he was recognized on the street, asked for autographs. The popularity of Del Piero was reinforced by the fact that a large Italian community lives in Australia, and especially in Sydney.

Ofnews: What moments would you like to see in Australian fanaticism?
W: I would like to see us have more freedom in the stands. For example, there are not many restrictions on banners that we can carry with us. The second point is full stadiums. Our average attendance fluctuates around 10-15 thousand people. At the filled stadium, the atmosphere and sensations are much better. Nevertheless, we prefer quality over quantity. We cannot afford the full stadium of “marriage”.

Ofnews: One of the main world topics this year is the strongest fires in Australia. How is your situation there now? Do you help the victims in any way?
W: Fires are a huge problem for us right now. They have a serious negative impact on the lives of most Australians. A huge number of houses burned down, people and animals die, the air is terribly polluted. In just one in New South Wales (the Australian state where Sydney is located), 130 different fires were recorded. Many people from the movement try to help to the maximum. Our current Prime Minister, Scott Morrison (the main person in Australia), has faced serious discontent among citizens due to the fact that he left the country during these fires and also because he refuses additional funding for firefighters. Nevertheless, the government has now announced that it will provide $ 2 billion to help victims of the fires.

At the end of a recent game, smoke from a forest fire (which was nearby) reached players and fans and prevented the match. On TV, it was seen how the field was becoming increasingly smoky and people began to cover their faces. Now almost every Australian football club donates money to fight forest fires in one way or another. For example, our club puts up various memorabilia related to the history of FC Sydney at a charity auction.

Ofnews: And finally - what would you like to tell our readers?
W: I would like to say that this interview can be considered a kind of statement of intent. Football in Australia is developing, along with it our groups and supporters are developing. We were faced with numerous restrictions by the police and stewards, who now relatively left us alone. Now we are trying to restore, make it more popular and even impose competition on the more popular sports that have always looked down on football. Thanks to the change of power in our league and clubs, we hope that our opportunities and freedoms will grow and expand.
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 1:47 am

Поздрав свима!
Налетео сам данас на интервјуе које сам радио пре десет година са страним навијачима у име трибина форума па можда неком буде интересантно да се подсети (штета би било да се изгуби). Па да почнемо:

Капија 4 - П.А.О.К.

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

Поздрав за људе у Србији, ми смо са сајта(1296.gr) и представљамо све П.А.О.К.-ове клубове генерално. Наравно, није могуће представити мишљења сваког клуба, тако да су одговори наша лична мишљења тј. људи који воде овај сајт. Трудићемо се да будемо објективни што је више могуће.

2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи "Капија 4" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Капија 4 је П.А.О.К.-ов навијачки клуб основан 1976. године. То је један од највећих П.А.О.К.-ових клубова, али није исто као и у осталим грчким тимовима где сви навијачки клубови имају у свом имену и име њихове капије. Капија 4 је појединачан клуб у центру Солуна и има две подгрупе у Европи, "Капија 4 Брисел" и "Капија 4 Цирих". Изван Капије 4 постоје и остале оранизације навијача, као што су "Dytikes Synoikies"(Западна Страна) и "Vorioi" или "Northerners"(Северњаци). Већина П.А.О.К.-ових клубова нису део неке оранизације и само се зову "Sindesmoi Filon PAOK"(Фан Клубови П.А.О.К.-а). Клубови немају званичну политичку орјентацију и труде се да то задрже за себе, тако да би се могли ујединити по слоганом П.А.О.К. а не под слоганом неке политичке орјентације као остали клубови у Грчкој.

3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

Нажалост, догађај који је означио историју наше групе је трагедија која се догодила 04.10.1999. године када су погинула 6 навијача П.А.О.К.-а док су се враћала са гостoвања у Атини. Тада је аутобус П.А.О.К.-овог клуба Корделио доживео саобраћајну несрећу. Сваке године се окупљамо на место несреће и одајемо пошту нашој браћи. Што се тиче лепших тренутака, њих је превише да би се сви споменули, aли два ми тренутно падају на памет, када смо се без карата појавили на Караискаки(1989. године, против Олимпијакоса) и Хиралио(1981. године, против Ариса) стадионима и заузели места домаћим навијачима. Посебно догађај везан за Хиралио, јер смо тада окупирали Капију 3.
Од недавних догађаја, прошле године у августу смо имали историјску посету месту рођења нашег тима, у питању је град Константинопољ где смо играли против Фенербахчеа. Било је то одлично гостовање и велика победа за нас, изван и унутар терена.

4. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о

Једино наше званично пријатељство је са Гробарима и Партизаном. Почело је личним контактима између навијача Партизана и људи из клубова западног Солуна, средином деведесетих. Почетна тачка нашег пријатељства, била је утакмица између Партизана и Далмације Слит у Солуну 1996. године када су навијачи П.А.О.К.-а подржали Партизан. У тој години, званични навијачки часопис Гробара "Дај Гол" посветио је део простора свог часописа навијачима П.А.О.К.-а. Током година, све више и више навијачи П.А.О.К.-а и Партизана почињу да се посећују на утакмицама, али највећи догађај који је наше пријатељство претворио у братство је утакмица из 2006. године између Црвене Звезде и Партизана. Недавно се одиграла тако да се је сви сећају. Од тада наше братство расте тако да имамо пријатељску утакмицу између наших тимова сваке године, надамо се мечу у Београду ове године. Могли би још доста тога да напишемо о нашем братству али само онај који га је доживео, зна колико је јако.

5. Како власт и полиција реагују на пиротехнику? Какве су казне за пиротехнику у Грчкој?

Пиротехника је илегална у Грчкој, али ових дана нема много хапшења због ње као ранијих година. Када је закон био популаран, палили смо пиротехнику у великом броју тако да они не би могли идентификовати ко је од нас запалио. После много инцидената са полицијом(са онима у униформи и са онима без ње) постигли смо циљ да полиција више на улази на стадион, тако да немамо више хапшења на Тумби. У прошлости смо имали велики број ухапшених навијача и оних у затвору због пиротехнике. Данас, углавном се хапшења дешавају на гостовањима, због пиротехнике и других разлога. Проблем са полицијом и правосуђем у Грчкој је огроман и потребно је 10 интервјуа како би га анализирали. На пример, ми имамо три навијача у затвору без да знамо када ће им бити суђено. Они нису проглашени кривим, само су у затвору без суђења.

6. Какав је ваш однос са клубом(управом)?

Однос са управом има своје успоне и падове. Иако је садашња управа изгласана од стране навијача, постоје проблеми са намером управе да не дозволи неким навијачима и клубовима да долазе на Тумбу или да постављају своје транспаренте. Постоје разговори са времена на време како би решили наше проблеме. Упркос проблемима, нисмо непријатељски настројени према управи, која је поштенија од прошле управе.

7. Шта можете да нам кажете о структури година ваше групе?

На нашој трибини су пристутни навијачи свих узраста, највише је оних између 18-25 година. Ту је наравно доста старијих искусних навијача који доносе важне одлуке. Срећни смо што је пристуно доста младих навијача, то осигурава нашу будућност.

8. Како путујете на гостовања?

Навијачи П.А.О.К.-а углавном путују аутобусом. У прошлости, много навијача је путовало возом али ових дана већина гостовања се организује аутобоусом. Генерално говорећи, употребљавају се све врсте транспорта, од авиона до фериброда и аутомобила, зависи где гостујемо, али аутобоус је неки стандард транспорта навијача П.А.О.К.-а. Врло често наши навијачи иду на гостовања у други град без карата или је много више њих без карата, тако да у доста случајева путујемо ноћу аутобусом или возом како би избегли полицију.

9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Наши највећи непријатељи су "gay-ros"(погрдна реч за навијаче Олимпијакоса). Пошто су мале шансе да се сретнемо из разлога јер се налазимо у различитим градовима и забрањена су гостовања, највише обрачуна имамо са навијачима Ариса који су наши непријатељи у Солуну. Наши непријатељи су и два остала велика Грчка клуба у Атини, Панатинаикос и А.Е.К.

10. Да ли можете да нам објасните како су навијачки подељени делови Солуна, да ли су подељени стриктно или су помешани? Према нашим информацијама, Неаполи је део града који представња велико упориште навијача П.А.О.К.-а, са друге стране заставу са тим именом можемо да видимо на трибини Супер 3-а као једну од главних, како објашњавате ово?

Ми не желимо да причамо о нередима. Само ћемо рећи да је Солун није подељен. Арисови навијачи имају своје упориште у насељу Хиралио, где се и налази њихов стадион. Бити навијач неког клуба и носити заставу са именом неког дела града не значи да ти навијачи контролишу то насеље. Ми не желимо да ширимо пропаганду преко овог интервјуа, ако је неко проводио бар мало времена у Солуну, зна да је цео град црн и бео.

11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Грчка навијачка сцена је врло прљава. Ту не постоји и никад није постојала реч као што је поштовање или фер-плеј према противнику. Постоје неки трендови који су донети из Европе као што су кореографије, кежуал и "бодри свој локални клуб" покрет али генерално менталитет је сиров. Ко је јачи преовладава. Реално овде не постоји сцена, сви се боре за себе и труде се да буду најбољи. Генерално, ми верујемо да су грчки навијачи јаки у свим аспектима навијачког живота иако су у константном рату са државом. Најбоље да питате наше европске противнике о нама.

13. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

Као што смо раније напоменули нећемо да улазимо у детаље инцидената. Тешко је упоредити нас са навијачима из Атине, зато што су забрањена гостовања. Такође, чињеница да живимо у другим градовима отежава наше упоређивање снага управо из разлога што смо ми најјача група у Солуну и северној Грчкој док су они у Атини и јужној Грчкој. Једна ствар је сигурна а то је да ми путујемо у Атину на гостовања без карата и полицијске пратње и не само на фудбал већ и на кошарку и рукомет, док они са друге стране нису ни покушали да прошетају Солуном. Они дођу сви заједно и иду право на стадион, онда назад за Атину.

15. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Пошто имамо братство са Партизаном, пратимо вашу навијачку сцену колико можемо. Србе сматрамо као јаке навијаче и такође видимо да и ви имате проблема са полицијом и државом које не интересује правда већ само да виде навијаче у затвору. Менталитет нормалних људи, државе и медија који су против навијача је доста сличан као и у Грчкој. Генерално, сматрамо српску навијачку сцену као јаку са доста сличности са Грчком.

16. Хвала што сте урадили интервју са нама и да ли имате неку поруку за навијаче у Србији?

Хвала вама и Слобода за Гробаре!

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 1:48 am

Фентагин - Атромитос

Интервју урадио:Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

Ми смо "Фентагин 1980" и наш дом је град Перистери(западни део Атине), град насељен са 500 хиљада становника. Са вером пратимо два клуба нашег града, Атромитос Ф.К. и Перистери Г. Ц. Ми смо најдинамичнији део наше публике, већ 30. година стојимо раме уз раме са два историјска клуба нашег града. Наши први чланови који су основали клуб долазе из најстраственијег дела првог фан клуба Атромитос-а Ф. К. који је основан 1972. године. Ови људи су одлучили да се уједине под називом "Фентагин" 1980. године и они су крстили своју подршку као битку за наш клуб и наш грб. На крају, ми поштујемо историју града и клуба. Са другим вредностима, не би имали разлога да постојимо.

2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи "Фентагин" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Чланови наше групе имају веома развијен осећај за локализам који је усмерен на заштити града и територије на било који начин. Током историје дали смо "битке" за подршку и заштиту града и тиме оправдали репутацију нашег имена, Арапска реч за ратника. Током година распадања клуба, због лоше оранизације и управе, група је преузела клуб и одвела га до највећих успеха, показајући још једном да ултраси са вером у клуб а не у корист профита могу да га избаве из лоше ситуације. Наша политичка орјентација, без припадања било којој странци, је подршка антифашистичким и антирасистичким акцијама и томе треба прилагодити фудбал или неки други популаран спорт као мале заједнице. Ми смо против комерцијализације фудбала, трансофармације у пријатеља система и односа према фудбалу као дела шоубизниса. Наша организација је базирана на моделу уније, слично као енглеске фирме на пример, али је главна разлика са њима наш ултрас менталитет који понекад долази у конфликт са њиховим схватањима. Имамо групу људи, ултраси из најважнијих подгрупа, која учествује у доношењу најважнијих одлука, наравно уз консултације са осталим члановима. Требало би рећи да све што се дешава на нашој трибини је унапред испланирано али је то ипак ограничено нашим менталитетом. Најважније подгрупе су "Группо ди Страда", група под утицајем италијанске сцене и културе и "Вест Сајд Бојс", група чији су чланови млађих година. На трибини су пристуне још неке подгрупе које делују изван групе као што су "Рок 'н' Рол", "Сан Антонио"...

3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

Доста је догађаја које би требало споменути али потрудићу се да кажем само неколико њих који су стварно променили историју наше групе. Као прва природна тачка 1980. година као датум настанка групе. Даље, у сезони 1987/88 смо преузели фудбалски клуб од председника и управе и одвели Атромитос из треће лиге у другу, одлична успех за Фентагин. Такође и смрт једног нашег играча на терену представља један од болнијих и незаборавних тренутака у нашој историји. 1995. година је нова страница, Фентагин добија свој дом. За крај два недавна догађа, прва европска утакмица против Севиље у УЕФА Лиги и пласман у финале купа по први пут у историји.

4. Кад сте већ споменули предстојеће финале купа, какво издање можемо од вас да очекујемо на ОАКА-и?

Пре свега, надамо се добром навијању и бројци од 15 хиљада људи.

5. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о

Ми немамо званично братсво или пријатељство. Контакти између нас и осталих група су на нивоу поштовања и заједничких акција који су везани за ултрас покрет. Застава групе која је окачена на трибини неке друге групе као знак пријатељства представља по нашем мишљењу врло озбиљну одлуку јер такви односи између ултрас група не могу да се изграде лако, поготову на Грчкој тифо сцени. Ипак данашње време тражи исте акције свих група против непријатеља покрета, то се разликује од некадшњих времена када су сви били једни против других, управо због данашњих закона јер раније групе нису осећале исти репресију која постоји и данас. Ипак типични хулигански менталитет држи све одвојене у правилима па чак и у моралу и принципима.

6. Шта можете да нам кажете о структури година ваше групе?

Имамо чланове свих година, генарално говорећи најмлађи члан има осамнаест година. Не можемо баш статистички да вам кажемо али битна чињеница је да у нашем раду учествују људи из прве генерације наше групе. Организацију и управљање групе обављају најстарији чланови.

7. Како путујете на гостовања?

Средство путовања диктира место у које идемо. Наравно, ако је гостовање забрањено покушаћемо на све начине да дођемо на стадион. Када гостујемо негде у Атини углавном користимо аутобус, метро или моторе, али као што смо већ нагласили место и какав нас дочек очекује на гостовању диктирају врсту превоза.

8. Под утицајем којих тифо сцена је ваша група?

Ако сматрамо да постоје две основне школе навијања у Европи, енглеска и италијанска, онда смо под утицајем обе школе као и генерално навијачка сцена. Пре свега оне су вршиле утицај једна на другу у прошлим деценијама као и данас. Фентагин се највише препознаје у италијанској сцени, такође поштујемо доста група из Италије због њиховог менталитета. Подгрупе на нашој трибини су под утицајем ултрас менталитета или хулиганског стила али значење ова два појма је понекад тешко објаснити, али понављамо највише спадамо под италијански ултрас стил.

9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Наш највећи непријатељ, који је и заједнички непријатељ свим навијачким групама, је полиција. Поред тога, историјски гледано имамо непријатељство са "Сити 12" навијачима Егалеа, са њима смо имали много сукоба у историји, поред њих и са комшијском групом "Ренџерс" навијачима Ионикоса. Ово је историски гледано јер ове групе данас не могу више да се пореде са нама. У Атини све сматрамо непријатељима као и генерално на грчкој сцени, док не постане другачије неког дана. Што се тиче оваквих питања не можемо да говоримо о чињеницама из разлога познатих свим ултрасима који нису резултат криминалних ствари, већ су везани за нашу одбрану репутације групе, клуб или града било да се ради о инцидентима са другим навијачима било о сукобима са управом или савезом.

10. Према нашим информацијама, у Перистерију постоји пет клубова капије 7, 4 клуба групе Ориџинал 21 и један клуб капије 13, да ли имате неке сукобе са њима?

Немамо сукобе са њима зато што се већина чланова Фентагина познаје са њима тј. долазимо са истих улица.

11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Грчка навијачка сцена током последње деценије направила је много корака унапред али неки догађаји су били катастрофални за цели навијачки покрет. Генерално је једна од најјачих у Европи, бар такво мишљење имају ултраси са стране. Са аспекта навијања, сцена је доста напредовала, у протеклим годинама смо код грчких група видели више кореграфија него у протеклим деценијама, томе треба додати да су неке групе такође биле упоређиване са великим групама из Италије, Француске и осталих тифо сцена. На нивоу менталитета смо такође направили пар корака у напред бар када се ради о заједничким акцијама против непријатеља сцене као што су полиција, новинари и савез. Те акције су довеле до тога да се формира "Радикал Фенс Јунајтед" која је група ултраса из различитих клубова који се боре у име тифо покрета. На крају, принципи група су исти или слични, причамо о неким фундаметалним стварима за ултрасе. Са друге стране смо били сведоци ружних појава који се дешавају и на другим сценама, као што су професионални навијачи који раде за председника клуба и плиткоумне индивидуе које користе оружје и убијају своје ривале самим тим стварајући лошу слику о нама у друштву. На крају је сигурно да су многе групе поштоване како због свог менталитета тако и због својих акција.

12. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Српска навијчка сцена је последњих година учинила своје присутство широм целе Европе. Пратимо и учимо од две највеће српске групе које су у братским односима са грчким групама. Страст је велика и видимо да Срби то раде "олдскул". Не слажемо се са аполитчним групама које у ствари нису аполитичне и труде се да буде десно орјентисане, али поред тога је јасна огромна снага коју српске групе имају. Такође нам је позната ситуација са Урошем, ултрасом Делија и да му подршка долази широм Европе

13. Хвала што сте урадили интервју са нама.

Хвала вама.

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 1:49 am

Супер 3 - Арис

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

Здраво, своје име вам нећу рећи. Навијач сам Арис-а и члан сам Катерини клуба.

2. Да ли можеш да нам кажеш нешто више о твојој ултра групи "Супер 3" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Супер 3 је основан 1988. године, када су навијачи Арис-а желели да створе фанатичну групу, да бодри Арис. Данас се Супер 3 састоји из 65. подгрупа/клубова из целе Грчке, 1. се налази на Кипру и 1. у Бугарској. Ми смо најфанатичнији део Арис-ове публике и највећи фан-клуб у Грчкој, имамо 15 000. чланова. Ми немамо никаква политичка гледишта, када је неко навијач Арис-а он је наш брат, без обзира да ли је Грк, Албанац, Рус, Бугарин или неке друге националности. Политика није део наше групе.

3. Зашто онда имате окачену Че Гевара заставу на вашој трибини?

То није званична застава групе већ застава појединца. На нашој трибини можете да видите и заставу Аргентине па то не значи да смо Аргентинци. Арис је клуб свих његових навијача, он је изнад свих!

4. Да ли можеш да нам споменеш неке битније догађаје који су означили историју твоје групе?

Има доста догађаја који су означили историју, тако да ћемо споменути само оне најважније...
1988. године Арис је играо са Партизаном кошаркашки меч. Супер 3 је био у броју од 5000. хиљада људи, док је Гробара било само 500. у целој хали.

Исте 1988. године отишло је 5000. навијача на фајналфор евролиге у Белгији.

1989. године 8000. навијача на фајналфор у Немачкој.


1993. године на дербију, упали смо на терен Тумбе и направили прави хаос. Кренули смо према Капији 4, али је полиција упала како бих заштитила.

1997. године испали смо у другу лигу. Пре тога смо играли меч са Паоќ-ом на Тумби, нас 6000. прво је кренуло на ВИП ложе а затим и на Капију 4.

Те исте 1997. не само што смо испали, него умало да се Арис као клуб и угаси. Зато је наша група сакупила 200 000 000 драхмаса(600 000 еура) и спасила клуб.

1998. године се десила једна занимљива ситуација, наиме играли смо са Ираклисом на Кафацоглу, 15 000. припадника Супер 3-а је отишло. Е сад када гостујеш у Грчкој, обично ти се полиција обрати преко спикера и каже да навијачи који гостују остану на трибини како би се прво разишли домаћи којих има више, тада је спикер замолио навијаче Ираклиса да остану на трибини, док се ми не разиђемо.

2005. смо испали, опет. Пет дана након тога 5000. навијача отишло је у Патру на финале купа против Олимпијакоса. Иако нисмо победили, пребили смо црвене.

2009. играмо са Боком пријатељску утакмицу. По мени, најбоља атмосфера која икада направљена на једној фудбалској утакмици.

Као последње упечатљиво, финале купа прошле године када је нас 30 000. отишло у Атину.

25.02.2011. Биће нас 5000. у Манчестеру!!!

5. Можеш ли да нам кажеш са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?

Пријатељство имамо са Ла 12(Бока), Ботев, Дортмунд, Ст. Етјен и Коло Коло. Али немамо братства. За сада смо посетили Бомбоњеру зато што волимо Боку, осећамо исту енергију коју они имају и доста личимо. Ботев, зато што имамо исте боје и исти амблем(Булдога), они често долазе не Хиралио и добри смо пријатељи. Дортмунд, због Арисових навијача који живе у Немачкој и који прате Дортмунд. Коло Коло и Ст. Етјен, не знам.

6. На вашој трибини можемо да видимо елементе Јужно Америчког барабравас стила, да ли је то стил који гајите

Наравно, латино стил нам је омиљен и мислимо да нема нигде таквих навијача као што су латиноси. Иста нам је перцепција навијања.

7. Можеш ли да нам кажеш које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Највећи непријатељи су нам Капија 4 - ПАОК. У Солуну су нереди све време, нећу да ти кажем ко добија батине зато што сви бранимо своје.
Непријатељи су нам још: Аутономо Група Капија 10, Ориџинал 21, Капија 13 и Капија 7.

8. Које је твоје мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Мислим да напредује, била би још боља када би нам полиција дозволила гостовања.

9. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

Не, мислим да су сада Супер 3 и Капија 4 најфанатичнији навијачи у Грчкој. Сада је Солун доминантан, сигурно!

10. Шта мислиш о српској навијачкој сцени?
Мислим да је одлична и да су српске групе врло фанатичне иако се не слажем са мешањем политике и фудбала. И не верујем у братства! Ми волимо Боку али никада јој не бисмо певали. САМО АРИС!

11. Хвала што си урадио интервју са нама.

Хвала вама и поздрав!

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 1:51 am

Комити Запад - Вардар

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак?

Ја сам дугогодишњи навијач Вардара и долазим из Скопља. Укључен сам у рад групе дуже време, навијам за Вардар у свим спортовима а у групи имам више функција. Што се мене тиче, реално гледам на дешавања у навијачком свету и нисам заинтересован да ми навијање буде извор прихода.

2. Да ли можеш да нам кажеш нешто више о вашој ултра групи „Комити Запад“ (како сте одабрали име, какву организацију имате…)?

Прва званична утакмица када се појавила застава "Комити Запад" је била против Црвене Звезде, 4.06.1987. године. Од тада пружамо константну подршку нашем клубу и путујемо где год да он игра. Име "Комити Запад" је пажљиво изабрано након много сугестија, то је термин који је највише употребљиван у 18. и 19. веку и он означава борце за слободу и националне хероје. Након оснивања, уследила је нагла експанзија групе тако да смо брзо ушли у топ 10 бивше СФРЈ, тих година је Скопље представљало вруће гостовање за све оне који нису навијали за Вардар. Али 1996. године је дошло до забрана гостујућих навијача и интересовање је опало, такође су и многи инциденти које смо изазвали тих година довели су до хапшења великог броја наших чланова и на то треба додати лошу економску ситуацију у земљи. Велики догађај за Комите представља подела која се десила 1999. године, када је оформљена фракција "Лојал Фенс" што је смањило број људи на трибини, тако да смо имали две групе које навијају за Вардар али је проблем након много година решен.

3. Можеш ли да нам кажеш са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?

Званично пријатељство имамо са групом "Ултрас Гелзенкирхен" , навијачима Шалкеа 04. Све је почело на утакмици између наших тимова у УЕФА купу на гостовању у Немачкој када је наша подгрупа Лојал Фенс остварила контакте са УГЕ-ом. Од тада смо стално у контакту и често се посећујемо. Последњи пут смо се срели на прослави 10 година подгрупе "Лојал Фенс" у 2009. години, остали смо 4-5 дана и имали добар провод. Посећивали смо се на важним утакмицама које су играли наши тимови, они су нам дошли у посету када смо играли против Розелара а ми смо ишли у Софију када су они играли против Левског. Скоро смо направили пар шала у бојама наших клубова као и заставу која представља наше братство.
Претпрошле године је био један наш аутобус на утакмицу Дортмунд - Шалке. Било је то одлично гостовање са доста алкохола и осталих опојних средстава, остали смо три дана у Гелзенкирхену и одлично су нас угостили.

4. Реци нам нешто више о структури година у групи, маркетингу и инцидентима?

На западној трибни је последње 2 године дошло до смене генерација, сама група је преузета од млађих чланова који су више активни у навијачком свету и имају више елана за рад у групи. Одлуке у групи се доносе на гласању представника свих подгрупи. Група је 100 посто неполитичка чак шта више имамо врло лош однос са политичарима што доводи до честих пријава, репресије и разних притисака. Комити функционишу на принципу самофинансирања, где се паре прикупљају од чланских карата и маркетинга. Наша група се у прошлим годинама поделила на више подгрупа са циљем да се направи боља организација између чланова из истог насеља. У последњих неколико година били смо укључени у неколико већих инцидената, први инцидент је био на утакимици са клубом "Ђорче Петров" , где су на кукавички начин наши чланови били нападнути од веће групе навијача ФК Слоге. Један део је нападнут на месту где се сакупљамо а други део у шиптарском насељу, када смо чули за напад кренули смо у одмазду што је довело до великог сукоба са шиптарима из тог насеља. У сукобу је повређено неколико шиптара и као колетерална штета било је демолирано неколико аутомобила и продавница. Након овог сукоба, упутили смо се на стадион где је полиција ухапсила неколико нас који су након тога били осуђени и група је платила огромне казне. Прилоком повратка са утакмице, добили смо информацију да се на месту сукоба скупила екипа локалних шиптара подмогнута са придошлим шиптарима из Тетова и Чаира, нас 30-так Комита је отишло тамо. Када смо стигли, чекало нас је њих хиљаду, опремљених са секирама и другим видовима оружја, дошло је до туче која се брзо завршила. Следећи велики инцидент је био након рушења музеј Цркве на тврђави Кале. Дан након рушења смо отишли са намером да на то место поставимо заставу Македоније и успут смо посетили гроб македонског хероја Гоце Делчева. Када смо стигли на Кале и урадили планирано, након 30 минута смо доживели класичну намештаљку од полиције јер смо нападнути од преко хиљаду шиптара међу којима је било навијача, вехабија и политичара. Настало је право бојно поље пред очима полиције и новинара, била је то борба за живот где смо пар пута успели да одбијемо шиптаре али нас је након тога напала група од 20 муџахедина са ножевима што је довело до тога да се повучемо и пар наших чланова је избодено. Као доказ ове намештаљке служи догађај где је вођа шиптарске групе, ухапшен у сукобу, пуштен само 5 минута након тога пред очима целе јавности од стране министра за унутрашње послове. Након тога се сазнало да је цео инцидент био припремљен од стране шиптарских политичара и да су се они сакупили из више градова. Од 150 Комита колико је учествовало у обрачуну, 30 је добило пријаве, од 1000 шиптара, њих 25. Што се тиче осталих инцидената, имали смо сукоб на рукомету са Чкембарима где смо однели велику победу, већи инцидент смо имали са навијачима ЦСКА из Москве у Скопљу, исти такав само са навијачима ЦСКА из Софије, интересантан сукоб смо имали са Пелуцом Суд у Румунији као и мали инцидент са групом Хорде Зла у Босни.

5. Како путујете на гостовања?

Увек се пре гостовања сакупљамо на железничкој станици неколико сати пред меч, где се прописно "загревамо" и одатле крећемо најчешће аутобусима и аутомобилима на утакмицу.

6. Можеш ли да нам кажеш које ултра групе су ваши највећи непријатељи?

Немамо ниједно право ривалство, у прошлости смо Чкембаре из Битоља сматрали највећим ривалима, након тога Шверцере. Са Чкембарима имамо дугу традицији јер се она поклапа са ривалством између градова, када идемо у Битољ цео град се окупља да нас види као да је циркус дошао. Имали смо много сукоба са њима, последњи је био у Водицама у Хрватској, где смо ишли да подржимо рукометну репрезентацију која је игралa свестко првентсво. Све је ишло добро на почетку али након доста алкохола и осталих супстанци настала је туча.
Шверцери су друга група коју сматрамо ривалима, они су из насељa у Скопљу које се назива Чаир и које је углавном насељено албанском популацијом. Клубови се скоро нису састали зато што се они налазе у 4. лиги али у граду се често дешавају невоље. За њих је карактеристично да нападају самo у односу десет према један, и никада не носе обележја своје групе јер се боје да ће бити нападнути. Сваки пут када добију батине негирају да су ти момци њихови чланови. У ултрас свету они не могу да се сматрају навијачима јер не подржавају свој клуб на свим утакмицама, такође су плаћени од стране политичких странака.

7. Реци нам нешто више о тифо ситуацији у Скопљу(објасни нам како су подељена насеља међу групама, да ли су стриктно подељена или измешана, да ли долази до сукоба између група и колико често...)?

Ово је нешто што збуњује навијаче са стране па ћу покушати да вам објасним. Комити су прва навијачка група у Македонији и у најбољем времену групе, цела Македонија је навијала за Вардар. Током времена Комити су почели да навијају за КК Работнички због имена Гоце Делчев које је тада тај клуб носио, са друге стране део Комита из насеља Аеродром заједно са локалним навијачима су формирали навијачку групу Пирамида која је касније добила други назив, Фемили Аеродром. На почетку је ривалство било на нивоу простих навијачких препуцавања и након тога су сви заједно ишли на фудбал да гледају Вардар. Током времена како су у обе групе ушле две највеће политичке странке и ривалство је постало много озбиљније, како је Вардар бележио све слабије резултате старији чланови те две групе су напустили западну трибину и едуковали млађе да не долазе на запад. Тако да смо временом добили две нове групе које су настале од Комита, нешто што млађи данас негирају али старији знају истину.
Насеља Центар, Карпош и Козле припадају навијачима Работничког док Аеродром и насеља око њега су упориште навијача МЗТ-а. Временом смо дошли до тога да се Комите упоређују са њима иако су групе настале на начин који сам вам објаснио.
У међувремену појавиле су се и друге групе које бих окарактерисао као повремене и групе које су ту због профита, њихова појава је утицала на то да се наш број смањи. Групе као што су Пирати из насеља Авоткоманда и Лавови, насеље Ђорче Петров.
У македонску навијачку сцену рачунам само групе као што су Комити. ЦПБ, Фемили и Кумани из Куманова, остали су навијачи једном речју смешни. Од недавних инцидената између наведених група, било је сукоба између Комита и Пирата(где смо им отели пар застава) и између ЦПБ и Фемили.

8. Реци нам твоје мишљење о македонској навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Сцена дефинитвно напредује, у последње време се доста група побољшало и дигли су се на виши ниво по броју и озбиљности. Али ипaк менталитет је сиров, више има нафураних клинаца него озбиљних навијача који схватају навијачки трип. Доста је места за напредак, доста је младих навијача који могу да направе скок на сцени али под условом да им навијање не буде начин да зараде.

9. Како коментаришеш појаву навијачких група Црвене Звезде и Партизана у Македонији?

Током историје се одувек наметало питање коме су Македонци као народ наклоњени, да ли према Србима, Хрватима, Бугарима или неком другом народу. Као и увек тако и сада требају сви да знају да је наш јединствен интерес Македонија и Македонци. Реално, ми смо против Гробара и Делија из Македоније, из више разлога. Неки на њих гледају као на издајнике јер не навијају за домаће клубове, други их сматрају дерби навијачима, што и јесте истина јер се они на утакмицама Звезде и Партизана појављују само на дербију, где се у складу са вашим ривалством међусобно нападају а после утакмице заједно у возу причају о импресијама и тада наравно нису ривали. Исти уопште не познају навијачку субкултуру тако да нас само брукају. Ипак сматрам да са њима прво ви сами треба да разјасните...

10. Шта мислиш о српским навијачким групама?

Мислим да је српска сцена одлична када се погледа стање у вашој држави. Присутан је одличан маркетинг, доста је правих навијача(нажалост и доста криминалаца и профитера), а и поред тога имам информације да доста чланова "мањих" група одлазе на дерби, што значи да бодре два клуба.
У Македонији се доста цене радовци, поред њих доста људи се интересује за Таурунум Бојс. Моје лично мишљење је да Делије тренутно представљају светски ранг, док када су Гробари у питању, надам се да ће брзо изаћи из кризе и да ће своје несугласице решити на начин који доликује навијачима а не са ножевима и пиштољима.
Желим успех свим навијaчким групама у Србији и добра издања на Балкану и у Европи у будућности.

11. Хвала што си урадио интервју са нама, да ли имаш неку поруку за навијаче у Србији?

Хвала што сте нам омогућили да се представимо.
Имам јасну поруку за људе у Србији, као што сам рекао у претходном делу интервјуа за нас постоји само наша држава и религија, немамо симпатије према никоме, имајући ово на уму желим да кажем следеће:
Према информација које имамо овде, мржња према Комитима је велика због наводне "мржње" коју ми имамо према Србима,
1. Наши чланови су запали америчку амбасаду за време бомбардовања Србије од стране НАТО-а.
2. Комити и сви други Македонци НЕ подржавају признање Косова и Метохије од стране наших политичара.
3. Комити су изнели Хрватску заставу као одговор навијачима Динама који су изнела нашу против П.А.О.К.-а, где смо поред заставе изнели транспрент "Риспект" који се односи на скандирање БББ-а "Македонија, Македонија" . Тај потез ни у ком случају није служио да се испровоцира српски народ.
4. Ја сматрам да српске групе треба да прекину вештачко српско-грчко навијачко братство. Смешно је што за међусобно комуницирање користите језик(енглески) државе која жели да уништи Србију.

Искористићу ову прилику да се захвалим Црвеним Ђаволима за интервју који смо урадили за друго издање нашег часописа и да поздравим одређене чланове група Делије Земун и Витезови.

Слобода за Јохан! '87

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 1:59 am

Ориџинал 21 - А.Е.К.

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

Ми смо Х. и А. долазимо из Р21-Александропули Клуба и Р21-Гост Клуба Солун.

2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи "Ориџинал 21" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Током шестдесетих је постојало много навијачких група који су бодрили А.Е.К., али су се 1975. године најфанатичнији навијачи окупили и оформили групу под називом "Капија 21" (једна од трибина нашег срушеног стадиона у Н. Филаделфији). У 1979. године, језгро и најрадикалнији навијачи су изашли из Капије 21 и створили нову групу под називом "Ориџинал 21" због тога што су сматрали да се К21 не држи идеја због којих је основана. 1982. је година када је група почела са радом, са малом групом људи али посвећеној. Како би се боље разумела тадашња ситуација, довољно је рећи да је свака противничка група долазила у Филаделфију без страха или оклевања, самим тим први кораци нове групе су биле симболичне акције против ривала. Прва акција је уследила на првој следећој утакмици против Олимпијакоса, када је око тридесет чланова групе са шестдесет Молотовљевих коктела напала и спалила први воз са навијачима противника. Као група су се окупљали на трибини "Скепасти" (капије од 9 до 11) која се налазила на супротној страни капије 21. Та трибина је раније била посвећена гостујућим навијачима све до те године када је прва генерација групе Р21 развила транс са лобањом на црном, која је представљала независност наше трибине и симболичну смрт свим нашим непријатељима. Сектор за гостујуће навијаче је померен на супротну страну до капије 21 и од те године главна навијачка група која бодри А.Е.К. је Ориџинал 21. "Доматиаки" је наш главни клуб, тако је назван зато што је мала просторија, налази се на пет стотина метара од стадиона Апосотлос Николаидис или познатији као Леофорос, још један симболични акт против наших ривала. У касним осамдесетим идеје на којима је основан Р21 се шире кроз целу Грчку и отварају се клубови у свим већим градовима, њихова сврха је да подрже А.Е.К. на свим утакмицама без обзира на цену, опасност и остале потешкоће. Као група се трудимо да немамо политичке ставове јер за нас А.Е.К. представља једину идеју. Оно што је карактеристично за нашу организацију је да сваки Ориџинал клуб нема председника или неку врсту управе. Сви наши клубови су отворена друштва, колективи где су сви навијачи једнаки и где слободан избор, учествовање и економска независност представљају једне од главних принципа наше групе. Своје одлуке доносима заједно и само под притиском закона смо морали да се одлучимо на неке потезе против наше воље. Поред тога што не желимо да се политички изјашњавамо, не можемо да затворимо очи на неке ствари које нису везане за А.Е.К. Као чланови друшта имамо своју дужност да изјаснимо наше незадовљство са неким догађајима као што су убиство Алексиса 6. децембра, НАТО бомбардовања, ситуација са Палестином, Глобализација... Ове потезе повлачимо зато што сматрамо да треба делујемо у име свих, дакле ми не протестујемо само за ствари које се тичу фудбала већ и за оне које се тичу целог друштва као што су расизам, полиција и бруталност државе.

3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

Као догађаји за које ће се сви навијачи сложити су одлазак за Београд за време бомбардовања 1999. године или гостовање у Константинопољу против Галатасараја без карата, као и многа гостовања у Грчкој где нам је био забрањен одлазак и где смо били у многом мањем броју у односу на домаћина, чак и када је петнаест хиљада домаћих навијача око тебе као на финалној утакмици против Панатинаикоса или одлазак у Пиреј и таква слична гостовања на која се навијачи ретко појаве због велике могућности од пораза од стране ривала. Што се тиче наших личних мишљења, рушење нашег стадиона и трибине Скепасти је нешто што је оставило дубок траг на нашу групу. Поред догађаја историју су обележили и људи који за нас у Ориџиналу представљају хероје како због свог односа према групи тако и због својих поступака који су доста допринели слави и реномеу групе. Не желимо да улазимо у детаље јер су то ствари које треба да остану у оквиру нашег клуба.

Уткамица у Константинопољу, 2002. година


5. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о

Што се тиче званичних пријатељстава, имамо их са "Командо Ултра '84" и са бившог групом "Бригејт Аутономо Ливорнези" а сада Ливорнези и Визиторс. Истина је да су путем интернета неки наши чланови остварили личне контакте са другим навијачима што је резултирало посетама навијача из разних група као што је "Ултрас Сент Паули", поред њих у посету су нам долазили навијачи Партизана, Фенербахчеа из групе "Вамос Биен" и остали. У већини ситуација смо им узвратили посетама али су то више лични контакти. Са КУ '84 и бившом групом Б.А.Л. је више од пријатељства, поготову са Французима са којима имамо пријатељство још од почетка деветдесетих. Долазили су нам у посету много пута, на много европских гостовања и са друге стране смо доживљавали исто гостопримство. Обе групе сматрамо братским, тако да ћемо као и увек до сад бити ту за њих. Многи сматрају да су наша пријатељства заснована због истих политичких ставова али није само због тога.

6. Да ли можете нешто више да нам кажете о контактима са навијачима Партизана?

Ради се о великој причи и боље је питати навијаче Партизана какви су њихови ставови према нама и какву релацију имамо данас. Напоменућемо само неке контакте које смо имали током историје.
Пре одређеног броја година, сматрали смо их браћом. То смо и потврдили на фајнал фору у Барселони 1998. године као и на пријатељској утакмици 1999. године. Знамо да они имају различито мишљење када су у питању термини братство и пријатељство. Мислимо да су они открили да немамо исте ставове на мечу Партизан-Марсеј када је на ту утакмицу отишао комби са навијачима А.Е.К.-а из Солуна, двојица су отишли на јужну трибину док су шесторица били са навијачима Марсеја у гостујућем сектору. Као догађај када нам је постало јасно да јаке везе између наших група нема је транспарент "ΠΕΙΡΑΤΕΣ ΤΟΥ ΟΝΕΙΡΟΥ" мање А.Е.К.-ове групем који је поклоњен Гробарима, који смо следећи пут видели у рукама паокара који су тврдили да су им навијачи Партизана дали. Разумемо да они имају пријатељске везе са осталим групама у Грчкој али тај догађај сматрамо као чин непоштовања према нама. Одлуком шесторице навијача да не буду са Гробарима не представља непоштовање пре њима већ њихове добре односе са КУ '84, поред тога заједно са њима смо били у много тежим ситуацијама. Са друге стране не сматрамо Гробаре нашим непријатељима, били смо на баскету против Партизана 2004. године и тада је само мањи део њих био против нас чак и поред тога што су се неки сукобили са нама у Ламији. Јасно нам је да су направили свој избор и поштујемо га небитно да ли нам се свиђа или не. Данас постоје само неки лични контакти који су нормални јер као ултраси имамо неке исте ставове без обзира на државу, религију и политичка мишљења.

9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Сваку ултра групу сматрамо непријатељима. Исти став имамо пре свим групама у Грчкој.

11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Од како познајемо навијачку сцену, мислимо да се тренутно налазимо у најтежој ситуацији. Тешко је објаснити разлоге али чињеница је да грчки навијачи још проналазе свој идентитет. Као ултраси се налазимо на високом нивоу али стадиони су места за страст а не за билокакав начин живота. Негде на путу смо се изгубили међу свим "моделима" навијања, код олд скул грчког навијача страст је била много пристунија иако није било кореографија, навијачког стила или стила облачења... Верујемо да у ери интернета већина група ради "акције" само због њега, под "акцијама" сматрамо крађу транспарената као лопови или подметање пожара у затвореним клубовима. Не знамо каква су размишљања осталих група у вези грчке сцене, тако да не желимо много о томе да причамо. Оно што је сигурно је да су постојали покушаји да се групе окупе око једног стола како би се решили проблеми који се тичу свих, као што су скупе карте, полиција, забрањена гостовања итд. али напори нису уродили плодом. Реч поштовање је одавно заборављена и то не само између ривалских група већ између подгрупа једног тима.

7. Какво је ваше мишљење о навијачким група из Солуна?

Групе из Солуна су сличне онима из Атине. Колико смо ми упознати са њиховим радом, као ултраси се налазе на високом нивоу. Успели су да организују своје клубове на нивоу, као и на свакој грчкој трибини атмосфера је одлична. Ствар је у томе како употребљавају репутацију и снагу коју имају.
Сведоци смо да су навијачи Ираклиса успели да свој тим задрже у елити бар још једну годину(а то исто покушавају и сада из истог разлога), такође су успели у намери да избаве своје навијаче из затвора(како се догодио инцидент би требало њих да питате...) или то можда неко/неколико њих покушавају да своје групе претворе у "бизнис"? Ово није проблем само солунских група већ целе навијачке сцене.

13. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

Сматрамо да је ситуација иста а то се најбоље види према клубовима Атињана на северу и клубова солунских тимова на југу. Такође мислимо да је ситуација била иста и пре 10-15 година али се у остатку Грчке променила. Због великих забрана гостујућих навијача имамо смањено интересовање у провинцијама. Као пример, навијач А.Е.К.-а из Козанија је ове сезоне могао да иде на три до шест гостовања у Солуну или на једно у Лариси али због свих забрана које важе он са истим новцем може само једном да отпутује за Атину.
Ово се догађа свим локалним клубовима.

15. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Само смо једном били на утакмицу у Србији тако да немамо баш јасну слику. Због присуства интернета имамо више информација, иако он не даје праву слику мислимо да је у реду да дамо своје мишљење.
Врло су нам добро познате навијачке групе Црвене Звезде и Партизана као далеко највеће и најбоље српске групе. Верујемо да су потешкоће српског народа током деведесетих година, уз присуство ратне климе оставиле траг и на навијаче. Тако да нас не чуди што имате две групе које су на самом врху(на свим пољима) на Балкану. Кроз видео презентације на интернету видимо велику дисциплину, од кореографија до начина на који делујете и екстремну страст коју имате према својим клубовима. Колико смо упознати, ниво организације ваших ултраса је на високом нивоу и за нас љуборном. Такође знамо да сте велики родољуби и да сте то доказали много пута... Да нам се није десио инцидент са транспарентом, сада би смо рекли да је навијачка сцена Србије далеко највећа на Балкану, узимајући у обзир и потешкоће које сте имали током ратова.

16. Хвала што сте урадили интервју са нама.

Хвала вама!

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 2:00 am

Сектор Б - Левски

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе долазиш?

Зовем се Владимир Владимиров, имам 45 година и лидер сам Националног Навијачког Клуб који бодри тим Левски из Софије. ННК уједињује све на навијаче Левског у држави а део њега је и Сектор Б, кога чине ултраси.

2. Да ли можеш да нам кажеш нешто више о вашој ултра групи "Сектор Б" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Назив "Сектор Б" настао је '60-их година, нормално да у то време није могло да се мисли о ултрас менталитету али су у то доба навијачи Левског били против комунистичког режима и стадион је представљао једино место где су могли да изразе своје незадовољство. У тим годинама су комунисти често говорили: "Није сваки навијач Левског фашиста, али сваки фашиста је навијач Левског". Због таквих и сличних ствари су клуб и навијачи доживљавали велику репресију као што су хапшења, прогоно, често мењање имена клубу и много других ствари које навијачима из других земаља нису биле јасне. Могао бих да опишем много догађаја али сумњам да би други навијачи схватили. 19. Новембар 1989. године је најзначајнији датум за све Бугаре, тог дана је комунистички режим напокон оборен. Важну улогу у протестима и спаљивању парламента су имали навијачи Левског и од те године је све кренуло у нормалном смеру што се одразило и на навијачку културу. Током '90-их појавили су се прве ултрас заставе на нашој трибини и ултрас култура је почела да се развија. Политичка орјентација је била, јесте и остаће екстремно десна, поготову када је у питању Сектор Б.

3. Да ли можеш да нам споменеш неке битније догађаје који су означили историју твоје групе?

Као што сам рекао, било је доста важнијих догађаја током комунистичког режима али не умем да вам их довољно добро опишем како бисте их разумели. Споменуо бих две инавазије на дербијима током '90-их, прва је била 1994. године када смо победили "свиње" са 7-1, где је 90 процената навијача навијало за Левски и у финалу купа 1998. где смо победили "свиње" са 5-0, а одно је био исте као 1994.

4. Можеш ли да нам кажеш са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?

Немамо пријатељства. Постоје само лични контатки са навијачима Лациа из групе Иридућибили од стране људи из групе Ултра Варна.

5. Можеш ли да нам кажеш које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Сваку групу сматрамо непријатељима али су нам највећи ривали навијачи ЦСКА, комунистичког клуба.

6. Како власт и полиција реагују на пиротехнику? Какве су казне за пиротехнику у Бугарској?

Пиротехника је забрањена тако да имамо великих проблема са властима. У случају да неког ухапсе, добија забрану да долази на стадион и новчану казну чија висина зависи од претходних прекршаја. Али то нас не спречава да и даље палимо пиротехнику.

7. Какав је ваш однос са управом?

Имамо добре односе са управом. Наравно, у протеклим временима смо имали проблема али данас успешно сарађујемо.

8. Како путујете на гостовања?

Гостовања нам много значе, тако да на већину њих идемо у великом броју. Национални Навијачки Клуб организује путовања најчешће аутобусима или возом, зависи од дестинације. Као пример, сваки пут када путујемо у Перњик идемо возом. На утакмице у Европи идемо аутобусима.

9. Које је твоје мишљење о бугарској навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Моје мишљење је да сцена напредује. Већина група све више користи пиротехнику, прави кореографије и одлази на гостовања. Наравно, већина се угледа на нас и тек онда ствара свопстевни идентитет, тако да смо ми велики део напретка.

10. У недавној одиграној пријатељској утакмици између Бугарске и Србије у Софији, навијачи на стадиону су скандирали против Срба. Интересује је нас какво је расположење међу ултрасима у Бугарској када су у питању људи из Србије?

Сматрам да је то нормално када је конкретно та утакмици у питању. И вама је познато да између наших држава, због историјских догађаја, влада велика мржња. Тако да је нормално када играју наше репрезентације, да се дешавају такве ствари. Не могу да причам у име осталих група али могу да кажем да ми не волимо Србе. Са друге стране, наши "пријатељи" из ЦСКА вас доста воле, посебно навијаче Партизана. Направили су и кореографију за вас, окачили су заставе Србије и Гробара, носили мајице са српским мотивима...

11. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Као и све навијаче тако и мене интересује ваша ултра сцена. Утисак је да сте на високом нивоу, посебно навијачка група Делије Север, која је добра организована и има одлична издања на свом стадиону. Споменућу да навијачи из наше групе неретко посећују ваш дерби.

12. Хвала што сте урадили интервју са нама, да ли имате неку поруку за навијаче у Србији?

Нема на чему. Надам се да ћемо се срести у неком од европских такмичења и видети које бољи, на терену и ван њега.

User avatar
Posts: 82
Joined: Sun Jan 31, 2016 9:49 pm

Re: Интервјуи

Postby Приштина » Tue Oct 20, 2020 2:02 am

Супер 3 - Арис

Интервју урадио: Приштина038

1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

У питању је више нас, ми смо вође навијачке групе Супер 3 - Солун.

2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи "Супер 3" (политичка орјентација, какву организацију имате...)?

Немамо политичку орјентацију. Наш фан клуб је основан 1988. године и до сада је пропутовао у сваком месту где је Арис играо и учинио све како би спасао клуб из тешке ситуације.

3. Да ли можеш да нам споменеш неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

Један од тих тренутака је када смо морали да преузмемо одговорност и будемо у управи КК Арис-а, све како би га спасили суспензије два ранга ниже. Много тога је урађено током ових година, као што је прављење Супер 3-а као најстраственије навијачке групе у Европи, такође и суочавање са многим тешким тренуцима нашег фудбалског клуба.

Ево неких издања:
1999. навијачи Арис-а у Швајцарској, куп УЕФА против Сервет-а

2003. навијачи Арис-а у Италији, куп УЕФА против Перуђе

2007. Супер 3 у Шпанији, куп УЕФА против Сарагосе

2007. Супер 3 у Енглеској, куп УЕФА против Болтон-а

2007. Навијачи Арис-а у Немачкој, куп УЕфА против Бајерн-а

2010. Супер 3 3000 километра далеко, Норвешка, Розенборг

4. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о

Ми немамо братства, али велики број навијача широм света долази да посети Хиралио или иду са нама на гостовања.

5. На вашој трибини можемо да видимо елементе Јужно Америчког барабравас стила, да ли је то стил који гајите?

То је стил од кога желимо да покупимо најбоље елементе и придодамо нашем стилу.

6. Како власт и полиција реагују на пиротехнику? Какве су казне за пиротехнику у Грчкој?

Пиротехника је забрањена на фудбалским утакмицама и клуб буде кажњен сваког пута. Такође постоје казне и за навијачи, у питању је казна од две године затвора.

7. Какав је ваш однос са клубом(управом)?

Управа се бира из чланова Арисовог друштва, на две године. Тако да су у питању људи којима навијачи верују.

8. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

Највећи непријатељ ПАОК.

9. Шта можете више да нам кажете о том непријатељству(неки нереди који су означили ваше пријатељство, зашто ПАОК...)?

Њихов тим и навијачи су сушта супротност Арис-а и нас. Доста нереда се дешавало током година али не би ваљало да се спомињу само неки од њих.

10. Шта можете да нам кажете о структури година ваше групе?

Навијачи свих узраста су чланови Супер 3-а.

11. Како путујете на гостовања?

Увек путујемо аутобусом.

12. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

Навијачи у Грчкој некада покушавају да имитирају навијачки покрет у Европи али то раде на погрешан начин. Генерално, не постоје добри услови како би сцена напредовала.

13. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

Нисмо упознати са таквом ситуацијом.

14. Које су предности солунских ултра група у односу на атинске?

Ми не причамо о односу Солуна и Атине.

15. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

Убијање људи у неким случајевима је ствар на коју смо ми згађени. Генерално, ми мислимо да су српски навијачи јаки али много пута користе своју снагу ван фудбалске идеологије.

16. Хвала што сте урадили интервју са нама.

Хвала вама!

User avatar
Posts: 562
Joined: Thu Aug 18, 2016 8:29 pm
Location: Brdo

Re: Интервјуи

Postby Batke » Thu Oct 22, 2020 4:19 am

Лепо је видети те опет Приштевац
Raspad sistema PFC Ex Mali Batica.

Return to “Навијачке теме”

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 3 guests